Anketa sprovedena na uzorku od 1.142 registrovana birača širom zemlje i ima marginu greške od 3,3 procentna poena, preneo je Rojters.&nbsp;
Predsednički izbori u SAD održavaju se 5. novembra. 	
Američki predsednik Džozef Bajden objavio je 21. jula da odustaje od kandidature na izborima u novembru, rekavši da je to u najboljem interesu Demokratske stranke i zemlje. 	
U objavi na društvenoj platformi X (Tviter), Bajden je naveo da predlaže Kamalu Haris, sadašnju potpredsednicu SAD, za kandidata Demokratske stranke.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Anketa: Tramp vodi u odnosu na Haris sa 48 odsto prema 46 procenata

''Odlučio sam da je najbolji način da predam štafetu novoj generaciji. To je najbolji način da ujedinimo našu naciju'', poručio je on.
Bajden je napomenuo da poštuje instituciju predsednika, ali da više voli svoju zemlju, kao i da smatra da je odbrana ''ugrožene'' demokratije važnija od bilo koje funkcije, prenosi Glas Amerike.
''Odbrana demokratije je važnija od bilo koje funkcije. Crpim snagu i nalazim radost da radim za američki narod. Ovaj sveti zadatak usavršavanja naše unije nije o meni. Radi se o vama. Vašoj porodici. Vašoj budućnosti. Reč je o nama, o ljudima", ocenio je Bajden.
Dodao je da će u narednih šest meseci biti fokusiran na obavljanje svog posla kao predsednika, uključujući snižavanje cena, odbranu ličnih sloboda i ograničavanje pristupa vatrenom oružju.
''Nastaviću da osuđujem mržnju i ekstremizam i jasno stavljam do znanja da u Americi nema mesta za političko nasilje, ili za bilo kakvo nasilje, ikada. Nastaviću da štitim našu planetu od klimatske krize", naveo je predsednik SAD u obraćanju naciji.
Istakao je da je Kamala Haris iskusna, jaka i sposobna i da je ''neverovatan'' partner i lider.
Američki predsednik odlučio je u nedelju da okonča kampanju za drugi mandat u Beloj kući, posle velikog pritiska demokrata, i da podrži potpredsednicu SAD Kamalu Haris za prvu afroameričku predsedničku kandidatkinju jedne od vodećih stranaka u američkoj istoriji.
Bajden je izbornu godinu nazvao jednim od onih retkih trenutaka u istoriji kada "odluke koje sada donosimo određuju sudbinu naše nacije i sveta u decenijama koje dolaze".
"Amerikanci će morati da biraju da li žele napred ili nazad, između nade i mržnje, između jedinstva i podela. Moramo da odlučimo da li još verujemo u poštenje, pristojnost, poštovanje, slobodu, pravdu i demokratiju”, dodao je predsednik Amerike.
Bajden je rekao da će do kraja svog mandata 20. januara 2025. godine nastaviti da radi na okončanju rata u Gazi, vrati kući sve taoce i donese mir na Bliski istok, kao i da će nastaviti da okuplja koaliciju država oko NATO-a u cilju sprečavanju Rusije da zauzme Ukrajinu.&nbsp;
On je rekao da će jačati NATO i kako je rekao, učiniti ga moćnijim i ujedinjenijim nego u bilo kom trenutku istorije tog vojnog saveza.
Završio je obraćanje izražavajući nadu da građani SAD znaju koliko je zahvalan na privilegiji da bude njihov predsednik, dok nije spomenuo republikanskog kandidata Donalda Trampa.
Bajdenu su se u Ovalnoj sobi pri obraćanju naciji pridružili prva dama Džil Bajden i drugi članovi njegove porodice, uključujući njegovog sina Hantera Bajdena.
<h2>Tramp: Bajdenovo obraćanje jedva razumljivo i jako loše</h2>
Republikanski predsednički kandidat, bivši predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da je prvo obraćanje predsednika Džoa Bajdena naciji nakon što je odlučio da odustane od trke za novi mandat, bilo ''jedva razumljivo'' i ''jako loše''.
''Govor pokvarenog Džoa Bajdena u Ovalnoj kancelariji bio je jedva razumljiv i jako loš'', ocenio je Tramp na mreži Truth Social.
U objavi na društvenim mrežama, republikanac je dodao da su ''pokvareni Džo'' i ''lažljiva Kamala (Haris)'' sramota za Ameriku.
Dok se Bajden obraćao naciji, među onima koji su gledali bio je i Tramp, koji je gledao Bajdenovo desetominutno obraćanje iz svog aviona za kampanju dok je napuštao Severnu Karolinu posle mitinga. Prema prvim fotografijama, Tramp je sa pažnjom slušao obraćanje, navodi Glas Amerike (VOA).
Trampov savetnik Kris Lasivita je međutim, naknadno na platformu Iks postavio drugačiju sliku na kojoj se vidi kako se bivši predsednik okrenuo u stranu i kako ne gleda kako Bajden govori.
„U Trampovom avionu. Hej Džo, otpušten si!”, napisao je Lasivita, a prenosi VOA.

Bajden u obraćanju naciji: Prepuštam štafetu mlađima radi ujedinjenja

"Posvećeni otvorenom i poštenom procesu nominovanja. Spremni smo za transparentan i brz proces kako bismo napredovali kao ujedinjena demokratska stranka", rekao je Harison, prenosi Rojters.
Potpredsednica SAD Kamala Haris kazala je da je obezbedila podršku većine delegata Nacionalne demokratske konvencije da postane kandidat Demokratske stranke za predstojeće predsedničke izbore.
Haris ima za cilj da obezbedi većinu od skoro 4.000 delegata na konvenciji potrebnih za pobedu, rekla su četiri izvora, prenosi pomenuta agencija.
Predsednik Džo Bajden podržao je nominaciju Kamale Haris, ali je rekao da ne može da natera delegate da slede njegov primer.
Podrška delegata je neophodna kako bi se Haris zamenila Bajdena na izborima 5. novembra.
Nacionalni demokratski komitet saopštio je da će se virtuelno glasanje održati između 1. i 5. avgusta, kako bi proces nominovanja bio završen do 7. avgusta.
Izvor: Tanjug

Demokratski komitet: Imaćemo predsedničkog kandidata do 7. avgusta

Bajden je od prošle srede u svom domu u Delaveru gde je bio u izolaciji, jer je oboleo od koronavirusa.
Njegov lekar Kevin O'Konor rekao je da je predsednik juče završio terapiju lekom "pakslovid" i da su simptomi kovida-19 "skoro u potpunosti nestali".
"Njegova pluća su čista. Predsednik nastavlja da obavlja sve svoje predsedničke dužnosti", rekao je on.
Bajden je u nedelju saopštio da se povlači iz kampanje za reizbor, nakon što je prethodnih mesec dana to odbijao da učini, istovremeno pružajući podršku potpredsednici SAD Kamali Haris bude kandidatkinja Demokrata na izborima u novembru.
On je izrazio uverenje da je "u najboljem interesu njegove stranke i zemlje" da se povuče i da se do kraja mandata fokusira samo na ispunjavanje svojih dužnosti predsednika.
<h2>Bajden preneo deo ovlašćenja o podršci Ukrajini Jelen i Blinkenu</h2>
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden preneo je neka od svojih ovlašćenja iz Zakona o podršci Ukrajini na ministarku finansija Dženet Jelen i državnog sekretara Entonija Blinkena.
U ta ovlašćenja spadaju i odredbe o konfiskaciji zamrznute ruske imovine, navedeno je u saopštenju Bele kuće.
"Ovim prenosim na sekretara trezora funkcije i ovlašćenja koja su data predsedniku u skladu sa članovima Zakona o vraćanju ekonomskog prosperiteta i mogućnosti za Ukrajince... Ovim prenosim na državnog sekretara, u konsultaciji sa sekretarom trezora, funkcije i ovlašćenja koja su data predsedniku u skladu sa članovima Zakona", navedeno je.
Dodato je da je dekretar trezora ovlašćen i upućen da ovaj memorandum objavi u Saveznom registru.
Izvor: Tanjug

Bajden se vraća u Belu kuću nakon lečenja od koronavirusa

Američki milijarder Džordž Soroš donirao je više od 15 miliona dolara fondovima koji podržavaju potpredsednicu SAD Kamalu Haris da bude kandidatkinja Demokratske stranke na predstojećim predsedničkim izborima, preneo je danas Blumberg.
Pored njega, filmski producent i donator Džejmi Patrikof takođe je podržao Haris.
'Drugi će da vide da je ona najbolja opcija za Demokrate da se pobedi Tramp'', rekao je on, uz ocenu da bi Haris u debati ''uništila'' Trampa.
Za razliku od njih dvojice, ostali milijarderi i donatori Demokrata nisu se opredelili kojoj ličnosti će pružiti podršku da bude kandidat na izborima, pošto žele, kako navodi agencija, otvoreno nadmetanje.
Milijarder i trgovac nekretninama Rik Karuso rekao je da se Haris možda i istakne kao najbolje rešenje za demokrate, ali da je u svakom slučaju potrebno imati otvoreno nadmetanje za kandidaturu.
''Omogućavanje otvorenog procesa je u skladu sa fundamelnom snagom naše demokratije'', poručio je Karuso.
Pre nego što je juče odustao od kampanje za reizbor, predsednik SAD Džozef Bajden prikupio je blizu 96 miliona dolara donacija, što je novac koji Haris može da upotrebi pošto je bila njegov kandidat za potpredsednicu, dok bi drugi kandidati morali da počnu da prikupljaju novac ''od nule'', navodi Blumberg.
Ranije danas Rojters je preneo da je Harisina kampanja za manje od jednog dana prikupila 49,6 miliona dolara, nakon što je Bajden saopštio da se povlači iz trke.
Njujork Tajms je preneo da su neki od najvećih donatora Demokratske stranke upozorili da neće uplatiti obećane donacije ukoliko Bajden ne odustane od kampanje za reizbor, a navodno je reč o oko 90 miliona dolara.
Izvor: Tanjug

Live Blog

Milijarder Džordž Soroš podržao Kamalu Haris kao kandidata za predsednicu

Demokratska stranka sredinom avgusta održaće konvenciju u Čikagu na kojoj će se glasati o nominaciji te stranke za predsednika SAD. 
 
Pošto je predsednik Džozef Bajden okončao svoju kampanju za reizbor i podržao potpredsednicu Kamalu Haris, demokrate sada moraju da sprovedu promenu bez presedana u kasnoj fazi izbornog ciklusa. 
 
Demokratska stranka održaće konvenciju u Čikagu, od 19. do 22. avgusta. Ono što je trebalo da bude samo formalno proglašenje Bajdena za predsedničkog kandidata, sada postaje trka u kojoj će gotovo 4.700 delegata birati novog kandidata koji će se na jesen suprotstaviti republikancu Donaldu Trampu. 
 
Bajden je pobedio na svim stranačkim izborima i skupovima ranije ove godine osim teritorije Američka Samoa. Najmanje 3.896 delegata je obećalo da će ga podržati. Sadašnja stranačka pravila ne dozvoljavaju Bajdenu da delegate prenese na drugog kandidata, ali politički njegova podrška je veoma uticajna. 
 
I pre nego što je Bajden objavio svoju odluku, demokrate su pominjale guvernera Kalifornije Gevina Njusoma i guvernerku Mičigena Grečen Vitmer kao potencijalne kandidate. Neke demokrate su javno, a mnoge privatno, tvrdile da je logičan izbor da se u prvi plan izbaci prva žena, prva crnkinja i prva osoba poreklom iz Južne Azije, odnosno Kamala Haris. 
 
Imajući u vidu koliko su glasovi Afroamerikanaca bili važni za Bajdenovu nominaciju i njegov izbor Haris kao potpredsednice, bilo bi u najmanju ruku rizično da demokrate umesto nje izaberu belog kandidata. Demokrate su se već suočile sa velikim preprekama i pre Bajdenovog povlačenja. Njusom i Vitmer, &nbsp;oboje belci, kao i bilo koji drugi demokrata, morali bi da procene kratkoročne i dugoročne koristi kandidovanja protiv Kamale Haris, naspram očuvanja povoljnog položaja za neka buduća predsednička takmičenja. 
 
Bilo da je to zasluženo ili ne, Haris do sada nije imala reputaciju posebno popularne ili snažne potpredsednice. Najbolji scenario za demokrate je da joj brzo prikupe podršku i nastupaju kao jedinstveni front. Mogli bi da odu čak korak dalje sa planovima da se održi rano, virtuelno glasanje. 
 
Bajdenov izborni štab trenutno raspolaže sa više od 240 miliona dolara. Eksperti za finansiranje kampanje se generalno slažu da bi Haris mogla da kontroliše sve te fondova budući da se kampanja vodi i u njeno ime, kao i Bajdenovo. 
 
Ako demokrate ipak nominuju nekog drugog, novac na stranačkim računima bi i dalje išao u korist kandidata, ali bi veća ograničenja važila za nalog Bajden-Haris. Na primer, pravni eksperti kažu da bi to mogao da postane nezavisni komitet za političku akciju, ali ne i da jednostavno prenese svoj novac na drugog kandideta. 
 
Nominacija potpredsednika se uvek obavlja putem odvojenog glasanja na konvenciji. U godinama kada je kampanja više rutinska, na konvenciji se samo potvrdi predsednikov izbor potpredsednika. Ako Haris brzo stekne podršku stranke, mogla bi da imenuje svoj izbor za potpredsednika i da ga delegati ratifikuju. Međutim, u slučaju neke produžene bitke, i mesto potpredsednika bi moglo da bude otvoreno za glasanje na konvenciji.
Izvor: Beta

Demokrate na konvenciji u avgustu biraju predsedničkog kandidata, Kamala Haris favorit

Neposredno nakon što je predsednik Bajden objavio da je izašao iz trke za predsedničke izbore 2024. godine, Holivud je brzo reagovao, a među poznatim ličnostima koje su se oglasile najbrži su bili Šer, Kardi B., Barbra Strejsand, Robert De Niro i Džon Ledžend, prenosi Skaj Njuz.
Pre nego što je podržao predsedničku kandidaturu Kamale Hari osvajač Gremija, pevač Džon Ledžend poručio je na Instagramu da je Bajden "više nego zaslužio ponovni izbor, ali vreme i starost stignu do svih nas".
Pevačica i glumica Šer je u svom karakterističnom stilu na platformi X, napisala: "Verujem da je ovo jedina šansa da SAD ostanu demokratija. Pobeda je sve, ako ne pobedimo ništa se neće promeniti, a vremena se moraju menjati".
Pristalica demokrata, dvostruka Oskarovka Barbra Strejsend, napisala je na svom X nalogu da "moramo biti zahvalni za Bajdenovo održavanje američke demokratije".
Raperka Kardi B je objavila da se obradovala i poručila preko svog X naloga: "Haaaajmo. Već sam rekla da bi Kamala trebalo da bude kandidatkinja 2024. godine".
Kardi B je ranije objavila optužbe na račun Demokratske stranke uz ocenu da je stranka "sebična" što je dopustila 81-godišnjem Bajdenu da se kandiduje za ponovni izbor i da bi ga trebalo zameniti sa Harisovom.
Proslavljeni glumac Robert De Niro, dobitnik šest Oskara, koji je podržavao Bajdenovu kampanju poslednjih nedelja, zahvalio je aktuelnom predsedniku na "oštroumnoj politici i nesebičnom patriotizmu".
U intervjuu za dnevnik Hil De Niro je rekao da se Bajden povlači da bi otvorio put da još jedan demokrata postane predsednik, jer "za Ameriku nema ništa važnije od pobede nad Donaldom Trampom".
Izvor: Tanjug

Poznate ličnosti u SAD podržale predsedničku kadnidaturu Kamale Haris

Netanjahu je, obraćajući se novinarima pre nego što je poleteo u Vašington, rekao da će se zahvaliti predsedniku Džozefu Bajdenu, koji je juče odustao od trke za reizbor, za sve što je uradio za Izrael, prenosi Rojters.&nbsp;
"Planiram da vidim predsednika Bajdena, koga poznajem više od 40 godina. Ovo će biti prilika da mu se zahvalimo za stvari koje je učinio za Izrael u ratu i tokom njegove duge i istaknute karijere u javnoj službi, kao senator, potpredsednik i predsednik", rekao je Netanjahu, navodi Tajms of Izrael.
Dodao je da će sa Bajdenom razgovarati i o tome kako da dve zemlje napreduju u ostvarivanju ciljeva, a to je oslobađanje svih talaca koje drži Hamas, poraz te palestinske militantne grupe, suočavanje sa Iranom i obezbeđivanje povratka svih građana Izraela u svoje domove na severu i jugu.
"U ovom vremenu rata i neizvesnosti, važno je da neprijatelji Izraela znaju da Amerika i Izrael stoje zajedno danas, sutra i uvek", istakao je Netanjahu.
Tajms of Izrael navodi da će se on tokom posete SAD sastati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, potpredsednicom Kamalom Haris i da će održati govor u Kongresu.
Takođe se očekuje da se Netanjahu sastane sa kandidatom republikanaca za Donaldom Trampom, iako to još nije potvrđeno, navodi portal.
Izvor: Tanjug

Netanjahu: Izrael će biti najjači saveznik SAD na Bliskom Istoku bez obzira na ishod izbora

U izveštaju AP se navodi da je potpredsednica SAD pravnica i veliki borac za reproduktivna prava.
Diplomirala je na Univerzitetu Hauard i prva je ličnost sa diplomom tradicionalnog crnačkog univerziteta koja obavlja funkciju bilo predsednika bilo potpredsednika SAD.
Mesto u Senatu je osvojila 2016. godine nakon što je dva puta birana na položaj državnog tužioca Kalifornije, a kao kandidatkinja za Senat, isticala je svoje okršaje sa velikim bankama tokom hipotekarne krize, sporove sa skupim privatnim koledžima koji su finansijski iskorišćavali studente i zagađivačima životne sredine.
Godinama je javno govorila o recidivizmu osuđenih kriminalaca i reformi pravosuđa i zalagala se za drugačiji pristup nenasilnim zločinima naglašavajući značaj rehabilitacije umesto strogih kazni, nazivajući svoju borbu "pametnim pristupom u borbi protiv kriminala".
Bajden je zatražio da Kamala Haris preuzme neke od najizazovnijih zadataka s kojima se njegova administracija suočavala, uključujući bezbednost državnih granica.
U periodu od 24 sata nakon Bajdenovog debakla u prvoj debati s protivkandidatom Donaldom Trampom, Harisova je pokazala snažnu lojalnost prema predsedniku i branila je svog političkog lidera napadajući njihovog protivnika, republikanca Trampa.
"Mi verujemo u našeg predsednika, Džozefa Bajdena, verujemo u ono za šta se on zalaže", rekla je <a href="https://insajder.net/prenosimo/predsednici-demokratske-stranke-u-svih-50-saveznih-drzava-podrzali-kandidaturu-haris">Kamala Haris</a> tada na jednom javnom skupu.
Njena lojalnost nije dovedena u pitanje ni kada su kritičari pritiskali Bajdena da se povuče, a nju počeli da guraju u prvi plan unutar Demokratske stranke, prenosi BBC.
Iako je imala problema da privuče glasače 2020. godine i imala niske ocene tokom svog mandata kao potpredsednica, pristalice Kamale Haris ukazuju na njenu podršku reproduktivnim pravima, popularnost među crnim glasačima i njeno iskustvo kao tužioca.
"Verujem da je bila važan igrač u rešavanju ključnih pitanja poput prava glasa i reforme imigracije. Takođe je bila najmoćniji predstavnik Bajdena u rešavanju pitanja pristupa abortusu i angažovanja crnih zajednica", rekla je Nađa Braun, direktorka programa za ženske i rodne studije na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.
Rođena u Oklandu, u Kaliforniji potpredsednica Kamala Haris často kaže da je njena inspiracija Turgud Maršal, poznati pravnik i borac za civilna prava, Afroamerikanac koji je u administraciji predsednika Lindona Džonsona postao prvi crnac nominovan na najviši položaj u američkom pravosuđu.
Roditelji Kamale Haris su imigranti - majka Indijka lekar, a otac s Jamajke, po zanimanju ekonomista. Razveli su se kada je ona imala pet godina i od tada je nju i njenu mlađu sestru Maju odgajala majka lekar, specijalista za maligne bolesti.
Kako ocenjuje BBC, njeno poreklo i način na koji ju je majka odgajala znače da Haris može da se približi raznovrsnim američkim identitetima.
&nbsp;Kamala Haris je od 2014. godine udata za advokata iz Los Anđelesa, Daglasa Emhofa, prvi Jevrejin supružnik potpredsednika SAD.
Izvor: Tanjug

Biografija Kamale Haris: Prva Afroamerikanka potpredsednica SAD, do kraja bila lojalna Bajdenu

Nije slučaj bez presedana da aktuelni predsednik ne ide na reizbor, ali sve ono što okružuje Bajdena, počev od brige za njegovu fizičku i mentalnu sposobnost da obavlja funkciju pa do obima kampanje uvodi SAD na do sada neispitanu teritoriju, navodi Politiko.
Demokrate će održati konvenciju u Čikagu od 19. do 22. avgusta, a ono što je trebalo da bude "krunisanje Bajdena" sada postaje otvoreno takmičenje na kojem gotovo 4.700 delegata ima odgovornost da izabere Bajdenovog naslednika, piše AP.
Bajden je i dalje predsednik SAD sve dok ne bude inaugurisan novi u januaru, ili dok sam ne odluči da se povuče sa te funkcije u nekom trenutku.
On je, međutim, na društvenim mrežama naveo da namerava da završi mandat.
Postavlja se pitanje ko će biti kandidat demokrata da zameni Bajdena. Iako to što je sam Bajden podržao potpredsednicu Kamalu Haris njoj daje veliki podsticaj i vetar u leđa, to još ne znači da je njen izbor siguran, navodi Politiko.
Kandidat za predsednika tehnički može postati svako ko dobije najmanje 300, ali ne više od 600 potpisa delegata, a delegati mogu da podrže samo jednog kandidata.&nbsp;
Pošto delegata ima 4.700, to znači da bi broj kandidata mogao da bude 15, ali realno njih će biti mnogo manje, navodi Politiko.
Delegati na konvencijama tradicionalno glasaju za kandidata koji je dobio primarne izbore ili kokuse u njihovim državama.
Bajden je dobio podršku najmanje 3.896 delegata, a iako sadašnja pravila stranke mu ne dozvoljavaju da ih preusmeri drugom kandidatu, njegova podrška Harisovoj nesumnjivo će imati uticaja.
Kako pokazuju anketa AP-a i Centra za istraživanje javnog mnjenja NORC, oko 85 odsto demokrata smatra da bi Haris bila dobra na mestu predsednika, a tako misli i 30 odsto opšte populacije.
Njen izbor bio bi opravdan i u finansijskom smislu, jer pravila nalažu da Haris može da potroši novac iz kampanje namenjene Bajdenu, a sredstva iznose oko 91 milion dolara, prema poslednjem izveštaju iz juna, navodi Glas Amerike.
Da ne bi postupila po automatizmu i izabrala Harisovu, Demokratska stranka bi mogla da održi otvorenu konvenciju i odabere nekog od više kandidata.&nbsp;
Tu su guverner Kalifornije Gevin Njusom, guverner Pensilvanije Džoš Šapiro i guvernerka Mičigena Grečen Vitmer.
Demokrate moraju da odluče i ko bi bio kandidat za potpredsednika, a to bi opet moglo da izazove podele u stranci.
Poslednji predsednik koji je odustao od kandidature za reizbor bio je Lindon Džonson, čije je širenje Vijetnamskog rata 1960-ih podelilo Demokratsku stranku, ali je on tu odluku saopštio u martu 1968. — osam meseci pre izbora.
Izvor: Tanjug

Džozef Bajden