"(Ako se) taoci ne oslobode pre 20. januara 2025, datuma kada s ponosom preuzimam dužnost predsednika Sjedinjenih Država, na Bliskom istoku će platiti paklenu cenu", rekao je Tramp u objavi na društvenim mrežama, navodeći da se to odnosi naročito na "odgovorne koji su počinili zverstva".
Dajući najeksplicitnije komentare o sudbini talaca koje drži Hamas, među kojima ima i američkih državljana, Tramp je dodao da će odgovorni za te zločine "biti pogođeni jače nego bilo ko ranije u dugoj i ispričanoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država", preneo je Rojters.
Hamas je ranije danas saopštio da su u Gazi 33 taoca poginula tokom skoro 14-mesečnog rata između te palestinske militantne grupe i Izraela, bez navođenja njihove nacionalnosti.
"Uz nastavak vašeg ludog rata, mogli biste izgubiti svoje taoce zauvek. Uradite ono što morate da uradite pre nego što bude prekasno", naveo je Hamas u saopštenju upućenom Izraelu.
Ubrzo nakon saopštenja, Hamas je objavio video u kojem se detaljno objašnjava kada i kako su taoci navodno ubijeni, okrivljujući izraelskog premijera Benjamina Netanijahua za njihovu sudbinu.
Izrael je započeo rat u Gazi nakon što je Hamas napao zajednice u južnom Izraelu 7. oktobra 2023. godine, ubivši, prema izraelskim izvorima, oko 1.200 ljudi, dok je više od 250 osoba oteto.
U izraelskoj vojnoj ofanzivi koja je usledila poginulo je više od 44.400 Palestinaca i raseljen je veći deo stanovništva Gaze, prema navodima palestinskih zvaničnika.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp: Platiće paklenu cenu na Bliskom istoku ako ne oslobode taoce do 20. januara

&nbsp;Kako je saopštilo libansko Ministarstvo zdravlja, jedna osoba je poginula u izraelskom vazdušnom napadu na grad Mardžajun na jugu Libana, oko 10 kilometara od granice sa Izraelom.
Državna bezbednost Libana saopštila je da je u izraelskom napadu dronom poginuo jedan pripadnik njegovih snaga dok je bio na dužnosti u Nabatiju, 12 kilometara od granice.
Državna bezbednost je to nazvala "flagrantnim kršenjem" primirja, prenosi Rojters.
Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar rekao je francuskom kolegi Žan-Noelu Barou da Izrael ne "krši sporazume o prekidu vatre, već da ih sprovodi kao odgovor na kršenje primirja koje čini Hezbolah", prenela je Al Džazira.&nbsp;
"Prisustvo operativaca Hezbolaha južno od (reke) Litani je fundamentalno kršenje sporazuma i oni moraju da se kreću prema severu", dodao je on.
Francusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je ranije danas da je Baro u telefonskom razgovoru istakao"potrebu da sve strane poštuju primirje u Libanu.
Primirje, koje je stupilo na snagu 27. novembra, predviđa da Izrael neće izvoditi ofanzivne vojne operacije protiv civilnih, vojnih ili drugih državnih ciljeva u Libanu, dok će Liban sprečiti bilo koje oružane grupe, uključujući Hezbolah, da izvode operacije protiv Izraela.
Izvor: Tanjug

Izrael prekršio primirje, u napadima na jug Libana poginule dve osobe

Jalon, koji je bio izraelski ministar odbrane od 2013. do 2016. godine, rekao je za izraelsku televiziju Kan da "tvrdolinijaši u ekstremno desničarskom kabinetu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua" nastoje da uklone Palestince iz severne Gaze i da tamo ponovo uspostave naselja.&nbsp;
"Primoran sam da upozorim na ono što se tamo dešava i što se krije od nas. Na kraju krajeva, počinjeni su ratni zločini", rekao je on, prenela je Al Džazira.	
Netanjahuova partija Likud optužila je Jalona za širenje "klevetničkih laži".&nbsp;
Ministar spoljnih poslova Gideon Sar je rekao da su njegove optužbe neosnovane.&nbsp;
"Sve što Izrael radi je u skladu sa međunarodnim pravom i šteta je što bivši ministar Jalon ne shvata štetu koju je napravio i ne povuče svoje izjave", rekao je on na konferenciji koju je organizovao lokalni list "Izrael Hajom".
Izvor: Tanjug

Bivši izraelski ministar odbrane Moše Jalon optužio Izrael za ratne zločine

Odluka bi mogla da pogorša humanitarnu krizu u Gazi gde stotine hiljada Palestinaca živi u šatorskim kampovima i zavisni su od međunarodne pomoći. Stručnjaci su već upozoravali na glad na severu teritorije, koju su izraelske snage gotovo potpuno izolovale početkom oktobra.
Šef UNRWA Filip Lazarini rekao je da je ruta koja vodi do prelaza Kerem Šalom preopasna.
U postu na Iks, Lazarini je okrivio Izrael za slom humanitarnih operacija u Gazi, navodeći "političke odluke da se ograniče količine pomoći", nedostatak bezbednosti na putevima i izraelsko gađanje policijskih snaga pod upravom Hamasa, koje su ranije obezbeđivale javnu bezbednost.
Izrael tvrdi da propušta dovoljno pomoći za Gazu i okrivljuje UNRWA i druge agencije za neuspehe u isporučivanju.
Izvor: Beta

UN optužuju Izrael za prekid isporuke pomoći Gazi

"Put kojim nas vode je osvajanje, aneksija i etničko čišćenje", rekao je Jalon u intervjuu na privatnom kanalu DemokratTV.
Na pitanje novinara da li smatra da Izrael ide ka etničkom čišćenju, Jalon je odgovorio da izraelska vojska "čisti zemlju od Arapa".
Izraelske vlasti odmah su reagovale na njegove tvrdnje. Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir opisao je kao sramotu "to što je Izrael imao takvu ličnost za šefa vojske i ministra odbrane".
Moše Jalon (74) bio je na čelu izraelske vojske između 2002. i 2005. godine, neposredno pre jednostranog povlačenja Izraela iz Pojasa Gaze. Pridruživši se Likudu, partiji premijera Benjamina Netanjahua, Jalon je bio ministar odbrane i zamenik premijera, pre nego što je podneo ostavku 2016. godine zbog nesuglasica sa Netanjahuom.
Smatran jastrebom tokom svoje političke karijere u Likudu, Jalon se 2019. godine udružio sa aktuelnim opozicionim liderom Jairom Lapidom, pre nego što se povukao iz političkog života 2021. godine.
Jalon je nedavno podržao vojnike koji su pretili da se neće odazvati na vojnu službu kao rezervisti.

Bivši izraelski ministar Moše Jalon smatra da Izrael sprovodi etničko čišćenje u Gazi

"Žao nam je što smo saznali da je u izraelskom vazdušnom napadu u Gazi pogođeno vozilo naših radnika", navodi se u saopštenju nevladine organizacije.
WCK nije naveo broj stradalih radnika, dodajući da za sada ima nepotpune informacije o tom napadu.
Izraelska vojska potvrdila je da je jedan od ubijenih palestinskih humanitarnih radnika, o čijoj je smrti danas obavestila civilna odbrana Gaze, radio za američku nevladinu organizaciju.
Izraelska vojska je navela da je on "terorista koji se infiltrirao u Izrael i učestvovao u masakru 7. oktobra u Kibucu Nir Oz", veoma blizu Pojasa Gaze, a da je radio za WCK.
Civilna odbrana Pojasa Gaze saopštila je ranije danas da su u izraelskom napadu u subotu, na Kan Junis, ubijena tri humanitarna radnika, a da je vojska "gađala jednog teroristu". Ti humanitarni radnici su bili Palestinci.
Izvor: Beta

NVO Svetska centralna kuhinja najavila obustavu operacija u Gazi zbog smrti zaposlenih

"Posebno sam zabrinut zbog gladi. Potraga za osnovnim životnim potrepštinama postala je svakodnevica, borba za opstanak", rekao je Sunghaj u Ženevi putem video linka iz Jordana, preneo je Rojters.
Sunghaj je naglasio da UN nisu bile u mogućnosti da pošalju pomoć u severnu Gazu, gde, prema njegovim rečima, oko 70.000 ljudi još uvek živi, i to zato što izraelske vlasti zabranjuju humanitarne konvoje.
On je posetio izbegličke kampove u kojima borave ljudi koji su nedavno raseljeni iz severnih delova Gaze, a uslovi života su, kako je naglasio, "strašni", sa manjkom hrane i lošim sanitarnim uslovima.
"Očigledno je da je ogromna humanitarna pomoć potrebna, ali ona ne stiže. Veoma je važno da izraelske vlasti to omoguće", rekao je Sunghaj, ali nije precizirao kada je poslednji put pomoć UN-a stigla u severnu Gazu.
Sjedinjene Američke Države prošlog meseca su navele korake koje Izrael treba da preduzme u roku od 30 dana kako bi rešio situaciju u Gazi, upozoravajući da bi neuspeh mogao da ima posledice po vojnu pomoć Izraelu.
Ministarstvo spoljnih poslova SAD-a, 12. novembra, saopštilo je da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena zaključila da Izrael ne sprečava pomoć u Gazi i da time ne krši američke zakone.
Izraelski vladin organ koji upravlja pomoći, COGAT, tvrdi da olakšava ulazak humanitarne pomoći u Gazu, optužujući UN agencije za neefikasnu distribuciju iste.
Takođe, pljačka se pokazala kao dodatni problem, jer je 16. novembra napadnuto skoro 100 kamiona sa hranom.
Izvor: Tanjug

UN: Žene i deca u Gazi pretražuju smeće u potrazi za hranom

U kopnenoj ofanzivi u Libanu učestvovalo je 14 operativnih snaga na brigadnom nivou IDF, a odvojeno je izvedeno preko 100 specijalnih operacija, preneo je Tajms of Izrael.
IDF je naveo da je sa velikom sigurnošću potvrđena smrt 2.500 operativaca Hezbolaha, iako se procenjuje da je taj broj oko 3.500.
Među poginulima su bivši dugogodišnji vođa Hezbolaha Hasan Nasralah i 13 članova najvišeg rukovodstva te militantne organizacije koja deluje u Libanu.
IDF je naveo da su među poginulima i četiri komandanta Hezbolaha na nivou divizija, 24 komandanta brigada, 27 komandanata bataljona, 63 komandanta četa i 22 komandanta vodova.
Saopšteno je i da je IDF tokom kopnene operacije u Libanu zaplenio oko 12.000 eksplozivnih naprava i dronova, 13.000 raketa, lansera i protivtenkovskih i protivvazdušnih raketnih sistema, i 121.000 komada komunikacione opreme i računara.
Prekid sukoba u Libanu stupio je na snagu 27. novembra u 04.00 sata.
Izvor:Tanjug

Izraelska vojska: Tokom sukoba sa Hezbolahom pogođeno više od 12.500 ciljeva

Desetine pripadnika sirijske vojske i pobunjenika poginulo je u obnovljenom sukobu u sirijskom građanskom ratu. Ofanzivu na severozapadu Sirije, pokrenula je pobunjenička grupa Hajat tahrir el Šam, u prevodu Organizacija za oslobođenje Levanta, koja kontroliše sirijsku provinciju Idlib.&nbsp;
Reč je o islamističkoj grupi, koju države poput Sjedinjenih Država i Turske smatraju terorističkom organizacijom a tek je jedna od desetina frakcija koja učestvuje u ratu. Ofanziva započeta iz provincije Idlib iznenadila je zvanični Damask, pa je ta grupa zauzela naselja i vojne depoe i uputila se ka Alepu - gradu koji je, posle godina pobunjeničke uprave, vojska predsednika Bašara el Asada zauzela 2016. uz pomoć Rusije i Irana. Kontraofanziva zvaničnog Damaska je u toku, i uz pomoć Rusije, bombardovana je provincija Idlib.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLTmCYipbWVk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Sirija, u kojoj se po svemu sudeći rasplamsava građanski rat, proteklih meseci bila je utočište za hiljade Libanaca koji su morali da napuste domove usled izraelske ofanzive na Liban. Posle postizanja primirja u tom ratu, Libanci se vraćaju svojim kućama.
"Naše selo gađano je u najmanje 12 vazdušnih napada, a zbog poslednjeg, pre mesec dana, napustili smo dom. Otišli smo u Siriju da bismo bili bezbedni. Ipak, na kraju čovek mora da se vrati. Ništa nije vrednije od doma, a mi se u Liban vraćamo kao pobednici", rekao je Libanac koji se iz Sirije vraća u svoj dom.
Od početka rata Izraela i libanskog Hezbolaha pre 14 meseci, raseljeno je više od milion Libanaca. Posle postizanja primirja, Izrael je upozorio Libance da se ne vraćaju odmah u južne delove zemlje jer će se, prema dogovoru Tel Aviva i Bejruta, izraelska vojska postepeno povlačiti sa te teritorije koja je pod njenom kontrolom nešto duže od mesec dana.
Izvor: Insajder

Teme

Posle primirja Izraela i Hezbolaha - izbila nova kriza na Bliskom istoku (VIDEO)

U saopštenju kabineta je navedeno da žalba "detaljno izlaže koliko je apsurdno izdavanje naloga za hapšenje i koliko mu nedostaje činjenična i pravna osnova".
Ako MKS odbije žalbu, time će se samo "pokazati prijateljima Izraela u SAD-u i svetu koliko je pristrasan Međunarodni krivični sud protiv Izraela", dodaje se u saopštenju.
<a href="https://insajder.net/teme/medunarodni-sud-izdao-naloge-za-hapsenje-netanjahua-i-galanta-hoce-li-biti-uhapseni-video">MKS je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta</a>, te vođe vojnog krila Hamasa Muhameda Deifa, prošle nedelje optužujući ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u ratu u Gazi.
Sud je odbio izraelsku tvrdnju da je trebalo da obavesti Izrael o istrazi vođenja rata, mada je rekao da ta zemlja može da se žali na ovlašćenje suda posle odluke o izdavanju naloga za hapšenje.
Izvor: Beta

Izrael