"I bazna inflacija će usporiti i približiti se ukupnoj inflaciji", kazala je Tabaković na predstavljaju izveštaja o inflaciji čiji je međugodišnji rast u julu bio 4,3 odsto.
Ona je navela da je NBS povećala procenu rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP) sa 3,5 odsto na 3,8 odsto.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tabaković: Inflacija do kraja 2024. četiri odsto, rast BDP-a 3,8 odsto

U saopštenju se navodi da je inflacija u državama eurozone porasla sa 2,5 odsto koliko je iznosila u junu. Inflacija usluga iznosi u julu 4,0 odsto dok je u junu bila 4,1.
Rast inflacije inteziviraće diskusije, navodi Asošiejted pres, o sledećem potezu Evropske centralne banke, čiji sastanak treba da bude održan 12. septembra.
ECB je napravila prvo probno smanjenje referentnih kamatnih stopa u junu - na 3,75 odsto. Upravni savet banke je zatim napravio pauzu na julskom sastanku, a predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da će banka sledeću odluku doneti na osnovu pristiglih podataka.
Pre smanjenja kamatne stope ona je iznosila rekordnih 4,0 odsto a ovim potezom ECB se pridružuila centralnim bankama Kanade, Švedske i Švajcarske u smanjenju kamatnih stopa nakon prethodne serije povećanja, najveće u novijoj istoriji.
Izvor: Beta

Inflacija u Evropi raste, neizvestan sledeći potez Evropske centralne banke

Godišnja stopa inflacije u Argentini je u martu dostigla 287 odsto, što je među najvišim u svetu, prenosi AP.
Agencija navodi da će jučerašnje saopštenje centralne banke olakšati teret mnogim Argentincima koji moraju da nose ogromne torbe, pa i kofere, pune gotovine kako bi obavili uobičajene transakcije.
Novčanica od 10.000 pezosa vredi 11 dolara prema zvaničnom kursu i 9 dolara po kursu na crnom tržištu i očekuje se da će biti puštena u promet sledećeg meseca.
Najpopularnija novčanica i dalje je ona od 1.000 pezosa, koja je prvi put štampana 2017. godine i vredela je oko 58 dolara na crnom tržištu, a sada je svega oko jednog dolara.
Desničarski predsednik Argentine Havijer Milej, koji je preuzeo dužnost prošlog decembra, pobedio je na osnovu obećanja da će ukrotiti inflaciju i stabilizovati lokalnu valutu tako što će preokrenuti politiku prrthodnih levičarskih vlada koje su štampale novac za finansiranje javne potrošnje.
U međuvremenu, njegove oštre mera štednje podigle du cene na nivoe u SAD i Evropi, što je drastično produbilo ekonomske probleme običnih Argentinaca.
Zbog toga su organizovani masovni štrajkovi širom zemlje, a poslednji u nizu planiran je za četvrtak, napominje AP.
Izvor: Tanjug

Argentina zbog inflacije štampa novčanicu od 10.000 pezosa koja vredi 10 dolara

"Naša procena je da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/tabakovic-inflacija-u-januaru-6-4-odsto-predviden-rast-bdp-a-u-ovoj-godini-3-5-odsto">inflacija</a> u februaru i dodatno usporila na oko 5,5 odsto međugodišnje", rekla je ona na stručnoj konferenciji u centralnoj banci Srbije "Instant plaćanja, Globalna inspiracija".
<a href="https://insajder.net/prenosimo/tabakovic-inflacija-u-januaru-6-4-odsto-predviden-rast-bdp-a-u-ovoj-godini-3-5-odsto">Guvernerka </a>je navela da se nastavlja sa opreznim analizama domaćih i međunarodnih faktora, a kako je naglasila NBS je spremna da dodatno deluje ukoliko to bude potrebno.
"NBS je više od decenije održavala stabilnost deviznog kursa kroz pravovremene, objektivne intervencije na deviznom tržištu u oba smera, čime je doprinela ne samo nižoj baznoj inflaciji, već i očuvanju poverenja u poslovno i investiciono okruženje", rekla je Tabakovićeva.
Prema njenim rečima, stabilan kurs je ključni element monetarne i finansijske stabilnosti u Srbiji i ima važnu ulogu u stvaranju povoljnog okruženja za privrednike i građane.&nbsp;
Ona je naglasila i da su visoke devizne rezerve temelj otpornosti zemlje na međunarodne poremećaje i da će NBS i dalje ostati posvećena čuvanju stabilnosti dinara prema evru kao osnovu makroekonomske stabilnosti. 
 
Izvor: Tanjug&nbsp;

Tabaković: Inflacija u januaru 6,4 odsto, u februaru usporila i kretala se oko 5,5 procenata

NBS predviđa u ovoj godini rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, a za naredne dve godine od četiri do pet odsto, uvažavajući realizaciju aktivnosti za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, rekla je Tabaković. &nbsp;
Referentna kamatna stopa ostaće 6,5 odsto, rečeno je na konferenciji za novinare. &nbsp;
Guvernerka je rekla da je 2023. bila izazovna, obeležena novim geopolitičkim neizvesnostima, ali da je Srbija ostvarila planirane ciljeve.&nbsp;
Podsetila je da je pre godinu dana u februaru, kada je inflacija bila skoro na vrhuncu, najavila da će do kraja godine biti prepolovljena, te je na kraju godine iznosila 7,6 odsto. &nbsp;
Prema njenim rečima, privredni rast u 2023. godini bio je 2,5 odsto BDP-a. &nbsp;
Deficit platnog bilansa iznosio je 2,6 odsto, što je niže od projektovanog.
Direktne strane investicije iznosile su 4,5 milijardi evra, a devizne rezerve 25 milijardi evra. &nbsp;
Tabakovoć je dodala da nivo direktnih stranih investicija pokriva deficit tekućeg računa. &nbsp;
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da se očekuje da inflacija sredinom godine bude niža od 4,5 odsto, a do kraja godine oko tri odsto, odnosno da u drugoj polovini godine bude u granicama cilja.
Izvor: FoNet

Tabaković: Inflacija u januaru 6,4 odsto, predviđen rast BDP-a u ovoj godini 3,5 odsto

Smanjenju inflacije je u najvećoj meri doprineo nastavak usporavanja rasta <a href="https://insajder.net/prenosimo/hleb-sava-za-sada-nece-poskupeti-posle-nove-godine-kalkulacija-sa-novim-cenama-energenata">cena hrane</a>, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, tj. onih komponenata koje su i u prethodnim mesecima najviše delovale na usporavanje inflacije. 	
Prosečna godišnja inflacija u 2023. godini, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 12,1 odsto, posmatrano i na mesečnom nivou, pokazuje znake popuštanja pa je u decembru iznosila 0,1 odsto, što je njen najniži mesečni nivo u 2023. godini, izuzimajući julsku deflaciju. &nbsp;	
Iz NBS su naveli da su cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku blago porasle u decembru, 0,2 odsto, uz podjednak doprinos cena neprerađene i prerađene hrane. 	 	
Međugodišnje posmatrano, rast cena hrane i bezalkoholnih pića je, nakon povratka na jednocifreni nivo u novembru, dodatno usporio u decembru i iznosio je 8,4 odsto. 	
Popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, uz dobru poljoprivrednu sezonu, odrazilo se na stabilizaciju cena prerađene hrane u drugoj polovini 2023. godine, dok su cene voća i povrća od juna do decembra kumulativno snižene za oko 10 odsto. 	
Cene energenata su, pod uticajem pojeftinjenja naftnih derivata od 3,9 odsto, na mesečnom nivou, prvi put nakon jula, snižene za 1,3 odsto a međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u decembru bio je veći od ukupne inflacije i iznosio je 8,7 odsto. 	
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije su, međugodišnje posmatrano, nastavile da usporavaju rast, 6,5 odsto, dok je njihova mesečna dinamika, 0,5 odsto, bila opredeljena sezonskim poskupljenjem obuće i odeće, kao i pojedinih usluga. 	
U Narodnoj banci očekuju da će se i u narednom periodu nastaviti smanjenje međugodišnje inflacije, da će ona nastaviti da usporava i u granice cilja bi trebalo da se vrati sredinom ove godine, a zatim da se krajem 2024. približi centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto. 	&nbsp;
Takvom kretanju će, dodaju iz NBS, doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Izvor: Tanjug

NBS: Inflacija u decembru skoro upola manja nego na kraju 2022. godine

Medijalna globalna stopa inflacije će u 2024. godini prema očekivanju stručnjaka iznositi pet odsto da bi u 2025. godini pala na 4,4 odsto, a u 2027. godini na 3,6 odsto, objavljeno je na veb stranici IFO.&nbsp;
Gledano po regionima, istraživači očekuju da će najnižu stopu inflacije u 2024. godini imati Zapadna Evropa - 3,1 odsto, slede Srednja i Severna Amerika i Severna Evropa sa rasponom inflacije između 3,2 i 3,8 odsto.
Najviša stopa inflacije se ove godine očekuje u Severnoj Africi - 45 odsto i Južnoj Americi - 29 odsto.
Izvor: Tanjug

Ekonomski stručnjaci očekuju globalni pad inflacije u 2024. godini

Kako se navodi, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u novembru u odnosu na oktobar u proseku su više za 0,5 odsto. &nbsp;
U novembru, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama "stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva" (3,1 odsto), "odeća i obuća" (1,2), "restorani i hoteli" (1,1), "alkoholna pića i duvan" (jedna odsto), "zdravlje" (0,9), "obrazovanje" (0,4), "rekreacija i kultura" (0,2) i "hrana i bezalkoholna pića (0,1). &nbsp;
Pad cena zabeležen je u grupama "transport" (1,4 odsto), "oprema za stan i tekuće održavanje" (0,4) i "komunikacije (0,2), dok se kod ostalih proizvoda i usluga cene nisu bitnije menjale.
Izvor: FoNet

RZS: Inflacija u novembru osam odsto

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje kojima se meri inflacija su u poređenju sa decembrom 2022. godine u proseku povećane za 6,7 odsto. 
 
U septembru je u odnosu na avgust rast cena zabeležen u transportu (1,8 odsto), skuplje su usluge restorana i hotela (0,9 odsto), zdravstvo i oprema za stan i tekuće održavanje (za po 0,5 odsto). 
 
Poskupeli su stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,4 odsto), hrana i bezalkoholni napici i alkoholna pića i duvan (za po 0,2 odsto). 
 
Pojeftinili su usluge u rekreaciji i kulturi (2,9 odsto) i komunikacije (0,1 odsto).
Izvor: Beta

U Srbiji u septembru međugodišnja inflacija 10,2 odsto, mesečna 0,3 odsto

On je za Betu rekao da pekari dobijaju<a href="https://insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-usvojila-uredbu-kojom-je-smanjena-cena-brasna"> brašno iz robnih rezervi</a> po 24,20 dinara po kilogramu, ali samo za proizvodnju hleba "sava" koji u maloprodaji košta 54 dinara, pa je postignut dogovor sa državom da se cena ne povećava do kraja godine. 
 
 "Pekari sklapaju pojedinačne ugovore za kupovinu električne energije i gasa, pa ćemo videti koliko će to podići troškove proizvodnje. Najveći problem nam predstavlja rast cene nafte jer kada ona poskupi raste cena transporta i svake vrste ambalaže", rekao je Pralica. 
 
 Dodao je da pekari za peciva kupuju brašno po tržišnim cenama od 33-34 dinara po kilogramu, pa su zbog toga poskupela, ali da uvek nižim cenama nekoliko proizvoda pokušavaju da privuku kupce. 
 
 Cena običnih peciva, kako je rekao, još može da se drži pod kontrolom, ali filovanih nikako jer je skup materijal. 
 
 Pralica je rekao i da su<a href="https://insajder.net/prenosimo/vlada-propisala-maksimalnu-prodajnu-cenu-hleba-od-brasna-t-500-jsfhta94"> troškovi proizvodnje hleba </a>porasli zbog povećanja zarada zaposlenima, pa prodavci primaju ne kao ranije 35.000-40.000 dinara, nego 70.000 dinara, a pekari od 120.000 do 180.000 sa noćnim radom. 
 
 Cene hleba u okruženju, u Hrvatskoj, Italiji, Grčkoj, su prema njegovim rečima nekoliko puta veće nego u Srbiji, pa nema vekne ispod 200 dinara. 
 
 "U Srbiji ima mnogo pekara i konkurencija je velika što obuzdava rast cena, ali treba znati da svaka pekara mora dnevno da ima pazar 50.000-60.000 dinara da bi bila na 'nuli', odnosno pokrila samo troškove, bez zarade", rekao je Pralica. 
 
 Dodao je da pekari imaju 45 vrsta troškova, od klasičnih za brašno, energente, zarade, do troškova firmarina, nošenja na analizu proizvoda svakog mesaca i drugih.
Izvor: Beta

Inflacija