Ta presuda je izrečena pošto je, u julu ove godine, veće Vrhovnog suda Kosova pri Sudu u Hagu delimično usvojilo Mustafin zahtev za zaštitu zakonitosti i poništilo, iz proceduralnih razloga, prvobitno izrečenu kaznu od 22 godine zatvora.
Mustafu je prvostepeno sudsko veće u decembru 2022. osudilo na 26 godina zatvora, a godinu dana kasnije žalbeno veće je tu kaznu smanjilo za četiri godine.
Mustafa je, potom, podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, a Vrhovni sud je, utvrdivši da apelaciono veće nije na propisan način odredilo vremenski raspon kazne, poništio izrečenu kaznu i vratio predmet apelacionom veću na ponovno odlučivanje.
Danas saopštenom odlukom, isto apelaciono veće, kojim predsedava sutkinja Mišel Pikar (Michelle Picard) iz Francuske, smanjilo je kaznu Mustafi za još sedam godina.
Mustafa, koji je bio zapovednik jedinice BIA u sastavu OVK, proglašen je krivim za proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo Albanaca, koje je OVK smatrala "kolaborantima", u planinskom selu Zlaš, nedaleko od Prištine, u aprilu 1999.
Mustafa, prema presudi, svojim žrtvama mora da plati odštetu od 207 000 evra.
Po presudi, Mustafa i njemu potčinjeni vojnici OVK su, posle zlostavljanja, petoricu pritvorenih Albanaca, sredinom aprila 1999, pustili na slobodu, a jedan pritvorenik, koga su ostavili u Zlašu pred ofanzivom srpskih snaga, preminuo je od posledica prebijanja i mučenja.
Mustafa je u pritvoru u Hagu od hapšenja, 24. septembra 2020. godine, a to vreme biće mu uračunato u kaznu kao izdržano.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti, Mustafa je tražio i poništavanje osude za ubistvo kao ratni zločin, ali je Vrhovni sud to odbio.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bivšem zapovedniku OVK Mustafi smanjena kazna sa 22 na 15 godina zatvora

"Sud je pokazao da lica osumnjičena da snose najveću odgovornost za počinjena zverstva mogu biti pozvana na odgovornost, kao i da krivica treba da bude individualizovana, štiteći čitave zajednice od toga da budu prozvane ’kolektivno odgovornim’“, piše na sajtu Suda.
Haški tribunal je u svom radu podigao optužnice protiv 161 osobe zbog zločina počinjenih od 1991. do 2001. nad pripadnicima raznih etničkih grupa širom nekadašnje SFRJ.
Na listi optuženih su bili šefovi država, predsednici vlada, načelnici generalštabova, ministri unutrašnjih poslova i mnogi drugi politički, vojni i policijski rukovodioci visokog i srednjeg ranga na raznim stranama u jugoslovenskim sukobima.
Osuđeno je 93 ljudi, 18 je oslobođeno optužbi, protiv 37 su optužnice povučene ili su umrli, a za 13 su predmeti prosleđeni nacionalnim sudovima.
<h2> Hag ostavio milione dokumenata</h2>
Izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Izabela Kisić kaže da, na žalost, više od milion dokaza, odnosno dokaznog materijala Haškog tribunala, nikada neće doći do naših građana. Ta građa je, ocenjuje, dobra osnova za suočavanje s prošlošću, ali do tog procesa u Srbiji nikada nije došlo.
"Hag je nama ostavio jako puno, jako puno dokaza, našim istoričarima i političarima će biti mnogo lakše sa tom dokumentacijom da uđu u jedan proces suočavanja, ali ovde nema te želje. Danas je suočavanje s prošlošću svedeno na nekoliko nevladinih organizacija i pojedinaca“, navela je Kisić u emisiji <a href="https://www.youtube.com/watch?v=gldpY2qWOLE&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=28">"Priča o priči“</a> na Insajder televiziji.
Prema njenom mišljenju, sve haške presude su značajne.
"Za mene je suđenje 21. veka suđenje Slobodanu Miloševiću, Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću i još niz suđenja pred Haškim tribunalom, koja su nam ostavila jedno nasleđe vrlo važnih presuda i jako puno dokumentacije o zločinima i o ratu koji se desio. Pre svega, o tome da je postojao udruženi zločinački poduhvat, o odgovornosti srpskog rukovodstva… Danas se u Srbiji uopšte ne pominje presuda šestorici, to je presuda u kojoj je celokupno rukovodstvo Srbije osuđeno za zločine na Kosovu i verovatno bi u tu presudu bio uključen i Slobodan Milošević da nije preminuo tokom suđenja“, kaže Kisić.
<h2> Normalizovano nasilje</h2>
U tom procesu suočavanja sa prošlošću, smatra Izabela Kisić, sudska pravda nije dovoljna, ona je tek segment tog procesa neophodnog za svako društvo.
"Mi se svi nekako ugledamo na nirnberške procese, ali ni sa tim procesima nije rešen problem suočavanja Nemaca sa zločinima koji su se tokom Drugog svetskog rata desili. Znači, taj proces je i u Nemačkoj bio jako dug, a jedna od poslednjih debata je bila devedesetih, dakle jako daleko posle Drugog svetskog rata. Kod nas je problem da nikada - pa ni 5. oktobra 2000. godine – nije politički artikulisana alternativa srpskom nacionalizmu, koji je zapravo doveo do rata i koji je i alternativa jednom režimu koji je odgovaran za krvavi, ratni raspad Jugoslavije. Ako nemate taj politički kontekst, onda su svi drugi pokušaji bez efekta“, dodala je Kisić.
Ocenjuje da je u tom nesuočavanju danas "koren zla“ i da je veliki problem što se dozvolilo da nasilje postane nešto normalno.
"Sve napade koje danas imamo na novinare, medije, opozicionare, nevladine organizacije… zbog toga je što smo dopustili da nasilje, koje je postojalo devedesetih prema drugima, postane normalno. Zapravo je nasilje normalizovano. Moram reći da za to odgovornost snose i mediji. Ako neko danas ima medijsku moć mora imati otklon prema ljudima koji su nekada učestvovali u zločinima ili su bili propagandisti tih zločina. Ne možete normalizovati ratne zločince, a onda ne očekivati da će se to vratiti kao bumerang“, kazala je Kisić. 
<h2> Ljudi sprečeni da znaju sve činjenice</h2>
Najvažniji predmet koji je imao Haški tribunal je, svakako, bilo suđenje bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću. On je Hagu isporučen 28. juna 2001, a prvo pojavljivanje pred Sudom bilo je 3. jula iste godine. To je bio istorijski trenutak - jedan bivši šef države izveden je pred međunarodni sud zbog njegove politike. Milošević na kraju nije osuđen, jer je umro u haškom pritvoru marta 2006. godine, tokom suđenja.
Suđenje Miloševiću, u Srbiji je prenosila Televizija B 92. Nekadašnji direktor te medijske kuće Saša Mirković kaže da to dosta toga govori.
"Mislim da je odnos prema Haškom tribunalu u priličnoj meri definisala i činjenica da ste prenose iz Haga imali na jednoj privatnoj televiziji koja u tom trenutku još nije pokrivala ni celokupnu teritoriju naše zemlje. Mislim da činjenica da to nije prenosila državna televizija već govori samo po sebi u kojoj meri nije postojala politička volja da se tako nešto emituje i da to vidi celokupna populacija“, rekao je Mirković na Insajder televiziji.
Kisić ukazuje na to da posle 5. oktobra 2000. dolazi do "užasne relativizacije zločina i relativizacije suđenja pred Haškim tribunalom“. Kaže i da su se u Srbiji neki mediji čak i ismevali svedocima, te da su ljudi i danas zapravo sprečeni da znaju sve činjenice.
"Imamo dve faze kada je reč o suočavanju sa zločinima i ratovima. Jedna faza je do 2012. godine, kada se zločini relativizuju i prećutkuju, a od 2012. imamo potpunu reviziju istorije, odnosno, kako bih ja to nazvala, falsifikovanje istorije. Zato ne treba kriviti mlade ljude koji crtaju grafite, odgovorni su oni koji su ih naučili da je Ratko Mladić heroj, a ne zločinac. Nama je potreban proces denacifikacije“, smatra Kisić.
Saša Mirković podseća i na jednu zaboravljenu epizodu koja je mogla da bude veoma značajna i za edukaciju i stvaranje celokupne atmosfere u odnosu na sve što se događalo devedesetih. Reč je o neuspešnom pokušaju formiranja Komisije za istinu i pomirenje.
"Imali smo konferenciju u Beogradu na koju su, između ostalih, došli gosti iz Južne Afrike i drugih zemalja koje su imale to bolno iskustvo suočavanja s prošlošću. Međutim, taj proces je u bukvalnom smislu te reči kidnapovan iz kabineta tadašnjeg predsednika Koštunice i načinjena je jedna komisija koja zapravo suštinski nikada nije radila svoj posao, vrlo brzo posle njenog formiranja su se desile i ostavke; pokojni profesor Vojin Dimitrijević je dao ostavku i, kao nesporni autoritet u toj oblasti, ukazao na to da su tu stvari postavljene na pogrešan način i da se zapravo pokušava sa relativizacijom koja bi učinila da se ta komisija suočava ne sa procesom iz devedesetih, nego ide duboko u prošlost i na taj način se relativizuje“, ispričao je Saša Mirković.
<h2> Masovne grobnice i hladnjače</h2>
Posle pada režima Slobodana Miloševića oktobra 2000. javnost je polako počela da saznaje o razmerama strašnih zločina koje je vlast činila tokom ratnih sukoba. Tako je isplivala i priča o masovnim grobnicama u Srbiji u kojima su 1999. godine, da bi se sakrili zločini počinjeni na Kosovu i Metohiji, tajno pokopana tela ubijenih kosovskih Albanaca. Tela su s Kosova i Metohije dovožena i do Beograda, pa je tako jedna od najvećih masovnih grobnica iz ratova devedesetih bila u Batajnici. Tu su tajno pokopana tela 700 pobijenih Albanaca, a među njima su bili i deca, žene, stari...
Takođe, iz Dunava je isplivala hladnjača u kojoj je bilo oko 80 albanskih leševa; u Hagu je, zbog prebacivanja leševa s Kosova i Metohije u centralnu Srbiju, osuđen nekadašnji načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Vlastimir Đorđević.
Beogradski reditelj Ognjen Glavonić je o toj temi snimio dokumentarni film „Dubina dva“ (2016), a kasnije i igrani „Teret“ (2018). Novinarka Zorana Šuvaković podseća da je on u Srbiji trpeo kritike.
"Kad je Ognjen Glavonić snimio film ’Teret’ o hladnjači koja je nađena na Tekiji, o prenosu albanskih leševa u Batajnicu, zakopavanju buldožerom, odnosno o vozaču koji se pita i počinje da sumnja o čemu se radi, pozvan je na Kanski festival. Svi komentari u našim medijima su bili da je Kan pozvao da se prikaže taj film zato što hoće da oslabe Srbiju u pregovorima sa Prištinom, da je to antisrpski film, da nam to namerno rade… Ne znam kako je moguće da se tako reaguje, kad je upravo suprotno. I Glavonić je objašnjavao, trudio se i pokazivao da je napravio film jer taj teret treba raspakovati da on ne bi ostao na plećima mlađe generacije, da mi nemamo pravo da im to ostavimo…“, ispričala je Zorana Šuvaković na Insajder televiziji.
Izvor: Insajder

Teme

200x200

Zaostavština Haškog suda ili suočavanje s prošlošću: Milion dokumenata dokaznog materijala nema ko da čita

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Svi optuženi su u vreme obuhvaćeno optužnicom bili članovi GŠ OVK zbog čega je pitanje kontrole i komande tog štaba nad pritvorima i jedinicama OVK od suštinske važnosti u ovom procesu.
Zirapi je posvedočio da je "GŠ OVK odobravao operacije na strateškom nivou, dok su na taktičkom nivou o akcijama odlučivali komandanti operativnih zona".
Zapovednici operativnih zona OVK bili su podredjeni GŠ OVK, proističe iz svedokovog iskaza.
Pošto je na Kosovo došao iz Albanije u maju 1998, Zirapi je, kako je izjavio, po nalogu članova GŠ OVK Redžepa Seljimija i Sokolja Bašote, radio na reorganizaciji i ujedinjenju jedinica OVK u Drenici i području oko Prizrena i Dečana.
Svedok je precizirao da su, u okviru te reorganizacije, formirane brigade OVK, a zatim i "operativne zone" Drenica, Paštrik i Dukadjin.
U junu 1998, Zirapi je, po sopstvenim rečima, o tome i "situaciji na terenu" raportirao članovima GŠ OVK Tačiju, Veseljiju i Bašoti i izložio im svoje predloge.
Sredinom jula 1998, GŠ OVK je Zirapija postavio za svog glavnog operativca.
Na sastanku u Mališevu, po svedokovim rečima, bili su Tači, Veselji, Bašota, Seljimi, Krasnići i Ljah Brahimaj.
"Rekli su mi da je komandant GŠ OVK Azem Sulja, ali da se njegovo ime drži u tajnosti zato što je u inostranstvu", opisao je Zirapi.
OVK je, prema svedokovoj napomeni, tada kontrolisala "skoro 50 odsto teritorije Kosova".
Pošto je postavljen, Zirapi se sa pomenutim članovima GŠ OVK zatim uputio u okolinu Dečana na sastanak sa regionalnim vodjom OVK Ramušom Haradinajom.
Posle razgovora o "širenju i jačanju OVK" i logističkim pitanjima, Zirapi je ostao u toj zoni i pomogao u formiranju brigada OVK i vojne policije, kao i u organizovanju komande.
Tada je, po svedoku, formirana je i jedinica za brze intervencije, nazvana Crni orlovi, kojom je komandovao Idriz Baljaj zvani Togeri.
Zirapi nastavlja svedočenje, koje će potrajati do kraja sedmice.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Starešina OVK Zirapi na suđenju Tačiju: Glavni štab odlučivao o strateškim akcijama OVK

Tači i saoptuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići bili su tada vodeći članovi Glavnog štaba (GŠ) OVK.
Tužioci tokom sudjenja moraju dokazati da su optuženi i GŠ OVK imali komandu i kontrolu nad jedinicama koje su držale više od 40 pritvora u kojima su, po optužnici, počinjeni zločini nad Albancima, Romima i Srbima.
Fondaj je, dok su ga u utorak 25. juna ispitivali branioci optuženih, posvedočio i da je GŠ OVK imao "efektivnu kontrolu" u imenovanju zapovednika lokalnih jedinica.
Fondaja je Glavni štab OVK, s jeseni 1998., postavio za komandanta 123. brigade OVK na području Suve Reke, o čemu ga je obavestio lično Tači.
Krajem te godine, opet odlukom GŠ, Fondaj je, po sopstvenim rečima, bio imenovan za načelnika štaba OVK u široj "operativnoj zoni Paštrik".
U februaru 1999. svedok je i sam postao oficir GŠ OVK, zadužen za obuku i obrazovanje.
Branioci optuženih su tokom unakrsnog ispitivanja, nastojali da relativizuju Fondajevo svedočenje o ključnoj ulozi GŠ OVK.
Fondaj je, međutim, ostao pri iskazu da je, kao komandant brigade, od GŠ OVK dobijao naređenja, u oktobru i novembru 1998, kao i da je, zajedno s drugim starešinama, podnosio raporte na "redovnim nedeljnim sastancima" u tom štabu.
Svedok je prihvatio sugestiju branilaca da nikada nije raportirao trećeoptuženom Seljimiju i četvrtooptuženom Krasnićiju.
Fondaj je, takođe na sugestiju advokata odbrane, kazao da je od Tačija i Seljimija, u septembru 1998. dobio "savet" da obnovi 123. brigadu OVK, koja se tog leta pred srpskom ofanzivom bila "raspala".
Tužiocima je svedok ranije rekao da je od Tačija i Seljimija dobio "zaduženje" da to uradi.
Fondaj je, međutim, u sudnici napomenuo da je tada "poštovao komandu i ono što je ona smatrala najboljim", sugerišući da je Tačija i Seljimija video kao tu "komandu".
Na pitanje Tačijevog branioca Luke Mišetića, svedok je potvrdio da mu Tači, u oktobru 1998, nije preneo pisano, već samo usmeno naredjenje GŠ OVK o njegovom imenovanju za komandanta brigade.
Advokat Mišetić tome je suprotstavio iskaz jednog starešine OVK da su sami oficiri izabrali komadanta 123. brigade, a ne GŠ.
"Ostajem pri iskazu da mi je Tači preneo da me je postavio GŠ", odgovorio je Fondaj.
Svedok je dodao da mu je Tači tada dao i "opšte naredjenje da napada srpske položaje".
Fondaj, koji je 73. svedok tužilaštva od početka sudjenja 3. aprila prošle godine, nastavlja da odgovara na pitanja branilaca optuženih.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Oficir OVK na suđenju Tačiju: Glavni štab OVK mi davao naređenja, njemu sam raportirao

Sud tereti Šojgua i Gerasimova za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
&nbsp;U saopštenju suda se navodi da su nalozi izdati jer su sudije smatrale da postoje opravdane sumnje da su oni odgovorni za "raketne napade koje su ruske oružane snage izvele na ukrajinsku električnu infrastrukturu" od 10. oktobra &nbsp;2022. do najmanje 9. marta 2023.
"Tokom tog vremenskog okvira, ruske oružane snage izvele su velik broj napada na brojne električne elektrane i trafostanice na više lokacija u Ukrajini", dodao je sud.
Savet bezbednosti Rusije saopštio je danas da je nalog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za hapšenje bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua "besmislen" i da je deo hibridnog rata protiv Moskve. 	
"Jurisdikcija MKS se ne proteže na Rusiju i (odluka) je doneta kao deo hibridnog rata Zapada protiv naše zemlje", navodi se u saoštenju Saveta bezbednosti, preneo je Rojters rusku agenciju TASS.
Izvor: AP, Tanjug

Sud u Hagu izdao naloge za hapšenje Šojgua i Gerasimova zbog zločina u Ukrajini

U odluci suda se navodi da je raspravno veće ponovo utvrdilo da postoji osnovana sumnja da su Tači i Veselji počinili krivična dela iz optužnice, objavio je Kosovo onlajn. 
 
"Postoji rizik da bi optuženi, ako bi bili pušteni iz pritvora, mogli ometati rad suda, uticati na svedoke ili ponoviti krivično delo", navodi se u odluci. 
 
Kao i u prethodnih 14 odluka o produženju pritvora, sudije su utvrdile da je Tači i pre hapšenja, u jesen 2020. "pokušao da potkopa sud" i da je "nudio povlastice osobama koje je pozivalo Tužilaštvo". 
 
Veće je u odluci, između ostalog, naglasilo da je utvrđeno da je Tači nedavno u sudskom pritvoru "posetiocima preneo informacije dobijene tokom svedočenja zaštićenih svedoka". 
 
Kako piše u odluci, Tači je posetiocu "preneo uputstva za budućeg svedoka tužilaštva o obliku i sadržaju njegovog predstojećeg svedočenja". 
 
"Takvo ponašanje podržava i osnažuje nalaz veća da bi puštanje optuženog na slobodu stvorilo rizik od ometanja suđenja", piše u odluci. 
 
Rizik je tim veći što tužioci Tačijevoj odbrani i dalje obelodanjuju podatke o svedocima koje nameravaju da pred sudije izvedu tokom procesa. 
 
Što je tiče Veseljija, sudije su naznačile da on, kao i Tači, "nastavlja da igra značajnu ulogu na Kosovu na osnovu svojih prethodnih položaja" i da su, dok je bio šef obaveštajne službe ŠIK, njeni agenti "bili umešani u zastrašivanje svedoka". 
 
I Veselji je, po veću, iz pritvora mogao odati poverljive informacije. 
 
Veće je zaključilo i da postoji rizik da bi Tači i Veselji na slobodi ponovo "počinili zločine protiv onih koji su predstavljeni kao protivnici OVK, uključujući svedoke". 
 
Sudije su naglasile da je rizik od puštanja Tačija i Veseljija naročito veliki zato što na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja svedoka i mešanja u krivične postupke protiv bivših pripadnika OVK, koju ne mogu samo suzbiti zaštitne mere za svedoke. 
 
Tači i Veselji su u sudskom pritvoru u Ševeningenu od novembra 2020. kada su uhapšeni na Kosovu. 
 
Njima se sudi zajedno s Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem. 
 
Optužnica Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999 godine. 
 
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). 
 
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini. 
 
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. 
 
Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol. 
 
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol. 
 
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno s brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade, od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Izvor: Beta

Produžen pritvor Tačiju i Veseljiju

Od tužioca traže istragu zločina počinjenih nad najmanje devet palestinskih reportera između 15. decembra i 20. maja, kao i istragu ubistava više od 100 novinara u Gazi 7. oktobra, navodi se u saopštenju RSF.
Takođe se ponavlja zahtev tužiocu da se pridržava člana 15 Rimskog statuta MKS i da prioritet istrazi zločina izraelske vojske nad novinarima u Gazi od početka rata.
"RSF je podneo treću tužbu Međunarodnom krivičnom sudu sa sedištem u Hagu jer broj novinara koje je izraelska vojska ubila u Gazi nastavlja da raste nakon što je prešao granicu od 100, čime su istrebljeni palestinski mediji", navodi se u saopštenju.
Prethodne dve tužbe podnete su 31. oktobra i 22. decembra.
Svi novinari koji se pominju u tužbama ubijeni su na radnom zadatku.
"RSF ima razumne osnove da smatra da su neki od ovih novinara namerno ubijeni, a da su ostali žrtve namernih napada izraelske vojske na civile", dodaje se.
Izvor: Beta

Reporteri bez granica podneli tužbu Haškom sudu zbog ratnih zločina nad palestinskim novinarima

Kan je to posvedočio na osnovu razgovora koje je, u julu 1999, vodio sa Romima u Prizrenu i u Đakovici, kao zvaničnik Evropskog centra za zaštitu prava Roma.
Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima, 1998-99, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Tužioci su kao dokaz protiv optuženih priložili Kanov izveštaj u kojem su navedeni iskazi više prizrenskih Roma da su ih pripadnici OVK, pod optužbom da su srpski kolaboranti, odveli na lokacije u okolini Prizrena, gde su ih pritvorili, ispitivali, tukli i zlostavljali.
Svedok je opisao da su njegovi sagovornici bili "šokirani i traumatizovani", a na nekima je video i fizičke povrede.
"Uznemireni i ojađeni" članovi romske zajednice, Kanu su, kako je izjavio, pokazali "spaljene kuće iz kojih su ljudi bili kidnapovani".
Mnogi Romi su se zbog toga, početkom jula 1999, "spremali da pobegnu ili su već pobegli" sa Kosova, naznačio je svedok.
Zastupnici odbrane su, tokom unakrsnog ispitivanja, insistirali da su ta zlodela bila posledica "haosa", "osvete" i "anarhije" i da su ih počinili "obični Albanci", posle povratka na Kosovo sa kojeg su ih prethodno "prognale" srpske snage.
Kan je uzvratio da je među Albancima bilo "rašireno antiromsko raspoloženje", ali da su Romi s kojima je razgovarao kao počinioce identifikovali i osobe "u civilu" i ljude "u uniformama OVK".
Za OVK je svedok rekao da je "imala vlast na osnovu svoje vojne moći", iako su vladali "haos i nasilje" koje ni Kfor nije bio sposoban da zaustavi.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/sudenje-taciju-svedok-na-srpskom-jeziku-opisao-zlostavljanje-ovk-u-prizrenu-1999-mbh1am6y">Suđenje Tačiju</a> i saoptuženima biće nastavljeno 19. marta kada će tužioci pred sud izvesti svog 51. svedoka.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su, u 10 tačaka, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.
Izvor: Beta

Svedok na suđenju Tačiju: OVK pritvarala, prebijala i zlostavljala Rome u Prizrenu i Đakovici

U odluci, objavljenoj na internet stranici suda, raspravno veće je ponovo utvrdilo da postoji osnovana sumnja da su <a href="https://insajder.net/prenosimo/pred-specijalizovanim-vecima-nastavljeno-sudenje-u-predmetu-taci-i-ostali">Tači </a>i Veselji počinili krivična dela iz optužnice.
Nadalje, po sudijama, postoji rizik da bi optuženi, ako bi bili pušteni iz pritvora, mogli ometati rad suda, uticati na svedoke ili ponoviti krivično delo.
Rizik od bekstva optuženih, veće je odbacilo kao osnov za produženje pritvora.
Veće je naglasilo da je utvrđeno da je Tači u sudskom pritvoru "posetiocima preneo informacije dobijene tokom svedočenja zaštićenih svedoka".
"Štaviše, zabeleženo je da je Tači posetiocu preneo uputstva za budućeg svedoka tužilaštva o obliku i sadržaju njegovog predstojećeg svedočenja. Takvo ponašanje podržava i osnažuje nalaz veća da bi puštanje optuženog na slobodu stvorilo rizik od ometanja suđenja", piše u odluci.
Što je tiče Veseljija, sudije su naznačile da on, kao i Tači, "nastavlja da igra značajnu ulogu na Kosovu na osnovu svojih prethodnih položaja" i da je, dok je bio šef obaveštajne službe ŠIK, njeni agenti "bili umešani u zastrašivanje svedoka".
I<a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-na-haskom-procesu-taciju-opisao-nestanak-rodaka-albanca-zbog-ovk"> Veselji</a> je, po mišljenju veća, iz pritvora "mogao odati poverljive informacije".
Veće je zaključilo i da postoji rizik da bi Tači i Veselji na slobodi ponovo "počinili zločine protiv onih koji su predstavljeni kao protivnici OVK, uključujući i svedoke".
Sudije su naglasile je da je rizik od puštanja Tačija i Veseljija naročito veliki zato što na Kosovu vlada "uporna klima zastrašivanja svedoka i mešanja u krivične postupke protiv bivših pripadnika OVK, koju ne mogu samo suzbiti zaštitne mere" za svedoke.
Tači i Veselji su u sudskom pritvoru u Sheveningenu od novembra 2020. kada su uhapšeni na Kosovu.
Njima se sudi zajedno sa Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem.
Optužnica Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Četvorica optuženih uhapšena su na Kosovu 4. i 5. novembra 2020.
U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Izvor: Beta
&nbsp;

Produžen pritvor Tačiju i Veseljiju zbog rizika od ponavljanja krivičnih dela i ometanja suda u Hagu

Tokom suđenja, koje je zatvoreno za javnost, tužilac je u ponedeljak pročitao njenu pisanu izjavu u kojoj je rekla da su joj pripadnici &nbsp;OVK oteli i ubili rođaka u okolini Podujeva i objasnila na koji način je nestao njen rođak i kako su se prema njemu ponašali pripadnici &nbsp;OVK dok je bio u zatvoru, ali i ono što je nakon njegovog ubistva saznala o njemu. 	
<a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-na-haskom-procesu-taciju-opisao-nestanak-rodaka-albanca-zbog-ovk">Suđenje </a>je i danas zatvoreno za javnost.	 	
Specijalizovano tužilaštvo saopštilo je ranije da ima više od 300 <a href="https://insajder.net/prenosimo/sud-u-hagu-prihvata-svedocenja-preminulih-u-procesu-protiv-celnika-ovk">svedoka </a>koji će dati izjave tokom ovog sudskog postupka. 	
Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi optuženi su za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva, <a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-u-hagu-taci-je-leta-1998-bio-najvisi-staresina-u-glavnom-stabu-ovk">u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine</a> na više mesta na KiM, kao i u Kukešu i Cahanu, na severu Albaniji. 	
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i ratni zločini. 	
OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.
Izvor: Tanjug

Haški tribunal