Četiri meseca od početka ruske invazije na Ukrajinu, na samitu NATO-a 2022. u Madridu, glavna tema je bila podrška odbrambenom savezu Ukrajine. Međutim, domaćina Samita nije sprečilo da se na meniju nađe i ruska salata, koja je i u Španiji popularna koliko i u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Ipak, sutradan je, u meniju, ruska salata preimenovana u "tradicionalnu salatu", što su potom učinili i mnogi restorani u &nbsp;Španiji, u znak solidarnosti sa Ukrajinom.
Bivši francuski predsednik Žak Širak nije krio da ne voli britansku kuhinju. Na sastanku u Rusiji 2005. rekao je da se ne može verovati ljudima koji kuvaju tako loše, odnosno da goru kuhinju od Britanaca imaju samo Finci. Ipak, skoro deceniju i po kasnije, promenio je stav. &nbsp;
"Engleska kuhinja: u početku mislite da je loša, a onda požalite što nije", rekao je tokom večere sa Tonijem Blerom pre pet godina.
Iako im kuhinja nije na glasu, Finci to nadoknađuju humorom. Nakon što je bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni uvredio finsku kuhinju rekavši da Finci jedu samo dimljene irvase, jedan finski lanac pica napravio je "Berluskoni picu" - sa mesom dimljenog irvasa. Na međunarodnom takmičenju pica u Njujorku, Berluskonijeva pica je nadmašila originalne italijanske recepte.
Fiziološke probleme tokom jedne zvanične večere imao je nekadašnji američki predsednik. Početkom devedesetih, u rezidenciji premijera Japana, u prisustvu 135 diplomata, Džordž Buš se onesvestio i povraćao u krilu tadašnjeg japanskog premijera Kiičija Mijazave.&nbsp;
"Samo me otkotrljajte ispod stola dok se večera ne završi", rekao je Buš svom lekaru.&nbsp;
Posle toga, Japanci su brzo skovali reč "bushusuru", što znači "uraditi Bušovu stvar" ili povratiti.
Bivši francuski predsednik Fransoa Oland, inače veliki ljubitelj vina, otkazao je ručak sa iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem u Parizu 2016. godine, nakon što je gost zatražio da vino ne bude posluženo. Iranski zvaničnici su insistirali na obroku bez vina jer je, prema verskim običajima u Iranu, alkohol zabranjen dok je, s druge strane vino oslonac francuske kulture, pa su francuski zvaničnici odbili da ga se odreknu. Jelisejska palata je potom predložila doručak bez alkohola, što su onda Iranci odbili jer je, kako su objasnili, to previše jeftina opcija.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FZGPAbCcj3w4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
A brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva kritikovao je prošle godine kvalitet i veličinu porcija tokom poseta Parizu i Rimu. Kako je rekao, ne uživa u hrani na zvaničnim državnim večerama jer je "sve sićušno i ograničeno".
"Ne postoji veliki poslužavnik za vas da izaberete i dobijete ono što želite. Malo je to što jedeš. Iskreno, ne mogu da se naviknem na ovo. Treba mi količina. Možda je to proždrljivost sa moje strane, ali ja volim kvantitet", objasnio je predsednik Brazila Lula da Silva.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Od diplomatske večere do međunarodnog incidenta (VIDEO)

On je to rekao na sastanku sekretaru za spoljne poslove Mikronezije Lorinu Robertu. Sastali su se na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva u Nukualofi, glavnom gradu Tonge. 
 
Jedan od najboljih načina za povezivanje nacija, prema Đurićevim rečima, jeste saradnja u oblasti obrazovanja, posebno u slučaju mladih ljudi koji školovanjem u drugim zemljama grade nove mostove prijateljstva između naroda, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova. 
 
"Sjajan primer takvog povezivanja jeste projekat 'Svet u Srbiji' koji naša zemlja već godinama uspešno sprovodi dodeljujući stipendije za besplatno školovanje stranim studentima", rekao je Đurić i dodao da bi Srbija volela da vidi veći broj studenata iz Mikronezije kao učesnike ovog programa. 
 
Tokom razgovora, konstatovano je da su pravci razvoja bilateralne saradnje u najvećoj meri mogući u domenu privrede, posebno kada je reč o transferu znanja u korišćenju novih tehnologija u poljoprivredi.
Izvor: Beta

Prenosimo

Đurić: Jedan od prioriteta nam je izgradnja mreže prijatelja i partnera van Evrope

"Obaveštajne službe, propaganda ili čak priprema sabotaža glavni su deo rada velikog broja ruskih diplomata. Slobodno kretanje ljudi sa ruskim diplomatskim pasošem akreditovanih u jednoj zemlji po celom šengenskom prostoru olakšava štetne aktivnosti", navedeno je u pismu koje su ministri poslali visokom predstavniku EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu.
Šefovi diplomatija Češke, Danske, Estonije, Letonija, Litvanije, Holandije, Poljske i Rumunije zatražili su da se u 14. paket sankcija protiv Rusije ubaci i to da ruske diplomate i članovi njihovih porodica imaju pravo da se slobodno kreću isključivo u zemlji u kojoj se akreditovani, javila je novinska agencija ČTK.
Poljska je, krajem maja, posle serije podmetnutih požara ovog proleća, ograničila kretanje ruskim diplomatama pa oni mogu da se kreću samo u regionu Varšave, konzuli još u vojvodstvu u kome je konzulat, dok se na ambasadora Sergeja Andrejeva te restrikcije ne odnose.
"To je odluka naše države ali imamo dokaze da ruska država učestvuje u odobravanju sabotaža i u našoj zemlji. Nadamo se da će to Ruska Federacija shvatiti kao važno upozorenje", kazao je tada šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.
Izvor: Beta

Šefovi diplomatija osam zemalja EU traže ograničavanje kretanja ruskih diplomata

Premijer Micotakis i predsednik Srbije Aleksandar Vučić će se u ponedeljak, kako je ranije najavljeno, obratiti i učesnicima Srpsko-grčkog poslovnog foruma.
Dačič je na Instragamu izrazio uverenje da će ova poseta doprineti daljem jačanju tradicionalno prijateljskih bilateralnih odnosa dve države.
"Uveren sam da će ova poseta doprineti daljem jačanju naših tradicionalno prijateljskih bilateralnih odnosa i dati dodatni impuls razvoju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa", naveo je Dačić na Instagramu.
Sa Micotakisom se sastao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i poručio da je srećan što može da ugosti velikog prijatelja Srbije. 
Izvor: Beta/Tanjug

Premijer Grčke doputovao u zvaničnu posetu Beogradu

<a href="https://insajder.net/prenosimo/preminuo-henri-kisindzer">Kisindžer</a> je bio poznat po značajnom doprinosu u politici spoljnih poslova, posebno tokom vladavine predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda.&nbsp; Dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka kaže za Insajder da je Henri Kisindžer jedan od najvećih državnika i mislilaca u poslednjih sedam decenija, te da je, imajući u vidu moć koju je generisao na funkcijama koje je obavljao, kao i mističnost kojom je odisao njegov rad, privlačio puno pažnje i kritika.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231130111116_91b23fc4fa6baeff3b1f1df832c87694183566da479c2070eae3b1ef28027ff1.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231130111116_91b23fc4fa6baeff3b1f1df832c87694183566da479c2070eae3b1ef28027ff1" data-rendition-name="original" width="3000" height="1966" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Margaret Tačer"> <figcaption>Henri Kisindžer i Margaret Tačer, foto: Tanjug/AP Photo/Bob Daugherty</figcaption> </figure>  Rođen u porodici jevrejskog porekla u Furtu Nemačkoj 27. maja 1923. godine, iz koje je emigrirao u SAD 1938. bežeći od nadolazećeg nacizma, Kisindžer je imao zapaženu ulogu u unapređenju odnosa SAD sa Sovjetskim Savezom i Kinom tokom hladnog rata. Postao je naturalizovani državljanin SAD 1943. godine, služio je u američkoj vojsci tokom Drugog svetskog rata, stekao doktorat na Univerzitetu Harvard, gde je kasnije i predavao. Ipak, privlačnost javne službe ga je dovela u vladin sektor. Počeo je kao savetnik Ministarstva spoljnih poslova i Pentagona za nacionalnu bezbednost, da bi posle toga postao savetnik za nacionalnu bezbednost, a potom i državni sekretar pod predsednikom Niksonom.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231130111112_d656800f7baf9abfbe40743cd3ba710471239600e8d148a050d90862a4f5bf85.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20231130111112_d656800f7baf9abfbe40743cd3ba710471239600e8d148a050d90862a4f5bf85" data-rendition-name="original" width="3000" height="2106" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Ričard Nikson"> <figcaption>Henri Kisindžer i Ričard Nikson u ovalnoj sobi Bele kuće u Vašingtonu 1973. godine, foto: Tanjug/AP Photo/Jim Palmer</figcaption> </figure>  Nikson je isticao značaj imenovanja Kisindžera za državnog sekretara 1973. godine, ističući da je to prvi put u istoriji da je neki naturalizovani Amerikanac zauzeo tu poziciju. Veliki američki diplomata i strateg bio je sinonim za spoljnu politiku SAD 1970-ih, a njegova politika detanta smatrana je <a href="https://insajder.net/prenosimo/kisindzer-narodi-evrope-i-rusije-duguju-zahvalnost-gorbacovu">ključnim momentom u istoriji odnosa između super sila</a>. Kisindžer je dobio Nobelovu nagradu za mir za pomoć u organizovanju okončanja vojnog učešća SAD u Vijetnamskom ratu i zaslužan je za tajnu diplomatiju koja je pomogla predsedniku Ričardu Niksonu da “otvori” komunističku Kinu prema Sjedinjenim Državama i Zapadu, što je kulminiralo Niksonovom posetom toj zemlji 1972. godine. Poznat &nbsp;je i po "šatl diplomatiji" na Bliskom istoku tokom 1973. godine nakon Yom Kipurskog rata.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231130111116_27143fcaebdc01737a7e4782746421c9dff82ee9efe044302af93bd0df7a02b0.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231130111116_27143fcaebdc01737a7e4782746421c9dff82ee9efe044302af93bd0df7a02b0" data-rendition-name="original" width="3000" height="2111" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Le Duk To"> <figcaption>Henri Kisindžer i Le Duk To, član Politbiroa Hanoja, ispred kuće u predgrađu Gif Sur Ivet u Parizu, foto: Tanjug/AP Photo/Michel Lipchitz</figcaption> </figure>  On je, ipak, bio kontroverzna figura u američkoj politici, zaslužan za nekoliko ključnih događaja, među kojima su napadi na Kambodžu tokom Vijetnamskog rata, koji su doveli do uspona režima Crvenih Kmera, kao i podrška vojnom udaru protiv demokratski izabrane vlade u Čileu. “Ipak, pomenuti događaji ne mogu da zasene doprinos koji je Kisindžer dao stabilnosti svetskog poretka. Zapravo, čini se da je 70-ih gradio temelje poretka koji je do danas živ. Najpre, kroz politiku detanta, zajedno sa predsednikom Niksonom, značajno je doprineo relaksaciji odnosa između SAD i SSSR i, u konačnici, utabao put ka mirnom okončanju Hladnog rata. Drugo, vratio je Narodnu Republiku Kinu u svetski poredak uvevši je na zasluženo mesto stalne članice Saveta bezbednosti UN. Na kraju, zahvaljujući ograničenju trke u nuklearnom naoružanju, doprineo je da svet bude nešto bezbednije mesto”, naglašava za Insajder dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231130111120_e2a2d4b84728022c7c433ef8d25a983fe01e3aa0740ea4f27839c47d0aaf570b.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="20231130111120_e2a2d4b84728022c7c433ef8d25a983fe01e3aa0740ea4f27839c47d0aaf570b" data-rendition-name="original" width="2000" height="1584" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Džozef Bajden"> <figcaption>Henri Kisindžer i Džozef Bajden, foto: Tanjug/AP Photo/Susan WalshAP2007</figcaption> </figure>  <a href="https://insajder.net/prenosimo/kisindzer-sad-na-ivici-rata-sa-rusijom-i-kinom-po-odredenim-pitanjima">Kisindžer</a> je, u svom pristupu diplomatiji, naglašavao važnost razumevanja percepcija obe strane radi efikasnog pregovaranja, ističući da to zahteva obostranu odluku da se razlike pomire.Međutim, Kisindžerova politika i njegov odnos prema ljudskim pravima u drugim zemljama bili su predmet velikih kritika.&nbsp; Mnogi kritičari su se protivili tajnovitosti Niksonove i Kisindžerove spoljne politike, a aktivisti za ljudska prava osuđivali su Kisindžerov navodni nedostatak pažnje prema ljudskim pravima u drugim zemljama.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231130111120_20e52dce590b11d21cebc8ba28d664472fe23ae838d06220ace5644030113c8a.jpg" data-media-id="editor_7" data-image-id="20231130111120_20e52dce590b11d21cebc8ba28d664472fe23ae838d06220ace5644030113c8a" data-rendition-name="original" width="2364" height="2500" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Vladimir Putin"> <figcaption>Henri Kisindžer i Vladimir Putin, foto: Tanjug/AP Photo/Sergei Chirikov</figcaption> </figure>  Njegovo nasleđe dodatno je zakomplikovala uloga koju je odigrao tokom Vijetnamskog rata. Iako je dobio Nobelovu nagradu za mir 1973. godine zajedno sa Le Duk Toom iz Severnog Vijetnama za Pariski mirovni sporazum, To je odbio nagradu zbog odsustva stvarnog mira u Vijetnamu, što je izazvalo &nbsp;brojne kontroverze. Tokom Vijetnamskog rata, SAD su bombardovale Laos i Kambodžu, što je poslužilo pokretu Crvenih Kmera za regrutovanje &nbsp;pristalica pre nego što su došli na vlast i izvršili jedan od najvećih genocida u 20. veku.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231130111124_30fa3d94858f1ac3c5416b1fb81475a495bf34b8b50ce6de8bcc9a0d799a396e.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20231130111124_30fa3d94858f1ac3c5416b1fb81475a495bf34b8b50ce6de8bcc9a0d799a396e" data-rendition-name="original" width="2984" height="2011" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer"> <figcaption>Američki državni sekretar Henri Kisindžer na konferenciji za novinare u Schloss Klesheimu u Salcburgu, 11. juna 1974., foto: Tanjug/AP Photo</figcaption> </figure>  “Verovatno najveća kritika Henrija Kisindžera dolazi od strane progresivne struje u Sjedinjenim Državama, koja ne može da zaboravi nediskriminatorno-tepih bombardovanje Kambodže, Laosa i Vijetnama i u njemu vidu glavnog krivca za stradanje nedužnih civila. Kisindžer, svakako, ne može da bude pošteđen odgovornosti, jer je istina da je inicijalno zauzeo radikalniji stav i držao se makijavelističke maksime da "cilj opravdava sredstvo", ali svakako u tome nije bio sam i jedini odgovoran. Treba podsetiti da je takva vrsta bombardovanja počela još 1965, četiri godine pre njegovog dolaska na mesto Savetnika za nacionalnu bezbednost”, kaže za Insajder dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka.&nbsp; <a href="https://insajder.net/prenosimo/kisindzer-tri-moguca-ishoda-sukoba-u-ukrajini">Kisindžer</a> je, komentarišući celu situaciju, 2005. rekao za CNN da je tragedija Vijetnama bila u unutrašnjim sukobima u SAD koji su na kraju sprečili postizanje ishoda koji bi odgovarao svim žrtvama.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231130111120_f0906d2aa1b819332cd8ddf1783a5a7abe1c06330dbecb6350aac53c7b7f243d.jpg" data-media-id="editor_10" data-image-id="20231130111120_f0906d2aa1b819332cd8ddf1783a5a7abe1c06330dbecb6350aac53c7b7f243d" data-rendition-name="original" width="3500" height="2257" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Džordž V. Buš"> <figcaption>Henri Kisindžer i Džordž V. Buš, foto: Tanjug/AP Photo/Charles Dharapak</figcaption> </figure>  Iako je njegova uloga u američkoj spoljnoj politici oslabila s padom Niksona zbog afere Votergejt, Kisindžer je i dalje ostao veoma uticajan, a njegova razmišljanja o diplomatiji su i bila dalje bila važna na svetskom i nivou SAD. Posle Niksonove ostavke, Kisindžer je nastavio da bude državni sekretar pod predsednikom Džeraldom Fordom, ali njegov angažman ponovo su pratile brojne kontroverze.&nbsp; Konzervativci unutar Republikanske partije prigovarali su njegovom „detant“ pristupu prema Sovjetskom Savezu, a komunistički Severni Vijetnam je ušao u Južni Vijetnam 1975. godine, uprkos ranijim mirovnim sporazumima.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231130111124_96967b71072cc3dd2f0bf2f8c80389518225fafb527955c7db64893077632e96.jpg" data-media-id="editor_11" data-image-id="20231130111124_96967b71072cc3dd2f0bf2f8c80389518225fafb527955c7db64893077632e96" data-rendition-name="original" width="3500" height="2331" loading="lazy" alt="Henri Kisindžer, Si Đinping"> <figcaption>Henri Kisindžer i kineski predsednik Si Đinping, foto: Tanjug/Jason Lee/Pool Photo via AP</figcaption> </figure>  Nakon završetka političke karijere i napuštanja Stejt Departmenta 1977. godine, Kisindžer je ostao aktivan kao konsultatnt, savetnik i autor, deleći svoje duboko poznavanje međunarodnih odnosa i geostrateških pitanja.&nbsp; Njegova knjiga "Diplomatija" ostaje jedno od najznačajnijih dela koje se bavi diplomatijom i spoljnom politikom. Kisindžerova smrt je svakako veliki gubitak u svetu diplomatije i politike, a njegov doprinos međunarodnim odnosima, nasleđe, delovanje i ideje značajno su oblikovali svetsku političku scenu kakvu poznajemo danas. Izvor: Insajder

Odlazak Henrija Kisindžera, kontroverznog pragmatičara američke diplomatije (FOTO)

Posle pada režima <a href="https://insajder.net/najava/dokumentarna-serija-pad-milosevica-1-epizoda-smwhtnqo">Slobodana Miloševića</a>, Vlada na čijem je čelu bio <a href="https://insajder.net/teme/o-politickim-idejama-i-propustenim-sansama-20-godina-od-ubistva-zorana-dindica-video">Zoran Đinđić</a> - za cilj je postavila evropske integracije i zapadni pravac. Posle ubistva premijera, menjali su se prioriteti spoljne politike i adrese sa kojih se to činilo. Pre deceniju i po, tadašnji predsednik promovisao &nbsp;je četiri stuba srpske spoljne politike.
"Ideja je jednostavna - da se naši sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, zemljama CEFTA, Rusijom i Turskom na neki način, ne samo kada su kineski partneri, nego i svi ostali, iskoriste kako bi proizvodnja u Srbiji mogla da bude plasirana na ta tržišta od osamsto miliona stanovnika", izjavio je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić 2009. godine za dnevni list "Politika".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D6-fVxyWK0Cs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Četrnaest godina kasnije, karte u svetu su prilično drugačije podeljene. Ipak, <a href="https://insajder.net/teme/srpska-diplomatija-o-uvodenju-reda-se-govori-godinama-a-ne-postuje-se-dobra-praksa-u-kadrovskoj-politici-video">srpska spoljna politika ostala je ista</a>. Zvanični Beograd i danas ističe da je Srbija neutralna zemlja, na evropskom putu, istovremeno ponosna na tradicionalno prijateljstvo i partnerstvo sa Rusijom i Kinom.
"Da pokušamo da sačuvamo i našu nezavisnu spoljnu politiku, da ne uvodimo sankcije Rusiji i zbog toga što znamo kako te sankcije utiču na ljude, znamo koliko je sve to nepravedno i na kraju ljudi plaćaju cenu", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za televiziju "Tanjug".
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo koja nije usaglasila <a href="https://insajder.net/teme/sve-intenzivniji-diplomatski-i-politicki-susreti-sa-predstavnicima-zemalja-zapada-video">spoljnu politiku sa Evropskom unijom</a>.
"To je jedna dvosmerna ulica. Jedna strana, kako da kažemo, usmerava, odnosno definiše ono što su današnji prioriteti, šta je ono što je spoljno-politička scena i u kom pravcu treba da se ide. Sa druge strane ste vi koji morate da izaberete put kojim ćete ići i kako ćete se ponašati. Tako da, prvenstveno to zavisi od vas, pogotovo kad vi definišete neke strateške spoljno-političke prioritete, kao što je članstvo u EU, dobri odnosi sa susedima, sa velikim silama i tako dalje. Onda znači, u tom jednom okviru morate da gradite i izgrađujete svoju spoljnu politiku", kaže ambasadorka u penziji Branka Latinović.
Nekadašnja ambasadorka pri OEBS-u i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da spoljna politika naše zemlje nije dovoljno prilagođena današnjoj situaciji.
"Mi i dalje insistiramo na nekim stvarima koje je pitanje koliko su one održive, da se sada dodaju i novi stubovi, pored onih postojećih, a da prvenstveno treba, u ovom kontekstu imati u vidu ono što je Evropa i kontinent kome mi pripadamo", dodaje Latinović.
Neusaglašeni ciljevi sa Briselom prouzrokovali su i pad podrške građana za učlanjenje u Uniju. To prati i činjenica da Srbija već dve godine nije otvorila nijedno poglavlje. <a href="https://insajder.net/teme/kina-i-srbija-celicno-prijateljstvo-osnazeno-sporazumom-o-slobodnoj-trgovini-video">Prošlog meseca potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom</a>, zbog kojeg Brisel ne skriva zabrinutost, što se i navodi u Izveštaju o napretku.
Izvor: Insajder

Spoljna politika Srbije: Zapad prioritet, a stolice i dalje na sve četiri strane (VIDEO)

''Kao odgovor na zlonamerno proterivanje dvoje diplomata Ambasade SAD u Moskvi od strane Ruske Federacije, Stejt department je uzvratio proglašavanjem ''persona non grata'' dvojicu zvaničnika ruske ambasade koji deluju u SAD'', rekao je portparol Stejt departmenta. 	
U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova potvrđeno je proterivanje dvojice ruskih diplomata iz SAD, prenela je RIA, pozivajući se na neimenovani izvor iz Ministarstva. 	'
'Ne zanima nas eskalacija, ali ako se takve neprijateljske akcije nastave, kao i uvek, mi ćemo odgovoriti čvrsto i odlučno'', rekao je taj izvor. 	
RIA navodi da je Vašington iskoristio moskovsko proterivanje dvojice američkih diplomata 14. septembra "uhvaćenih na licu mesta u špijunskim aktivnostima" kao izgovor. 	
Rusija je 14. septembra saopštila da proteruje dvojicu američkih diplomata koje je optužila da sarađuju sa ruskim državljaninom optuženim za saradnju sa stranom državom.
Izvor: Tanjug

SAD proterale dvojicu ruskih diplomata

Fajnenšel tajms navodi da su <a href="https://insajder.net/prenosimo/tenzije-izmedu-kanade-i-indije-optuzbe-zbog-ubistva-vode-sika-nju-delhi-i-otava-proteruju-diplomate">odnosi Indije i Kanade postali ozbiljno zategnuti</a> zbog sumnje <a href="https://insajder.net/prenosimo/trudo-kanada-ne-provocira-indiju">kanadskih vlasti</a> da su agenti indijskih službi imali ulogu u <a href="https://insajder.net/prenosimo/trudo-zeli-da-indija-saraduje-u-istrazi-ubistva-vode-sika-u-kanadi">ubistvu vođe separatista Sika u Kanadi</a>, kanadskog državljanina Hardip Singa Nidžara, ubijenog u junu, a koga je Indija označila kao "teroristu", prenosi Rojters. 	
Indija je odbacila optužbe kao apsurdne. 	
Kanada ima 62 diplomate u Indiji, a indijske vlasti su poručile da bi ukupan broj kanadskih diplomata trebalo da bude smanjen za 41, navodi Fajnenšel tajms. 	
Ministarstva spoljnih poslova Indije i Kanade nisu odmah odgovorila na zahteve za komentar.
Izvor: Tanjug

Nastavak tenzija između Indije i Kanade: Nju Delhi traži povlačenje više od 40 kanadskih diplomata

U saopštenju piše da je ambasador Ruske Federacije Sergej Bazdnikin u utorak, 12. septembra, bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije gde mu je uručena diplomatska nota kojom su nepoželjnim (persona non grata) proglašena trojica diplomata ruske Ambasade u u Skoplju. 
 
 "Takva odluka doneta je pošto su od nadležnih dobijene informacije o tome da su preduzimali aktivnosti koje su u suprotnosti sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima", navelo je Ministarstvo. 
 
 Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je u petak popodne sopštila da su "vlasti Severne Makedonije 12. septembra bez objašnjenja trojicu diplomata iz ruske ambasade u Skoplju proglasile personama non grata". 
 
 Ona je najavila da <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/rusija-oebs-u-proterivanja-diplomata-i-kolektivno-kaznjavanje-zemalja-su-los-presedan">"neodgovorni i neprijateljski napad vlasti Severne Makedonije neće ostati bez odgovora"</a> i ocenila da Skoplje "nastavlja da se kreće putem pogoršanja konfrontacije i dovode u ćorsokak bilateralne odnose koji su već u dubokoj krizi". 
 
 "Odluku da proteraju naše kolege smatramo neprikladnom željom rukovodstva te zemlje (Severne Makedonije) da svojim zapadnim zaštitnicima još jednom pokaže svoj značaj u borbi protiv imaginarne ruske pretnje", dodala je Zaharova.
Izvor: Beta

Diplomatija