Dr Vučković kaže za Insajder da dinar ne samo da je stabilan, nego je sve jači i jači.&nbsp;
“Mi imamo politiku ciljanja inflacije u čijoj je osnovi slobodno formiranje deviznog kursa, ali kada vidimo njegovo kretanje, pitamo se da li je to tako, pošto je kurs stabilan, a gledano u višegodišnjem periodu dinar je jači nego što je nekada bio. Prosečni devizni kurs prema evru bio je oko 123 dinara u 2016. godini, a u poslednje ti godine (uključujući ovu) je 117 dinara. To znači da izvoznici za jedan evro dobijaju manje za oko 5% nego pre osam godina, u periodu kada je kumulativna inflacija iznosila preko 50%. Tako da je dinar u poslednjih nekoliko godina stabilan, a u višegodišnjem, u tom dužem periodu je čak ojačao u odnosu na euro za koji se vezuje. To je ono što je činjenica”, ističe Vučković.&nbsp;
Na pitanje šta stoji iza toga, Vučković odgovara kako smo u prethodnim godinama imali jake intervencije Narodne banke Srbije u cilju sprečavanja promena deviznog kursa.&nbsp;
“I danas je to tako, s tim što se češće intervencije javljaju na strani sprečavanja daljeg jačanja dinara. Narodna banka Srbije sada češće kupuje stranu valutu, kako dinar još ne bi ojačao. Sve to govori da Narodna banka Srbije nije pustila do kraja slobodno formiranja deviznog kursa i da ima preferencije da on bude stabilan na ovom nivou od oko 117 dinara”, navodi on.
Vučković dodaje da je, očigledno, zbog istorije burnih promena deviznog kursa i njegove povezanosti sa promenama cena na tržištu, preferencija centralne banke da imamo stabilan kurs koji će služiti kao “sidro za cene”, da one budu stabilne i da nema poremećaja sa strane deviznog kursa.&nbsp;
Na pitanje da li je kurs dinara realan, odgovara da bi to moglo da se posmatra sa dva aspekta.&nbsp;
“Ekonomska teorija kaže da bi, ukoliko država ima višu inflaciju nego okruženje, a to je u našem slučaju Evrozona, devizni kurs trebalo da raste i da ta spoljna vrednost nacionalne valute, iskazana preko deviznog kursa, “pegla” višu inflaciju koju imamo u zemlji u odnosu na okruženje. &nbsp;Dakle, devizni kurs treba da raste, kako bi se kompenzovala viša inflacija, u odnosu na valutu za koju smo se vezali. Pošto imamo višu inflaciju nego Evrozona, ekonomska teorija bi rekla da kurs treba da raste, a pošto to u našem slučaju nije tako, onda je iz tog ugla gledano dinar precenjen”, ističe Vučković. &nbsp;
Drugi aspekt je, po njemu, taj da na devizni kurs utiče kretanje kapitala, a da je Srbija već godinama u takvoj situaciji da ima veliki priliv, naročito stranih direktnih investicija.
“Iz tog ugla gledano, imamo dovoljno deviza i na deviznom tržištu nemamo pritisak da dinar bude slabiji, tako da su, sa stanovišta kretanja kapitala, stvari stabilne i u tom smislu nema potrebe da devizni kurs raste”, navodi Vučković.&nbsp;
“Kada sve ovo saberemo, u situaciji smo da, zbog kretanja kapitala, imamo stabilan kurs, a da trpi izvozna konkurentnost, jer izvoznici zarađuju nepromenjen iznos dinara za zarađene devize. U uslovima kada oni imaju rastuće troškove, porast cena i sve skuplje inpute, umanjuje se ta zarada u dinarima. Tako da bi, iz tog ugla gledano, bilo dobro da je devizni kurs pratio inflaciju u Evrozoni”, ističe on.&nbsp;
Vučković ističe da stabilan kurs odgovara više uvoznicima, a manje izvoznicima.
“Izvoznici za jedan zarađen euro, već godinama dobijaju 117 dinara, dok im troškovi rastu. Znači, njima je izvozna zarada sve manje atraktivna; u celini gledano, izvoz trpi. Uvoznici plaćaju evro 117 dinara. Da je kurs viši, troškovi uvoza bi bili veći, a ovako mogu da uvoze sa tim stabilnim troškom, tako da se, na duži rok formira struktura privrede koja nije optimalna iz ugla spoljnotrgovinske ravnoteže”, kaže on. &nbsp;
Vučković, međutim dodaje i da se, od privrednika koji izvoze, često može čuti da im odgovara stabilan kurs, jer “kada imaju inostrane kredite ili kredite s valutnom klauzulom, svako povećanje kursa povećava otplate kredita”.&nbsp;
Naš devizni kurs je zvanično fleksibilan, a da li je to u praksi baš tako?&nbsp;
“U praksi podaci pokazuju da to nije tako, jer bismo imali povremene poraste deviznog kursa, kada dođe do povećane tražnje na deviznom tržištu, ali i neki pad, kada dođe do povećane ponude deviza. Narodna banka Srbije interveniše kad se dese poremećaji i na strani ponude i na strani tražnje, i očigledno je da je ovaj kurs od 117 dinara za evro neki odabrani devizni kurs koji Narodna banka Srbije vidi kao poželjan”, ističe Vučković.&nbsp;
Na pitanje kakav je uticaj kursa dinara na građane, kaže da smo, pošto plate i penzije rastu u dinarima, a nacionalna valuta je stabilna, sve bogatiji u evrima.&nbsp;
“Kada se gleda godišnji rast plata i penzija u evrima, imamo dobar godišnji rezultat, i to je tako već nekoliko godina. S druge strane, na makro nivou, kada gledamo rast BDP-a u evrima, on je impresivan. Kada se to gleda u dinarima, koliko je stvarno realno i kako se kreće, onda je taj &nbsp;boljitak manji. Postoji, ali je manji. Tako da nekako svi preračunavamo u evre i prija nam kada nam rastu primanja u evrima, bez obzira na to što je na terenu situacija nešto slabija”, zaključuje u razgovoru za Insajder dr Vladimir Vučković iz Mokrogorske poslovne škole.&nbsp;
Novinar Rajko Martinović&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dinar stabilan, ali precenjen: Ko profitira, a ko gubi u privredi Srbije?

Najveći prosek u javnom sektoru ostvaren je na nivou državne administracije i iznosio je 111.304 dinara, što je za oko 4.000 dinara više od proseka pokrajinske administracije a za čak 31.000 dinara više od proseka administracije na lokalnom nivou.
Kada je reč o javnim preduzećima, radnici u državnim preduzećima u junu su proseku primili po 103.894 dinara a u lokalnim preduzećima po 85.339 dinara.
Junski neto prosek zaposlenih u oblasti zdravstva i socijalnog rada iznosio je 95.868 dinara a zaposlenih u obrazovanju i kulturi 93.210 dinara.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Plate u javnom sektoru veće od republičkog proseka

Prema rečima Arsića, Ustavni sud Kosova je, oglašavajući zahtev neprihvatljivim, odbio i zahtev za određivanje privremene mere ili obustavu primene Uredbe.
On je dodao da je uvođenjem ovog propisa došlo do povrede ljudskih prava.
"Dok se u odluci Ustavnog suda ističe da kao praksa važi da podnosilac mora da iscrpi sve pravne lekove i da se obrati redovnim sudovima radi razmatranja tužbe pojedinaca za povredu osnovnih prava i sloboda, 1. februara je stupila na snagu nova Uredba Centralne banke Kosova koja predviđa evro kao jedinu valutu za gotovinska plaćanja", objasnio je Arsić.
Čak je i Međunarodna zajednica zatražila od Kosova da odloži primenu Uredbe, kako bi se pronašlo rešenje za stanovništvo na severu Kosova – naseljeno srpskom većinom – koje je pogođeno tom odlukom.
Inače, <a href="https://insajder.net/teme/dinar-i-dalje-prisutan-na-kosovu">Srbi na Kosovu godinama primaju uplate u dinarima</a> iz budžeta Srbije, ali ni posle nekoliko sastanaka u Briselu nije postignut dogovor oko upotrebe dinara.
Izvor: Beta&nbsp;

Ustavni sud Kosova proglasio neprihvatljivim zahtev o dinaru

Portparol Evropske komisije <a href="https://insajder.net/prenosimo/stano-novi-sastanak-glavnih-pregovaraca-beograda-i-pristine-o-dinaru-u-sredu-u-briselu">Peter Stano </a>na brifingu za novinare u Briselu rekao je da Evropska unija očekuje da obe strane pokažu fleksibilnost i spremnost da postignu kompromis. Ima li dinara danas na Kosovu i primaju li ga u radnjama, pitali smo Srđana Simonovića iz "Humanog centra Mitrovica". "Dinara u pojedinim prodavnicama nema, ali u većini ima, međutim u značajno manjem broju. Primetni su veliki redovi ispred Poštanskih štedionica. Mi se nalazimo baš u samom centru grada Kosovske Mitrovice i 100 metara sa jedne strane nam je jedna filijala Poštanske štedionice, a 200 metara sa druge strane nam je glavna Poštanska štedionica. Znači, redovi su veliki i na jednom i na drugom šalteru, a imamo i izveštaje iz obližnjih mesta da su i tamo ogromni redovi“, objašnjava situaciju za naš portal Srđan Simonović. Prema njegovim rečima, dinari se više ne isplaćuju nego evri.&nbsp; "Do prošle nedelje je to moglo i tokom prošle nedelje, međutim, danas nismo našli nikoga ko je podigao dinare, već samo evre“, navodi Simonović.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230119110124_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20230119110124_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="kovanice gremlin dinari novac pokrivalica"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Na naše pitanje, da li postoji neko zvanično saopštenje u vezi sa tim kada će primenjivati zakonske odredbe u smislu kažnjavanja, ukoliko bude korišćena neka druga valuta osim evra, sagovornik Insajdera objašnjava: "Kao prvo, mi nismo upoznati sa kaznenom politikom. Pokušali smo da pročešljamo zakonske akte i normative, ali se ne predviđa kaznena politika. Mi ne znamo kakva će biti kaznena politika, šta će u stvari u prevodu biti sankcije za korišćen dinar i da li će ih uopšte biti. Znači, jednom kad to saznamo, moći ćemo nešto više da vam kažemo. Zvanične izjave o tome još uvek nema, osim onog što već svi znamo, a to je da od danas stupa na snagu uredba CBK, koja u stvari nema ovlašćenja da takve uredbe donosi“, poručuje Simonović. I dodaje da CBK ima tri glavna pravca delovanja a da se nijedan od njih ne tiče određivanja valuta. Podsećamo da je CBK krajem prošle godine donela Uredbu koja se, između ostalog, tiče regulisanja pitanja valuta na Kosovu. Njom se predviđa da je jedina dozvoljena valuta evro.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230119130124_8d44b57ef8fcaeb778a1bcaafa70ca0b8752c01ff85f545ca6a4c6ab2151c141.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230119130124_8d44b57ef8fcaeb778a1bcaafa70ca0b8752c01ff85f545ca6a4c6ab2151c141" data-rendition-name="original" width="3500" height="2333" loading="lazy" alt="evri koverta evro unsplash"> <figcaption>Foto: Markus Spiske/Unsplash</figcaption> </figure>  "Valuta je određena Ustavom, a u Ustavu piše da je valuta jedinstvena, ali ne piše koja je. Nema nikakve sumnje da se te odluke mogu doneti za 15 minuta i da se to pravno može regulisati jer apsolutna većina je na albanskoj strani, a Srbi nemaju mehanizam institucionalne zaštite. Kad to kažem, mislim na predstavnike u parlamentu ili i ono malo članova vlade što ima, ja mislim da je to vrlo diskutabilno, njihova efikasnost u smislu zaštite nekih interesa Srba“, ocenjuje Simonović. Ne čudi što je, kako sagovornik našeg portala kaže, <a href="https://insajder.net/teme/radakovic-za-insajder-gradani-nedovoljno-informisani-o-uredbi-o-ukidanju-dinara-na-kosovu">narod &nbsp;prilično zbunjen</a> pokušavajući da se "snađe“ u svemu. Uveren je da nije jednostavno ni lako ni vlasnicima prodavnica i drugima koji posluju sa dinarima. "Jednostavno, u ovom trenutku prilično je teško jer s jedne strane strepe ukoliko budu uhvaćeni u poslovanju sa dinarima, a sa druge strane, mislim da trenutno nema dovoljno ni evra u opticaju, a sve manje i dinara, tako da situacija je poprilično komplikovana“, pojašnjava Simonović. Simonović je stava i da je pitanje sata, kako kaže, koliko će još moći da se koristi dinar.&nbsp; "Mislim kada prvi policajci uđu, pošto se ovde ništa ne radi bez policije, znači doći će verovatno neko iz te finansijske inspekcije, policija i upozoriti. A kada se to desi, mislim da će trgovine jednostavno prestati da primaju dinare, mislim to je čist pragmatizam. Bojeći se kazni koje nisu još uvek javno propisane, bar mi još uvek ne znamo šta će biti kazne za, ukoliko se dinari koriste", smatra sagovornik Insajdera sa Severa Kosova. Na naše pitanje da li veruje da Beograd može nešto da uradi u najnovijoj rundi dijaloga u Briselu, Simonović je skeptičan. "Verujte mi, kada prosečnom Srbinu na Kosovu, pomenete reči dijalog, on je spreman na neku vrstu gubitka. Od početka tog famoznog Briselskog dijaloga, Srbi na Kosovu nisu imali apsolutno nijedan, ni jednu jedinu beneficiju. Odnosno, više sam nego siguran da ćemo izgubiti sve čemu se nadamo. Takva je bar bila praksa do sada. Jednostavno, ja nisam siguran, vodeći se praksom, vodeći se šta se desilo sa tablicama, šta se desilo sa našim vozačkim dozvolama, šta se desilo sa graničnim prelazima, protokolom robe... Jednostavno, ja nisam video da su ti dogovori doneli bilo kakve rezultate. Mislim da će se u tom duhu nastaviti i dogovor o dinaru", zaključuje Simonović. Podsećamo, Uredba CBK trebalo je da stupi <a href="https://insajder.net/prenosimo/centralna-banka-od-1-februara-jedina-valuta-na-kosovu-za-gotovinske-transakcije-evro">na snagu 1. februara.</a> Direktor Kancelarije za KiM <a href="https://insajder.net/prenosimo/petkovic-sa-ambasadorima-kvinte-pitanje-upotrebe-dinara-na-kim-sto-pre-resiti">Petar Petković</a> posle razgovora sa ambasadorima zemalja Kvinte u Beogradu i sa šefom Delegacije EU u Srbiji o predstojećoj novoj rundi dijaloga u Briselu, istakao je da se pitanje upotrebe dinara na Kosovu i Metohiji mora što hitnije rešiti jer, kako je ocenio, odluka o ukidanju njegove upotrebe ugrožava opstanak srpskog naroda u pokrajini i dovodi u pitanje funkcionisanje i postojanje svih srpskih institucija. Izvor: Insajder

Dinar i dalje prisutan na Kosovu

Od nedelje 12. maja će biti preduzete mere protiv svih onih koji za gotovinske transakcije na &nbsp;Kosovu koriste druge valute osim evra, prenosi RTK.
U ovom periodu nisu izricane kaznene mere, ali su građani informisani o primeni uredbe o gotovinskom plaćanju.
Komercijalne banke koje posluju na Kosovu dobile su instrukcije da otvore nove filijale na severu.
Kako je saopštila Centralna banka Kosova, posle 12. maja, sve gotovinske transakcije bilo gde u Pokrajini moraju da se obavljaju u evrima.
"Druge valute osim evra, mogu da se koriste kao vrednost za skladištenje u fizičkom obliku ili na bankovnim računima u neevro valutama, za vršenje međunarodnih plaćanja u neevro valutama i za devizne aktivnosti", navodi se u uredbi CBK.
Premijer Kosova Aljbin Kurti, upitan pre nekoliko dana o završetku prelazne faze, ponovio je da je Centralna banka Kosova ta koja odlučuje o takvim pitanjima, a ne izvršna vlast.
Uredba prištinske centralne banke o zabrani upotrebe dinara u gotovinskim transakcijama na Kosovu i Metohiji stupila je na snagu 1. februara.
Iz vlade u Prištini tada su pozvali centralnu banku da dozvoli tranzitni period za građane koji koriste dinare kako bi se prilagodili novim propisima. Taj prelazni period ističe danas.
U Briselu će sledeće nedelje biti održana sedma po redu runda dijaloga Beograda i Prištine, tokom koje će, kako je najavio direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, glavna tema ponovo biti "jednostrana i protivpravna odluka Prištine da ukine dinar i dinarski platni promet na Kosovu i Metohiji".
Petković je istakao da se odluka o <a href="https://insajder.net/prenosimo/petkovic-u-cetvrtak-nova-runda-dijaloga-o-jednostranoj-odluci-pristine-da-ukine-dinar">ukidanju dinara</a> na Kosovu i Metohiji ugrožava opstanak srpskog naroda u pokrajini i dovodi u pitanje funkcionisanje i postojanje svih srpskih institucija.
"Ovo će biti sedmi po redu sastanak u Briselu povodom odluke Prištine da ukine dinar na Kosovu i Metohiji, ali su nažalost svi dosadašnji sastanci pokazali da ne postoji realan pristup, ali ni politička volja Prištine da se ovaj problem reši", naglasio je Petković, dodavši da je Beograd do sada izneo niz konkretnih predloga, koje je druga strana odbila i da je sva odgovornost za rešavanje ove situacije na Prištini, koja je i jedini krivac za izazivanje krize.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Dinar

Dinar stabilan, ali precenjen: Ko profitira, a ko gubi u privredi Srbije?

Plate u javnom sektoru veće od republičkog proseka

Ustavni sud Kosova proglasio neprihvatljivim zahtev o dinaru

Dinar i dalje prisutan na Kosovu

Završava se prelazni rok za primenu odluke o ukidanju dinara na Kosovu