Kasacioni sud je u petak potvrdio presudu protiv Kaselučija, koji se potom danas dobrovoljno predao vlastima, prenosi Fatto Quotidiano.
U julu 2013, autobus je pao sa vijadukta Akvalonga na A16 Napulj-Kanoza, izazvavši smrt četrdeset ljudi, a kasnije je utvrđeno da je vozilo do nesreće prešlo preko milion kilometara i posedovalo lažan sertifikat sa tehničkog pregleda.
U veče udesa autobus je prevozio grupu ljudi iz Pocuolija za Pulju, kada je kod mesta Monteforte Irpino nastao problem sa kočnicama.
Autobus je zatim udario nekoliko automobila, a u pokušaju da uspori, vozač se zaustavio na zaštitnoj ogradi vijadukta Akvalonga, koja je popustila i autobus je pao u provaliju sa visine od 40 metara.
U prvostepenom izveštaju veštaka se tvrdilo da je koncesionar, odnosno kompanija Auto-putevi Italije, kojim je u to vreme upravljao Kaseluči, napravio grešku time što nije obezbedio barijere na putevima.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bivši šef Auto-puteva Italije se predao zbog nesreće pre 11 godina

Vrhovni kasacioni sud u Rimu je ocenio da je upotreba termina otac i majka "diskriminatorna prema parovima istog pola", prenosi Ansa.&nbsp;
Time je sud odbacio prethodnu žalbu Ministarstva unutrašnjih poslova Italije.&nbsp;
U Italiji je nedavno usvojen Zakon o zabrani surogat materinstva, za šta kritičari tvrde da sprečava istopolne parove da postanu roditelji.&nbsp;
Takođe, usvajanje dece je zabranjeno istopolnim parovima u Italiji, ali nema zakonskih ograničenja za hraniteljstvo.
Izvor: Tanjug

200x200

1800x750

U ličnim kartama u Italiji od sada oznaka „roditelj“ umesto „majka“ i „otac“

"U Italiji je i dalje jako teško da se prebroji koliko ima femicida. U 2024. ne znamo tačno da li ih je bilo 70, 90 ili 120 jer ne postoji sistem koji to jasno prati. U Italiji je donet zakon po kojem je femicid krivično delo, pa se nadamo da će se u okviru tog zakona precizno pratiti podaci. A kako ćemo to da uradimo? S jedne strane imamo zakon koji kažnjava to krivično delo, ali s druge strane, treba da radimo na prevenciji. Dok s jedne strane imamo represivne mere u ovom veoma važnom zakonu, s druge strane nam nedostaju stalni programi u obrazovnom sistemu za decu i mlade u kojim bi se govorilo o emocionalnim odnosima, seksualnosti i slično. Postoji još jedna strana problema, a to su deca koja ostanu sama posle femicida - deca čije su majke ubili njihovi očevi ili partneri njihovih majki. Mi tu decu svrstavamo u posebnu kategoriju napuštene dece. Imamo nedavni primer femicida, kada je iza majke ostalo dete od dve godine. S jedne strane, postoji zakon koji omogućava ekonomsku podršku, ali tom detetu je potrebna podrška dok ne odraste", rekla Baralji za Svet i mi.
Sudeći po vašim rečima taj problem je takođe rasprostranjen u Italiji. Gde je odgovornost za taj problem - u društvu ili u institucijama koje bi trebalo bolje da rade svoj posao?
"Institucije moraju da igraju svoju ulogu, donosi se mnogo zakona ali se često dešava da to ne prati njihova primena. Zbog toga moramo mnogo da radimo na procedurama i na specijalističkoj obuci sudija, advokata... jer neko ko sudi, bez specijalizacije i boljeg razumevanja probleme, možda će da presudi samo prema svom shvatanju. Odgovornost je važna tema i zbog toga je važno da se aktivisti udruže jer bez toga ne možemo da se izborimo sa ovim problemima. Veoma je važno da celo društvo preuzme odgovornost, počevši od govora - da ne bude seksističkog jezika, da se obraćaju sa poštovanjem, da nema diskriminacije a zatim da se pređe na akciju u društvu. Odnosno, ponašanje na radnom mestu, u školi, na univerzitetu. Ne treba da okreeće glavu ako je vaša koleginica podnela prijavu, već je treba podržati i pomoći joj", kazala je ona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FjnU5hqUs4KU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Koja bi iskustva Italija mogla da podeli sa Srbijom kada je reč o rešavanju problema rodno zasnovanog nasilja?
"Razgovarala sam koleginicama iz Srbije i shvatile smo da je problematika ista; možemo da imamo najnaprednije zakone, i ti zakoni mogu da se primenjuju delimično ili sasvim - ali koren problema je isti. Italija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, a osnov Konvencije su kazne, ali i prevencija. Ono što imam da poručim ženama je da treba da se ujedinimo, i ne samo žene - jer su one uvek bile u prvom redovima, već i muška populacija", izjavila je Elena Baralji iz Centra za borbu protiv nasilja "Artemizija" iz Firence.
Izvor: Insajder

Teme

Elena Baralji o rodno zasnovanom nasilju: U Italiji ne znamo ni tačan broj femicida, odgovornost na celom društvu (VIDEO)

&nbsp;"Svi koji se bore protiv organizovanog kriminala nadaju se da će se, kad god se dogode hapšenja i takve presude, to zaustaviti ili bar ograničiti delovanje mafijaških grupa. Međutim, to nije slučaj. Ovi ljudi su uhapšeni 2020. i 2021. godine a, uprkos tome, videli smo poslednjih godina da kokain nastavlja da preplavljuje evropsko tržište, pored ostalih – zahvaljujući Ndrangeti – jednom od najvećih međunarodnih trgovaca kokainom. Tako da je jednostavan odgovor na pitanje koliko je takvo jedno suđenje, sa 200 osuđenih, uticalo na moć i funkcionisanje Ndrangete: samo budala može da poveruje u to da će posle jednog ovakvog, doduše velikog procesa, problem biti rešen, a Ndrangeta poražena. Osuđene članove klana Ndrangeta lako može da zameni, jer mogu da računaju na ljudstvo iz Kalabrije, ali i iz drugih regiona jer je njihova dijaspora ogromna. Biće im lako da nastave da rade po starom – hapšenja i presude su ih naterali da se reorganizuju, ali ne bih rekao da će to imati dugoročni efekat na poslovanje Ndrangete na međunarodnom planu", kaže za emisiju "Svet i mi" na Insajder televiziji Ruđero Skaturo, stručnjak za međunarodni organizovani kriminaliz Palerma.
Prvostepena presuda doneta je pre tačno godinu dana, a sada je u toku apelacija. Kako je proteklo to suđenje, nazivano najvećim u Italiji u poslednje tri decenije. Da li je bilo pritisaka na pravosuđe, nekih opstrukcija, pretnji?
"Definitivno! Ali, to se odnosi na svako suđenje organizovanom kriminalu u Italiji. Uvek postoji pritisak jednog dela, da je tako nazovem, devijantne javnosti, a namera je da se diskredituje rad tužilaštva. Poslednjih godina mnogo se radilo na tome da se diskredituje tužilac Nikola Grateri i da se njegov rad predstavi kao lična osveta jer je, kako žele da prikažu, njegov život je bedan, jer živi uz policijsku zaštitu i ne može da uživa u životu. Tužioca stalno optužuju da se nekome sveti, bez obzira na to o kom procesu je reč, i koji je klan u pitanju. Uvek je bilo takvih pritisaka javnosti, ali i pojedinih političkih ličnosti koje su se infiltrirale u mafiju i poslovale s njom – kako na lokalnom nivou, tako i na regionalnom, ali i na republičkom nivou, u italijanskoj Skupštini. Međutim, u isto vreme, moram da kažem, da verujem da u Italiji možemo da računamo na nezavisno pravosuđe. Naravno da ima pokušaja zastrašivanja i pritisaka, ali rekao bih da je iza nas mračno doba 80-tih i 90-tih kada je pravosuđe neprekidno bilo ugroženo. S druge strane, pored tih problema, imamo i drugi problem – narativ vlasti. Kada slušate vlast, deluje kao da su sudije jedini problem Italije jer, kako tvrde iz vlasti, one imaju političku agendu… Tako ih vlast diskredituje i nameće javnosti narativ da sudije i tužioci imaju lične motive da nekoga procesuiraju, posebno ako ima veze sa određenim političkim partijama", kaže Skaturo.
Koliko su u borbi protiv mafije važni zaštićeni svedoci, ne samo u ovom procesu, već i u drugim pravosudnim procesima?
"Uloga svedoka je veoma važna, ne samo onih koji su bili svedoci zločina, već i bivših pripadnika mafijaških organizacija. Ne smemo da zaboravimo da je stvarna borba protiv organizovanog kriminala u Italiji počela kada smo dobili prvog 'pentita'. 'Pentito' je reč koju u Italiji koristimo da tačno opišemo osobu, poput bivšeg mafijaša koji je iz bilo kog razloga odlučio da izađe iz klana, a onda počeo da sarađuje sa pravosuđem ili policijom, a zauzvrat dobio zaštitu. Znate, od trenutka kada izađete iz organizovane kriminalne grupe vaš život postaje mizeran. Motiv da postanete 'pentito' je veoma važan i na osnovu njega se vidi kako mafija funkcioniše i kako se doživljava u javnosti. Prvi 'pentito' u istoriji organizovanog kriminala u Italiji bio je član Koza nostre, Tomaso Busketa, koji se odlučio na to jer nije bio zadovoljan načinom na koji klan radi. Busketa je postao nezadovoljan kada je u Koza nostri moć preuzeo klan Korleonezi i rekao da nije saglasan sa njihovim viđenjem organizacije i njihovim vrednostima. Dakle, među njima imate nostalgičare koji napuštaju mafijašku organizaciju jer se promenila - i radije bi sarađivali sa policijom, a usput spasili živote ljudi koje vole. Druga vrsta 'pentita' su ljudi koji su jednostavno napustili mafijaški život, ne žele više time da se bave… Ta druga kategorija svedoka je bolje zaštićena u italijanskom zakonodavstvu, ali većinu zaštićenih svedoka čine razočarani u svoje organizacije. I tu dolazi do problema; javnost te ljude posmatra kao izdajnike tako da se često na 'pentita', odnosno na zaštićenog svedoka, gleda kroz mišljenje javnosti o njemu, a ne na osnovu informacija koje je dao tužilaštvu. I to može da utiče na ishod procesa".
Kada je reč o suđenju pripadnicima Ndrangete, koje je u toku, koliko su bili važni svedoci saradnici, odnosno zaštićeni svedoci?
"Unutar Ndrangete, u poređenju sa drugim mafijaškim organizacijama, veoma je teško pronaći svedoke saradnike. Zašto? Za razliku od mnogih drugih kriminalnih grupa iz Italije i onih koje deluju u Italiji, Ndrangeta je gotovo pa porodična organizacija. Dok je Koza nostra organizacija u koju ljudi ulaze po preporuci, ritualom inicijacije i preko prijatelja, sa Ndrangetom je drugačije – postoji više stepena pripadnosti, i to porodične. Morate da bude rođaci. To je važna činjenica jer mudro biraju ko može da bude deo klana. A to znači da, ako uradite nešto loše, ako počnete da sarađuje sa policijom ili da obelodanjujete poverljive podatke, mogu da vas ubiju. Ali, ne samo vas, već i vašu porodicu. To je zaštitni mehanizam – u klan se puštaju ljudi kojima ne samo verujemo, već imamo i neki adut. Zato je u ovom konkretnom slučaju – procesu protiv Ndrangete – bilo veoma teško pronaći svedoke saradnike. Kada uporedite broj svedoka saradnika, recimo, iz Koza nostre ili Kamore, i uporedite ih sa Ndrangetom – koja je usput i najvažnija i najmoćnija organizacija – vidite ogromnu razliku. Članovi drugih mafija koji postaju zaštićeni svedoci, njih ponekad nije briga – nemaju veze sa ljudima sa kojima su radili. To je za njih bio samo posao. Jeste to nalik na kult, ali ipak možete da ga napustite. S druge strane, ako napustite Ndrangetu, vi ostavljate svoju porodicu, svoju krv – tako da, morate dvaput da razmislite da li ćete sarađivati sa policijom".
Ndrangeta i Koza nostra su termini koji su poznati u našem regionu. Koje su sličnosti i razlike između italijanske mafije i organizovanih kriminalnih grupa u ovom regionu?
"Svaka organizovana kriminalna grupa se razlikuje jedna od druge. O sličnostima i razlikama možemo pričati zauvek, ali ono u što zaista verujem jeste da društveni, politički i demografski kontekst zaista igra ulogu. Zbog toga ni na međunarodnom nivou ne postoji univerzalna definicija organizovanog kriminala. Za to postoji razlog. Naravno, donekle možemo da se složimo da za organizovanu kriminalnu grupu morate imati tri-četiri osobe koje su povezane, sa ciljem da ostvare profit na nezakonit način. Međutim, to ne znači da su tada sve grupe u svetu upravo takve. Recimo, Koza Nostre je piramidalna, hijerarhijska struktura, dok je Ndrangeta, što je pokazalo ovo suđenje, zapravo niz porodičnih klanova koji potiču iz neke doline u Kalabriji, usred ničega. Specifično je da Ndrangeta nema jednog šefa mafije, već niz šefova, za svaki region. Ako italijansku mafiju uporedimo s balkanskim organizacijama, određene sličnosti vidimo sa albanskim klanovima. Slično su strukturirani, po principu klanova - porodica. Sličnosti postoje i sa crnogorskim klanovima. Mislim da je to zbog toga što crnogorske i albanske grupe dugo sarađuju sa italijanskom mafijom - to su godine i godine krijumčarenja cigareta proizvedenih u Crnoj Gori, preko Jadrana. S druge strane, srpski klanovi nemaju mnogo sličnosti sa italijnaskom mafijom jer je, smatram, drugačija politička i sociološka pozadina. Način na koji se organizovani kriminal razvio u Srbiji je mnogo drugačiji od Italije – posebno zbog stepena nasilja koji ispoljavaju. Da nije bilo faze Koza nostre tokom prošlog veka, odnosno niza ubistava, među kojima i sudija i tužilaca, za italijanski organizovani kriminal ne bismo mogli da kažemo da je bio toliko nasilan - u poređenju sa drugim geografskim područjima", kaže Skaturo u razgovoru za Insajder.
Smatrate da je srpski organizovani kriminal nasilniji od italijanske mafije?
"Apsolutno da. Sve zavisi od kriminalnog konteksta o kojem pričamo – iznuđivanje, reketiranje, zelenašenje, veze sa huliganima, kontrola stadiona, učešće u nekim rušenjima u sprezi sa državom, odlasci na političke skupove i ograničavanje prava građana da protestuju… Sve to zahteva upotrebu nasilja, zastrašivanja, a toga u Italiji na tom nivou nema jer je, naravno, i drugačiji istorijski i politički kontekst. Tako da… drugačiji je način na koji se organizovani kriminal manifestuje u srpskoj i italijanskoj javnosti".
Pomenuli ste mnoge razlike, ali kada govorimo o međunarodnim organizacijama kao što je Ndrangeta - ima saradnje italijanske mafije sa srpskim kriminalnim organizacijama?
"Da biste prevezli tone i tone kokaina iz Ekvadora ili Kolumbije, potrebni su vam posrednici. Pre svega je važno da razumete da se međunarodni lanac snabdevanja kokainom oslanja na legalne lance snabdevanja; potrebni su vam ljudi koji poznaju pomorski transport i mnogo toga drugog, a za to nije važna nacionalnost. Pa tako vidite neko saopštenje Evropola u kojem recimo piše da je zaplenjeno 15 tona kokaina u Kolumbiji, a da je uhapšeno 20 osoba; a među njima su trojica iz Kalabrije, dvoje rođenih u Jugoslaviji ali imaju albanska imena, pa vidite da su tu tri Srbina, jedan Hrvat… Srbi su tradicionalno prisutni u Brazilu i tamo rade sa grupama koje kokainom snabdevaju međunarodne potrošače. Tako da, Srbija, Crna Gora ili Albanija – nije bitno. Važna je reputacija pojedinca za saradnju sa italijanskom mafijom i koliko je sposoban. Ovde je reč o globalizovanom svetu, tako da ćete često zajedno naći Srbina, Italijana i Albanca… To je njihov posao", zaključio je u razgovoru za emisiju "Svet i mi" Ruđero Skaturo, stručnjak za međunarodni organizovani kriminal iz Palerma.&nbsp;
Novinar Žikica Stevanović

Ruđero Skaturo: 'Ndrangeta' nije poražena, italijanska mafija sarađuje sa balkanskim klanovima (VIDEO)

"Od prvog ročišta koji je održano 7. jula do poslednjeg koje se održalo 16. jula ove godine, za to vreme je intervjuisano više od 300 osoba, a saslušanja su transkribovana na više od 16.000 stranica. Suđenje je zatim nastavljeno 11. septembra ove godine, dakle, još traje, što pokazuje kompleksnost italijanskog sudstva, dugu i veoma složenu proceduru koja je puna veštačenja i svedoka i rizikuje da se završi tek između, kako procenjuju, 2025. i 2026. godine. &nbsp;Među optuženima su se našli bivši izvršni direktor kompanije ASPI, to je Autostrada per Italia, koja ima koncesiju nad auto-putem u Italiji, a samim tim i nad ovim mostom, koji je deo auto-puta. Zatim, tu su se našli šef operativnog sektora iste te kompanije i bivši direktor održavanja auto-puteva. Zatim, Antonio Galata, koji je bio direktor jedne druge kompanije, SPEA - firma za projektovanje auto-puteva, koja je odgovorna za održavanje i inspekciju na auto-putevima u Italiji, kao i tehnički menadžer iste kompanije i mnogi drugi menadžeri, te politički funkcioneri. Za sada ima više od 50 ljudi koji se trenutno nalaze na optuženičkim klupama", kazala je Đorđević.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DcYoEbW1An1w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Đorđević je navela da je uzrok rušenja mosta, prema izveštaju veštaka koju su činili inženjeri i univerzitetski profesori sa Univerziteta u Pizi i Univerziteta Politehnike u Milanu, nedostatak i/ili neadekvatnost kontrolisanja mosta. &nbsp;
"S obzirom da je most napravljen 1963. godine, deo je auto-puta koji povezuje Italiju sa Francuskom i veoma je prometan a nesreća se dogodila baš 14. augusta, to ću da naglasim, kada je promet saobraćaja bio dosta veći nego uobičajeno, &nbsp;jer to je dan pre najvećeg italijanskog praznika, Ferro Gosto, kada Italijani idu kolektivno na odmor", istakla je Đorđević.&nbsp;
Đorđević je rekla da je inspekcija mosta sprovedena 2015. godine, da su uzeti uzorci užadi na stubu mosta - a da se 2018. jedan stub srušio.
"Pokazalo se da je omotač tog stuba oksidiran i da su labava tri ili četiri užeta koja drže taj stub. Međutim, sanacija toga se nikada nije dogodila i dakle, na osnovu tih podataka, optužnice za rušenje mosta u Đenovi izdate su za višestruko ubistvo iz nehata, zatim ubistvo u saobraćaju, namerno izazivanje urušavanja, nesprovođenje službenih radnji, te ugrožavanje bezbednosti u saobraćaju i namerno izostavljanje sigurnosnih uređaja na radnim mestima", navela je Tatjana Đorđević, novinarka iz Milana.
Izvor: Insajder

Rušenje mosta u Đenovi 2018. - kako Italijani vode sudski proces (VIDEO)

To je tek drugi transfer migranata od kada su počela sa radom dva centra za obradu zahteva za azil u Albaniji u oktobru, prema dogovoru albanske i italijanske vlade na osnovu petogodišnjeg ugovora dve zemlje da se u Albaniji mesečno smešta po 3.000 migranata koje sa mora pokupi italijanska obalska straža.
Ideja je da se u tim centrima odlučuje da li će migranti dobiti traženi azil u Italiji ili će biti vraćeni u svoje zemlje.
Italija je po planu prihvatila da primi migrante kojima se odobri azil, dok se oni čije se prijave odbiju deportuju u svoje zemlje direktno iz Albanije.
Isti brod prebacio je u Albaniju prvih 16 migranata iz Bangladeša i Egipta u oktobru. Četvoro je odvedeno u Italiju istog dana zato što su maloletnici ili imaju zdravstvene probleme.
Ostalih 12 su vraćeni u Italiju tri dana kasnije pošto su rimske sudije odbacile njihove uslove pritvore presudivši da njihove zemlje porekla Bangladeš i Egipat nisu dovoljno bezbedne da u njih budu vraćeni.
Brod italijanske ratne mornarice Libra napustio je ostrvo Lampeduzu u sredu sa osam muškraca, prema izveštajima italijanskih medija. &nbsp;Portparol italijanskog ministarstva unutrašnjih poslova potvrdio je da se brod uputio u Albaniju ali nije želeo da pruži dodatne informacije dok se operacija ne završi.
Italijanski mediji javili su da su od 1.200 migranta koji su stigli u Lampeduzu u protekla dva dana samo osam odraslih muškaraca koji putuju bez porodice ispunili kriterijume za odlazak u Albaniju, uključujući da dolaze iz zemalja koje se smatraju "bezbednim" za njihovo vraćanje.
Broj ljudi koji stižu u Italiju preko migrntske rute u centralnom Sredozemlju, uglavnom iz Bangladeša, Sirije, Tunisa i Egipta pao je za 60 odsto u 2024. godini u poređenju sa 2023. godinom. Prema italijanskom ministarstvu unutrašnjih poslova do 7. novembra je 57.767 migranata stiglo morem ove godine.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/migranti-vraceni-iz-albanije-u-italiju-posle-presude-italijanskog-suda">Odlukom suda u Rimu</a> skraćen je spisak zemalja koje se smatraju bezbednim po zakonu, što znači da Rim može da vrati nazad migrante iz tih zemalja koji ne dobiju azil koristeći brzu proceduru.
Italijanska premijerka Đorža Meloni osudila je prethodnu odluku suda i rekla da proglašavanjem zemalja kao što su Bangladeš i Egipat nebezbednim znači da bi takoreći svi migranti bili nepodobni za albanski program, čime taj program uopšte ne bi mogao da funkcioniše.
Italijanska kranje desničarska vlada je 21.oktobra odobrila novi ukaz čiji cilj je da se prevaziđu pravne prepreke koje su rizikovale da zakoče taj petogodišnji plan o prebacivanju migranata u Albaniju. Plan su potpisali 2023. Meloni i albanski premijer Edi Rama.&nbsp;
Izvor: Beta

Italija poslala još osam migranata u Albaniju prema dogovorenom planu vlada dve zemlje

Pomorski brod Libra napustio je luku Lampeduza u ponedeljak sa 16 muškaraca - deset iz Bangladeša i šest iz Egipta, koji su spaseni na moru nakon što su isplovili iz Libije, saopštile su italijanske vlasti, prenosi AP.
Prošle nedelje Italija je zvanično otvorila dva centra u Albaniji, gde planira da procesuira hiljade tražilaca azila van svojih granica.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/italija-pocela-da-izvozi-migrante-u-albaniju">Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju</a> se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije, i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil - u EU i tamo čekaju ishod.
Sporazum važi pet godina, a trošak za <a href="https://insajder.net/prenosimo/edi-rama-samo-ce-italija-moci-da-vodi-prihvatne-centre-za-azilante-u-albaniji">Italiju </a>procenjen je na 160 miliona evra godišnje.
Sporazum se odnosi na odrasle muškarce koje italijanska Ratna mornarica ili Obalska straža presretnu u međunarodnim vodama.
Pored Albanije italijanska vlada je zaključila sporazum i s Tunisom, predviđajući ekonomsku pomoć u zamenu za pojačane napore za hapšenje migranata koji bi za Evriopu.
Italija je takođe obnovila sporazum zaključen 2017. godine sa vladom Libije u Tripoliju, koju podržavaju UN, po kojem Rim pruža obuku i finansira libijsku Obalsku stražu da sprečava isplovljavan je migranata ili da ih s mora vraća u Libiju.
Izvor: Tanjug

Brod italijanske mornarice sa 16 migranata stigao u albansku luku Šeđin

Očekuje se da će u albansku luku Šengđin pristati brod italijanske mornarice sa prvom grupom od 16 migranata koji su presretnuti u međunarodnim vodama i čiji će zahtevi za azil biti obrađeni u dva centra u Albaniji umesto u Italiji, prema petogodišnjem sporazumu između dve zemlje. 
 
Rama je, govoreći u Luksemburgu na konferenciji EU, ponovio da nijedna druga zemlja, osim Italije, neće moći da vodi centre za azil u Albaniji. 
 
On je rekao da Albanija oseća zahvalnost za desetine hiljada Albanaca koje je Italija dočekala kada je komunizam pao 1991. godine. 
 
Italijanska premijerka Đorđa Meloni danas je ocenila kao "hrabar" kontroverzni sporazum sa Albanijom, prema kojem je dogovoreno da Rim upravlja centrima za prihvat migranata u toj zemlji, prenosi agencija Frans pres. 
 
"To je novi, hrabar, do sada neviđen put, ali koji potpuno odražava evropski duh i mogu ga preduzeti i druge zemlje van EU", rekla je Meloni danas u obraćanju italijanskim senatorima. 
 
Rekla je da će se na inicijativu Italije održati neformalni sastanak, na margini samita Unije 17. i 18. oktobra, sa zemljama koje su najzainteresovanije za migrantsko pitanje. 
 
"Italija pokazuje dobar primer potpisivanjem protokola Italija-Albanija. Pazili smo da se sve uradi na najbolji mogući način i zadovoljni smo rezultatima tog rada. Ponosna sam da je sa te tačke Italija postala primer koji treba slediti", dodala je ona. 
 
Italijanski brod Libra napustio je luku Lampeduza na jugu Italije u ponedeljak sa 16 muškaraca koji su spašeni na moru, nakon što su isplovili iz Libije, saopštila je italijanska vlada. 
 
Broj migranata koji stižu u Italiju centralnom mediteranskom rutom iz Severne Afrike opao je za 61 procenat u 2024. 
 
Prema petogodišnjem sporazumu koji su prošlog novembra potpisali italijanska premijerka Đorđa Meloni i Rama, do 3.000 migranata koje svakog meseca pokupi italijanska obalska straža u međunarodnim vodama biće poslati u Albaniju. 
 
Oni će prvo biti pregledani na brodovima koji ih spasavaju pre nego što budu poslati u Albaniju na dalju proveru.
Izvor: Beta&nbsp;

Edi Rama: Samo će Italija moći da vodi prihvatne centre za azilante u Albaniji

Patrolni brod italijanske Ratne mornarice "Libra" isplovio je danas sa 16 muškaraca, rekao je za Frans pres vladin izvor. Brod je krenuo sa italijanskog ostrva Lampeduze i treba da stigne u Albaniju u sredu.
U prvoj turi je deset migranata iz Bangladeša i šest iz Egipta, rekao je taj izvor.&nbsp;
Njih su italijanske vlasti presrele u međunarodnim vodama u nedelju. Krenuli su ka Italiji iz oblasti Tripolija u Libiji.&nbsp;
Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije, i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil - u EU i tamo čekaju ishod.
Sporazum važi pet godina, a trošak za Italiju procenjen je na 160 miliona evra godišnje.
Sporazum se odnosi na odrasle muškarce koje italijanska Ratna mornarica ili Obalska straža presretnu u međunarodnim vodama.
Procedura predviđa prvu kontrolu na vojnom brodu pre prebacivanja u centar na severu Albanije u luci Shengjin radi identifikaciju i zatim u drugi centar, u bivšoj vojnoj bazi u Lješu.
Tu će migranti biti "administrativnog zadržani" na osnovu odluke koju donosi prefekt Rima, smešteni u kućicama od po 12 kvadratnih metara, okruženi visokim zidovima i kamerama i uz policijski nadzor dok čekaju da im se obradi zahtev za azil.
Unutrašnjost kampa je pod odgovornošću Italijana, a za spoljašnje obezbeđenje je zadužena albanska policija.&nbsp;
Ovom procedurom nisu obuhvaćene osobe koje se po zakonu smatraju osetljivim: maloletnici, žene, osobe sa mentalnim problemima, osobe koje su žrtve mučenja, seksualnog nasilja ili trgovine ljudima.
Obrada zahteva za azil može da traje do četiri nedelje, prema jednom izvoru koji je upoznat sa procedurom.
Više od 300 italijanskih vojnika, lekara i sudija je uključeno u tu proceduru.&nbsp;
"Nema bodljikave žice, ima pomoći. Svako može da traži međunarodnu zaštitu i dobije odgovor za nekoliko dana", rekao je u subotu ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi, govoreći o "lakšim pritvornim centrima".&nbsp;
Ali sindikat za javnu upravu UILPA u petak je osudio uslove u tim centrima i ograničen pristup čak i vodi, struji i sredstvima komunikacije.
Eli Šlajn šefica Demokratske stranke (desni centar), glavne italijanske opozicione partije, rekla je da vlada Đorđe Meloni "podiže poreze i troši gotovo milijardu evra u pet godina na štetu osnovnih ljudskih prava".
Italija i Mađarska predložile su da se ovaj postupak proširi na evropskom nivou stvaranjem "čvorišta za povratak" - slanje ilegalnih migranata u zemlje izvan EU.
O tom predlogu bi moglo da se razgovara na samitu EU 17. i 18. oktobra u Briselu.&nbsp;
Pored Albanije italijanska vlada je zaključila sporazum i s Tunisom, predviđajući ekonomsku pomoć u zamenu za pojačane napore za hapšenje migranata koji bi za Evriopu.
Italija je takođe obnovila sporazum zaključen 2017. godine sa vladom Libije u Tripoliju, koju podržavaju UN, po kojem Rim pruža obuku i finansira libijsku Obalsku stražu da sprečava isplovljavan je migranata ili da ih s mora vraća u Libiju.
Izvor: Beta

Italija počela da izvozi migrante u Albaniju

Među uhapšenima su i vođe "ultra" navijača klubova AC Milan i Inter Milan, Luka Luči i Renato Bozeti, preneo je londosnki Gardijan.
Luči, koji je ranije osuđivan u vezi sa drogom, fotografisan je 2018. kako se rukuje sa liderom esktremno desničarske partije Liga, Mateom Salvinijem koji je sada ministar saobraćaja i zamenik premijera u vladi Đorđe Meloni.
Istraga je počela posle ubistva moćnog pripadnika kriminalne organizacije Ndrangeta, Antonija Beloka, početkom septembra.
Beloko je ubijen u tuči ispred boskerskog kluba u Milanu, a navodno ga je ubio Andrea Bereta, jedan od Bozetijevih prethodnika.
Bereta je postao vođa ultra navijača Inter Milana, nakon što je kriminalac Vitorio Bojoki ubijen ispred svoje kuće u oktobru 2022.
Italijanska finansijska policija navela je da se optužbe protiv uhapšenih odnose na “kriminalnu zaveru izvršenu metodama mafije, iznudu, napad i druga ozbiljna kriminalna dela”.
Ubistvo Beloka pojačalo je sumnje u rastuće veze mafijaških klanova i ekstremnih navijača koji su aktivni na milanskom stadionu San Siro.
Milanski tužilac Marčelo Viola kazao je da je u pitanju kompleksna istraga u kojoj su učestvovale različite službe italijanske policije, dodajući da su nelegalne ekonomske aktivnosti na stadionu San Siro izmakle kontroli.
AC Milan i Inter Milan su među najeminentnijim fudbalskim klubovima u Italiji, a navijači dva tima su 1981. postigli "sporazum o nenapadanju" posle smrti jednog 21-godišnjeg navijača.
Policija je, međutim, navela da se taj dogovor pretvorio u poslovni dil čiji je cilj stvaranje profita i infiltriranje u svaki aspekt fudbala koji donosi dobit.
Izvor: Tanjug

Italija