Komemoracija je počela unošenjem kovčega sa Karterovim telom, obavijenog američkom zastavom. 
 
Svi Karterovi naslednici u Beloj kući koji su živi - Bil Klinton, Džordž Buš mlađi, Barak Obama, Donald Tramp i Džozef Bajden - prisustvovali su komemoraciji, sa suprugama.
Današnji skup ponudio je neobičan trenutak ljubaznosti za polarizovanu zemlju. Bivši predsednik Barak Obama i novoizabrani predsednik Donald Tramp, politički rivali koji su se godinama napadali, sedeli su jedan pored drugog i razgovarali nekoliko minuta, čak se i smejali, prenosi Asošijejted pres. 
 
Od Kartera su se oprostili i potpredsednica SAD Kamala Haris sa suprugom, izabrani potpredsednik SAD Džej Di Vens, bivši potpredsednik SAD Majk Pens, kanadski premijer u ostavci Džastin Trudo. 
 
Predsednik SAD Džo Bajden održao je govor koji je počeo pričom o tome kako su se on i njegova supruga Džil upoznali sa Karterovima 1970-ih, dok je Bajden još bio senator. 
 
"On je imao karakter, karakter, karakter. I taj karakter je bio njegova sudbina i sudbina ove zemlje. Karakter koji je učinio život dobrim i svrsishodnim. Prijateljstvo sa Karterom me je naučilo da je karakter važniji od funkcije i moći koju imamo", dodao je on. 
 
"Imamo obavezu da ne gajimo mržnju i da ustanemo protiv zloupotrebe vlasti. Nije reč o tome da treba da budemo savršeni, jer niko od nas to nije. Ali treba da se zapitamo da li radimo ispravne stvari, koje vrednosti nas pokreću?", rekao je predsednik SAD koji uskoro odlazi sa funkcije. 
 
Bajden, kome mandat ističe za 11 dana, rekao je da je Karter bio veliki vernik i patriota, da je "verno služio Bogu i narodu". Podsetio je da je Džimi Karter bio i borac za ljudska prava, nuklearni inženjer, bivši pripadnik mornarice i uzgajivač kikirikija na farmi. 
 
Džejson Karter, unuk nekadašnjeg predsednika, kazao je da je njegov deda bio "običan čovek iz malog grada koji nikada nije zaboravio odakle je došao i ostao je veran svojim principima". 
 
Podsetio je i da je Karter radio na pitanjima čiste energije, životne sredine, ljudskih prava, borbi protiv bolesti i siromaštva. "Za svojih 49 godina nikada nisam video da postoji razlika između njega kao privatne osobe i predsednika. Za mene je to definicija integriteta", kazao je. 
 
Karter je umro 29. decembra u 101. godini, živeći toliko dugo da su dva hvalospeva napisali ljudi koji su umrli pre njega — njegov potpredsednik Volter Mondejl i njegov prethodnik u Beloj kući Džerald Ford. Karter je pobedio Forda 1976, ali su predsednici i njihove žene postali bliski prijatelji, navodi AP. 
 
Danas se završava šestodnevna sahrana koja je počela u Plejnsu u Džordžiji, gde je Karter rođen 1924. godine, proživeo veći deo svog života i umro. Ceremonije su nastavljene u Atlanti i Vašingtonu, gde Karter, bivši mornarički oficir, inženjer i uzgajivač kikirikija, svečano položen od utorka, prenosi RSE. 
 
Posle komemoracije u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu, Karterovi posmrtni ostaci biće vraćeni u vojnu bazu Endrjuz, odakle će avion poleteti za Atlantu u Džordžiji. Karter će biti sahranjen u rodnom mestu Plejns, uz suprugu Rozalin koja je umrla 2023. godine. 
 
 Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Održana komemoracija sa državnim počastima za Džimija Kartera u Vašingtonu

Do tada nepoznati senator iz Džordžije, Džimi Karter je u politiku Vašingtona ušao 1974. godine u, po njega, najboljem trenutku; američka javnost bila je potresena aferom Votergejt, odnosno prisluškivanjem političkih protivnika koje je organizovao predsednik Ričard Nikson. Karter je to iskoristio da sebe predstavi običnim uzgajivačem kikirikija sa američkog juga i obećao je američkoj javnosti da je neće lagati ili obmanjivati. Na krilima tih obećanja, postao je predsednik 1977. godine.&nbsp;
Međutim, prvi i jedini Karterov mandat pratile su krize - ekonomske i diplomatske. Suočio se nuklearnom nesrećom na Ostrvu tri milje, sa sovjetskom invazijom na Avganistan ali i sa iranskom talačkom krizom - koja će ispostaviti kobnom po njegovu političku karijeru. Zbog lošeg pristupa talačkoj krizi, u kojoj je poginulo i osam američkih vojnika - Džimi Karter je ubedljivo izgubio na izborima od Ronalda Regana.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DwSmrajf-GxU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Karter je iz Bele kuće otišao kao jedan od najnepopularnijih američkih predsednika, ali je tokom mandata ipak doneo i neke važne odluke - pomilovao je osuđene one koji su odbili da idu rat u Vijetnamu i postao prvi američki lider koji je ozbiljno shvatio klimatske promene.&nbsp;
Iako je jedna diplomatska kriza presudila njegovoj političkoj karijeri, po odlasku iz Bele kuće Džimi Karter je nastavio da diplomatski predstavlja američku vladu. Najpre u Severnoj Koreji, a zatim i na Haitiju, Kini, Kubi ali i u Bosni i Hercegovini tokom ratova devedesetih.&nbsp;
Osnovao je Karterov predsednički centar koji se bavio rešavanjem međunarodnih kriza, a 2002. postao je treći američki predsednik koji je dobio Nobelovu nagradu za mir.
Tokom naredne decenije, putovao je svetom u misiji unapređivanja odnosa među zemljama. Sa Nelsonom Mandelom osnovao je Elders, grupu globalnih lidera koji su se posvetili radu na miru i ljudskim pravima. Zalagao se za kontrolu oružja, za istopolne brakove i za ukidanje smrtne kazne.&nbsp;
Oštro je kritikovao zlostavljanje zatvorenika u Zalivu Gvantanamo, izraelskom istorijatu kršenja ljudskih prava i ratu Džordža Buša u Iraku.&nbsp;
Za razliku od drugih američkih predsednika, Karter se u penziji odlučio za skroman način života. Prema pisanju Vašington posta, procenjena vrednost kuće Karterovih u Džordžiji iznosila je 167.000 dolara - manje nego vozila Tajne službe parkirana ispred doma u kojem je živeo sa suprugom Roazelin s kojom je bio u braku čak 71 godinu.&nbsp;
Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden opisao je Kartera kao "čoveka od principa, vere i poniznosti", dok je novoizabrani predsednik Donald Tramp rekao da Amerikanci Karteru duguju "zahvalnost". Džimi Karter će biti sahranjen 9. januara u Vašingtonu.
Izvor: Insajder

Teme

Džimi Karter - od uzgajanja kikirikija, preko Bele kuće, do Nobela za mir (VIDEO)