Klimatske promene čine vremenske prilike ekstremnijima i naučnici upozoravaju da bi indijske države u oblasti Himalaja trebalo da očekuju nepredvidljive i teške sezone poput ovogodišnje.
Materijalna šteta u Himašal Pradešu je ove godine iznosila više nego u poslednjih pet godina ukupno.
Drugi regioni su takođe pretrpeli veliku štetu u smislu gubitka života, imovine i poljoprivrednog zemljišta, uključujući susednu državu Utarakand, Delhi i većinu severnih i zapadnih indijskih država.
Obilne kiše su izazvale stotine klizišta, a reke koje su se izlile nosile su vozila i rušile zgrade. Veliki broj autoputeva su potopljeni ili uništeni.
Na jugu Indije kiša je ove godine bila toliko retka da je učinila ovu monsunsku sezonu najsušnijom od 1901. godine. Vlada Karnatake u južnoj Indiji proglasila je sušu u većem delu države.
Vlada Himašal Pradeša najavila je program od 106 miliona dolara (oko 100 miliona evra) za program smanjenje rizika od katastrofa kako bi ojačala svoj odgovor na ekstremne vremenske prilike, koji će biti realizovan uz pomoć Francuske razvojne agencije.
Indija je trenutno jedan od najvećih emitera ugljen dioksida na svetu. Država je takođe osnovala nacionalni fond za prilagođavanje klimatskim promenama, ulažući više od 72 miliona dolara za različite projekte od 2015.&nbsp;
Izvor: Beta/AP

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Klimatske promene uzrok ovogođišnjih monsunskih kiša u Indiji

Otapanje glečera posledica je ekstremnih vremenskih uslova pogoršanih klimatskim promenama. Malo snega zimi i veoma visoke temperature leti odnele su 10 odsto zapremine glečera tokom 2022. i 2023. godine, utvrdio je tim stručnjaka koji proučava kriosferu u okviru Švajcarske akademije prirodnih nauka. Njihov zaključak je jasan: Švajcarski glečeri se tope sve brže i brže. "Ako nastavimo tempom poslednjih godina, svaka godina će biti loša. Videli smo tako snažne promene u klimi poslednjih godina da je potpuno moguće zamisliti ovu zemlju bez glečera", rekao je jedan od autora studije Matijas Hus i dodaje da bi rešenje moglo da bude "stabilizacija klime" smanjenjem emisije ugljen-dioksida na nulu što je brže moguće.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230928100936_b1921fcdeb954539aeb45251f74167eef6c05b3d49828a77a81cee4d66d1e990.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20230928100936_b1921fcdeb954539aeb45251f74167eef6c05b3d49828a77a81cee4d66d1e990" data-rendition-name="original" width="4822" height="3214" loading="lazy" alt="Švajcarska, glečer"><figcaption>Članovi tima glaciologa ETH i šef švajcarske mreže za merenje Glamos, Matijas Hus, istražuju glečer Rone. Foto: Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader, File</figcaption></figure>  Nakon gubitka šest odsto zapremine u 2022, u kojoj je zabeleženo najveće otapanje do danas, ove godine se zapremina leda smanjila za još četiri odsto. To je drugi najveći pad od početka merenja. Otapanje glečera je zahvatilo celu teritoriju Švajcarske, koja se smatra vodotornjem Evrope sa 1.400 glečera koji napajaju brojna jezera i reke. Izvor: Beta, Tanjug

Stručnjaci upozoravaju: Švajcarski glečeri u dve godine izgubili zapreminu jednaku gubitku između 1960. i 1990.

"Osećala sam strah. Požari su me zaista zabrinuli i podstakli da se zapitam kakvu ću budućnost imati", kaže Klaudija Duarte Agostinjo dok se priseća ekstremnog toplotnog talasa i požara koji su zahvatili Portugal 2017. godine i odneli više od 100 ljudskih života, prenosi BBC.
Klaudija (24), njen brat Martim (20) i sestra Marijana (11) su među šestoro mladih Portugalaca koji su podneli tužbu protiv 32 vlade, uključujući sve zemlje članice EU, Veliku Britaniju, Norvešku, Rusiju, Švajcarsku i Tursku. 	
Oni optužuju ove zemlje za nedovoljno delovanje u vezi sa <a href="https://insajder.net/teme/leto-2023-najtoplije-od-kako-postoje-merenja-klimatske-promene-i-vremenski-ekstremi-koji-postaju-nasa-stvarnost">klimatskim promenama</a> i za neuspešne pokušaje da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i svede u okvir ciljeva zacrtanih Pariskim sporazumom o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. 	
Ova tužba je prva te vrste koja je podneta Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) u Strazburu, a ako bude uspešna, mogla bi da stvori pravno obavezujuće posledice za tužene vlade.
Izvor: Tanjug

Šestoro mladih tuži 32 zemlje zbog klimatskih promena

"<a href="https://insajder.net/prenosimo/globalna-temperatura-bila-na-rekordno-visokom-nivou-3-jula">Srednja globalna temperatura tokom leta</a> 2023. iznosila je 16,77 &nbsp;stepeni Celzijusa, što je za 0,66 stepeni više od dugogodišnjeg proseka (1991-2020)", dodaju iz <a href="https://klima101.rs/">Klime 101</a> pozivajući se na <a href="https://climate.copernicus.eu/summer-2023-hottest-record">Službu za klimatske promene Kopernikus</a>. Takođe, navode i da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/svetska-meteoroloska-organizacija-protekla-sedmica-najtoplija-u-istoriji">jul 2023. bio je najtopliji mesec</a> ikada izmeren. Podsećamo da su tokom leta širom zemlje merene <a href="https://insajder.net/teme/toplotni-talas-na-severnoj-hemisferi-obaraju-se-temperaturni-rekordi-video">nezapamćeno visoke temperature</a>. Tako je u gradu Sanbao u Sinđanu na severozapadu Kine u julu zabeležena <a href="https://insajder.net/prenosimo/zabelezena-rekordna-temperatura-u-kini-od-52-2-stepena">rekordno visoka temperatura u toj zemlji</a> od 52,2 stepena Celzijusa. Toplotni talas zahvatio je i <a href="https://insajder.net/prenosimo/toplotni-talas-kerber-zahvatio-evropu-u-italiji-bi-temperature-mogle-dostici-i-48-stepeni">delove južne Evrope i severozapadne Afrike</a>. U Italiji su temperature išle i do 40 stepeni Celzijusa, pa je Svetska meteorološka organizacija <a href="https://insajder.net/prenosimo/smo-toplotni-talas-na-severnoj-hemisferi-u-pojacanju">upozoravala na povećan rizik od smrtnih ishoda</a>. Izrazito visoka temperatura Sredozemnog mora, koja je stvorila <a href="https://insajder.net/prenosimo/nova-supercelijska-oluja-tornado-u-italiji-i-sloveniji">oluje slične tropskim ciklonima</a>, tj. uraganima izazvala je, između ostalog, i katastrofalne <a href="https://insajder.net/prenosimo/iznenadni-tornado-na-halkidikiju-povredene-cetiri-osobe">oluje na Mediteranu</a>. "Mada ovo nije prvi put da se <a href="https://insajder.net/prenosimo/oluja-nad-istrom-kod-rovinja-velika-pijavica-foto">na Mediteranu razvija oluja nalik uraganu</a>, u poslednjih par decenija zabeleženo je nekoliko ekstremno razornih, a u meteorologiji se polako odomaćuje neformalni termin ’medikejn’ odnosno ’mediteranski uragan' (Mediterranean Hurricane)", dodaju. Kako dalje navode, klimatske promene imaju i značajan i neposredan uticaj na brojnost i intenzitet <a href="https://insajder.net/teme/besne-sumski-pozari-grcka-turska-i-tenerife-u-borbi-sa-vatrenim-talasom-foto">šumskih požara</a>, pre svega zato što dovode do češćih i <a href="https://insajder.net/teme/velika-susa-pogodila-spaniju-najavljene-dugotrajne-restrikcije-vode-video">intenzivnijih sušnih perioda</a>. Ovakvi <a href="https://insajder.net/teme/ekstremno-vreme-klimatske-promene-i-teorije-zavere-strucnjaci-kazu-da-treba-vratiti-poverenje-u-institucije">vremenski ekstremi</a>, navode iz Klime 101, postaju naša stvarnost i nešto sa čime ćemo se sve češće suočavati.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230922150916_dad56a6e671e4a9a327d099106a3d8f518df83261ac32d963580fd4f94386637.jpg" data-media-id="editor_14" data-image-id="20230922150916_dad56a6e671e4a9a327d099106a3d8f518df83261ac32d963580fd4f94386637" data-rendition-name="original" width="1143" height="957" loading="lazy" alt="Grafik klima"> <figcaption>Grafik. Globalna srednja letnja temperatura, 1940-2023. Foto: Klima 101/Copernicus (C3S/ECMWF)</figcaption> </figure>  <h2>Leto u Srbiji: Tropske temperature, poplave i superćelijske oluje</h2> Ni Srbiju ovog leta nisu zaobišli vremenski ekstremi. Najpre su <a href="https://insajder.net/prenosimo/mup-zbog-poplava-vanredna-situacija-u-26-gradova-i-opstina-najkriticnije-u-cacku-foto">sredinom juna usledile poplave</a>.&nbsp; "U Beogradu je tokom juna ove godine ukupna količina padavina bila nešto ispod proseka, ali je gotovo 40% prosečne mesečne kiše palo u jednom danu &nbsp;(15. juna), što upravo predviđaju klimatski modeli za region: umesto ravnomernije klime, sve je više sušnih perioda, koje prekidaju periodi <a href="https://insajder.net/teme/poplave-u-srbiji-foto-galerija">ekstremnih padavina</a>", dodaju iz Klime 101. <a href="https://insajder.net/teme/sovilj-vreli-talas-lucifer-iz-evrope-stigao-u-srbiju-u-subotu-na-snazi-crveni-meteoalarm">Crveni meteo-alarm bio je u julu na snazi</a> i u pojedinim delovima Srbije temperature su se kretale od 34 do 38, a <a href="https://insajder.net/prenosimo/rhmz-objavio-upozorenje-na-visoke-temperature-za-podrucje-cele-srbije">u nekim mestima u do 40 stepeni</a>. Istovremeno, jul u Srbiji je obeležilo jako nevreme i <a href="https://insajder.net/teme/srbija-posle-nevremena-kakva-je-situacija-u-gradovima-foto">superćelijske oluje</a> koje su dolazile iz pravca Slovenije i Hrvatske, a najviše su <a href="https://insajder.net/prenosimo/novi-sad-kisa-i-grad-pre-najavljene-oluje-video">pogodile Vojvodinu</a> i Beograd. <a href="https://insajder.net/prenosimo/nevreme-u-srbiji-decak-u-novom-sadu-stradao-od-udara-struje-zena-u-pozaru-nakon-udara-groma">Tri osobe su izgubile život</a>, a naneta je i velika <a href="https://insajder.net/teme/kako-da-naplatite-stetu-u-slucaju-vremenskih-nepogoda">materijalna šteta</a>. "Superćelijske oluje je teško predvideti, ali jedan njihov važan element u neposrednoj je vezi sa klimatskim promenama: one kao 'gorivo' koriste vodenu paru, a vodene pare je u proseku oko 7 posto više za svaki jedan stepen temperature vazduha“, kažu iz Klime 101.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230922150912_f3e8e9196dfa4591e8f2dd0b557df0c61070f795087a47d6dcff2f486586108e.jpg" data-media-id="editor_23" data-image-id="20230922150912_f3e8e9196dfa4591e8f2dd0b557df0c61070f795087a47d6dcff2f486586108e" data-rendition-name="original" width="985" height="720" loading="lazy" alt="Klima Srbija"> <figcaption>Porast godišnjeg broja tropskih noći u deceniji 2011-2020 u odnosu na prosek iz 1961-1990. Foto: Digitalni atlas klime Srbije</figcaption> </figure>  Klimatske promene, izazavane izazvane antropogenim emisijama gasova staklene bašte, stoje pred čovečanstvom kao jedan od gorućih izazova, <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/protest-petkom-za-buducnost-u-130-drzava-medu-kojima-je-i-srbija-odmah-zaustaviti-klimatske-promene">upozoravaju klimatski aktivisti</a>. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je u sredu da <a href="https://insajder.net/prenosimo/guteres-istice-vreme-za-borbu-protiv-klimatskih-izazova">ističe vreme za borbu protiv klimatskih izazova</a>. Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija pokazao je da su trenutna obećanja u vezi sa emisijama gasova nedovoljna za <a href="https://insajder.net/prenosimo/generalni-sekretar-un-zavrsena-era-globalnog-zagrevanja-pocelo-globalno-kljucanje">održavanje globalne prosečne temperature</a> za 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. Kako se navodi u izveštaju, potrebno je više od 20 gigatona daljeg <a href="https://insajder.net/prenosimo/durdevic-postali-smo-zavisni-od-energije-koja-se-i-dalje-najvise-dobija-iz-uglja">smanjenja emisije ugljen-dioksida</a> ove decenije i dostizanje nulte emisije do 2050. godine. Izvor: Insajder

Teme

Leto 2023. najtoplije od kako postoje merenja: Klimatske promene i vremenski ekstremi koji postaju naša stvarnost

"Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore se dešava, ali i dalje smo decenijama iza našeg cilja. Modamo da nadoknadimo vreme koje smo izgubili zbog gole pohlepe onih koji <a href="https://insajder.net/prenosimo/rojters-ek-trazice-deo-profita-kompanija-za-fosilna-goriva">zarađuju milijarde na fosilnim gorivima</a>", rekao je Gutereš pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u delu zasedanja posvećenom klimatskim promenama, prenosi Rojters. 	
On je dodao da su mnoge siromašne države sa pravom ljute jer najviše pate zbog klimatske krize koju nisu stvorile. 	
"Ljute su jer obećana finansijska pomoć nije materijalizovana", naveo je generalni sekretar UN. 	
Na klimatski samit u okviru zasedanja Generalne skupštine UN nisu pozvane SAD i Kina, koje su najveći zagađivači, naveo je Rojters 	
Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija pokazao je da su trenutna obećanja u vezi sa emisijama gasova nedovoljna za održavanje globalne prosečne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. 	
Kako se navodi u izveštaju, potrebno je više od 20 gigatona daljeg smanjenja emisije CO2 ove decenije i dostizanje nulte emisije do 2050. godine kako bi se ispunili zacrtani ciljevi.
Izvor: Tanjug

Gutereš: Ističe vreme za borbu protiv klimatskih izazova

"Ne znamo šta ćemo raditi od sada do decembra jer će vodostaj nastaviti da pada", rekao je 63-godišnji Nazario Čarka, koji živi na jezeru i zarađuje prevozeći turiste po njemu.
Turisti su dugo bili privučeni plavom vodom i otvorenim nebom, najvećeg jezera Južne Amerike, koje se prostire na više od 3.200 kvadratnih milja, duž granice Perua i Bolivije.
Ponekad je opisivano kao "unutrašnje more", dom je Ajmarima, Kečuanima i Uru autohtonim zajednicama i nalazi se na nadmorskoj visini od oko 3.800 metara u centralnom delu Anda, što ga čini najvišim plovnim jezerom na svetu. Ekstremna nadmorska visina takođe izlaže jezero visokim nivoima solarne radijacije, što pojačava isparavanje i čini veći deo gubitaka vode.
Spektakularni pejzaž privlači posetioce iz celog sveta.
Više od tri miliona ljudi živi oko jezera, oslanjajući se na njegovu vode za ribolov, poljoprivredu i privlačenje turista koji oživljavaju ekonomiju inače zapostavljenog regiona.
Sada je jezero u opasnosti da izgubi deo te magije.
Iako je poznato da vodostaji svake godine variraju, ove promene postale su ekstremnije zbog klimatske krize. Rekordni zimski toplotni talas doveo je do povećanog isparavanja i smanjenja nivoa jezera, prema meteorologu CNN-a Tejloru Vardu, pogoršavajući vodostaje uzrokovane sušom.
Sikto Flores, direktor u Puno-u za Nacionalnu meteorologiju i hidrologiju Perua (Senamhi), rekao je CNN-u da je padavina tamo bila 49% niža od proseka od avgusta 2022. do marta 2023. godine, perioda koji uključuje kišnu sezonu tokom koje se nivoi vode obično oporavljaju.
Flores je rekao CNN-u da će do decembra nivoi vode ići ka najnižim zabeleženim od 1996. godine, ako jezero isparava po istoj stopi kao što to obično radi narednih meseci, što je opisao kao "veoma ozbiljno".
Ovo je deo "postepenog opadanja" nivoa vode na jezeru u poslednjih nekoliko godina, rekao je Flores, a nedavno istraživanje koje je analiziralo satelitske slike od 1992. do 2020. godine pokazalo je da jezero Titikaka gubi oko 120 miliona metričkih tona vode godišnje, što autori smatraju da je uglavnom posledica promena u padavinama i oticanju.
Zajednice koje se oslanjaju na ribolov suočavaju se s problemima zbog niskih nivoa vode, što dodaje postojećim problemima: opadanje ribljih zaliha usled zagađenja i prekomernog ribolova.
I poljoprivreda je pogođena sušom, pri čemu regionalne vlasti izveštavaju da su usevi loše prošli u poslednjoj žetvi. Većina kinoa i krompirskih useva, oba lokalna osnovna proizvoda, bili su pogođeni, kao i zob koja se koristi za ishranu stoke.
Opadanje nivoa vode utiče i na turizam, budući da su brodovi koji su služili za prevoz posetilaca oko jezera ostali zarobljeni dok se voda povlači.
"Veoma smo zabrinuti, pre svega zato što nivo vode trenutno dosta opada", rekao je 36-godišnji Julijan Huatamarca, koji prodaje lokalno napravljene tekstilne proizvode posetiocima na ostrvu Taquile.
"Želimo da se turisti vrate, posebno strani turisti", rekao je on.
Puno region, koji obuhvata celu peruansku stranu jezera Titikaka, dugo je bio poznat kao nerazvijena i marginalizovana regija zemlje.
Očekuje se da će nivoi vode i dalje padati tokom cele godine.
Nedavno, ekonomiju je potresla pandemija COVID-19 i talas društvenih nemira. Puno je postao epicentar demonstracija koje su tražile ostavku predsednice Dine Boluarte, koje su nastale zbog decenija nejednakosti, optužbi za korupciju i stagnacije životnih standarda.
Huattamarca je rekao CNN-u da tokom protesta nisu putovali u region. "Bili su malo uplašeni da idu", rekao je on.
Huattamarca je rekao da je mnogo ljudi napustilo područje u poslednjih nekoliko godina, posebno tokom pandemije.
"Morali su, nisu imali dovoljno novca za osnovne potrebe poput hrane", rekao je on.
Nedavna istorija sugeriše da bi trenutna suša mogla naterati više ljudi da napuste svoje domove, jer je prethodna suša 1991. godine izazvala talase migracije jer se subsistencijalna ekonomija srušila zbog nedostatka hrane.
Za druge, poput Čarke, suša remeti način života. Čarka je deo uruske indijanske grupe, koja živi na ostrvima napravljenim od sušenih trsaka totore koje plutaju po jezeru. Vekovima unazad, Urusi su pleli trske u otoke, kao i koristili ih za izradu zgrada i brodova, ali Čarka se brine da niži nivoi vode znače manje dostupnih trsaka.
"To će nas i dalje pogađati, neće biti više totore, ostrva se pogoršavaju, to nas ne brine", rekao je Čarka za CNN.
Gledajući u budućnost, teško je videti olakšanje.
El Niño, prirodna pojava obeležena toplijim temperaturama u tropskom Pacifiku, koja može značajno promeniti vreme u Južnoj Americi, trenutno je prisutan.
Grinia Avalos, zamenica direktora za klimatologiju u Senamhi, rekla je CNN-u da se očekuje da će ove toplije temperature trajati bar do februara 2024. godine. "Ovi uslovi će doprineti tome da će biti manje padavina u andskoj regiji", rekla je ona.
Za Konora Bakera, analitičara u Međunarodnoj kriznoj grupi, ova situacija zahteva dugoročne mere kako bi se zaštitili oni koji zavise od jezera.
"Iako su fluktuacije jezera povezane sa klimatskom promenljivošću i prirodnim oscilacijama, pogoršavajući uticaj klimatskih promena pojačava potrebu za održivim strategijama upravljanja", rekao je on za CNN.
"Lokalne zajednice koje zavise od jezera za izdržavanje su posebno ranjive, što naglašava hitnost suočavanja sa izazovima koje donose intenzivnije fluktuacije nivoa vode."
Izvor: <a href="https://edition.cnn.com/2023/09/03/americas/lake-titicaca-water-levels-intl/index.html">CNN</a>

Najviše plovno jezero na svetu nestaje

Članovi grupe koristili su aparate za gašenje požara punjene bojom da poprskaju svih šest stubova kapije, prenosi AP.
Grupa "Poslednja generacija" zahteva da Nemačka prestane da koristi sva fosilna goriva do 2030. godine i preduzme kratkoročne mere, uključujući uvođenje ograničenja brzine na autoputevima na 100 kilometara na sat, kako bi se smanjile emisije izduvnih gasova.
Policija je ogradila područje oko Brandenburške kapije i potvrdila da je privela 14 aktivista povezanih sa Poslednjom generacijom.
Članovi "Poslednje generacije" poznati su po sličnim vidovima protesta, pošto su se ranije lepili za puteve i blokirali saobraćaj.
Gradonačelnik Berlina Kaj Vagner osudio je akcije grupe, rekavši da njihova taktika prevazilazi legitimne oblike protesta.
''Ovim akcijama ova grupa ne samo da oštećuje istorijsku Brandenburšku kapiju, već i naš slobodni diskurs o važnim pitanjima našeg vremena i budućnosti'', rekao je on.
Izvor: Tanjug

Ekološki demonstranti u Berlinu poprskali farbom Brandenburšku kapiju

Micotakis je u godišnjem govoru, održanom u Solunu,<a href="https://insajder.net/prenosimo/tragican-kraj-medenog-meseca-austrijski-mladenci-poginuli-u-poplavama-u-grckoj"> nakon nezapamćene oluje Danijel u kojoj je 17 ljudi poginulo</a> , kao i prethodnih velikih požara, istakao da je već ustanovljen poseban fond za prirodne katastrofe u kojem će od 2024. godine iznos biti udvostručen, na 600 miliona evra.
Dodatnih 300 miliona evra biće obezbeđeno od povećanja turističke dnevne boravišne takse sa jednog na šest evra, posebno u luksuznim hotelima, rekao je grčki premijer, kako prenosi ERT.
On je ocenio da se Grčka, pogođena najozbiljnijim požarima i poplavama u svojoj istoriji tokom leta, suočava sa ratom u mirnodopskim uslovima zbog klimatskih promena.
"Mi smo u nekoj vrsti rata u mirnodopskim uslovima", rekao je šef grčke Vlade najavljujući jačanje uloge vojske u borbi protiv posledica prirodnih katastrofa.
Turizam je pokretač grčke ekonomije, koja je prevazišla dužničku krizu 2018. godine.
Micotakis je ponovo izabran za premijera u junu, a godišnji govor o ekonomskoj politici odložio je za sedam dana zbog problema usled <a href="https://insajder.net/prenosimo/stotine-ljudi-u-grckoj-zarobljeno-u-poplavljenim-selima-bez-hrane-i-vode">oluje Danijel</a>, najjače od 1930. godine, kada je počelo zvanično praćenje.
"Ono što smo izgubili kao država i građani obnovićemo zajedno bolje i bez grešaka prošlosti, evropskim resursima koji će pogođenim područjima doneti oživljavanje društva i privrede", rekao je Micotakis napominjući da je "grčka privreda dovoljno snažna da to podnese".
On je predstavio reforme kojima se namerava poboljšati koordinacija ministarstava, sprečiti izbegavanje plaćanja poreza, ojačati zdravstveni sektor i pružiti podrška porodicama, mladima, kao i omogućiti pristupačne uslove stanovanja.
Micotakis je ponovio da će biti povećane plate u javnom sektoru i da će minimalna mesečna zarada, koja sada iznosi 780 evra, biti uvećana od aprila sledeće godine.
Nakon razornih požara u julu, a potom i krajem avgusta koji su poharali više od 150.000 hektara, Grčku su prošle sedmice pogodile poplave koje su, prema policijskim izvorima, ostavile 17 mrtvih u središtu zemlje, u Tesaliji, poljoprivrednoj regiji od velike važnosti.
Micotakis se suočava s oštrim kritikama opozicije i dela stanovništva koje je pogođeno vremenskih katastrofama zbog sporosti pružanja pomoći i nedostatka koordinacije između vojske i službi civilne zaštite.
Levičarska opoziciona Siriza posebno je kritikovala nedostatak rada na prevenciji poplava u Tesaliji, već pogođenoj vremenskim nepogodama 2020. godine.
Izvor: Tanjug

Micotakis: 600 miliona evra za borbu protiv nepogoda

Kako prenosi AP, olujni vetar je čupao drveće, a mnogi putevi su poplavljeni.&nbsp;
Jedan muškarac je poginuo u Mejnu kada je stablo palo na njegovo vozilo.
Oluja "Li" pogodila je i istočni deo Kanade oko Halifaksa gde je vetar dostizao brzinu od čak 110 kilometara na sat.&nbsp;
Na najvećem aerodromu u toj oblasti, Halifaks Stenfildu, svi letovi su otkazani.&nbsp;
Oluja sada počinje da slabi dok se kreće u pravcu severno od Nju Brunsvika ka zalivu Sent Lorens.
Izvor: Tanjug

Oluja "Li" odnela jedan život i izazvala haos u SAD i Kanadi

"Mi smo postali zavisni od energije. Komfor u kome danas uživamo je posledica lako dostupne energije. U našoj zemlji, kao i u svetu, 70 do 80 odsto energije dobija se iz uglja, a njegovim sagorevanjem nastaje ugljen-dioksid, čija je koncentracija u atmosferi povećana za 50 odsto", rekao je Đurđević za Tanjug.
Istakao je da se u prošlosti klima takođe menjala, a da danas ljudi u toku svog životnog veka mogu da svedoče klimatskim promenama.
Đurđević je rekao da je, prema procenama, u Evropi u 2022. godini 20.000 ljudi stradalo od toplotnih talasa.&nbsp;
"Nezgodne su visoke dnevne i noćne temperature, kao i vlažnost vazduha", pojasnio je on.
Klimatolog Dušan Vasiljević rekao je za Tanjug da je Zemlja veliki termodinamčki sistem koji konstantno teži da postane uravnotežen.&nbsp;
"Kada dođe do poremećaja, to uravnoteženje prati poremećaje. Temperatura jednog dela tog sistema pokušava da se izjednači sa drugom. Kada su razlike ekstremne dolazi do ekstremnih izjednačavanja", istakao je Vasiljević.
On je rekao da u današnje vreme "klima ključa", zato što su razlike velike i da zbog toga dolazi do promene načina izjednačavanja temperature.&nbsp;
"Dešava se da imamo ekstremne hladnoće pošto su se pomerili tokovi vazduha. Ljudi snose odgovornost za ubrzanu promenu klimatskih uslova. Glavni uzrok je onemogućavanje razmene toplote. Od zemlje se pravi staklena bašta i ona ne može da se hladi", rekao je klimatolog.
Kako je istakao, smanjena je mogućnost razmene toplote ''za jedan veliki procenat''.
"Ugljen-dioksid se apsorbuje kroz prirodu. Važna su sistemska rešenja pošto su ona dugoročna. Ona bi morala da industriju pospeše na čistije tehnologije koje će koristiti izvore koji ne zagađuju planetu", rekao je Vasiljević.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Klimatske promene