U saopštenju kampanje potpredsednice SAD navodi se da ona u poslednja dva meseca predizborne trke ulazi sa 404 miliona dolara, dok bivši američki predsednik trenutno raspolaže sa 295 miliona, prenosi CNN.
Ako se nastavi ovakav tempo uplata, Haris bi mogla da uđe u anale kao predsednički kandidat kome su donatori uplatili više od milijardu dolara za svega nešto više od tri meseca. Otkako je aktuelni predsednik Džo Bajden 21. jula saopštio da se povlači iz trke, Kamali Haris je uplaćeno više od 615 miliona dolara.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kamala Haris obara rekorde, u avgustu dobila donacije u iznosu od 361 milion dolara

Govoreći na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku, Putin je primetio da Kamala Haris ima "zarazan smeh", navodeći to kao razlog za rusku podršku njoj, a ne njenom republikanskom protivkandidatu Donaldu Trampu, prenosi "Izvestija".
Ruski predsdednik je istakao da Kamalu Haris smatra favoritom, nakon što se aktuelni predsednik SAD Džo Bajden povukao iz trke za Belu kuću.
"Rekao sam da je naš favorit, da tako kažem, sadašnji predsednik, gospodin Bajden. Zato je on uklonjen iz trke i preporučio je svim svojim pristalicama da podrže gospođu Haris. I mi ćemo učiniti isto, podržaćemo je", rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, "Kamala Haris se toliko zarazno i ekspresivno smeje da to sugeriše da je kod nje sve u redu".
Putin je uporedio stavove predsedničkih kandidata Donalda Trampa i Kamale Haris.
"Tramp je uveo toliko ograničenja i sankcija protiv Rusije, kakve nijedan predsednik nikada ranije nije uveo. A ako je kod gospođe Haris sve u redu, onda će se ona možda uzdržati od ovakvih postupaka“, zaključio je ruski predsednik.
Istovremeno, britanska agencija Rojters ocenjuje kao ironičan Putinov komentar o "zaraznom smehu" Kamale Haris.
Rojters podseća da je Putin ranije ove godine izjavio da bi prednost dao Bajdenu, a ne Trampu, jer je Bajden predvidljiviji političar "stare škole".
Američke obaveštajne službe smatraju da Rusija želi da na novembarskim izvorima pobedi Tramp jer on manje podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije, napominje britanska agencija, ali ističe Putinovu današnju izjavu o oštrim Trampovim sankcijama protiv Rusije.
Izvor: Tanjug

Putin na izborima u SAD podržao Kamalu Haris

U postu na društvenim mrežama, Tramp je danas rekao da će pravila za <a href="https://insajder.net/prenosimo/tramp-prihvata-debatu-debatu-sa-kamalom-haris">debatu</a> sledećeg meseca biti ista kao i za debatu na Si-En-En-u koju je imao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u junu.&nbsp;
"Takođe nam je ABC pružio uveravanja da će to biti fer i pravična debata, i da nijednoj strani pitanja neće biti dostavljena unapred", napisao je Tramp.&nbsp;
Izborni štab Haris tražio je u ponedeljak da tokom debate 10. septembra budu uključeni mikrofoni sve vreme, dok je Tramp pretio da će se u potpunosti povući nakon što je sugerisao da je televizija Ej-Bi-Si pristrasna, preneo je Rojters.&nbsp;
Trampov izborni štab predložio je dodatnu debatu 4. septembra na mreži Foks njuz, ali je tim Haris to odbacio.
Izvor: Tanjug

Tramp i Haris se dogovorili da tokom debate budu isključeni mikrofoni dok ne govore

Iz kampanje je saopšteno da je došlo do porasta donacija tokom prošlonedeljne Nacionalne konvencije Demokrata u Čikagu na kojoj su Haris i njen kandidat za potpredsednika, guverner Minesote Tim Volc, prihvatili nominacije, prenosi AP. 	
"Upravo pred govor potpredsednice Haris povodom prihvatanja nominacije u četvrtak uveče, zvanično smo prešli sumu od 500 miliona dolara", napisala je predsednica izbornog štaba Džen O’Meli Dilon u dopisu koji je kampanja danas objavila.&nbsp;
Dilon je dodala da je odmah posle govora Haris, došlo do najvećeg priliva sredstava od početka kampanje. &nbsp;	
Prema njenim rečima, skoro trećina priloga tokom trajanja konvencije došla je od osoba koje su donator prvi put, a petinu njih čine mladi glasači, dok su dve trećine žene. 	
Iz Trampove kampanje je ranije ovog meseca saopšteno da su u julu prikupili 138,7 miliona dolara, a da na početku avgusta raspolažu sa 327 miliona dolara u gotovini.
Izvor: Tanjug

Izborni štab Kamale Haris do sada sakupio 540 miliona dolara

"Nije spomenula Kinu, nije pomenula energiju, nije spomenula Rusiju i Ukrajinu, nije spomenula glavne teme današnjice koje uništavaju našu državu", naveo je Tramp na platformi "Trut soušal" (Truth Social) ubrzo nakon što je<a href="https://insajder.net/prenosimo/kamala-haris-zvanicno-kandidat-demokrata-na-izborima-narod-je-oduvek-moj-klijent"> Haris završila svoj govor.&nbsp;</a>
Takođe je spomenuo da u SAD postoji 60 miliona ljudi koji žive u siromaštvu i da "čak ni ona (Kamala Haris) ne govori o njima", prenosi Foks njuz (Fox News).
"Nema posebnih programa, samo priča, nema delanja - Zašto to nije uradila pre tri i po godine", napisao je Tramp u objavi.
Takođe je nazvao Kamalu Haris "radikalnom marksistkinjom" i rekao da se ona "zalaže za nesposobnost i slabost".
Haris je u svom govoru nazvala Trampa "neozbiljnim čovekom" i rekla da su "posledice vraćanja Donalda Trampa u Belu kuću izuzetno ozbiljne".
"On (Tramp) ne bi poboljšao vaš život, ne bi ojačao našu nacionalnu bezbednost, već bi služio jedinom klijentu koga je ikada imao - sebi", rekla je Haris.
Poslednje večeri Demokratske nacionalne konvencije, Kamala Haris je i zvanično prihvatila da bude predsednički kandidat te stranke.
Izvor: Tanjug

Tramp osudio govor Kamale Haris: Nije spominjala Kinu, Rusiju ni Ukrajinu

"U ime naroda, u ime svakog Amerikanca, bez obzira na stranku, rasu, pol ili jezik, u ime moje majke i u ime Amerikanaca, kao ljudi sa kojima sam odrasla, ljudi koji vredno rade, koji jure svoje snove i koji paze jedni na druge, u ime svih onih čija se priča može napisati samo u najvećoj naciji na Zemlji, prihvatam vašu nominaciju za predsednika Sjedinjenih Američkih Država", rekla je Haris poslednje večeri Demokratske nacionalne konvencije u Junajted centru u Čikagu, prenosi Si-En-En (CNN).
Haris je u govoru koji je trajao 45 minuta govorila o ličnom životu, obećala borbu za srednju klasu i na momente oštro kritikovala svog protivkandidata iz &nbsp;Republikanske stranke Donalda Trampa.
"Hvala mom neverovatnom surugu Dagu, jer je bio sjajan partner, otac. Srećna ti godišnjica braka, mnogo te volim", rekla je Haris na početku obraćanja.
Ona je potom zahvalila predsedniku SAD Džou Bajdenu, navodeći da "oseća veliku zahvalnost kada se seti kroz šta su sve prošli zajedno".
Kamala Haris je rekla da je "put kojim je došla do kandidature bio neočekivan, ali da neočekivani putevi za nju nisu ništa neobično", prenosi Glas Amerike.
Ona je govorila o svom životu, roditeljima i ispričala da su joj tokom odrastanja uzori bili borci za građanska prava, što je uticalo na to da postane tužiteljka.
"Kada sam bila u srednjoj školi, počela sam da primećujem nešto kod svoje najbolje prijateljice Vande. Bila je tužna i ponekad nije želela da ide kući. Jednog dana sam je pitala da li je sve u redu. I poverila mi se da je seksualno zlostavlja njen očuh. I odmah sam joj rekla da dođe i živi kod nas, tako je i bilo. To je jedan od razloga zbog kojih sam postala tužilac. Da zaštitim ljude poput Vande jer verujem da svi imaju pravo na bezbednost, dostojanstvo i pravdu", istakla je Haris.
Ona je istakla da je kao tužiteljka uvek imala samo jednog poslodavca - narod i da je radila u ime naroda.
"Znam da ima ljudi sa različitim političkim stavovima koji večeras ovo gledaju. I želim da znate: obećavam da ću biti predsednica svim Amerikancima... Biću predsednica koja nas ujedinjuje oko najviših stremljenja. Predsednica koja vodi i sluša, koja je realistična, praktična i razumna. I uvek se bori za narod. Od sudnice do Bele kuće, to je moj životni posao", navela je Kamala Haris.&nbsp;
Naglasila je da predstojeći izbori nisu samo najvažniji u životu svakog Amerikanca, "već su najvažniji u istoriji zemlje".
Ona smatra da je republikanski kandidat "u mnogim stvarima neozbiljan čovek, ali da su posledice njegovog povratka u Belu kuću izuzetno ozbiljne".
"Ne samo zbog haosa koji je stvoren dok je bio na vlasti, već i zbog svega što se desilo kad je izgubio izbore... I zamislite šta će sada da radi. Njegova namera je da zatvara novinare, političke protivnike, svakog koga vidi kao neprijatelja", kazala je.
Haris je rekla da će Trampov program "Projekat 2025" zemlju gurnuti unazad i dodala: "Ameriko, ne idemo unazad!"
Nekoliko puta tokom obraćanja isticala je da će se boriti za bolji život srednje klase i da je to "cilj njenog mandata".
"Tramp se ne bori za srednju klasu, već za "svoje prijatelje milionere", on će im smanjiti poreze što će povećati javni dug. Trampovi porezi će povećati cene za srednju klasu, a mi ćemo smanjiti poreze za srednju klasu", obećala je Haris.
U govoru je istakla i pravo na abortus koje je ugroženo posle odluke Vrhovnog suda SAD i, kako je navela, "sudija koje je Donald Tramp postavio u taj sud".
"Čula sam priče da su neke žene pobacile na parkingu, dobijale sepsu, gubile mogućnost da više ikada imaju decu, jer su doktori bili uplašeni da će ići u zatvor. Parovi žele porodicu, a onda im se ukida veštačka oplodnja. Ovo se dešava u našoj zemlji zbog Trampa, i nije gotovo", rekla je ona i dodala da će Tramp uvesti nacionalnu zabranu abortusa i ukinuti abortus lekovima ukoliko postane predsednik.
U delu govora posvećenom spoljnoj politici, Haris je obećala da će kao predsednica uvek stajati uz Ukrajinu, da neće napustiti NATO i da će brinuti o američkim vojnicima, a takođe je govorila i o ratu u Gazi.
"Bajden i ja radimo non-stop jer je sada trenutak da se postigne dogovor o taocima i prekidu vatre. Radimo na tome da se okonča ovaj rat tako da Izrael bude bezbedan, da prestanu patnje i da Palestinci imaju pravo na bezbednost, sigurnost i samoopredeljenje", istakla je Kamala Haris.&nbsp;
Dodala je da će uvek zastupati pravo Izraela da se brani i da će se "uvek suprostavljati diktaturama poput Irana i Severne Koreje", koje, kako je navela, "navijaju za Trampa".
Demokratska kandidatkinja govor je završila pozivom biračima da izađu na izbore, da glasaju i "izbore se za zemlju koju vole i ideale kojima teže".
Osim Haris, poslednje večeri konvencije demokrata govorili su demokratski senatori i kongresmeni, sestra predsedničke kandidatkinje, a pojavila se i glumica Eva Longorija, dok je za muzički deo bila zadužena pevačica Pink.
Haris je prva Amerikanka iz Azije koja je demokratska predsednička kandidatkinja.
Izvor: Tanjug

Kamala Haris zvanično kandidat demokrata na izborima: Narod oduvek moj poslodavac

Prema navodima više neimenovanih izvora, Haris je samo u prvoj sedmici nakon što je izabrana za kandidatkinju sakupila 200 miliona dolara, a u julu je sakupila ukupno 310 miliona dolara.
Kandidat Republikanske partije Donald Tramp sakupio je u julu oko 138 miliona dolara, i do početka avgusta imao je ukupno oko 327 miliona dolara.
Tokom kampanje za izbore 2020. godine, predsednik SAD Džozef Bajden sakupio je nešto više od milijardu dolara.
Novac koji se prikuplja tokom kampanje ključan je za oglašavanje i pozivanje glasača da izađu na izbore, kao i da se privole neodlučni glasači.
Izvor: Tanjug

Kampanja Kamale Haris prikupila oko pola milijarde dolara donacija

Duge ovacije dočekale su Bajdena kao heroja posle njegove odluke da se povuče iz predsedničke trke, a predsednik SAD je kazao da je "dao sve od sebe".
Veče otvaranja konvencije u Čikagu bilo je osmišljeno tako da podrži graciozno odstupanje sadašnjeg predsednika i da vetar u leđa Haris da uđe u trku za predsednika SAD sa kandidatom republikanaca Donaldom Trampom.
Bajden je u govoru na konvenciji kazao da ne gaji nikakvu zlu volju u vezi sa skorašnjim krajem svog mandata - uprkos izveštajima koji govore suprotno - i pozvao stranku da se ujedini oko Haris.
"Napravio sam mnogo grešaka u svojoj karijeri, ali sam dao sve od sebe za vas", rekao je.
Govoreći jasno i energično, Bajden je uživao u prilici da odbrani svoj rekord, založi se za svoju potpredsednicu i krene u napad na Trampa. 
 
 U ponedeljak je govorio onako kako ga Amerika pamti nakon što je pobedio na izborima 2020. godine i čini se da je nije bilo ni traga nejasnom nastupu poput onog tokom debate sa Trampom u julu koji je bio okidač za njegovo povlačenje.&nbsp;
Vidno emotivan kada je izašao na scenu, Bajden je dočekan ovacijama dužim od četiri minuta i skandiranjem "Hvala Džo".
"Ameriko, volim te", odgovorio je.
[related-content]
Svoj raniji izbor Haris za svog potpredsednika pre četiri godine nazvao je "prvom odlukom koju je doneo kada je postao kandidat" i "najboljom odlukom u celoj karijeri".
"Ona je čvrsta, iskusna i ima ogroman integritet, ogroman integritet. Njena priča predstavlja najbolju američku priču", rekao je predsednik SAD.
Haris je posle njegovog obraćanja zagrlila Bajdena i njegovu porodicu.
"Džo, hvala ti za tvoje istorijsko vođstvo, za tvoj životni vek služenja našoj naciji i za sve što ćeš nastaviti da radiš. Zauvek smo ti zahvalni", rekla je.
Bajdenov govor, najavljen kao glavni događaj večeri, pomeren je u kasnu noć jer je program konvencije kasnio duže od sat. Kašnjenje je dovelo do toga da organizatori konvencije otkažu nastup legendarnog muzičara Džejmsa Tejlora.
U izjavama pre nego što je Bajden stupio na scenu, prva dama Džil Bajden aludirala je na suprugovu odluku da napusti predsedničku trku. 
 
 Rekla je da se iznova zaljubila u njega "pre samo nekoliko nedelja, kada je videla kako kopa duboko po svojoj duši i odlučuje da više ne traži reizbor i da podrži Kamalu Haris".
Bivša državna sekretarka Hilari Klinton, koja je dočekana dugotrajnim aplauzom, pozdravila je Haris, ističući njen potencijal da razbije "najviši, najtvrđi stakleni plafon" i postane prva predsednica Amerike. 
 
Klintonova je bila demokratski kandidat 2016. godine, ali je na tim izborima izgubila od Trampa.
"Zajedno smo napravili mnogo pukotina na najvišem, najtvrđem staklenom plafonu", rekla je ona, koristići metaforu na koju se pozivala u svom govoru o ustupcima pre osam godina.
Klinton je takođe pozdravila odluku Bajdena da se povuče, rekavši: "Sada pišemo novo poglavlje u američkoj priči".
Nekoliko demonstranata iz pokreta Abandon Biden razvilo je plakat na kojem je pisalo: "PRESTANITE NAORUŽAVATI IZRAEL" nekoliko minuta nakon što je Bajden počeo govor.
Plakat im je oduzet, a svetla u tom delu konvencije su ugašena. Ostali prisutni u sali odgovorili su na protest skandirajući "Mi volimo Džoa", a neki su podigli transparente u znak podrške predsedniku SAD.
Bajden je kazao da demonstranti protiv rata u Gazi imaju pravo.&nbsp;
"I demonstranti koji su se u istom cilju okupili na ulici imaju pravo. Mnogo nevinih ljudi gine na obe strane", ocenio je.
Demokrate su nastojale da zadrže fokus na Trampu, čija su krivična uverenja ismevali i za koga su tvrdili da se bori samo za sebe, a ne za narod, što je bila zvanična tema večeri.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Džozef Bajden predao "štafetu" Kamali Haris

Za razliku od drugih demokratskih država, osobenost izbornog sistema SAD je da ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji "sakupi" najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.
Na izborima 5. novembra, glasači se neće opredeljivati direktno za Haris ili Trampa, već će birati 538 elektora koji se sastaju u decembru (elektorski koledž) da zvanično izaberu predsednika.
Elektorski koledž je prviremena grupa delegata izabranih samo za tu, jednokratnu namenu, budući da njihova funkcija prestaje pošto formalno izaberu šefa države. Taj čin je formalnost, jer elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima (za Haris ili Trampa). To je i razlog zašto se pobednik zna odmah posle izbora.
U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD (broj članova u Predstavničkom domu plus dva senatora), dok Distrikt Kolumbija, što je zvaničan naziv za glavni grad Vašington, daje tri člana elektorskog koledža.
Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou distrikata tih država.
Zbog specifičnog izbornog sistema SAD, ishod izbora faktički odlučuju takozvane "kolebljive države" (swing states), čija biračka tela nisu čvrsto opredeljena ni za jednu od dve velike stranke, i u kojima pobednik nije unapred poznat. U tim federalnim jedinicama, koje su poznate i kao "države bojna polja" (battleground states), nekada pobeđuju demokrate, a drugi put republikanci.
Broj "kolebljivih država" varira od izbora do izbora, a na ovogodišnjim ih ima samo šest, pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja. "Poprišta bitke" biće Viskonsin (10 elektora), Mičigen (15), Pensilvanija (19), Nevada (6), Arizona (11) i Džordžija (16).
Od tih šest država koje u zbiru "nose" 77 elektora, Haris važi za blagu favoritkinju u Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji - tri države iz takozvanog "pojasa rđe", dok se Trampu daju veće šanse u Nevadi, Arizoni i Džordžiji.
Ako bi uspela da pobedi u sve tri "kolebljive države" iz "pojasa rđe", koji je taj neformalni naziv dobio zbog propadanja nekada moćnog industrijskog sektora posle 1980. godine, Haris bi po svemu sudeći postala prva predsednica SAD.
Tramp je 2016. postao predsednik pre svega zahvaljujući pobedi u te tri tradicionalno demokratske države, u kojima je tadašnju kandidatkinju demokrata Hilari Klinton pobedio sa manje od jedan odsto razlike. U Mičigenu je imao 0,23 odsto (10.704 glasa) više od Hilari Klinton, u Pensilvaniji 0,72 odsto (44.292), a u Viskonsinu 0,77 odsto (22.748).
Na izborima 2020. godine, kandidat demokrata Džozef Bajden pobedio je Trampa jer je uspeo da osvoji i Viskonsin (sa 0,6 odsto razlike) i Mičigen (2,8 odsto) i Pensilvaniju (1,2 odsto).
Pojedini posmatrači kao "kolebljivu državu" na ovogodišnjim izborima navode i Severnu Karolinu, u kojoj se bira 16 elektora, ali u njoj Tramp ima znatno veće šanse od Kamale Haris, prve žene afroameričkog i azijskog porekla koja je kandidatkinja za najvišu funkciju u SAD.
U preostale 43 savezne države i u Distriktu Kolumbija pobednik je takoreći već poznat jer je biračko telo čvrsto naklonjeno ili Kamali Haris ili Trampu.
Kamala Haris sa sigurnošću može da računa na pobedu u takozvanim "plavim" državama, u koje spadaju Havaji, Vašington, Oregon, Kalifornija, Kolorado, Nju Meksiko, Minesota, Ilinois, Virdžinija, Merilend, Delaver, Nju Džersi, Njujork, Konektikat, Roud Ajlend, Masačusets, Vermont, Nju Hempšir i Mejn, kao i u Distriktu Kolumbija.
Trampova pobeda ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje u "crvenim" državama, među kojima su Aljaska, Montana, Ajdaho, Vajoming, Juta, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Oklahoma, Teksas, Ajova, Misuri, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Florida, Južna Karolina, Tenesi, Kentaki, Indijana, Ohajo i Zapadna Virdžinija.
Ako ni Haris ni Tramp ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija moguća je jedino ako bi i Haris i Tramp imali po 269 elektora, što je teoretski moguće, ali gotovo nezamislivo.
Iako američkog predsednika formalno ne biraju građani, već posrednici (elektori), suštinski je ipak reč o direktnim izborima - elektori gotovo bez izuzetka slede volju birača savezne države koju predstavljaju, iako ih Ustav SAD ne obavezuje na to.
Uoči svakih neizvesnih izbora u SAD, postoji bojazan da pojedini elektori na elektorksom koledžu neće glasati u skladu s voljom većine savezne države koja ih je izabrala, odnosno da neće glasati za kandidate koje predstavljaju. Takvi "neverni elektori", međutim, do sada nisu imali uticaja na konačan ishod.
Birači na izborima ubacuju samo jedan listić, kojim podržavaju kandidate jedne stranke i za predsednika i za potpredsednika SAD. Na izborima 5. novembra, ili Kamalu Haris (59) i njenog kandidata za potpredsedničko mesto Timotija Volca, ili Trampa (78) i njegovog kandidata za potpredsednika SAD Džejmsa Dejvida (Džej Di) Vensa.
Iako ubacuju samo jedan listić, birači se opredeljuju za čitavu grupu elektora jedne stranke u određenoj saveznoj državi, kojih ima onoliko koliko ta država daje elektora.
Kandidate za elektore najčešće predlažu najviši organi političkih partija na nivou saveznih država. Elektori ne mogu da budu članovi Kongresa SAD ni zvaničnici savezne države. Među njima su uglavnom lideri izabrani na lokalnom ili nivou savezne države, poznate ličnosti, a ponekad i obični građani.
Prema 12. amandmanu na Ustav SAD, 538 izabranih elektora ne glasa za predsednika i za potpredsednika SAD na jednom mestu, već se oni okupljaju po saveznim državama, prvog ponedeljka posle druge srede u decembru. Ove godine će se sastati 16. decembra.
Oni odvojeno glasaju za predsednika i za potpredsednika SAD i šalju te glasačke listiće određenim državnim zvaničnicima. Potom se razilaze i elektorski koledž prestaje da postoji do izbora novog, četiri godine kasnije.
Oba doma Kongresa SAD okupljaju se na zajedničkoj sednici 6. januara kada se broje i objavljuju glasovi elektora za dve najvažnije funkcije u SAD. Ako 6. januar pada u nedelju, Kongres može da odabere drugi datum.
Glasove elektora, pojedinačne ili na nivou savezne države, moguće je osporiti na zajedničkoj sednici dva doma Kongresa, koji odvojeno glasaju o prihvatanju ili odbacivanju prigovora. Ako se oba doma slažu s primedbom, onda se elektorski glas (ili glasovi) ne računa, a u suprotnom ostaje na snazi.
Elektorski sistem sobom nosi niz osobenosti i duboko je ukorenjen u američkom federalnom sistemu. Taj sistem je rezultat kompromisa iz vremena osnivanja države u 18. veku, pošto njime i male savezne države zadržavaju određeni uticaj na ishod predsedničkih izbora.
Savezne države sa najmanje stanovnika u SAD (Aljaska, Vajoming, Severna Dakota, Južna Dakota, Vermont i Delaver) imaju po tri elektora, zahvaljujući čemu njihovi žitelji imaju veći uticaj na ishod izbora nego što bi bio slučaj kada bi glas svakog američkog birača jednako vredeo.
Protivnici instituta elektorskog koledža kao njegovu najveću manu ističu mogućnost da izbore izgubi predsednički kandidat koji osvoji više glasova na nivou cele zemlje. To se dogodilo pet puta - tri puta u 19. veku (1824, 1876. i 1888. godine), zatim 2000. i na izborima 2016. godine, kada je kandidatkinja demokrata Hilari Klinton dobila oko tri miliona glasova više od Trampa na nivou cele države, ali ne i većinu elektora.
Pristalice postojećeg izbornog sistema navode da bi njegovom promenom i ukidanjem elektorskog koledža države sa najvećim brojem stanovnika, kao što su Kalifornija i Teksas, imale presudan uticaj na ishod izbora i da bi bila ignorisana pitanja značajna za birače u manjim državama.
Tokom godina je bilo mnogo planova za promenu izbornog sistema. Za prelazak na klasični sistem, u kojem pobeđuje kandidat sa najviše osvojenih glasova, potrebno je da takav zakon usvoje savezne države koje u zbiru daju 270 od 538 elektorskih glasova. Do aprila ove godine, takav zakon su usvojili Distrikt Kolumbija i 17 saveznih država, naklonjenih Demokratskoj stranci, sa ukupno 209 elektora.
Među pristalicama demokrata ubedljiva većina je za promenu izbornog sistema, a obrnuto je kod republikanaca, čija su poslednja dva šefa države, Tramp (2017-2021) i Džordž Buš mlađi (2001-2009), postali predsednici upravo zahvaljujući sistemu elektora, pošto su u celoj državi dobili manje glasova od rivala iz Demokratske stranke.
Kada su "očevi osnivači" SAD osmislili institut elektorskog koledža, imali su dve namere - da minimiziraju korupciju i da predsedničku funkciju i elektorski koledž institucionalno razdvoje od drugih grana vlasti.
Tokom prvih decenija postojanja SAD, elektore su u više od polovine federalnih jedinica birali parlamenti saveznih država, do 1832. godine ostala je samo jedna država u kojoj je elektore biralo njeno zakonodavno telo, a od 1864. o članovima elektorskog koledža u svim državama odlučuju birači.
Izbori se i danas, radi poštovanja tradicije, održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, kako je odlučeno 1845. godine. Do tada su održavani u različitim danima između septembra i novembra.
Novembar je izabran zato što je tada žetva završena, a tadašnjoj većinski seoskoj populaciji u zemlji bio je potreban ceo dan za put do sedišta okruga, gde se glasalo.
Utorak je izabran jer se time ostavljao jedan ceo dan za put između nedelje, koja se smatrala danom za odlazak u crkvu i odmor, i izbornog dana.
Da izbori uvek budu u utorak posle prvog ponedeljka odlučeno je sa ciljem izbegavanja gužvi u sedištu okruga prvog dana u mesecu, kada su se obično sastajali lokalni sudovi, ili u sredu, koja je često bila pijačni dan.
Izvor: Beta

Izbori u SAD: Ishod zavisi od šest saveznih država

Bajden je, u prvom intervjuu od kada se povukao 21. jula iz kampanje za reizbor, rekao za CBS da je tu odluku doneo u svojoj porodičnoj kući u Rehobot Biču u Delaveru, krajem jula, samo nekoliko nedelja posle <a href="https://insajder.net/prenosimo/anketa-bajdenu-opala-popularnost-posle-debate-sa-trampom">televizijske debate sa Trampom</a>.&nbsp;
"Za mene je i dalje ključno pitanje - održavanje ove demokratije... Iako je velika čast biti predsednik, mislim da imam obavezu prema zemlji da uradim ono što je najvažnija stvar koja može da se uradi, a to je da moramo da pobedimo Trampa", naveo je Bajden.&nbsp;
Prema Bajdenovim rečima, na njegovu odluku da se povuče iz kampanje uticalo je i to što su ankete pokazivale da on i Tramp imaju gotovo izjednačenu podršku birača, kao i zabrinutost jednog broja kongresmena iz redova Demokratske stranke da bi moglo da se dogodi da Tramp pobedi na predsedničkim izborima u novembru.&nbsp;
Bajden je odluku o povlačenju iz predsedničke trke saopštio 21. jula kada je predložio da demokratski kandidat za predsednika bude potpredsednica SAD <a href="https://insajder.net/prenosimo/bajden-vodicu-kampanju-za-kamalu-haris-u-pensilvaniji">Kamala Haris</a>, a tri dana kasnije se obratio naciji iz Ovalnog kabineta, rekavši da neće dozvoliti da bilo šta, čak ni "lična ambicija", stane na put spasavanju američke demokratije.&nbsp;
Haris je prikupila stotine miliona dolara i održala skupove pred hiljadama pristalica u okviru svoje kampanje otkako se Bajden povukao iz kampanje za reizbor 21. jula.&nbsp;
Prema anketi Ipsosa objavljenoj u četvrtak, Haris vodi na nivou SAD ispred Trampa sa 42 odsto podrške, dok bivši američki predsednik ima podršku 37 odsto birača.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Kamala Haris