Podsećamo, prvi od dva kredita dogovoren je još 2014. uz kamatu od dva odsto. Ako poslanici izglasaju, sada će njegova otplata biti produžena do avgusta 2026. godine. Drugi zajam je zaključen u septembru 2022. po kamati od tri odsto. Njegova otplata biće produžena sa 9. decembra ove godine na 9. decembar 2026.
“Odlaganje isplate kredita je posledica potrebe Vlade Republike Srbije da što više sredstava &nbsp;kanališe, ka realizaciji projekta “Expo 2027” i u tom smislu Vlada Republike Srbije je spremna i da plati određenu i cenu. Verovatno postoji računica da bi novo zaduživanje bilo skuplje, nego da se pravi neki novi aranžman. Siguran sam da Srbija ima sada novca da izmiri taj dug, ali joj je potreban svež novac za projekte”, kaže za Insajder Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije “Strateo”.
Na osnovu Predloga zakona, produženje roka otplate tražila je Srbija. Đogović dodaje da nije racionalno, kada već ne možeš da vratiš stare, da ulaziš u nove dugove.&nbsp;
“U suštini nije nikakav problem kada refinansirate kredit, neki stari, ali po kamatnoj stopi koja bi pojeftinila taj kredit. Međutim, kada povećavate cenu tog kredita onda to zaista nije ekonomski i racionalna odluka. U ovom slučaju, umesto se vraćanju kreditne obaveze, što nije problem, imamo mogućnost da ih vratimo, kanališemo ta sredstva ka investicionom poduhvatu”, navodi Đogović. &nbsp;&nbsp;&nbsp;
<h2>Novi dugovi: Za stadion 42 milijarde, pozajmice od Kineza i Francuza</h2>
Država Srbija uzeće nove kredite, ukupne vrednosti 1,16 milijardi evra. Najveći među njima biće onaj od Poštanske štedionice za izgradnju Nacionalnog stadiona - 42 milijarde dinara (oko 360 miliona evra).
“Srbija nema nikakav poseban ekonomski elaborat vezano za taj nacionalni stadion, kako bismo znali da li je koliki je stepen isplativosti ulaganja, da li tu ima neko učešće FSS, da li ima nekih sponzora. Zašto nismo ušli u javno-privatno partnerstvo? Verovatno je bilo i nekih boljih, optimalnih solucija, kad se već krenulo konkretno u taj deo projekta u okviru “Expo 2027”, nego što država, sama, kroz zaduživanje finansira taj projekat", kaže sagovornik Insajdera.
Prema Đogovićevim rečima, za Srbiju je bolje da se zadužuje &nbsp;radi investiranja u ekološke projekte, zelenu agendu, fabriku za prečišćavanje voda i reciklaže. Da otpad služi za proizvodnju toplotne energije.&nbsp;
<h2>Zajam od Francuske i Kine</h2>
Dogovorena je pozajmica s Francuskom u vrednosti od 121,5 miliona evra koja će se koristiti za unapređenje elektrodistributivnog sistema. Iznos je podeljen na dva dela gde će 24,3 miliona biti zajam francuskog trezora, a 97,1 milion će biti ugovor o kreditu sa pariskom filijalom Dojče banke.
“Kad govorimo o Francuzima, ovde nije samo reč o ekonomiji, nego imamo i određen politički uticaj. Podršku za poslovne ugovore koje će dobiti francuske kompanije. Konkretno, tu se vezujemo za izgradnju metroa, pa onda za fabriku za prečišćavanje otpada koju gradi japansko-francuski konzorcijum. Svakako će Francuzi dodatno zaraditi kako kroz kamate, tako i direktno kroz angažovanje nekih njihovih kompanija u realizaciji tih projekata”, objašnjava Đogović. &nbsp;
Banka Kine daće Srbiji oko 184 miliona evra, a novac će biti namenjen za izgradnju kanalizacione mreže. Biće utrošen u nekoliko lokalnih samouprava, kao deo šireg projekta razvoja sistema prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji. Reč je o drugoj fazi i ovaj zajam pokriva 85 odsto troškova dok će 15 odsto biti izdvojeno iz budžeta države.
“Naše lokalne samouprave su inertne, pasivne, one bi same trebalo da se angažuju i kroz &nbsp;berze, kroz izdavanje municipalnih obveznica mogle bi da dođu do sredstava. Onda bi &nbsp;mogle preko tendera da raspišu način konkurs za realizaciju nekih od njima važnih projekata. Poput kanalizacione mreže ili nekog ekološkog projekta”, objašnjava Đogović. &nbsp;&nbsp;
<h2>Obilaznica, brza saobraćajnica, energetska efikasnost...</h2>
Nekoliko kredita biće uzeto od komercijalnih banaka. Za gradnju obilaznice oko Kragujevca od OTP banke biće uzeto 12 milijardi dinara (oko 102 miliona evra). Od Unikredit banke biće povučeno 11,7 milijardi dinara (oko 100 miliona evra) za finansiranje završetka puta Ruma-Šabac-Loznica. Za isti projekat novac će biti uzet i kod druge italijanske banke – Banke Inteza. Od njih će Srbija pozajmiti 15 milijardi dinara ili oko 128 miliona evra.
Još jedna italijanska banka “Cassa depositi e Prestiti” daće nam na zajam oko 100 miliona evra za jačanje likvidnosti EPS-a,.&nbsp;
Zajmodavac je nemačka razvojna banka KfW, kod koje ćemo imati dve pozajmice - 50 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji i 20 miliona evra za razvoj tržišta biomase.
Prema podacima Uprave za javni dug od utorka preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 23. jul 2024. godine iznosi 4.460.501.058.840 dinara, odnosno oko 38 milijardi evra.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nova zaduživanja u senci rasprave o litijumu: Srbija uzima milijardu evra novih kredita, vraćanje starih odlaže po višoj kamatnoj stopi

Dokumentom je predviđeno da će deklaracija, nakon usvajanja na Svesrpskom saboru, biti ponuđena na usvajanje Skupštini Srbije i Skupštini RS kako bi se obezbedila njena puna primena u Srbiji i RS.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju 2. jula dvotrećinskom većinom.
Druga tačka dnevnog reda od ukupno 60 jeste poskupljenje pretplate za javni servis, a poslanici će razmatrati i izmene Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kao i Zakona o platnim uslugama i nekoliko zakona o zaduživanju.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je na sednici Odbora za finansije prošle sedmice da je osnovi cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama da se već postojeća inovativna platna rešenja unaprede novim funkcionalnim rešenjima kojima se uvodi otvoreno bankarstvo.
"Ovaj koncept donosi dve nove vrste platnih usluga na naše tržište od kojih je prva iniciranje plaćanja sa platnog računa koji korisnik ima otvoren kod drugog pružaoca platnih usluga, a druga je usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima koje korisnik ima otvorene kod više banaka", navela je Tabakovićeva.
Među prihvaćenim predlozima za zaduživanje je i predlog o zaduživanju Srbije za izgradnju nacionalnog stadiona, a reč je o sumi od 42 milijarde dinara za koliko će se Srbija zadužiti kod Banke Poštanska štedionica.
Poslanici će na narednoj sednici izabrati guvernera Narodne banke Srbije, a za tu funkciju je ponovo predložena Jorgovanka Tabaković kojoj mandati ističe 6. avgusta ove godine.
U obrazloženju za reizbog Jorgovanke Tabaković za guvernera se navodi da su kao najvažniji razlozi uzeti u obzir rezultati koje je ostvarila u postizanju ciljeva i obavljanju funkcija u prethodnom periodu, naročito doprinos uspešnoj koordinaciji fiskalne i monetarne politike i postizanjne makroekonoske stabilizacije zajedno sa Vladom Srbije i drugim nadležnim institucijama.
Biraće se i predsednik Fiskalnog saveta, a za tu funkciju je predložen Blagoje Paunović.
Dosadašnjem predsedniku FSS Pavlu Petroviću istekao je mandat.
Poslanici će se izjasniti i o nekoliko kadrovskih rešenja za skupštinske odbore i delegacije.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

200x200

Vanredno zasedanje Skupštine Srbije: Zaduživanje 42 milijarde za izgradnju nacionalnog stadiona

Odgovarajući dokument postavljen je na portalu zvaničnog izdanja pravnih akata, prenela je agencija RIA Novosti.
Protokoli su potpisani u Moskvi 13. novembra 2023. i u Beogradu 21. novembra 2023. godine.&nbsp;
Protokoli menjaju ugovore o davanju ruskih državnih izvoznih kredita Srbiji od 11. januara 2013. i 19. oktobra 2019. godine, finansijskog zajma od 10. aprila 2013. godine, kao i o izmirenju duga Srbije prema Ruskoj Federaciji na osnovu obaveza bivše Jugoslavije od 10. i 17. marta 2021. godine.
Protokolima su formalizovani sporazumi dve strane o otplati duga Srbije Rusiji sa rokom otplate od marta 2022. do marta 2023. godine, uz odlaganje plaćanja bez obračunavanja penala ili bilo koje druge dodatne kamate, ukoliko se otplati u celosti.
Srpska strana je od 1. septembra 2023. godine ispunila taj uslov, a plaćanja su vršena po dogovoru dve zemlje u ruskim rubljama.
Potreba za potpisivanjem protokola nastala je zbog problema u vezi sa plaćanjem u dolarima i evrima u sklopu servisiranja dugova Srbije, objasnio je zamenik načelnika Ministarstva finansija Ruske Federacije Vladimir Količev.&nbsp;
S tim u vezi, dve strane su prešle na obračune u rubljama, navodi ruska agencija.
Za otplatu od 1. marta 2022. godine do dana potpisivanja protokola, dug Srbije po izvoznim kreditima iznosio je 102,231 milion dolara i 1,944 miliona evra, po finansijskom kreditu 38,33 miliona dolara, a po obavezama Jugoslavije 2,96 miliona dolara.
Kako se navodi, protokoli stupaju na snagu na dan prijema poslednjeg pisanog obaveštenja da su dve strane završile neophodne interne procedure.
Izvor: Tanjug

Dug

Nova zaduživanja u senci rasprave o litijumu: Srbija uzima milijardu evra novih kredita, vraćanje starih odlaže po višoj kamatnoj stopi

Vanredno zasedanje Skupštine Srbije: Zaduživanje 42 milijarde za izgradnju nacionalnog stadiona

Putin ratifikovao protokole o restrukturiranju dugova Srbije