Preživeli će učestvovati u zvaničnoj ceremoniji, zajedno sa nekoliko desetina državnih lidera, među kojima su britanski kralj Čarls Treći, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar i predsednik Olaf Šolc i Frank-Valter Štajnmajer.
Ceremonija, koja će početi u ponedeljak u 15.00, okupiće 54 međunarodne delegacije.
"Ove godine u centru pažnje su preživeli i njihove poruke", rekao je za Frans pres portparol muzeja Aušvic Pavel Savicki i dodao da ove godine neće biti govora političara.
Savicki je rekao da bi ovo mogao da bude poslednji veliki jubilarni skup sa velikom grupom preživelih.
"Svi znamo da za deset godina, za 90. godišnjicu, više neće biti moguće imati tako veliku grupu", dodao je Savicki.
Aušvic-Birkenau je postao simbol genocida koji je nacistička Nemačka izvršila nad šest miliona evropskih Jevreja, od kojih je milion umrlo na tom mestu, između 1940. i 1945. godine, zajedno sa više od 100.000 osoba koje nisu bile jevrejskog porekla.
Logor je osnovan 1940. godine u kasarni u Osvjećimu, u okupiranoj južnoj Poljskoj, čije su ime nacisti germanizovali u Aušvic. Prvih 728 poljskih političkih zatvorenika stiglo je tamo 14. juna te godine.
Tačno 17. januara 1945, suočeni sa napredovanjem sovjetskih snaga, nacisti su primorali 60.000 iznemoglih zatvorenika da marširaju prema zapadu i to je kasnije nazvano "Maršom smrti".
Od 21. do 26. januara Nemci su digli u vazduh gasne komore i krematorijume u Birkenauu i povukli se.
Sovjetske snage su stigle u logor 27. januara i zatekle 7.000 preživelih.
Dan oslobođenja logora Ujedinjene nacije su proglasile Danom sećanja na Holokaust.
Sve do invazije na Ukrajinu 2022. godine ruska delegacija je redovno prisustvovala svečanostima povodom godišnjice, ali već tri godine nije pozivana. Tu odluku je Moskva oštro kritikovala.
Polemiku su izazvale i glasine o mogućem učešću izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na ceremoniji.
Prošle godine je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua zbog sumnje da je počinio zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u ratu u Pojasu Gaze.
Na zahtev poljskog predsednika Andžeja Dude, poljska vlada je prošlog meseca potvrdila da neće uhapsiti Netanjahua ako poseti Aušvic, iako izgleda da izraelski premijer nema nameru da to učini.
Izrael će predstavljati ministar obrazovanja Joav Kiš.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Preživeli logora Aušvic u centru svečanosti povodom 80. godišnjice njegovog oslobođenja

"Obeležavanje datuma iz slavne prošlosti narodnooslobodilačke borbe u Srbiji odavno je utihnulo. Partizanska groblja su zapuštena, nazivi ulica i škola sa imenima narodnih heroja odavno su zamenjeni nekim drugim imenima, partizanski spomenici oskrnavljeni, memorijalni murali prefarbani. Srbija je jedina država sa prostora bivše Jugoslavije koja ne obeležava Dan ustanka 1941. godine. Ukinuto je obeležavanje 7. jula, kao Dana ustanka u Srbiji, a novi datum nije ustanovljen. Sve to govori koliko vlasti u Srbiji, nakon raspada Jugoslavije, ne poštuju antifašističke tradicije i vrednosti. Takav narativ su preuzeli skoro svi mediji u Srbiji, što otvara prostor za proizvoljna tumačenja prošlosti“, navodi se u saopštenju Evropskog pokreta.
U saopštenju se dodaje da se glavne istorijske činjenice “zaboravljaju” kako bi se, kako navode, u prvi plan istaklo da su Beograd oslobodile jedinice sovjetske Crvene armije, uz pomoć jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.&nbsp;
Dodaje se da se zajedno sa Rusijom "pravi se izmenjeni kontekst saradnje, pri čemu se istorijske činjenice ne uzimaju u obzir“.
"Uz svako poštovanje uloge i doprinosa jedinica Crvene armije u pobedi nad fašizmom u Evropi, uz ogromne ljudske žrtve, kao i njihovog doprinosa u borbama u Srbiji, krajem 1944. godine, preovlađujući narativ da su Beograd oslobodile jedinice Crvene armije ne odgovara istorijskim činjenicama“, navodi se.
Kako dodaju iz Evropskog pokreta u Srbiji, Beograd su oslobodile jedinice Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije, pod komandom slavnog partizanskog generala i španskog borca Peke Dapčevića.&nbsp;
"Njihove jedinice su na graničnim mestima dočekale dolazak jedinica Crvene armije i pratile ih do Beograda, gde su se uključile u borbe. Većina crvenoarmejaca palih za oslobođenje našeg glavnog grada bili su Ukrajinci. U oslobođenju Beograda učestvovale su partizanske jedinice iz čitave Jugoslavije, što se ne pominje. One su se zajednički borile za oslobođenje svoje zemlje od fašističkog okupatora“, piše u saopštenju.
Dodaje se da se polaganjem venaca na Spomenik neznanom junaku na Avali, gde nije sahranjen ni jedan partizan ili crvenoarmejac, odaje pošta palima u Prvom svetskom ratu.&nbsp;
"Memorijalni kompleks Groblje oslobodilaca Beograda 1944. je jedino pravo mesto za odavanje pošte poginulima u beogradskoj vojnoj operaciji. Ovim dvosmislenim gestovima podstiče se dalje brisanje svega što podseća na slavnu narodnooslobodilačku borbu i proizvodi se atmosfera revanšizma, što u zemlji neprekidno produbljuje i inače velike podele“, navodi se u saopštenju.
Izvor: Evropski pokret u Srbiji

Evropski pokret u Srbiji: Istorijski revizionizam povodom 80 godina od oslobođenja Beograda

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je otvarajući izložbu da je ona deo politike koju Srbija vodi i da je predstavljen samo mali deo puta u borbi za slobodu. "Danas smo svedoci pokušaja revizije događaja iz Drugog svetskog rata, odlučno smo protiv pokušaja revizije i umanjivanje žrtava", rekao je Vučić na svečanosti u Predsedništvu Srbije. On je istakao da ne postoji važnija misija od očuvanja teško stečene slobode. "Borićemo se da istina opstane i zato je i upriličena ova izložba", rekao je Vučić i istakao da će u istoriji glavnog grada istaknuto mesto zauzimati svi oni koji su dali svoje živote u borbi za slobodu. Vučić je rekao da je danas dan koji je od velikog značaja i za Evropu<a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-o-razgovoru-sa-putinom-necemo-uvoditi-sankcije-rusiji"> i za Srbiju i za Rusiju</a> i da se obeležava 80. godišnjica od oslobođenja od fašističkih osvajača. "Od srca vam čestitam praznik koji je upisan u zajedničku istoriju naših pobeda", rekao je Vučić. Svečanosti su prisustvovali i ministri u Vladi Srbije, kao i drugi gosti.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20241020141016_865e1155b62a10a3b0bde39abe6bfb4b53c1c302becc210c474ab1c0a1677550.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241020141016_865e1155b62a10a3b0bde39abe6bfb4b53c1c302becc210c474ab1c0a1677550" data-rendition-name="original" width="4200" height="2800" loading="lazy" alt="Otvaranje izložba"> <figcaption>Otvaranje izložbe. Foto: Tanjug/ Jadranka Ilić </figcaption> </figure>  <h2>Izložba Vojna diplomatija na putu ka slobodi: O sovjetsko-jugoslovenskoj vojnoj diplomatiji tokom Velikog Otadžbinskog rata 1941-1945</h2> Na izložbi Vojna diplomatija na putu ka slobodi: o sovjetsko-jugoslovenskoj vojnoj diplomatiji tokom Velikog Otadžbinskog rata 1941-1945. između ostalog je prikazano i opisano kako su izgledala ratna dejstva u toku i pre operacije oslobađanja Beograda. Na izložbi su, kako je rečeno prilikom obilaska, neke stvari o vojnoj i diplomatskoj delatnosti prikazane prvi put, a kako je rekao &nbsp;Vučić izložba će biti otvorena i za građane. Posetioci će imati priliku da pogledaju kako je štampa, kako ruska tako i jugoslovenska izveštavala u to vreme. Osnivač i predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat", kao i Muzeja srpske književnosti, Muzeja knjige i putovanja Viktor Lazić je istakao da se na izložbi nalazi dosta predmeta iz zbirke "Adligata", veoma retka strana štampa većinom iz 1944. godine, neposredno pre ili posle oslobođenja Beograda. "Imamo i prvi broj novina '20 oktobar' koje su izašle tri dana posle oslobođenja sa obraćanjem Staljina i Tita na naslovnoj strani", rekao je on. Dodao je da su izložene i fotografije ruskih oslobodilaca na čijim poleđinama su oni svojim drugovima i članovima porodica ispisivali poruke "živ sam", "borim se", &nbsp;"stigao sam u Beograd". Dodao je da na nekim predmetima ima i prave krvi oslobodilaca. Na izložbi je prikazano i ordenje, partizanska odlikovanja, uniforma jedne veteranke koja je učestvovala u oslobađanju Beograda. Promovisana je i poštanska marka posvećene 80. godišnjici oslobođenja Beograda, a direktor Pošte Srbije Zoran Anđelković je istakao da je cilj izdavanja ove marke da se prikaže ono što je bilo pre 80 godina kada su Crvenoarmejci i pripadnici Narodnooslobodilačkog pokreta osvajali kuću po kuću i oslobodili Beograd. Izvor: Tanjug

Predsednik Srbije otvorio izložbu o sovjetsko-jugoslovenskoj vojnoj diplomatiji: "Država odlučno protiv pokušaja revizije i umanjivanja žrtava"

Predsednik Aleksandar Vučić položio je venac na spomenik Neznanom junaku povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. "Osamdeset godina je prošlo od herojskog oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Vekovima unazad, nepokolebljiva lјubav prema slobodi davala je snagu našem narodu za pobede u ratovima", objavio je Vučić na svom zvaničnom nalogu na Instagramu. "Nikada nećemo zaboraviti hrabrost naših predaka u borbi za pravdu protiv mnogostruko jačih neprijatelјa. Neka je večna slava i zahvalnost svim hrabrim ženama i muškarcima koji su položili živote za slobodu našeg naroda", naveo je Vučić u objavi.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20241020131028_dc115d98d68ed42a8d24120de2222739d926a736a2e68fd2c551d5c81f663fec.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241020131028_dc115d98d68ed42a8d24120de2222739d926a736a2e68fd2c551d5c81f663fec" data-rendition-name="original" width="6240" height="4160" loading="lazy" alt="Dan oslobođenja Beograda polaganje venca"> <figcaption>Polaganje venca. Foto: Tanjug/ Nemanja Jovanović</figcaption> </figure>  <h2> Zvaničnici položili vence na Groblju oslobodilaca Beograda</h2> Povodom Dana oslobođenja ministri u Vladi Srbije, predstanvici grada kao i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko položili su danas vence u Spomen kompleksu "Groblje oslobodilaca Beograda". Vence su položili ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar bez portfelja zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu i počasni predsednik fondacije "Besmrtni puk" Nenad Popović, ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski, kao i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević. Zvaničnici su kod spomenika "Večna vatra", u istom spomen kompleksu položili ruže, a zatim i vence na Spomenik crvenoarmejcu. Ministar odbrane i predsednik Skupštine grada upisali su se u spomen-knjigu. <h2>Vučević: Oslobođenje Beograda jedan od "najsvetlijih primera junaštva naših predaka"</h2> Predsednik Vlade Miloš Vučević, čestitao je danas građanima Beograda 20. oktobar, Dan oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, saopštila je Vlada Srbije. "Večno ćemo pamtiti njihovu žrtvu, koja je primer kako se voli svoja otadžbina i kako se bori za nju", rekao je Vučević. On je istakao da je oslobođenje Beograda jedan od "najsvetlijih primera junaštva naših predaka", koji su doneli slobodu, mir i prosperitet.&nbsp; Kako je poručio, putokaz današnjim generacijama jeste da sa istim idealima slobode i pravde, voljom i željom rade na tome da Srbija bude još jača, prosperitetnija i naprednija.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20241020131036_8ea24f3f9afa5c3b98a65a340f37ac7a8c91d8af89d628fed10a56568d04eacd.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241020131036_8ea24f3f9afa5c3b98a65a340f37ac7a8c91d8af89d628fed10a56568d04eacd" data-rendition-name="original" width="6240" height="4160" loading="lazy" alt="Bratislav Gašić"> <figcaption>Foto: Tanjug/ Nemanja Jovanović</figcaption> </figure>  <h2>Ministar Gašić položio venac na Groblju oslobodilaca Beograda</h2> Ministar odbrane Bratislav Gašić predvodio je danas državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu. Ministar Gašić se, kako je saopšteno upisao u spomen-knjigu. "Poklanjam se danas senima palih oslobodilaca i njihovih starešina koji su zajedničkom borbom oslobodili naš grad, naš Beograd. Bez vaše žrtve danas ne bi bilo naše slobode. Živela Vojska Srbije! Živela Srbija", napisao je Gašić. Vence su položili i ministri u Vladi Srbije, delegacije ambasada Ruske Federacije, Belorusije, Azerbejdžana, Kazahstana i Jermenije, uz intoniranje državnih himni, kao i delegacija Grada Beograda i delegacije udruženja. Ministar odbrane položio je venac i kraj Spomenika Crvenoarmejcu i odao počast polaganjem ruža kod Spomenika Večna vatra, u okviru kompleksa Groblje oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20241020131032_58184f508e6d12bfbd8914f79b2a80c95f69ab67c3f63cebd0fe74d0dce354da.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20241020131032_58184f508e6d12bfbd8914f79b2a80c95f69ab67c3f63cebd0fe74d0dce354da" data-rendition-name="original" width="6240" height="4160" loading="lazy" alt="Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević"> <figcaption>Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević. Foto: Tanjug/ Nemanja Jovanović</figcaption> </figure>  <h2>Nikodijević: Važno je čuvati sećanje na ljude koji su nam podarili slobodu</h2> Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je danas da je Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu jedan od značajnih istorijskih događaja koji se desio na našim prostorima, i da je važno da se obeležava današnji dan, kako bi se odala počast onima koji su se izborili za slobodu. "Ovo je jubilarna 80. godišnjica. Mi se trudimo da svake godine odamo počast i čuvamo sećanje na ljude koji su nam podarili slobodu, koji su nas oslobodili od okupatora u Drugom svetskom ratu", rekao je Nikodijević za Tanjug. On je dodao da je reč o jednom od najsvetlijih dana u našoj istoriji. "Mi uvek sa ponosom ističemo našu antifašističku ulogu u Drugom svetskom ratu, ističemo i žrtve koje smo dali da bi u Evropi vladao mir", rekao je Nikodijević. Prema njegovim rečima, čitava posleratna Evropa nastala je na ideji pobede nad fašizmom, a Srbija i srpski narod su dali ogroman doprinos, i zbog toga imamo obavezu da čuvamo tradiciju. "Moramo se odupreti svakom pokušaju revizije istorije i ne smemo dozvoliti da padne senka na herojska dela koja su dali oslobodioci Beograda u Drugom svetskom ratu", rekao je predsednik Skupštine grada Beograda.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20241020131024_e8b120fbf04b79d5674821c43f0567d9183e568bebe9b78a3432f85f4b33a5e6.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20241020131024_e8b120fbf04b79d5674821c43f0567d9183e568bebe9b78a3432f85f4b33a5e6" data-rendition-name="original" width="2000" height="1333" loading="lazy" alt="Vesna Vidović"> <figcaption>Zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović. Foto: Tanjug/ Beoinfo</figcaption> </figure>  <h2>Položeni venci na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali</h2> Na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali povodom 80 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, kao i 60 godina od pogibije sovjetske vojne delegacije, vence su položili predstavnici Vlade i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, diplomatskog kora, kao i boračkih udruženja. Zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović rekla je da je Dan oslobođenja Beograda, datum slobode, hrabrosti i ponosa svih Beograđana, kao i da se danas odaje počast svim herojima, koji su dali svoje živote za našu slobodu, saopštio je gradski Sekretarijat za informisanje.&nbsp; "Uvek ćemo pamtiti našu herojsku istoriju, zahvaljujući kojoj živimo u srcu slobode. Danas slavimo našu slobodu i slobodarski duh našeg naroda, jedinstvo i pobedu, jer Beograd je kroz vekove bio srce slobode, a ona nije deo prošlosti, već pokretačka snaga koja oblikuje budućnost", rekla je Vidović. Ona je podsetila da smo bili simbol hrabrosti i otpora, na strani antifašizma, a oslobođenje Beograda grada bio je trijumf borbe.&nbsp; "Izašli smo kao pobednici. Odali smo poštu i herojima koji su stradali, dolazeći na obeležavanje vadesetogodišnjice oslobađanja Beograda. U njihovu čast podignut je Spomenik sovjetskim veteranima na Avali, gde smo poližili vence", rekla je ona. Spomenik sovjetskim veteranima podignut je 1965. godine a u čast poginuloj sovjetskoj delegaciji koja je letela za Beograd na proslavu 20 godina od oslobođenja Beograda. U avionskoj nesreći staradali su istaknuti vojni veterani kao što su maršal Sergej Birjuzov i general–pukovnik Vladimir Ždanov.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220512190540_d3f9881cf30add44792df755beaa6b2bb55afb6b57bf8a76d628e733c24cdd17.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20220512190540_d3f9881cf30add44792df755beaa6b2bb55afb6b57bf8a76d628e733c24cdd17" data-rendition-name="original" width="1500" height="1271" loading="lazy" alt="bocan"> <figcaption>Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  <h2>Ambasador Rusije: Beogradska operacija je bila jedna od najznačajnijih</h2> Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je povodom 80 godina od oslobođenja Beograda, da je ta operacija bila jedna od najznačajnijih u širem strategijskom smislu, "i to ne samo na ovim prostorima". Ambasador Rusije je rekao da je ta operacija trajala duže od jednog dana i da je bila jedna na najznačajnijih, dodajući da je Crvena armija zajedno sa borcima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije napravila prodor i mogućnost da se napreduje dalje ka Mađarskoj. "Ova operacija je bila ključna za dalje oslobođenje Mađarske, za pobedu u bici za Budempeštu i jedna je od najvažnijih strategijskih operacija u toku Drugog svetskog rata", rekao je Bocan-Harčenko za Tanjug. Na pitanje koliko su taj događaj od pre 80 godina i saradnja Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije imali utemeljenja u daljim rusko-srpskim odnosima, Bocan-Harčenko je naveo da odnosi nisu uvek bili laki, ali da je suprostavljanje fašizmu jedan od najznačajnijih temelja saradnje. <h2>Oslobođenje od nemačke okupacije</h2> Oslobođenjem Beograda okončano je 1.287 dana nemačke okupacije, a Beograd je, uz delimično Pariz, bio jedini glavni grad u Evropi u čijem je oslobađanju sa armijama velikih sila ravnopravno učestvovala regularna nacionalna vojska. Po istorijskim izvorima, u borbama za Beograd poginulo je nešto manje od 3.000 boraca NOVJ i oko 1.000 crvenoarmejaca, dok je oko 14.500 vojnika ranjeno. Nemačke snage imale su oko 15.000 poginulih i oko 9.000 zarobljenih. Beograd je oslobođenje dočekao u ruševinama - od bombardovanja fašističke Nemačke 6. aprila 1941. godine, čime je počeo nenajavljeni rat u Kraljevini Jugoslaviji, do bombardovanja savezničkih snaga tokom 1944. godine kada je vazdušnim udarima u aprilu, maju, junu, julu i poslednji put u septembru napadana nemačka infrastruktura, ali je stradao i veliki broj civila i civilnih objekata. Čestitku povodom obeležavanja 80. godišnjice oslobođenja Beograda od fašizma predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ove godine je uputio predsednik Rusije Vladimir Putin, u kojoj je ocenio da je ta operacija "slavna stranica" zajedničke istorije. "Rusi i Srbi su vekovima stojali rame uz rame u borbi protiv zajedničkih neprijatelja, zajedno su savladavali nedaće i iskušenja. Važno je da dobre tradicije bratskog prijateljstva, koje su nam zaveštali preci, i danas služe kao pouzdana osnova za razvoj odnosa strateškog partnerstva između Rusije i Srbije", naveo je Putin u čestitki. Izvor: Beta, Tanjug

Obeležavanje 80. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu

"Oproštaj i priznanje krivice je jedno a odšteta drugo. I to pitanje i dalje nije zatvoreno. Duboko verujem da će biti rešeno jer nikad se niko nije odrekao očekivanja da ako je neko došao i nešto nam uništio da je dužan da nam to i plati", kazao je poljski predsednik u Vjelunju. 
 
Centralno obeležavanje 85. godišnjice izbijanja Drugog svetskog rata počelo je u 4 sata i 40 minuta u Vjelunju, prvom bombardovanom poljskom gradu i pet minuta kasnije na poluostrvu Vesterplate u Gdanjsku gde su prve salve sa nemačkog bojnog broda Šlezvig-Holštajn na poljski garnizon na tom poluostrvu na Baltiku otpočele Drugi svetski rat. 
 
"Govorimo nikada više rat. Nikada više svet na rat ne može da pristane. A tada je postojao pristanak. Hitler se usudio zbog tog pristanka. On je shvatio da svet ne reaguje kada je anektirao Austriju, rasparčao Čehoslovačku a ranije započeo istrebljenje Jevreja u Nemačkoj", podsetio je predsednik Duda. 
 
Svečanost na Vesterplate u Gdanjsku počela je na glas zvona Pax et Reconcilatio, Mir i pomirenje, na crkvi svete Katarine i sirena ispred spomenika herojima, šačici poljskih vojnika koji su nedelju dana branili poluostrvo tako predano i hrabro da je nemački komandat je poljskom komandantu posle predaje ostavio iz poštovanja da nosi sablju. 
 
"Nije dovoljno da se govori o pomirenju, nije dovoljno da pognu čela u osećaju krivice zbog onih koji su napali Poljsku i izazvali Drugi svetski rat. Danas je glavni dokaz da je shvaćena ta lekcija puno posvećivanje odbrani, spremnost da se organizuje zapad Evrope, NATO u odbranu protiv agresije čiji smo svedoci na ratištima Ukrajini", kazao je na Vesterplate poljski premijer Donald Tusk. 
 
Glavne pouke za Poljsku na 85. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata jesu po rečima poljskog premijera: nikad više usamljenost bez saveznika i nikad više slabost. 
 
"Danas ne govorimo nikada više rat. Danas moramo da kažemo nikada više usamljenost. Ne može to više u istoriji da bude da se Poljska usamljena suprotstavlja agresiji ovog ili onog suseda. Moramo glasno da kažemo i nikad više slabost. Zato stvaramo najsavremeniju armiju u Evropi, jednu od najjačih u Evropi da više ne izlažemo riziku našu domovinu", kazao je Donald Tusk. 
 
Poljska vlada usvojila je ove sedmice budžet za narednu godinu u kome je rekordnih 4,7 odsto BDP-a, najviše u NATO, izdvojeno za odbranu, modernizaciju i jačanje poljske armije, što su neki nemački mediji prokomentarisali pitanjem da li Poljska više ne računa na kolektivnu odbranu NATO te jača svoju armiju kao da je opet usamljena i bez saveznika. 
 
U Drugom svetskom ratu prema izveštaju koji je da zatraži reparacije od Nemačke sačinila prethodna poljska konzervativna vlada izgubilo je život oko šest miliona gradjana Poljske od čega su više od polovine bili poljski Jevreji. 
 
Materijalna razaranja najveća su bila u Varšavi i prema procenama od ukupnog računa Hitlerovoj Nemačkoj od 12 milijardi evra za pretvaranje poljskih gradova u ruševine, 8,5 milijardi evra u preračunu otpada na Varšavu. 
 
Štete u drumskom saobraćaju procenjene su na 6,9 milijardi evra, u železničkom na 16 milijardi evra a štete u poljoprivredi dostigle su 12,6 milijardi evra.
Izvor: Beta

Poljaci Nemcima oprostili ratne zločine ali nisu zaboravili i očekuju odštetu

Na ovogodišnjem obeležavanju <a href="https://insajder.net/prenosimo/ambasadori-sad-i-velike-britanije-nece-prisustvovati-godisnjici-u-nagasakiju-zbog-izostavljanja-izraela">nekoliko ambasadora</a> otkazalo je učešće nakon odluke tog grada na jugozapadu Japana da ne pozove predstavnike Izraela na komemoraciju, preneo je Kjodo.&nbsp;
"Usred neizvesnosti u vezi sa tim kada će ruska invazija na Ukrajinu doći do kraja i sve veće zabrinutosti zbog širenja oružanih sukoba na Bliskom istoku, trenutno se suočavamo sa kritičnom situacijom sa povećanom verovatnoćom upotrebe nuklearnog oružja", naveo je Suzuki.&nbsp;
Suzuki je zahtevao od japanske vlade da potpiše i ratifikuje sporazum Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja i pozvao Japan da vodi razgovore o ublažavanju tenzija i unapređenju razoružanja u severoistočnoj Aziji. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Minut ćutanja je održan tačno 11.02 sati po lokalnom vremenu kada je američki bombarder bacio plutonijumsku bombu koja je eksplodirala iznad Nagasakija 9. avgusta 1945. godine.&nbsp;
Američki ambasador u Japanu Ram Emanuel i britanska ambasadorka u Japanu Džulija Longbotom nisu prisustvovali komemoraciji nakon što na skup nije pozvan Izrael.&nbsp;
Kanadski i francuski ambasadori takođe nisu prisustvovali.&nbsp;
U pismu gradonačelniku Suzukiju, koje je objavljeno u sredu, a koje su poslali izaslanici EU, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i SAD izražava se &nbsp;zabrinutost da bi nedostatak poziva Izraelu rezultirao stavljanjem Tel Aviva na isti nivo sa &nbsp;Rusijom i Belorusijom.&nbsp;
Rusija i Belorusija nisu pozvane ni na ceremonije u Hirošimi, niti u Nagasakiju tri godine zaredom zbog invazije Moskve na Ukrajinu. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Suzuki je 31. jula i 8. avgusta rekao da Izrael neće biti pozvan zbog straha da bi protesti protiv tekućeg sukoba u Pojasu Gaze mogli uticati na obeležavanje godišnjice, ali je naveo da ta odluka "nije politička". &nbsp;	Palestina je, u međuvremenu, pozvana. &nbsp;&nbsp;
Na komemoraciji u Hirošimi bilo je dozvoljeno predstavljanje Izraela, a nije bila pozvana Palestina. &nbsp;
Odluku vlasti Hirošime kritikovali su palestinski predstavnik u Japanu i civilne grupe. &nbsp;
Napad na Nagasaki usledio je tri dana nakon što su SAD bacile uranijumsku bombu na Hirošimu, oko 300 kilometara severoistočno. &nbsp;
Procenjuje se da je ubijeno 74.000 ljudi, a mnogi drugi su patili od posledica opekotina i bolesti povezanih sa zračenjem dugo nakon napada. &nbsp;
Ukupan broj zvanično preživelih u dva nuklearna napada iznosio je 106.825 od marta ove godine, što je za 6.824 manje nego godinu dana ranije, prema japanskom ministarstvu zdravlja, rada i socijalnog staranja. &nbsp;	Prosečna starost preživelih nuklearnu eksploziju prelazila je 85 godina.
Izvor: Tanjug

Obeležena 79. godišnjica nuklearnog napada na Nagasaki: Komemoracija bez ambasadora SAD i Velike Britanije

Tog jutra, na osnovu dostave, denuncijacije, policijski organi upali su u skrovište u kome se porodica Frank skrivala u Amsterdamu tokom dve godine.&nbsp; Anelis Mari Frank rođena je juna 1929. u Nemačkoj, u Frankfurtu, u porodici uglavnom asimilovamih sekularnih Jevreja. Porodica se pošto su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj 1933. preselila u obližnju Holandiju, tako da je Ana veći deo života provela u toj zemlji.&nbsp; Postojala je verovatno nada da će Holandija, poput situacije u Prvom svetskom ratu, ostati neutralna.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240804100812_77005ba92e6636fce2d81b0c20f3d2b51e67d1b12e75a169337dfc22944c1dc4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240804100812_77005ba92e6636fce2d81b0c20f3d2b51e67d1b12e75a169337dfc22944c1dc4" data-rendition-name="original" width="800" height="917" loading="lazy" alt="ana frank"> <figcaption>Ana Frank, školska fotografija, foto: Javno vlasništvo</figcaption> </figure>  U Drugom svetskom ratu, međutim, razvoj događaja je bio drugačiji.&nbsp; U sklopu borbi protiv Francuske Nemačka je tada okupirala i sve tri zemlje Beneluksa, a ne samo Belgiju i Luksemburg kao u Prvom svetskom ratu. &nbsp;Uostalom, Francuska je okupirana upravo preko Belgije, zaobilaženjem Mažino linije.&nbsp; Porodica Frank se iz Nemačke izvukla postupno.&nbsp; Majka Edit (1900 - 1945) i dve kćerke Margo i Ana su u prvo vreme prešle kod njenih roditelja u Ahen.&nbsp; Otac Oto (1889 - 1980) koji je bio preduzetnik, industrijalac, inače nemački ratni veteran iz Prvog svetskog rata, ostao je u Frankfurtu kako bi organizovao prebacivanje posla u Amsterdam.&nbsp; Približno 300. 000 Jevreja je napustilo Nemačku pošto su nacisti preuzeli vlast, do početka Drugog svetskog rata septembra 1939.&nbsp; Majka i dve kćerke u Amsterdam su dospele februara 1934.&nbsp; Očeva preduzeća u Amsterdamu bavila su se proizvodnjom začina i dodataka, uglavnom biljnog porekla, za potrebe prehrambene industrije, posebno za prerađevine od mesa.&nbsp; Maja 1940. i Holandija, njihovo dotadašnje utočište, našla se pod vlašću nemačkih nacista.&nbsp; Progon Jevreja je intenziviran kako je rat odmicao, posebno posle tzv konferencije u Vanzeu, predgrađu Berlina, januara 1942, kada su usklađivani detalji vezani za takozvano Konačno rešenje, što je značilo sistematsko, potpuno uništenje Jevreja.&nbsp; Pošto je situacija postala nemoguća porodica Frank se smestila u skrovište u Amsterdamu, u poslovnoj zgradi Ota Franka.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024080410084_f680c7d927c2251a62e5017f7b069018594824a870385b3f95377b6f94afed42.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2024080410084_f680c7d927c2251a62e5017f7b069018594824a870385b3f95377b6f94afed42" data-rendition-name="original" width="800" height="1229" loading="lazy" alt="Ana Frank Amsterdam sklonište"> <figcaption>Bivše zgrade Opekte u kojima je Tajno skrovište, danas Kuća Ane Frank. foto: Massimo Catarinella/wikipedia/CC BY-SA 3.0</figcaption> </figure>  U tom skrovištu Frankovi su proveli oko dve godine, dok nisu otkriveni i pohapšeni.&nbsp; Dnevnik i druge Anine zapise sačuvala je Mip Gis, da bi ga predala Otu Franku pošto se vratio u Amsterdam po okončanju rata.&nbsp; Gis, koja je inače radila kao sekretarica u preduzeću koje je vodio Oto Frank, presudno je pomagala sve vreme dok su se skrivali. Sa još troje kolega, Gis ih je snabdevala hranom i svim drugim neophodnim potrepštinama, sve vreme tokom skrivanja, do avgusta 1944, kada su potkazani i pohapšeni.&nbsp; Uz porodicu Frank u skrovištu su se prikrivale još četiri osobe.&nbsp; Rat je od njih osmoro preživao jedino Oto.&nbsp; Dnevnik sadrži zapise koje ja Ana unosila počev od 12. juna 1942. Poslednji unos je pod datumom 1. avgust 1944.&nbsp; Otac joj je za 13. rođendan, 12. juna 1942, poklonio leksikon, dnevnik, na koji mu je ukazala prethodno, videvši ga u prolazu u izlogu. Tako je počela da vodi dnevnik.&nbsp; Pisala je o različitim temama, prilikama u Holandiji pod okupacijom, žalila za bakom koja je tada umrla, međusobnim odnosima, emocijama, opštoj napetosti, nadama za neko drugo vreme.&nbsp; Pre svega, taj dnevnik je veliko introspektivno svedočanstvo, razmišljanje.&nbsp; Bila je svesna da želi da se bavi pisanjem, najverovatnije pre svega novinarstvom.&nbsp; Zanimljivo je da je Ana u dnevniku dosledno koristila pseudonime, nesumnjivo iz predostrožnosti, kako bi prikrila pomagače u slučaju da skrovište bude otkriveno.&nbsp; Naknadno je unosila izmene u dnevnik, na posebnim umetnutim listovima.&nbsp; Prostor njihovog prikrivanja nalazio se u poslovnoj zgradi firme njenog oca, u ulici Prinsengraht. Preduzeće je bilo oduzeto i životarilo je u uslovoma rata i okupacije.&nbsp; Prethodno, postojala je ideja da se zapute u Ameriku, što nije uspelo. A po odlasku u skrovište zvanična priča je bila da se nalaze u Švajcarskoj.&nbsp; Ulaz u skrovište unutar poslovnih prostorija bio je maskiran policom za knjige.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024080410080_bdc8ce6da8b4fbd891e5fcb206ece72dc4b695967fb40c502c8f9367e3491b47.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2024080410080_bdc8ce6da8b4fbd891e5fcb206ece72dc4b695967fb40c502c8f9367e3491b47" data-rendition-name="original" width="800" height="1116" loading="lazy" alt="Polica knjige Ana Frank"> <figcaption>Rekonstruisana polica za knjige koja se nalazila na ulazu u skrovište u kom se skrivala porodica Frank, foto: Bungle/wikipedia/CC BY-SA 3.0</figcaption> </figure>  Pošto su otkriveni i pohapšeni porodica Frank nekoliko dana je zatočena u Amsterdamu. Potom, iz tranzitnog logora Vesterbrok prebačeni su u Aušvic, početkom septembra 1944.&nbsp; Ana je umrla od bolesti, tifusa, prethodno teško iscrpljena, sedam meseci po hapšenju, u koncentracionom logoru Bergen Belzen, otprilike mesec dana pre oslobođenja logora 15. aprila 1945. &nbsp;Tačan datum njene smrti nije poznat. Najverovatnije je to bilo u prvoj polovini marta.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024080410084_948e799e007fa181da4596996c19e72030cded43d5e32c0a2146593366cdcd99.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024080410084_948e799e007fa181da4596996c19e72030cded43d5e32c0a2146593366cdcd99" data-rendition-name="original" width="1280" height="960" loading="lazy" alt="Ana Frank Logor"> <figcaption>Delimična rekonstrukcija kasarne u tranzitnom logoru Vesterbork, gde se Ana Frank nalazila od avgusta do septembra 1944. godine, foto: Blacknight/Wikipedia/Javno vlasništvo</figcaption> </figure>  Majka i starija sestra Margo su umrle veruje se u februaru.&nbsp; Kada je dobio Anin dnevnik, za koji nije znao, Oto Frank čitajući ga otkriva njenu ličnu dimenziju, uz brojne njemu do tada nepoznate detalje.&nbsp; Shvatio je da je to svojevrsno otkrivenje, i da bi ga valjalo objaviti, između ostalog pod utiskom njene želje da postane pisac.&nbsp; Dnevnik je objavljen u celosti, osim pojedinih manjih delova koji su se odnosili na porodične prilike, najintimnije detalje, i nisu od interesa za celinu priče.&nbsp; Otac, jedini preživeli iz porodice Frank, njen dnevnik izvesno je objavio osim iz ličnih razloga i kao dragoceno svedočanstvo tragičnog stradanja Jevreja, jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanjima ljudi kao posledica nacizma.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024080410088_3f2687656bbacd34d6bc90b5a204b22a5d6074e93d9c349935811dfa72290f96.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="2024080410088_3f2687656bbacd34d6bc90b5a204b22a5d6074e93d9c349935811dfa72290f96" data-rendition-name="original" width="800" height="1067" loading="lazy" alt="Ana Frank spomenik"> <figcaption>Spomenik Margo i Ani Frank na bivšem mestu logora Bergen-Belzen, foto: Arne List/Wikipedia/CC BY-SA 3.0</figcaption> </figure>  Dnevnik je prvobitno objavljen 1947, u Holandiji.&nbsp; Godine 1950. pojavljuju se izdanja u Francuskoj, Nemačkoj, dve godine potom u Britaniji i SAD, pod naslovom "Dnevnik mlade devojčice".&nbsp; Zanimljivo je da je prvo izdanje u Japanu prodato u čak 100.000 primeraka, kao i da u Britaniji knjiga nikada nije postala popularna.&nbsp; Preveden je na 65 jezika i objavljen u približno 35 miliona primeraka.&nbsp; U pojedinim zemljama, kao nekada u Jugoslaviji, Dnevnik Ane Frank je bio i školsko štivo. Izvor: Tanjug