“Pre nekoliko meseci na poziv izdavačke kuće Kontrast počela sam da radim podkast “Vredno priče”. Mislim da publika zbog preopterećenosti informacijama traži priče koje pomalo možda i prevazilaze dnevno politički trenutak. To što je dnevno političko je dostupno na klik i to možemo da vidimo veoma lako i brzo. A emisija koju mi pravimo, to je onaj tip sadržaja koji se sluša sad i aktuelan je, a ako se pusti za pet godina, takođe će biti aktuelan. Mislim da bi bilo dobro da malo više razmišljamo o pravljenju tog tipa sadržaja, nešto što će zadržati aktuelnost, što je bilo relevantno pre ne znam koliko decenija, a što ostaje relevantno i danas”, objašnjava Sara Arsenović u emisiji 3D. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DKJk7pZm0LtQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Ističe da je ideja za podkast o knjigama “Vredno priče” došla na poziv direktora i glavnog urednika Izdavačke kuće “Kontrast”.&nbsp;
“Nekako sam računala da će to biti podkast komercijalne prirode, odnosno da hoće da radi emisije o izdanjima koje je objavljivala njegova Izdavačka kuća. &nbsp;Oduševilo me što je rekao da idemo šire od toga, da u emisiji bude jedan kompetentan gost i jedan književni klasik. Ispostavilo se da ljudi lepo reaguju i sad postoji lista želja koga hoće da čuju”, navodi ona. &nbsp;
Kaže kako joj je bilo zanimljivo to što su njen poredili sa emisijom “Agape” Aleksandra Gajšeka, koji je dugo imao taj princip da uz profesora Jerotića poziva određenog gosta koji će o određenoj temi ili određenoj knjizi znati najviše.&nbsp;
&nbsp;“U tom smislu su mi najčešće sagovornici profesori Filološkog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, i to na jedan pristupačan način, jer je veoma važno da to bude van visokih teorijskih okvira i za ljude koji vole knjige i koji vole da čitaju. Oni predstavljaju ta dela, pričaju o njima, govore o biografijama autora i za sada zaista publika divno reaguje na to što radimo”, zaključuje u razgovoru za Insajder Sara Arsenović .
Izvor: Insajder&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sara Arsenović (podkast “Vredno priče”): Publika traži sadržaje koji nadilaze dnevnu politiku (VIDEO)

Odluku o laureatu doneo je žiri u sastavu Aleksandar Jerkov, Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković. 
 
Predsednik Žirija Aleksandar Jerkov rekao je u Kolarčevoj zadužbini, prilikom obrazloženja odluke, da je žiri dugo razmišljao i razgovarao, te da se nada da su bili pravični "koliko je to bilo moguće". 
 
Opisujući knjigu "NGDL" Jerkov je ocenio da je reč o komičnom romanu, koji je šaljiv, interesantan i da prati jednu istoriju gogoljevskog pripovedanja. 
 
"U istoriji svetske književnosti postoji jedna nit koja se razvija od antike pa do naših dana i koja pripada jednom specifičnom obliku romana koji bismo nazvali komični roman. Tog komičnog romana, premda ga je bilo još kod Sterije na samom početku našeg pisanja, je bilo vrlo malo u srpskoj književnosti. Na prstima se mogu prebrojati romani koji imaju takvu vrstu komične dispozicije prema oblikovanju koji i su ostavili trag i pečat u našoj književnosti", rekao je on. 
 
Pisac Marinko Arsić Ivkov dobitnik NIN-ove nagrade rekao je da pisac ne može da pobegne ni iz svog vremena, niti prostora, navodeći da je pokušao da radnja romana ne bude tipična tema rata. 
 
"Jedino što sam ja pokušao da nađem je neki novi ugao. Da to ne bude tipična tema rata, nego da bude malo i sarkastično, malo da se nasmeje čitalac", rekao je on. 
 
Upitan ko u njegovom romanu putuje i ko je glavni junak, Arsić Ivkov je naveo da putuju dva glavna junaka, od kojih je jedan pobegao. 
 
Kako je kazao, reč je o rasnom skupocenom golubu koji je zahvaljujući jednom ratnom avionu koji je proleteo pobegao iz golubarnika. 
 
"Junak kreće u poteru, po savetu svog oca ide u Baranju. I sa tom filozofijom on je krenuo preko drumova, i naravno ređaju se doživljaji", dodao je on. 
 
Govoreći o značenju skraćenice NGDL, rekao je da je to obeležje goluba - "ne daj golubu da leti". 
 
Na konkurs za 71. NIN-ovu nagradu za roman godine u redakciju je stiglo 185 naslova. 
 
Među dobitnicima te nagrade su, između ostalih i Dobrica Ćosić, Oskar Davičo, Branko Ćopić, Miroslav Krleža, Meša Selimović, Borislav Pekić, Miloš Crnjanski, Danilo Kiš i Aleksandar Tišma.
izvor: Beta&nbsp;

književnost

Sara Arsenović (podkast “Vredno priče”): Publika traži sadržaje koji nadilaze dnevnu politiku (VIDEO)

NIN-ova nagrada Marinku Arsiću Ivkovu za roman NGDL