U oceni vladine revidirane Fiskalne strategije za 2025. godinu sa projekcijama za naredne godine, Fiskalni savet je naveo da ona donosi povećanje budžetskog deficita u srdnjem roku na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Кad se posmatraju pojedinačni razlozi rasta javnih rashoda Srbije u naredne tri godine, vidi se da su neka povećanja bila neizbežna, pre svega rashoda za penzije", istakao je Savet.
Po oceni tog nezavisnog tela, povećanje javnih investicija za oko 0,5 odsto BDP-a godišnje približno odgovara troškovima nabavke borbenih aviona "rafal", koji nisu bili predviđeni Nacrtom Fiskalne strategije – tako da je i to bio očekivan novi trošak.
Međutim, ove nove rashode za penzije i javne investicije (od oko jedan odsto BDP-a) kompenzuje gotovo identična korekcija javnih prihoda naviše u narednim godinama. To znači da do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen, upozorio je Savet.
"Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine", navodi se u oceni saveta.
Premda je ocena Fiskalnog saveta da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine (i posledično manje zaduži zemlja), njihova računica pokazuje da i s ovakvim planom ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje makroekonomska stabilnost Srbije.
Javni dug će i po novim projekcijama blago da se umanjuje u odnosu na BDP (pri čemu su projekcije javnog duga iz revidirane Strategije umereno konzervativne, odnosno moguće je i nešto veće smanjenje javnog duga u odnosu na BDP).
Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da nema mnogo rizika da će javni prihodi podbaciti u odnosu na plan iz revidirane Strategije – kao što nema izraženih rizika ni da će dosta široko postavljeni javni rashodi premašiti srednjoročni plan (bez eventualnog uvođenja nekih novih, izdašnih politika).
Međutim, Savet je upozorio da Fiskalna strategija već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika, što potvrđuje dupliranje planiranog fiskalnog srednjoročnog deficita u poslednjih godinu dana (uz menjanje strukture planiranog budžeta), kao i učestalo uvođenje novih politika "u hodu", a da one uopšte nisu bile planirane ranijim Strategijama.
"Vlada bi trebalo da obezbedi veću podršku Republičkom zavodu za statistiku za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta jer je kvalitetan rad te institucije od presudne važnosti za dobro vođenje javnih politika", predložio je Savet.
Poslednja revizija BDP-a, po oceni Saveta, znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije, što se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a Srbije u 2024. koja sad iznosi 82 milijarde evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijarade evra. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt.
Podsetio je da je to već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od 5 do 7 odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama.&nbsp;
Revidirana Fiskalna strategija sadrži pregled velikih investicionih projekata iz republičkog budžeta, što je, po proceni Saveta, značajno unapređenje.
Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 miliona evra (izuzev ulaganja iz oblasti odbrane i bezbednosti). Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.
"Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Između ostalog, sad se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno (troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 milijardi dinara, odnosno 960 miliona evra)", naveo je Savet.
Kako je istaknuto, objavljivanje tabele s investicionim projektima predstavlja važan pomak u transparentnijem izveštavanju države o javnim investicijama, ali tabela ima i određene nedostatke koje bi trebalo otkloniti.
Ona, na primer, ne sadrži neke važne projekte poput izgradnje saobraćajnice Bački Breg-Кikinda ("Osmeh Srbije"), izgradnju i rekonstrukciju prateće infrastrukture na aerodromu "Кonstantin Veliki" u Nišu, samo je delimično prikazan projekat izgradnje metroa u Beogradu i drugo.
"Strateški planovi države u segmentu javnih investicija i dalje ostaju nejasni. Jedan od ključnih nedostataka Fiskalne strategije je to što ne sadrži odeljak posvećen trogodišnjim prioritetima javnih investicija", ukazao je Savet.
Istaknuto je i da revidirana Fiskalna strategija donosi ograničen i nedovoljan napredak u segmentu strukturnih reformi.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Fiskalni savet Srbije: Dodatno povećanje budžetskog deficita nije bilo neophodno

"Privredni rast Srbije u 2024. je solidan (Vlada ga prognozira na 3,8%) i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse – naročito imajući u vidu da je u prvoj polovini godine domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla znatno brže od rasta BDP-a. S druge strane, inflacija u Srbiji i dalje je među najvećim u Evropi (i pored dosta snažnog usporavanja krajem 2023. i početkom 2024. godine)", saopšteno je iz Fiskalnog saveta.
Kako navode, u takvom makroekonomskom okruženju ispravno je bilo ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita, za šta su u 2024. postojali preduslovi. Ali dodaju da se Vlada opredelila za drugačiju ekonomsku politiku, odnosno za snažno povećanje budžetskih rashoda do kraja godine i posledični rast fiskalnog deficita.
"Trebalo bi imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama. Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije su dodatni važan argument zbog kog Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu", navodi se u oceni Predloga rebalansa.
Dodaju i da je dobro to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja, ali da &nbsp;ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije.
"Do najvećeg povećanja rashoda došlo je na poziciji investicija, što gotovo u potpunosti mogu da objasne dva projekta (EKSPO 2027 s izgradnjom Nacionalnog stadiona i kupovina 'rafala'). Stavka republičkog budžeta koja je rebalansom najviše uvećana jesu kapitalni rashodi – sa 467 na 570 milijardi dinara, tj. za preko 850 miliona evra. To implicitno znači da su javne investicije na nivou ukupne, konsolidovane 4 države sad povećane na preko 6 milijardi evra u 2024. godini, što je rekord za Srbiju", piše u oceni.
Ističu i da predloženi rebalans u pojedinim delovima nije dovoljno transparentan.
<h2>"Loša ptaksa hitnog postupka"</h2>
"Slično kao u prethodnim godinama, rebalans ne donosi potrebna objašnjenja za mnoge važne promene budžetskih prihoda i rashoda. Iz ugla javnih prihoda dobro bi bilo npr. detaljnije objasniti snažno povećanje vanrednih neporeskih prihoda koji su rebalansom podignuti na skoro 51 mlrd dinara sa inicijalno planiranih 27 milijardi dinara. U Obrazloženju rebalansa navodi se samo jedna rečenica koja ne daje ni kvantitativno ni kvalitativno objašnjenje ove promene", navodi se u oceni.
Zaključuju da se ponovo predviđa hitan postupak za usvajanje rebalansa što je, kako kažu "loša praksa s kojom bi trebalo prestati".
"Rebalans je poslednji put razmatran i usvojen po redovnoj skupštinskoj proceduri još 2019. godine. Od tad se ustalila loša praksa da se ovaj važan dokument usvaja po hitnom postupku, što ne omogućava dovoljno vremena za pripremu, predlaganje konstruktivnih amandmana i produktivnu skupštinsku raspravu", navode u oceni.
Izvor: Insajder

Fiskalni savet nepovoljno o rebalansu i promeni smera fiskalne politike: Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije i netransparentan budžet

Tekuću budžetsku rezervu Vlada Srbije, kako je navedeno, koristi u velikom obimu i blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda, a u najmanje dve godine, 2020. i 2022, postoje jasne indikacije da je premašila to zakonsko ograničenje. U analizi se ističe da se budžetska rezerva u Srbiji upotrebljavala i za vođenje ad-hok ekonomskih politika, "što ne bi smela da bude njena namena". Kako se navodi u dokumentu, upotreba budžetske rezerve ne prikazuje se dovoljno transparentno, pa poreski obveznici često ostaju uskraćeni za informaciju o nameni ovih sredstava. Ona se koristi i za sistematsko finansiranje pojedinih budžetskih korisnika – što ne odgovara njenoj osnovnoj svrsi. Vođenje ekonomskih politika preko budžetske rezerve povećava rizik da će donete mere biti neefikasne. Budžetska rezerva, smatra Fiskalni savet, upotrebljavala se i za vođenje ad-hok ekonomskih politika, što ne bi smela da bude njena namena. "Korišćenje budžetske rezerve prihvatljivo je onda kad se njome povećava fleksibilnost budžeta na tehničkomn nivou ili kad mora brzo da se reaguje na nepredviđene okolnosti, ali ne i za sprovođenje novih fiskalnih politika", naveo je Savet. <h2>Oko 400 miliona za ad-hok mere iz domena socijalne zaštite</h2>  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240524120552_e4ac9b75709de77f412c8cc784b1266a8db4a8266fb0dd75097563b952e62f3b.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240524120552_e4ac9b75709de77f412c8cc784b1266a8db4a8266fb0dd75097563b952e62f3b" data-rendition-name="original" width="1800" height="1350" loading="lazy" alt="Dinari, dinar"><figcaption>Dinari, foto: Insajder</figcaption></figure>  Međutim, u Srbiji se, pokazala je analiza, budžetska rezerva koristi za "finansijski izdašne državne politike koje nisu prolazile kroz standardne faze planiranja i budžetiranja, a donošene su mimo redovnih procedura i parlamenta". "Te politike obično su najavljivali najviši državni zvaničnici na konferencijama za medije, a kao jedan od izvora njihovog finansiranja koristila se i budžetska rezerva iz koje je od 2018. do 2023. isplaćeno oko 400 miliona za ad-hok mere iz domena socijalne zaštite - neselektivne isplate novca stanovništvu", navodi se u analizi. Dodaje se da je na taj način u određenoj meri finansirano i povećanje podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju i za nove mere populacione politike, a trebalo je da budu deo strateških, dugoročno promišljenih odluka države. <h2>Podsticajne rađanja ugrozilo zdravlje maloletnih Romkinja </h2> "Ukoliko se one umesto toga vode “od danas do sutra”, preko budžetske rezerve, postoji veliki rizik da ne budu efikasne jer su donete naprečac. Jedno istraživanje pokazalo je da su novčane mere za podsticaj rađanja dovele do rasta fertiliteta maloletnih Romkinja u meri koja dovodi njihovo zdravlje u opasnost", naveo je Fiskalni savet. Dodaje se da je "čak i na prvi pogled jednostavan program, izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji je pokrenut po ubrzanoj proceduri, a finansiranje započeto iz budžetske rezerve, imao brojne neefikasnosti jer je završetak radova probio prvobitne rokove". "Zakon koji ovaj program reguliše menjan je, usled otkrivenih propusta, čak četiri puta i trenutno je pred Skupštinom i njegova peta izmena", piše u analizi. <h2>Dodela novca bez kriterijuma</h2> Fiskalni savet navodi da se pojedini korisnici ovih sredstava pojavljuju daleko češće od drugih i da se čak 249 od ukupno 1.305 analiziranih rešenja odnosilo na svega tri grupe korisnika: lokalnu samoupravu, verske organizacije i sportske saveze. Ukupna sredstva koja su za njih isplaćena kroz budžetsku rezervu od 2018. do kraja 2023. iznose oko 365 miliona evra od čega 225 miliona evra za lokalnu samoupravu, 75 miliona za verske organizacije i 65 miliona za sportske saveze. "Dodatno finansiranje jedinica lokalne samouprave diskrecionim odlukama Vlade, preko budžetske rezerve, problematično je iz više razloga. Jedna od osnovnih primedbi je nepostojanje kriterijuma za raspodelu sredstava, a obrazlaže se jednom rečenicom koja nije informativna: sredstva se dodeljuju 'za izvršavanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koje mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti lokalne vlasti", naveo je Fiskalni savet.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220924170932_18df6b2301a492781256d36eb2362b3520fc0727363b791a7b0ddd114452f674.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20220924170932_18df6b2301a492781256d36eb2362b3520fc0727363b791a7b0ddd114452f674" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Skupština grada Bg, Gremlin"><figcaption>zgrada Skupštine Beograda, foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Navedeno je da je nejasno zašto je opština Čajetina u prethodnih šest godina iz budžetske rezerve dobila 20 puta više sredstava od Lajkovca i čak 30 puta više od Pećinaca, iako sve tri opštine imaju sličan broj stanovnika. Ubedljivo najveći dobitnik sredstava preko tekuće budžetske rezerve u periodu 2018-2023. bio je Grad Beograd (preko devet milijardi dinara, a zatim Kragujevac (preko 900 miliona), Novi Sad (700 miliona) i Niš (350 miliona). Ukoliko postoji potreba za dodatnim finansiranjem jedinica lokalne samouprave to je, ocenio je Savet, potrebno urediti na objektivan i transparentan način, kroz Zakon o finansiranju lokalne samouprave, a ne diskrecionim odlukama Vlade. <h2>Verskim zajednicama dato 8,7 milijardi dinara </h2> Korišćenjem budžetske rezerve, navedeno je u analizi, dupliraju se i inicijalno planirana sredstva za verske zajednice koje su u periodu 2018-2023. iz ovog izvora u proseku godišnje dobijale preko 10 miliona evra dodatnih sredstava, koliko iznose i redovni izdaci iz budžeta, a najviše za izgradnju Hrama Svetog Save. Ova analiza pokazuje da se crkvene organizacije sistematski finansiraju i preko tekuće budžetske rezerve, odakle im se dodeljuje dodatnih 1-1,5 milijardi dinara svake godine. Drugim rečima, na taj način Vlada je gotovo duplirala državne izdatke za ovu namenu u odnosu na iznose koji su bili odobreni u prvobitnim budžetima. U periodu 2018-2023. verskim organizacijama je iz tekuće budžetske rezerve dodeljeno ukupno 8,7 milijardi dinara, od čega se najveći deo odnosi na Srpsku pravoslavnu crkvu (8,4 milijardi odnosno oko 72 miliona evra). Praktično neizostavni rashod koji se svake godine finansira iz tekuće rezerve su dotacije za izgradnju Hrama Svetog Save, za šta je do sad potrošeno 6,5 milijardi dinara, blizu 75 odsto svih plaćanja namenjenih verskim organizacijama u posmatranom periodu. <h2>Milijarde za fudbalski, košarkaški i teniski savez</h2> Ističe se da se rad sportskih saveza, takođe stalno dopunski finansira iz budžetske rezerve, pa su preko ovog "kanala" od 2018. do 2023. u proseku dobijali dodatna sredstva za svoj rad u iznosu od oko 10 miliona evra godišnje, a najviše Fudbalski savez, Košarkaški savez, Teniski savez i Olimpijski komitet. Posmatrano po korisnicima, najviše sredstava iz rezerve dobili su Fudbalski savez (1,8 milijardi dinara), Košarkaški i Teniski savez (po oko 850 miliona dinara) i Olimpijski komitet Srbije (540 miliona dinara)., navodi Fiskalni savet <h2>Finansirani stanovi za bezbednjake</h2> Specifičnost budžetske rezerve je, naveo je Savet i to što se ona u velikoj meri koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda zbog čega je namena ovih sredstava nepoznata, a kuriozitet je i to da svega trećina tih sredstava odlazi na bezbednosni sektor (Ministarstvo odbrane, MUP i BIA). Prva faza izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti finansirana je iz budžetske rezerve – u vrednosti od 2,2 milijardi dinara. Ostalih oko 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, prema analizi, trošili su drugi korisnici, uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta. Podaci pokazuju da su jednaku veličinu rashoda po poverljivim rešenjima realizovali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija, a ubedljivo najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja (u manjem iznosu) odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade. Čak i rešenja koja nemaju oznaku poverljivosti često, istakao je Savet, nisu dovoljno transparentna, jer se navodi samo "generička rečenica - za finansiranje redovnog rada ili za podršku radu određenog korisnika". "Međunarodna praksa potvrđuje da u Srbiji postoji najmanje tri problema u korišćenju budžetske rezerve. Prvi je preveliki obim sredstava koje Vlada može da preraspodeljuje mimo osnovnih mehanizama budžetske kontrole. Vlada praktično ima na raspolaganju novi mini-budžet kojim može da upravlja bez saglasnosti Skupštine. U uporedivim evropskim zemljama koje imaju slična kvantitativna ograničenja upotrebe budžetske rezerve, ona je manja nego u Srbiji, u Severnoj Makedoniji,, na primer skoro upola manja", piše u analizi. Druga slabost je, dodaje se, to što u Srbiji ne postoje, kao u nekim drugim zemljama, ograničenja u načinu upotrebe sredstava iz tekuće rezerve i ona se mogu koristiti za finansiranje suštinski različitih politika, pa čak i za finansiranje potpuno novih fiskalnih mera. Treći problem, kako je istaknuto, vezan je za nedovoljnu transparentnost i loše izveštavanje. "Međunarodna preporuka je da Vlada redovno, sadržajno i u standardizovanom formatu izveštava zakonodavnu vlast i poreske obveznike o izvršenim promenama na budžetskim aproprijacijama, "što se u Srbiji ne dešava". Fiskalni savet je naveo da je važan kanal preko kog Vlada vodi fiskalnu politiku bez dovoljne participacije građana i usvajanje rebalansa budžeta po hitnoj proceduri. <h2>Sedam rebalansa budžeta</h2> U prethodnih pet godina, od 2019. zaključno sa 2023. godinom Srbija je usvojila čak sedam rebalansa republičkog budžeta. "Promene fiskalne politike koje su donosili ovi rebalansi bile su neuobičajeno velike, čak i kad se isključi specifična 2020. godina. Tim rebalansima u proseku je najmanje 1,9 milijardi evra preraspoređivano sa različitih ekonomskih klasifikacija (investicije, transferi fondovima obaveznog osiguranja, subvencije), a menjan je i ukupan iznos budžetskih rashoda, ali su usvajani po hitnoj proceduri, koja ne ostavlja dovoljno vremena za analizu i sadržajnu parlamentarnu raspravu. Od sedam rebalansa usvojenih u prethodnih pet godina, samo budžet iz 2019. nije usvojen po hitnom postupku", naveo je Fiskalni savet. Dodaje se da je praksa usvajanja rebalansa po hitnoj proceduri skratila vreme za analizu ovog dokumenta sa, zakonom predviđenih 15 dana, na svega četiri dana, dok je vreme rasprave svedeno na manje od dva dana.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240510140544_4e5b92800a22cb8e91335088fd385ed19d6336c586a934ff76878d574413e14a.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240510140544_4e5b92800a22cb8e91335088fd385ed19d6336c586a934ff76878d574413e14a" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Skupština Srbije"><figcaption>Skupština Srbije Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Ilustrativan je, naveo je Savet, primer iz 2023. godine kada je Vlada Srbije predlog rebalansa budžeta za tu godinu usvojila na sednici održanoj u subotu 2. septembra, rasprava je počela u utorak, 5. septembra, a rebalans je usvojen, već u sredu 6. septembra. Na problem nedovoljne uključenosti Parlamenta Srbije i šire javnosti u donošenje budžetskih akata jasno je, istakao je Fiskalni savet, ukazala i Evropska komisija (EK) koja je u poslednjem izveštaju o napretku za 2023. eksplicitno utvrdila da prilikom usvajanja rebalansa budžeta u septembru 2023. nije poštovan minimalni rok između upućivanja predloga u Skupštinu i njegovog stavljanja na plenarnu raspravu i usvajanje. "Zaključak EK je da je u Srbiji potrebno povećati učešće javnosti u budžetskom procesu i ojačati nadzor zakonodavne vlasti nad budžetom", naveo je Savet i preporučio Vladi da dozvoljenu upotrebu budžetske rezerve odmah ograniči na tri odsto budžetskih prihoda. <h2>Korišćenje budžetske rezerve potrebno preciznije definisati</h2> Savet je ocenio da u srednjem roku, nakon definisanja održivog sistematskog rešenja za finansiranje pojedinih standardnih korisnika budžetske rezerve (lokalne samouprave, verske organizacije, sportski savezi), poželjno je tekuću rezervu dodatno umanjiti na dva odsto budžetskih prihoda što je bilo predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu pre 2015. kad je njegovom izmenom budžetska rezerva povećana na sa dva odsto, na 2,5 odsto budžetskih prihoda, a zatim i na sadašnjih četiri odsto prihoda. Namenu za koju se može koristiti budžetska rezerva trebalo bi, naveo je Savet, jasno definisati i ograničiti. Osnovno pravilo o upotrebi tekuće rezerve koje je često zastupljeno u međunarodnoj praksi odnosi se, istakao je Fiskalni savet, na zabranu ili strogo ograničenje prebacivanja sredstava između različitih oblasti javnih politika (ili ministarstava), kao i za finansiranje novih politika koje nisu bile planirane budžetom i nije ih odobrio Parlament. "Prvo ograničenje odnosi se na preusmeravanje sredstava koja su inicijalno bila odobrena za obrazovanje u neke druge oblasti, poput saobraćaja ili zdravstva. Upotreba tekuće rezerve za prebacivanje sredstava između različitih ministarstava zato je obično zabranjena, a eventualno se dozvoljava samo u specifičnim slučajevima, kad dva ministarstva sprovode komplementarnu politiku Još rigoroznija su ograničenja za Vladu da preko budžetske rezerve sprovodi nove politike koje nije odobrio Parlament", naveo je Fiskalni savet. Ova praksa je, kako je istakao, u brojnim zemljama eksplicitno zakonom zabranjena, što znači da Vlada nema pravo da pokreće i finansira nove programe tokom godine bez prethodne saglasnosti Parlamenta, pa je "slična ograničenja potrebno zakonski uvesti i u Srbiji". To Vladino telo je ocenilo da je zakonske definicije o korišćenju budžetske rezerve potrebno preciznije definisati, a njeno korišćenje transparentno i redovno objavljivatina sajtu Ministarstva finansija mesečno ili kvartalno jer se izveštavanjem preko Službenog glasnika ne objavljuju poverljiva rešenja. Fiskalni savet je istakao da se mora prekinuti s praksom usvajanja rebalansa budžeta po hitnom postupku, a obrazloženje koje se moglo čuti u javnosti, da je hitno usvajanje rebalansa neophodno jer se tokom trajanja skupštinskog procesa "zaključava" budžet i onemogućavaju redovna plaćanja države, nikako ne mogu biti opravdanje za ubrzano usvajanje tog dokumenta. Izvor: Insajder/Beta

200x200

Fiskalni savet: Vlada, bez jasnih kriterijuma, davala milijarde iz budžetske rezerve za lokalne samouprave, verske organizacije, sportske saveze i službe bezbednosti

Kandidat za novog-starog viceguvernera Narodne banke Srbije je Željko Jović. Na objedinjenoj raspravi, za novog vršioca dužnosti predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći predložena je Dušica Đorđević.&nbsp;
Podsećamo, mandat dva člana Fiskalnog saveta, Pavla Petrovića i Nikole Altiparmakova, istekao je, inače, pre tačno godinu dana, u julu 2023. godine. Prema važećem Zakonu o Fiskalnom savetu, predsednika ove institucije Odboru za finansije predlaže predsednik države, dok se preostala dva člana biraju na predlog Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.
Prema zakonskoj proceduri, Odbor za finansije ima zadatak samo da konstatuje upućene predloge kandidata i proveri ispunjenost uslova za njihov izbor, a zatim da predloge pošalje na razmatranje poslanicima Skupštine Srbije koji donose konačnu odluku o izboru. 
 
Blagoje Paunović zaposlen je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je, kako se navodi u njegovoj biografiji, proveo celokupnu akademsku karijeru i predaje, između ostalog, Ekonomiku preduzeća, preduzetništva i upravljanje malim preduzećima, upravljanje investicijama i rizikom.
Mandat je istekao i članu Fiskalnog saveta Nikoli Altiparmakovu koga je ministar finansija Siniša Mali ponovo predložio za člana Saveta.
Podsećamo, Fiskalni savet formiran je prvi put 2011. godine, sastoji se od tri člana čiji je mandat šest godina.
Izvor: Insajder

Blagoje Paunović kandidat za predsednika Fiskalnog saveta

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović predlog je predsednika Srbije za novog predsednika Fiskalnog saveta, rekao je za Insajder Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde, član skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Mitrović ocenjuje da profesor Paunović &nbsp;nije kompetenatan za fiskalnu politiku.
„Njegova oblast interesovanja nije fiskalna politika već preduzetništvo. Sa fiskalnom politikom nema dodirnih tačaka. Jedno je mikroekonomska disciplina, a drugo makroekonomska“, kaže Mitrović.
On dodaje da je predlog za novog predsednika Fiskalnog saveta dokaz da vlast nema rešenje za tu važnu funciju.
„Niko iz struke nije spreman da se preduzme tu odgovornost i to je jasan znak da se ova nezavisna institucija polako gasi“, rekao je Mitrović.
On je dodao da još nisu razgovarali u stranci o nastupu na sednici Odbora, ali je izvesno da će glasati protiv ovakvog rešenja.
Izbor predsednika Fiskalnog saveta je sutra na dnevnom redu skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Za sada nije poznato da je predloženo rešenje i za novog člana Fiskalnog saveta, pošto je dosadašnjem Nikoli Altiparmakovu istekao mandat, piše u srpskom izdanju magazina Forbs.
Izbor trećeg člana trenutno nije na dnevnom redu, jer je Bojan Dimitrijević na ovu funkciju izabran decembra 2020. godine i njegov mandat još uvek traje.
Fiskalni savet formiran je prvi put 2011. godine, sastoji se od tri člana čiji je mandat šest godina.
Na čelu Fiskalnog saveta od njegovog osnivanja bio je profesor i akademik Pavle Petrović.
Na dnevnom redu sutrašnje sednice Odbora je i imenonovanje vršioca funkcije predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći, najavljeno je u dnevnom redu koji je objavljen na sajtu Skupštine.
Izvor: Insajder

Mitrović za Insajder: Predlog da Paunović bude izabran za predsednika Fiskalnog saveta je znak gašenja ove institucije

<a href="https://insajder.net/prenosimo/petrovic-fiskalni-savet-u-nadleznosti-nbs-da-utvrdi-da-li-je-odrziv-fiksni-devizni-kurs-dinara">Fiskalni savet</a> upozorava da je odlaganje primene opštih fiskalnih pravila loše za kredibilitet ekonomske politike Srbije.&nbsp;
U dokumentu "Mišljenje na Nacrt Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu", Fiskalni savet navodi da su fiskalna pravila jedna od najvažnijih tekovina uređenih javnih finansija i da se njima zakonski definišu osnovni parametri fiskalne politike (budžetski deficit, javni dug, penzije, plate u opštoj državi).&nbsp;
U Fiskalnom savetu objašnjavaju da Nacrt Fiskalne strategije predviđa povećanje deficita i rashoda za kamate, kao i sporiju stabilizaciju javnog duga u odnosu na prethodne planove države.&nbsp;
"Najvažnija promena koju donosi nacrt nove Fiskalne strategije odnosi se na buduće kretanje budžetskog deficita i javnog duga Srbije. Prethodna Strategija predviđala je da će od 2025. do 2027 fiskalni deficit da se definiše u skladu s opštim fiskalnim pravilima, što je konkretno značilo da će deficit da iznosi najviše 1,5 odsto BDP-a", navedeno je u dokumentu.&nbsp;
U <a href="https://insajder.net/prenosimo/fiskalni-savet-neophodno-je-unaprediti-aspekte-fiskalne-politike">Fiskalnom savetu</a> kažu da se sada planira da fiskalni deficit u periodu od 2025. do 2027. bude veći od 1,5 odsto BDP-a odnosno da iznosi u proseku 2,4 odsto BDP-a.&nbsp;
Po novim projekcijama, kako je navedeno, javni dug Srbije na kraju 2027. iznosiće 50,5 odsto BDP-a (približno 47,7 mlrd evra) i u odnosu na stare planove, javni dug na kraju 2027. povećan je za oko 2,5 mlrd evra.&nbsp;
"Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije ipak ne bi trebalo da bude ugrožena novim politikama koje donosi nacrt Strategije", navodi se u dokumentu.&nbsp;
Objektivno gledano, malo je verovatno da će novi fiskalni okvir države imati značajniji negativan uticaj na makroekonomsku stabilnost Srbije, kažu u Fiskalnom Savetu.&nbsp;
"Planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4 BDP-a i dalje nije dramatično veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja CIE (zapravo i dalje je nešto niži od proseka CIE). Pored toga, javni dug se ni po novim planovima neće povećavati u odnosu na BDP (očekuje se njegovo blago smanjenje sa 52,3 odsto BDP-a koliko je iznosio na kraju 2023. na 50,5 odsto BDP-a na kraju 2027. godine). Naravno, iz ugla još uvek rovitih makroekonomskih ravnoteža, svakako bi bilo bolje i sigurnije da se Vlada dosledno držala prethodno planirane fiskalne politike – ali Fiskalni savet ipak ocenjuje da po ovom pitanju zasad ne postoje preterani rizici", navodi Fiskalni savet.&nbsp;
Takođe, ukazuje da iza povećanja fiskalnog deficita stoji planirana dodatna ekspanzija javnih investicija.&nbsp;
"Osnovni razlog zbog kog je Srbija odustala od primene opštih fiskalnih pravila, tj. opredelila se za veći budžetski deficit i zaduživanje, jeste uvođenje novih investicionih projekata u javne rashode (bez odgovarajućih ušteda na drugim pozicijama kojima bi se ovo povećanje kompenzovalo). Premda su za javne investicije i u starim fiskalnim planovima bila predviđena velika izdvajanja u srednjem roku (6,7 odsto BDP-a, tj.oko 5,6 mlrd evra godišnje) - ona su sad dodatno povećana na čak 7,4 odsto BDP-a u proseku od 2024. do 2027. godine (oko 6,3 mlrd evra godišnje).&nbsp;
Planirana dodatna ekspanzija javnih investicija najvećim delom odnosi se na program Skok u budućnost", objašnjavaju u Fiskalnom savetu.&nbsp;
Ukupna vrednost ovog programa procenjena je u nacrtu Strategije na 17,8 mlrd evra, što čini oko 70 odsto vrednosti svih planiranih javnih kapitalnih rashoda u periodu 2024-2027. godine, navodi Fiskalni savet.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Fiskalni savet: Nacrt nove Fiskalne strategije suspenduje primenu fiskalnih pravila do 2029. godine

On je, na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na kojoj je razmatran izveštaj o radu Fiskalnog saveta, istakao da je "jasno da je fiksni kurs omogućio da odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) izgleda mogo bolje nego što jeste", ali posebna analiza centralne banke trebalo bi da utvrdi da li je to održivo.
"Sistem plata u državi, u prosveti, zdravstvu i drugim sektorima nije uređen, postoje velike disporoporcije i problemi u visini plata i između sektora i unutar sektora i to zahteva reformu još od 2014. godine", rekao je Petrović.
Naglasio je da bi na planiranih 17 milijardi evra javnih investicija, koje su vezane za projekte Ekspo 2027, trebalo primeniti standardne, međunarodno prihvatljive procedure, koje podrazumevaju izradu studija izvodljivosti, primenu procedure javnih nabavki, ali i praćenje realizacije.
Petrović je naveo primer Bosne i Hercegovine (BiH) koja redovno izveštava o fazama realizacije projekata, finansiranih javnim novcem.
"Postoji jako dobar primer i to nije Švajcarska, nego BiH. Autoceste Federacije BiH imaju sajt gde se, neverovatno transparentno, pokazuje izgradnja auto-puteva od toga u kojoj su fazi tenderi, izgradnja, koliki su troškovi i to kvartalno", rekao je Petrović.
Istakao je da bi takva procedura bila ključna kada se krene sa investicijama od 17 milijardi za Ekspo 2027, "kako bi se izabrali pravi projekti, sprečilo da troškovi budu neopravdano visoki, a da se poštuju rokovi".
On je naveo da bi cena kredita u Srbiji bila niža kada bi se poštovale sve regularne i transparentne procedure, od izrade studije izvodljivosti do drugih propisa i Zakona o javnim nabavkama".
"Tada bi mogli i da se okrenemo kreditima institucionalnih investitora, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci i Svetskoj banci i tada bi se obezbedile mnogo niže kamatne stope", rekao je Petrović.
Odbor je jedoglasno usvojio izveštaj o radu Fiskalnog saveta.
Izvor: Beta