Ona je rekla da je vrhovni sud žalbu Samoopredeljanje odbacio na sednici održanoj 30. decembra, prenosi Ekonomija onaljn. 	
Kako je navedeno u odluci suda, rešenjem se nalaže centralnoj izbornoj komisiji da overi politički subjekt Srpska lista i kandidate tog subjekta za izbore 9. februara 2025. godine.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kosovski Vrhovni sud naložio overu prijave Srpske liste za izbore

Slobodan Milošević u Kosovu Polju 1987. poručio je lokalnim Srbima sa
kojima je razgovarao o represiji Albanaca, na koju su se žalili "niko ne sme da vas bije".
Taj događaj umnogome je promenio njegovu karijeru i SPS će narednih godina ubedljivo dobijati sve izbore, posebno na Kosovu i Metohiji. 
Glasovi Albanaca za većim ingerencijama Prištine postaju sve glasniji, a pregovori o statusu ne daju rezultate jer Milošević odbija sve predloge, čvrsto obećavajući da će sačuvati celovitu Srbiju. 
Usledilo je bombardovanje 1999. godine, a povod je bio slučaj Račak na Kosovu i Metohiji. Posle rata, opozicija ne uspeva da dopre do glasača.

Na izborima 2000. SPS gubi vlast, koju preuzima DOS, ali SPS i dalje ima najveće poverenje na Kosovu i Metohiji. Premijer Zoran Đinđić pokušava da pokrene međunarodnu zajednicu kako bi se rešio kosovski problem, a tamošnji Srbi i dalje glasaju za one koji govore da je Kosovo srce Srbije. 
Posle ubistva premijera Đinđića, sledi kohabitacija DS-a i DSS-a, ali na Kosovu i Metohiji Srbi najviše veruju DSS-u i radikalima.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FG-4XCJDZh6I&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Februara iste godine Priština jednostrano proglašava nezavisnost. Odgovor srpskih vlasti i dela opozicije bio je veliki miting u Beogradu, sa kojeg se poručivalo da nikada neće dati Kosovo i Metohiju.

U leto 2008. godine, Vladu formiraju Demokratska stranka i SPS, koja prvi put posle pada režima Slobodana Miloševića ponovo postaje bitan politički faktor. 
Slede obećanja da će Beograd čuvati srpske institucije na Kosovu i Metohiji, ali slede i teški tehnički pregovori, posle kojih kosovski Srbi smatraju da ih je Beograd izdao.

Jedna od glavnih tema predizborne kampanje SNS-a 2012. godine, kada ta partija dolazi na vlast, bilo je Kosovo i Metohija. I obećanje da će poništiti, kako su ih nazivali, "Borkove dogovore u Briselu“. 
Međutim, već sledeće godine, SNS u koaliciji sa SPS-om postiže dogovor sa Prištinom kada Ivica Dačić potpisuje prvi Briselski sporazum.

Dve godine kasnije postignut je i unapređeni Briselski sporazum koji potpisuje Aleksandar Vučić kada je, pored ostalog, Beograd prihvatio da srpske pravosudne institucije budu deo kosovskih institucija, u koje ulaze i policajci i carinici. 
SNS tvrdi da nisu izdali predizborna obećanja, već da su za sve krive prethodne vlasti.

U prethodnih pet godina postignuto je više dogovora, o kojima su zvaničnici Beograda govorili uglavnom u Briselu i Beogradu. Na terenu, srpske zastave postaju jedan od poslednjih odbrana srpske državnosti, ali i njih, postepeno, zamenjuju kosovske.
Izvor: Insajder

Teme

1800x750

Decenije predizbornih obećanja na KiM: Od velikih reči i parola do rata - i sve manjih nadležnosti Beograda (VIDEO)

Politički i institucionalni predstavnici Srba su Petkoviću na sastanku u Raški preneli da je "važno omogućiti srpskom narodu da iskoristi svoje pravo glasa", saopšteno je iz vladine kancelarije.
Vlada Kosova nije dozvolila da na Kosovu bude organizovano glasanje na srpskim predsedničkim i parlamentarnim izborima koji su održani u aprilu 2022. godine.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/kurti-srbija-da-predlozi-poseban-sporazum-za-ucesce-kosovskih-srba-na-izborima-u-srbiji">Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da je za glasanje na predstojećim srpskim izborima neophodan novi sporazum Beograda i Prištine</a>, za koji srpska strana tvrdi da je novi zahtev za priznanje kosovske nezavisnosti.
Na sastanku u Raškoj, kako se dodaje u saopštenju, razgovarano je o političko-bezbednosnoj situaciji na Kosovu, kao i o položaju Srba i "ugrožavanju njihovih osnovnih ljudskih prava, usled institucionalnog nasilja, progona i brojnih eskalatornih poteza koje svakodnevno pokreće Aljbin Kurti i vlast u Prištini".
Petković je izvestio Srbe sa KiM o poslednjoj rundi dijaloga u Briselu i razgovorima koji su pokrenuti o izradi statuta Zajednice srpskih opština, kao i svim ostalim pitanjima o kojima Beograd pregovara sa Prištinom u okviru dijaloga.
Na sastanku je, kako se dodaje, razgovarano i novčanoj pomoći, radnim mestima i daljim ulaganjima Srbije na prostor Kosova i Metohije, kao i "pokušajima Prištine da zabrani infrastrukturne i stambene projekte kao i različite vidove socijalne pomoći namenjene najugroženijem stanovništvu".
<h2>Petković u dopisu RIK-u tvrdi da je nemoguće glasanje na KiM zbog Kurtijevih neprihvatljivih uslova</h2>
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković obavestio je ranije u sredu dopisom Republičku izbornu komisiju da zbog, za Beograd neprihvatljivog, uslovljavanja Prištine i Aljbina Kurtija nije moguće na prostoru Kosova i Metohije sprovesti glasanje na izborima za narodne poslanike zakazane za 17. decembar 2023. godine, rečeno je Tanjugu u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.&nbsp;
"Na osnovu vašeg zahteva za utvrđivanje mogućnosti da se glasanje na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije 17. decembra 2023. godine održi na prostoru Autonomne pokrajine KiM, obaveštavamo vas da trenutno nije moguće realizovati izborni postupak na prostoru AP KiM, na način koji bi bio u skladu sa zakonskim propisima, kao i državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije. Razlog je taj što režim Privremenih institucija samouprave u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, uslovljava održavanje ovih izbora priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova od strane Beograda", podvukao je Petković u dopisu RIK-u.&nbsp;
On je još naveo da "Aljbin Kurti bez ispunjenja tog, za Beograd neprihvatljivog uslova, odbija da na terenu omogući potrebne uslove za delovanje misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu i Metohiji, koja bi prema modelu usaglašenom 2012. godine trebalo da asistira državnim organima Republike Srbije u sprovođenju izbornog postupka na prostoru Pokrajine".&nbsp;
Podsećanja radi, reč je o modelu koji je zasnovan je na dogovoru koji je u potpunosti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Na osnovama tog modela su na prostoru Kosova i Metohije sprovedeni svi izbori Republike Srbije u periodu od 2012. do 2020.&nbsp;
Direktor Kancelarije za KiM naglasio je da ovim postupcima i onemogućavanjem Srba sa KiM da glasaju u svojim mestima prebivališta, režim u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem nastavlja da otvoreno krši prava našeg naroda u Pokrajini.
"Nažalost, režim Aljbina Kurtija je i u pogledu ovog izbornog postupka za izbore koji se održavaju 17. decembra 2023. godine odlučio da nastavi praksu otvorenog kršenja prava građana Republike Srbije u Pokrajini, koju sprovodi od 2022. godine, kroz onemogućavanje njihovog izjašnjavanja u mestima prebivališta u Pokrajini na izborima koje organizuje Republika Srbija", zaključuje se u dopisu koji je Petković danas uputio RIK-u.
Izvor: Tanjug/Beta

Petković i Srbi sa KiM razgovarali o daljim koracima kako da im se omogući glasanje

Izbori na KiM

Kosovski Vrhovni sud naložio overu prijave Srpske liste za izbore

Decenije predizbornih obećanja na KiM: Od velikih reči i parola do rata - i sve manjih nadležnosti Beograda (VIDEO)

Petković i Srbi sa KiM razgovarali o daljim koracima kako da im se omogući glasanje