Jovan Milosavljević iz tog Centra rekao je za RTS da se dešava da građani prijave prevaru, ali da ne kažu koliko im je novca skinuto, tako da podaci nisu potpuni.
"Ono što je evidentno da je količina izgubljenog novca daleko veća od ove koju mi danas imamo kao statistički podatak", naveo je on.
Objasnio je da se za napade zloupotrebljavaju svi mogući kanali, a da je, inicijalno, "fišing" uglavnom išao putem imejla.
"Reč je o sponzorisanim oglasima koji stižu korisnicima na njihove naloge i gde se nudi jedna fantastična opcija brze zarade u svega par klikova. Koncept napada je vrlo jednostavan. Nudi vam se mogućnost da zaradite, recimo, lajkovanjem nekih određenih sadržaja na društvenim mrežama, da zaradite neki određeni iznos", rekao je Milosavljević.
Naglasio je da se, čim se traže lični podaci, treba dodatno razmisliti, jer čim "zvuči suviše dobro da bi bilo istinito", vrlo je izvesno da nije i pozvao je građane da sve sumnjive aktivnosti prijave Nacionalnom centru.
Na osovu incidenata koji su prijavljeni tom Centru, kako je dodao, 2022. godine izgubljeno je nešto više od osam miliona dinara, a 2023. godine nešto više od 15 miliona dinara.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Građani Srbije na internetu od početka godine prevareni za više od 54 miliona dinara

Beković je rekla za Tanjug da se deca o iskustvu nasilja na internetu poveravaju pre svega nastavnicima jer u njih imaju najviše poverenja, dok su roditelji poslednja adresa kojoj se obraćaju po tom pitanju, kao i da kontakt centar dobija pozive i od roditelja i nastavnika, dok se deca javljaju onda "kada se više nema kud".&nbsp;
"Sama mogućnost da neko prijavi digitalno nasilje na anonimni broj telefona 19833 ohrabruje sve građane i decu da nam se obrate za pomoć i podršku", rekla je Beković. 	
Govoreći o pozivima, ona je rekla da ih svakodnevno primaju, te da se jedan deo odnosi na prijavu digitalnog nasilja, a drugi na potrebu za savetima, informacijama i tehničkom podrškom.&nbsp;
"Deca se najviše žale na zloupotrebu fotografija, ucene i pretnje eksplicitnim fotografijama, ali i da ih kontaktiraju nepoznate osobe, dok roditelji uglavnom pozivaju zbog prekomerne upotrebe interneta, odnosno zavisnosti od video igrica", objasnila je ona.&nbsp;
Objašnjavajući proceduru nakon prijave, Beković je rekla da je Centar putem aplikacije povezan sa nadležnim institucijama, odnosno Odeljenjem za visokotehnološki kriminal i Tužilaštvom i da se, po prijemu prijave, ti organi odmah obaveštavaju.&nbsp;
Beković je apelovala na sve građane da, prilikom podnošenja prijave, dostave i dokaze - skrinšotove ekrana i linkove, kako bi slučaj mogao da se procesuira.&nbsp;
"Dakle, nikada ne brišite neprimerene poruke i sadržaj, kao i ružne fotografije, već to čuvajte pre svega kao dokaz", istakla je ona. 	
Kada je reč o "bezazlenim internet šalama" koje mogu imati negativne posledice po dete na koje se odnose, Beković je rekla da je od velikog značaja uloga roditelja koji pri vaspitanju moraju deci da objasne da ono što je za njih smešno i šaljivo, za drugo dete može biti uvredljivo. 	
"Roditelji još pre kupovine digitalnog uređaja i puštanja deteta na internet moraju da mu objasne da, kao i u realnom svetu, ne sme nikoga da vređa i omalovažava, kao i da sav govor mržnje može da bude upotrebljen u procesu protiv njega", objasnila je Beković.&nbsp;
Ona je naglasila da roditelji moraju da budu upućeni u to šta se sve postavlja na internet, šta od toga njihova deca konzumiraju, s kim ćaskaju i zašto ih privlače određene igre, kao i da ukažu na opasnost od različitih internet izazova, naročito na TikToku.&nbsp;
"Da im objasne da to nije način da privuku pažnju, već da može biti jako opasno po njihov život. Mi smo imali veliki broj slučajeva sa smrtnim posledicama prilikom učešća dece u takvim izazovima, zbog čega bi trebalo i roditelji i deca da prijavljuju ovakav sadržaj", podvukla je ona.&nbsp;
Imajući u vidu da su deca često veštija od svojih roditelja u korišćenju interneta, Beković je rekla da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija svakodnevno održava edukacije putem Nacionalnog kontakt centra u svim osnovnim i srednjim školama na kojima informiše odrasle o načinu na koji treba da zaštite svoju decu.&nbsp;
"Deca ne smeju objavljivati privatne podatke - gde žive, u koju školu idu, da ostavljaju broj telefona, da ne objavljuju svoju lokaciju, naročito kada negde idu sama. Ukoliko roditelji dozvole detetu da otvori društvenu mrežu, bitno je da ga upozore šta se sve tamo dešava, da profi bude zatvoren za javnost, ali i kako da se ponaša i kome da prijavi ukoliko se desi problem, jer niko nije apsolutno bezbedan, budući da uvek postoje zlonamerne osobe", rekla je Beković.&nbsp;
Ona se osvrnula i na nacionalnu platformu Čuvam te i podsetila da je reč o međuresornoj saradnji putem koje se mogu prijaviti svi oblici nasilja, uključujući i digitalno.&nbsp;
"Svi mi zajendo - institucije, mediji i nevladin sektor, moramo da se trudimo da smanjimo rizik od svakog vida nasilja, a prevencija je jedan od najboljih načina. Kada smo upućeni u ono što se dešava i imamo informacije i znanje, onda ćemo smanjiti taj rizik od svih opasnosti i zaštiti decu, koji su najosetljivija kategorija", zaključila je Beković.
Izvor: Tanjug

Zloupotreba fotografija i pretnje najčešći vidovi digitalnog nasilja prema deci

Dok su milioni pokušavali da pronađu sklonište ili da se evakuišu zbog <a href="https://insajder.net/prenosimo/florida-pravi-bilans-razornog-uragana-milton-odneo-najmanje-16-zivota">uragana Milton</a>, koji je pogodio Floridu, Džunior je za platformu Kik (Kick) snimao samog sebe kako beži sa dušekom na naduvavanje, kišobranom i pakovanjem nudli, jer mu je cilj bio da dostigne 10.000 pregleda na toj društvenoj mreži. 	
Emitovanje tog snimka trajalo je više od sat vremena i privuklo je više od 60.000 gledalaca na pomenutoj mreži, a njegovi klipovi delili su se i na drugim društvenim mrežama, uključujući mrežu Iks. 	
Smols, čiji je sadržaj na mrežama fokusiran na rizične poduhvate, istakao je da mu je prioritet da zabavi publiku, ali je napomenuo da razume kritike na svoj račun. &nbsp;	
"Znam da je to kontroverzno, ali sa stanovišta kreatora sadržaja, ljudi žele da vide uzbudljive stvari", kazao je on. 	
Kik je saopštio da ne utiče na sadržaj svojih kreatora, dok TikTok upozorava da sadržaji koji eksploatišu kontroverzna pitanja ili ugrožavaju sigurnost drugih nisu prihvatljivi. 	
Policija Tampe, grada koji je među najteže pogođenim najnovijom elementarnom nepogodom, upozorila je da ignorisanje naređenja o evakuaciji ugrožava ne samo živote pojedinaca, već i osoblja službi za pružanje pomoći. &nbsp;	
Tokom teške sezone uragana, koja je zahvatila jugoistočnu obalu SAD-a, više od 16 ljudi je izgubilo život u uraganu Milton, dok su milioni ostali bez struje, a spasilačke ekipe morale su da evakuišu hiljade ljudi iz poplavljenih domova.
Izvor: Tanjug

BBC: Influenseri rizikuju život u trci za "klikovima" i "lajkovima"

"Bitno je da svi znaju i roditelji i deca, i nastavnici, da postoji centar i besplatan broj telefona 19833 na koji mogu da se jave ako imaju problem bezbednosti vezan za interent", rekla je za Tanjug Beković koja je ukazala i na činjenicu da je istraživanje pokazalo da su nastavnici na prvom mestu kada se gleda kome se deca obraćaju zbog problema na internetu. Tu činjenicu je ocenila kao nešto što vraća nadu, ali ne i to što su roditelji tek na petom mestu. Dodala je da im je zato, kako kaže, važno da upute roditelje, da ih informišu šta se sve dešava na internetu, na koji način mogu da zaštite decu. "Na interentu postoje ista pravila kao i u realnom svetu. Kada učite decu da ne treba da razgovaraju sa nepoznatima, da ne treba da uzimaju ništa od nepoznatih takvo mora da bude pravilo i na internetu, posebno kada su u pitanju negativni komentari, govor mržnje, vređanje. Kada problem stigne do nas ili do policije šteta je već napravljena", navela je Beković i naglasila da ne bi smelo da se dešava da su roditelji ti koji poslednji saznaju. &nbsp;Naglasila je da je bitno da roditelj prepozna da se detetu nešto dešava i da ono bude ohrabreno da im kaže šta mu se desilo. "Najbitnije je da se što više priča o opasnostima koje vrebaju na internetu i da kao društvo, zajedno sa medijima, javnim i privatnim sektorom i velikim kompanijama, zajedničkim snagama šaljemo istu jasnu poruku kako da zaštitimo decu, da znaju da postoje opasnosti i da roditelji pre svega moraju da razvijaju odnos poverenja sa detetom", kazala je Beković. Kao razlog koji decu obeshrabruje da se požale roditeljima Beković je navela strah od toga da će im zabraniti upotrebu interneta, što, kako je ocenila, ne bi smelo da bude rešenje. Na pitanje koja se društvena mreža može smatrati najbezbednijom odnosno nebezbednom, ona kaže da nijedna nije sto odsto bezbedna.&nbsp; Podsetila je da zato nije dozvoljeno da deca ispod 13 godina otvore profile na mrežama.&nbsp; "Međutim, svedoci smo da deca varaju za godine, a prosto nisu ni emotivno ni psihološki zrela da prepoznaju manipulaciju i rizike koje vrebaju na mrežama", kazala je ona.&nbsp; <h2>Najnebezbednija mreža je Snapchat</h2>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022120912128_d15b05725f4d0cd97793b4d20ba06bf6406885038b066f6d947c00b2d5dacf5f.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2022120912128_d15b05725f4d0cd97793b4d20ba06bf6406885038b066f6d947c00b2d5dacf5f" data-rendition-name="original" width="4160" height="6240" loading="lazy" alt="hakeri hakera, ilustracija, Unsplash (maska Anonimusa)"> <figcaption>Ilustracija, foto: Ahmed Zayan/Unsplash</figcaption> </figure>  Kao najnebezbedniju mrežu ocenila je Snapchat jer se tu poruke i fotografije brišu za nekoliko sekundi zbog čega nije moguće napraviti ni screenshot ni obezbediti dokaz. Na pitanje kako da deca prepoznaju da se iza ekrana nalazi osoba koja nije dobronamerna naglašava da pedofili nemaju jasan i tačan psihološki profil. "Ukoliko se dete dopisuje sa nekim koga je upoznalo na internetu, bitno je da mu ako mu ta osoba traži da briše prepisku ili ga pita da li ti poruke čitaju mama i tata, to bude neka vrsta alarma, znak da mora da bude oprezno jer se možda iza tog profila krije zlonamerna osoba", nagalsila je Beković. Na pitanje sa kakvim se sve prevarama sretala a da to nije pedofilija naglašava da na internetu vreba jako puno opasnosti i da je najčešće reč o zloputrebi fotogrtafija. Tu je, kako je dodala i vršnjačko nasilje, gde deca smatraju da mogu da se sakriju iza lažnih profila i da im je tako lakše da svoje drugare ismevaju, maltretiraju, vređaju.&nbsp; Sexting, jako rizična dobrovoljna razmena eksplicitnih fotografija je takođe prisutna, rekla je ona i podsetila da deca do 14. godine nisu krivično odgovorna. Prema njenim rečima, važno je da i roditelji budu svesni kakve fotografije postavljaju na društvene mreže, jer nešto što nam danas izgleda bezazleno i smešno sutra detetu može da napravi problem u životu.&nbsp; "Na Instagramu i Fejsbuku postoje lažni oglasi za posao ili lažne modne agencije", rekla je ona.&nbsp; Podsetila je na slučaj D.J. koji je na Fejsbuku tražio devojčice za spot i od njih tražio da mu pošalju sliku u donjem vešu kako bi procenio da li njihova konstitucija odgovara za spot.&nbsp; "Devojčice kako bi bile poznate, pohrlile su da mu šalju fotografije na osnovu kojih ih je kasnije ucenjivao da rade mnoge druge užasne i neprimerene stvari", podsetila je Beković i naglasila da svi moraju da budu svesni činjenice da sve što se postaljva na internet nije uvek tačno. "Sve na interentu ne možemo da uzmemo zdravo za gotovo", rekla je ona. &nbsp;Dodala je da je postavljanje fotografija dece u smešnim pozama, deo našeg folklora i mentaliteta, ali da je važno da roditelji vode računa da ta fotografija može da napravi problem detetu kada bude tinejdžer, da postane predmet ismejavanja i sajber bulinga. "Moramo biti oprezni, a posebno zbog predatora - pedofila koji vrebaju i skupljaju takve fotografije, posebno male dece i kasnije ih prodaju, dele i zarađuju ogroman novac. Nismo ni svesni da nam je neko možda preuzeo te fotografije, podelio ih ili da te fotografije naše dece možda već stoje na nekim porno ili pedofilskim sajtovima", rekla je ona. Izvor: Tanjug

Beković: Na društvenim mrežama deca suočena sa pedofilijom, vršnjačkim nasiljem i sekstingom

Internet

Građani Srbije na internetu od početka godine prevareni za više od 54 miliona dinara

Zloupotreba fotografija i pretnje najčešći vidovi digitalnog nasilja prema deci

BBC: Influenseri rizikuju život u trci za "klikovima" i "lajkovima"

Beković: Na društvenim mrežama deca suočena sa pedofilijom, vršnjačkim nasiljem i sekstingom