"Naše kolege na terenu izveštavaju da je još 20.000 ljudi juče bilo primorano da napusti kamp Džabalija u potrazi za bezbednim mestom, uključujući skloništa UNRWA. Ljudi su izgubili sve. Treba im sve, uključujući hranu, vodu, ćebad", napisao je on na Iksu.
Izraelske snage već nedeljama napadaju gusto naseljeni kamp na severu Pojasa Gaze, navodeći da je cilj tih akcija da spreče borce Hamasa da se pregrupišu za nove napade.
Oko 400.000 ljudi je zarobljeno u kampu sa malo hrane ili vode već više od dve nedelje.
Palestinsko ministarstvo zdravlja saopštilo je danas novi bilans - u napadima izraelske vojske na Pojas Gaze do sada je ubijeno 42.519 osoba, a 99,637 ranjeno.
U Libanu, izraelska vojska pozvala je na evakuaciju južnog Bejruta, jer nastavljaju vojne operacije u toj oblasti.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

UN: 20.000 ljudi u danu pobeglo iz izbegličkog kampa Džabalija

Taj broj obuhvata i libanske građane i Sirijce koji su živeli u Libanu, naveo je visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi, a prenosi BBC.
Prema podacima libanske vlade, ukupan broj izbeglica iz Libana je veći i iznosi 300.000.
Granični prelaz između Libana i Sirije, Masnaa, blokiran je nakon izraelskog napada izvedenog juče u blizini tog prelaza, jer je oštećen put kojim se ljudi iz Libana evakuišu u Siriju zbog napada Izraela, izjavio je libanski ministar saobraćaja Ali Hamijeh.&nbsp;
Izvor: Tanjug

UN: Više od 200.000 ljudi prebeglo iz Libana u Siriju zbog izraelskih napada

Rekao je da je više od 200.000 ljudi raseljeno unutar Libana.
"Više od 50.000 Libanaca i Sirijaca koji žive u Libanu prešlo je granicu ka Siriji da bi pobelo od izraelskih napada", napisao je Grandi na mreži Iks.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">More than 50,000 Lebanese and Syrians living in Lebanon have now crossed into Syria fleeing Israeli airstrikes. Well over 200,000 are displaced inside Lebanon. Relief operations are underway, including by UNHCR, to help all those in need, in coordination with both governments. <a href="https://t.co/Qcvdw79z8A">pic.twitter.com/Qcvdw79z8A</a>&mdash; Filippo Grandi (@FilippoGrandi) <a href="https://twitter.com/FilippoGrandi/status/1840008170053238848?ref_src=twsrc%5Etfw">September 28, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Portparol UNHCR je rekao da je ukupan broj raseljenih u Libanu dostigao 211.319, od kojih 118.000 od u ponedeljka, kada je Izrael znatno pojačao napade na tu zemlju.
"U toku su operacije pomoći, posebno UNHCR-a, svima kojima je to potrebno u koordinaciji sa vlastima", rekao je Grandi.
Građani su počeli da beže kada je Hezbolah u Libanu otvorio front protiv Izraela na početku rata u Gazi, pokrenutom napadom palestinskog Hamasa na Izrael u oktobru 2023. godine.
Izrael tvrdi da sprovodi operacije da bi zaustavio napade libanskog Hezbolaha na sever svoje teritorije koja se graniči s južnim Libanom, i da obezbedi povratak hiljada tamošnjik stanovnika primoranih da beže od raketa Hezbolaha.
Od ponedeljka u izraelskom bombardovanju poginulo je više od 700 ljudi, uglavnom civila, prema libanskom ministarstvu zdravlja. Za godinu dana broj poginulih porastao je na više od 1.500, što je više nego što je poginulo u 33-dnevnom ratu između Izraela i Hezbolaha 2006. godine.
Izvor: Beta/ AFP

UN: Više od 50.000 ljudi pobeglo iz Libana u Siriju zbog napada Izraela

Grupe čiji su predstavnici razgovarali s novinarima londonskog lista "Gardijan", izrazili su žaljenje zbog smrti sedam ljudi na luksuznom brodu tokom oluje kod obale Italije. 
 
Nemačka humanitarna organizacija "Sea-Eye" koja je nedavno u jednoj misliji spasla 262 osobe na Sredozemnom moru, izjavila je da je odziv u slučaju "Baesiana" pokazao "užasan kontrast" jer "nažalost, stav medija, društva i politike zavisi od toga ko se davi". 
 
"Izveštavanje o tragedijama ili o našim akcijama spasavanja na Sredozemnom moru nije ni približno tako opsežno kao u slučaju brodoloma jedrilice kod Sicilije", saopštila je ta organizacija. 
 
"Baesian" je potonuo kod Portičelai, pošto se ispostavilo da je britanski tehnološki magnat Majk Linč bio na tom brodu, mediji širom sveta su pojačali izveštavanje, prateći svaki detalj razvoja događaja. 
 
Dok je "Baesian" dobio pomoć u roku od nekoliko minuta pošto je upozorio vlasti da tone, nekoliko dana kasnije su ignorisani pozivi u pomoć u vezi sa gumenjakom koji je sa 43 osobe tonuo u centralnom Sredozemnom moru, rekla je na društvenim mrežama druga nemačka nevladina organizacija, "Sea-Watch". 
 
Verovatno u pokušaju da se smanji opterećenje čamca i zaštiti četvoro dece u njemu, 12 migranata je skočilo u more i borilo se da ostane na površini. 
 
"Za italijanske i evropske vlasti postoje brodolomi napisani velikim i napisani malim slovima - u slučaju prvog se odmah spasava, a drugi je prepušten sudbini", kaže "Sea-Watch". 
 
Pošto su vlasti one na gumenjaku ostavile da čekaju više od 24 sata, spasilački brod nevladine organizacije je stigao i uspeo da ih spase. "Vlasti nisu ništa preduzele za spasavanje", kaže "Sea-Watch". "To nije slučajno, to je dvostruki standard EU". 
 
"Nije pogrešno intervenisati da bi se spasli bogati pojedinci na jahtama ili turisti, ali nije u redu nedoslednost u primeni iste strategije za spasavanje migranata u nevolji", rekao je Luka Kazarini, jedan od osnivača nevladine organizacije "Mediterranea Saving Humans". 
 
"Sea-Eye" kaže da su se oni koji su hteli da spasu živote tražilaca azila, borili sa upadljivo drugačijim uslovima: "Evropske vlade poput Italije nas kriminalizuju i sprečavaju da spasavamo, na primer tako što smo raspoređeni u izuzetno udaljene luke ili su naši brodovi zatočeni". 
 
Stav nevladinih organizacija je izgleda podržao papa Franja, koji je u sredu oštro osudio odnos prema ljudima koji prelaze Sredozemno more da bi ušli u Evropu, opisujući uskraćivanje pomoći plovilima kao "težak greh". 
 
"Ima onih koji sistematski i svim sredstvima rade da odbiju migrante", rekao je papa tokom nedeljne opšte audijencije na Trgu Svetog Petra. "A kada to svesno rade oni koji imaju odgovornost (vlast), to je težak greh", naglasio je on. 
 
U nedavnom izveštaju izračunato je da je to što Italija humanitarne spasilačke brodove redovno šalje u udaljene luke, dovelo do toga da su oni prošle godine izgubili 374 dana delovanja na moru što stvara dodatne troškove i aktivno ih sprečava da spasu više života. 
 
Organizacija "Sea-Watch" kaže da je "ogorčena zbog političkog licemerja" i ukazuje da je više od 30.000 ljudi u poslednjoj deceniji izgubilo život na Sredozemnom moru, a "svakodnevno vidimo aktivno nepružanje pomoći ljudima koji odnekud beže, iako spasavanje života ne sme zavisiti od boje nečije kože ili veličine novčanika". 
 
Oskar Kamps iz nevladine organizacije "Open Arms" je rekao da potonuće jedrilice kod Sicilije podseća na višemilionske napore spasavanja petorice ljudi iz podmornice "Titan" koji su 2023. ronili do olupine "Titanika" na severu Atlantskog okeana. 
 
"Resursi koji se ulažu u potragu za luksuznim brodom ili jahtom uopšte nisu isti" kao u sličaju potonuća broda s migrantim, rekao je on. 
 
Kao primer je naveo vađenje tela migranata iz mora: "Vlasti ne žele da ih vade jer je to za njih mnogo posla: moraju da ih identifikuju, uzmu uzorke DNK, sahrane", te mnogi migranti koji su se udavili, ostaju u moru. 
 
Zbog toga i administrativnih i političkih prepreka za spasilačke brodove rekao je da ga je "sramota što pripada ovom društvu" i "što smo deo Evropske unije koja je izgubila principe i vrednosti na kojima je zasnovana", zaključuje "Gardijan".
Izvor: Beta

Organizacije za izbeglice: Dvostruki standardi EU posle brodoloma - prednost imaju bogati belci

U saopštenju Komesarijata navodi se da se posledice pogroma, koji je trajao četiri dana, osećaju i danas, kao i da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-loznici-obelezavanje-dana-secanja-na-stradale-u-akciji-oluja">akcija "Oluja" </a>prouzrokovala progon više od 250.000 Srba i gubitak života oko 1.700 ljudi, dok se više od 700 njih i dalje vodi kao nestalo.
Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je da Srbija nije i neće zaboraviti taj zločin, kao i da u protekle dve decenije, Vlada Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
"Sećanje na 'Oluju' nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove", rekla je Stanisavljević.
U saopštenju stoji da je broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Srbiji oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12.000, dok je stambeno zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, a ekonomski osnaženo 23.286 porodica i domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti.
"Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila više od 600.000 ljudi, a još uvek su u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine. Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Srbiju u<a href="https://insajder.net/prenosimo/fhp-srbija-da-omoguci-zrtvama-oluje-status-civilnih-zrtava-rata-i-prestane-s-politickim-zloupotrebama-secanja-na-stradale"> dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja</a>, sa područja sektora pod zaštitom UN", dodaje se.
Komesarijat navodi da je trenutno u stanju potrebe skoro 8.000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica, odnosno da te porodice nisu u mogućnosti da same reše svoje stambene potrebe.
Izvor: Beta&nbsp;

Komesarijat povodom "Oluje": Naša dužnost je da insistiramo na pravdi i traženju odgovornosti

Do toga je došlo na osnovu odluke o novom režimu rada centara za azil i prihvatnih centara, donete na osnovu činjenice da se kontinuirano smanjuje migratorni priliv u Srbiji u dužem periodu, što se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta. 	
U punom kapacitetu nastavljaju sa radom centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu, u kojima je trenutno smešteno 429 migranata.&nbsp;
Komesarijat podseća da Srbija ima jedan od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama, kao i da je odluku o novom režimu rada prihvatnih centara i centara za azil doneo u skladu sa strategijom reagovanja utvrđenom Planom reagovanja na povećan broj migranata na teritoriji &nbsp;Srbije za 2024. godinu, a u cilju racionalizacije operativnih troškova i efikasnog upravljanja resursima i sistemom prihvata.&nbsp;
"Komesarijat za izbeglice i migracije ima izrađene planove reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata, a uz podršku Vlade Srbije i dobrom saradnjom sa svim državnim institucijama, u mogućnosti smo da svakodnevno pratimo migratornu sliku u Srbiju i adekvatno reagujemo", navodi se u saopštenju.
Izvor: Tanjug

Komesarijat: Trajno zatvoreni prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi

Ona je povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna, ocenila da su deca koja su prošla kroz srpski obrazovni sistem uspela da se integrišu u društvo i da im jezička barijera nije predstavljala veliki problem.
"Posmatrajući decu koja pohađaju škole, prateći ih do škole i nazad, razgovarajući sa nastavnicima i roditeljima, primetili smo da uključivanje u obrazovni sistem deci prija, kako u socijalno-psihološkom, tako i u obrazovnom smislu, a takođe smo primetili značajan napredak u poznavanju srpskog jezika i savladavanju akademskih znanja. Jedan broj dece je uspešno položio završni školski ispit i upisao se u srednje škole, gde nastavljaju da napreduju", kazala je Stanisavljević.
Migranati koji trenutno borave u prihvatnim centrima najčešće dolaze iz Avganistana, Sirije, Maroka, Pakistana i Burundija, pa pre nego što deca budu upisana u škole prolaze kroz pripremu, koja podrazumeva učenje srpskog jezika i savladavanje osnova pismenosti.
"Komesarijat za izbeglice i migracije je zadužen za proces upisa u škole, kao i za logističke detelje školovanja kao što su vožnja dece do škole i nazad, obezbeđivanje školskog pribora i slično, kao i za podršku učenju, prateći da proces prilagođavanja i daljeg školovanja teče bez problema", izjavila je komesarka Nataša Stanisavljević.
Po njenim rečima, deca koja borave u prihvatnim centrima pohađaju škole u mestima gde su smeštena, a tokom ove školske godine ima ih u Vranju, Beogradu, Bujanovcu i Šidu.
"Deca pohađaju školu zajedno sa lokalnom decom, tako da je jezik na kome slušaju nastavu srpski, ali nastavnici često prilagođavaju komunikaciju na engleski ili neki drugi jezik koji dete razume, kao što su francuski ili španski. Škole su pripremljene za uključivanje dece migranata kroz iskustvo, edukacije i treninge. Nastavnici, uz podršku mentora, rade na individualizaciji nastave i jačanju veza među decom, tako da ceo razred postaje podrška novom detetu", rekla je Stanisavljević.
Genaralna Skupština Ujednjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica, 20. jun proglasila za Međunarodni dan izbeglica.
Taj dan se obeležava u znak sećanja na ljude koji su bili primorani da usled ratova, zbog straha od progona, nasilja, konflikta... napuste svoje domove, ali i kao podrška onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima.
Izvor: Beta