Tom mediju opredeljeno je 30,8 od 41 milion dinara, što predstavlja nešto više od 75 odsto ukupnog budžeta namenjenog projektima u oblasti javnog informisanja.
Na drugom mestu je Televizija Sandžak sa milion i po dinara, a na trećem portal "A1" Enesa Radetinca sa milion dinara.
Na trećem mestu je i nevladina organizacija "Forum 10" Fahrudina Kladničanina sa 950.000 dinara, a na četvrtom udruženje građana "Free media" Amele Bajrović sa 900.000 dinara.
Za projekat Novinske agencije Beta iz Beograda, izdavača Sto plus radija, planirano je 750.000 dinara, a za projekat Bošnjačkog informativnog centra, zastupnika Mirze Hajdinovića (član SDA Sandžaka), pola miliona dinara.
Po 400.000 dinara predviđeno je za projekte "Ref Ref" radija i "Glasa islama", medija bliskih Islamskoj zajednici u Srbiji, dok će po 50.000 dinara manje dobiti novinar Anel Grbović, Udruženje građana "Takt.Info" Tarika Brunčevića i "San ibrik" Fate Halilović.
Po 300.000 dinara planirano je za projekte novinara i zaposlenih u RTV Novi Pazar – Katarine Radović (K Media Star), Aleksandra Nićiforovića ("Motrilja press") i udruženja "Plej on", koje zastupa Safet Ademović.
Toliko novca opredeljeno je i za turističku agenciju "Travio" Redžepa Koraća, bliskog Sandžačkoj demokratskoj partiji.
Po 250.000 dinara komisija je dodelila novinarima Alemu Rovčaninu (PP Media) iz Prijepolja i Zoranu Maksimoviću ("Journalistic plan"), kao i društvu "Narcis i jorgovan" iz Kraljeva.
Bošnjačkoj zajednici kulture "Preporod" (Enes Halilović i Ersin Hasanović), Centru za razvojnu politiku i saradnju (Edis Demić), Udruženju "Vizit NP" (Tarik Graca) i "Power media AS" (Alma Ademović) namenjeno je 200.000 dinara.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Komisija podelila novac za medijske projekte, RTV-u Novi Pazar 75 odsto

Kako se navodi u saopštenju UPIS-a, ukoliko Ministarstvo uprkos svemu sprovede konkurs, neće moći da sakrije od javnosti da na tom konkursu neće učestvovati najveći broj srpskih izdavača.
"Posledice takve odluke Ministarstva su jasne - javne biblioteke ostaće bez većine relevantnih knjiga, čitaoci neće moći da koriste usluge biblioteka koje su već platili, u narednoj godini će biti objavljeno manje knjiga na srpskom jeziku", piše u saopštenju.
Glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i član UO UPIS-a objašnjava za Insajder da je budžet za otkup knjiga godinama nedovoljan sa stanovišta potreba biblioteka i korisnika njihovih usluga; govori o "netransparentnosti iznetih podataka" o budžetu za otkup, ali i "netransparentnosti procedura izbora knjiga".
"Poseban problem jeste to što Ministarstvo kulture pokušava da s budžetom predviđenim za otkup knjiga objavljenih u 2024. godini otkupi praktično dvogodišnju produkciju - i knjige iz 2024. i knjige koje će biti objavljene do septembra 2025. Procedura izbora knjiga je netransparentna. Umesto stručne komisije koja bi pred licem javnosti obrazložila svoje odluke, poslednjih godina odluke donose komisije sastavljene uglavnom od državnih službenika. To odluke ne čini obrazloženim, već arbitrarnim. Umesto da bude izraz kulturne politike koja podstiče i nagrađuje kritični kvalitet, drugim rečima, da bude garancija da će se sve značajne knjige objavljene na srpskom jeziku u toku jedne godine naći dostupne čitaocima u javnim bibliotekama u Srbiji, otkup je sve više mera nabavne politike u kojoj su kvalitet i raznovrsnost u drugom planu", napominje Božović.
UPIS je saopštio da otkako postoji institucija otkupa knjiga za javne biblioteke, izdavači prvi put sada bojkotuju otkup.
"Odgovorni pred našim čitaocima i kulturnom javnošću, zabrinuti za status biblioteka i drugih kulturnih ustanova, nismo imali drugog izbora", dodao je UPIS. Kako su naveli, Ministarstvo kulture je ignorisalo njihove stavove iznesene i u javnosti i na zvaničnim sastancima, nije odgovaralo na njihove dopise i zahteve, a uslove konkursa koji je raspisan objašnjavaju da ne mogu da prihvate, "čuvajući dostojanstvo profesije i prava čitalaca njihovih knjiga."
"Knjige bi trebalo da budu otkupljivane zbog svog značaja, nezavisno od žanra u kome su napisane, pisma na kome su objavljene ili od toga ko je izdavač koji ih je objavio. Naprotiv, uslovi aktuelnog konkursa uneli su i element restriktivnosti i element retroaktivnosti - ultimativnim uslovom da se otkupljuju samo knjige objavljene na ćirilici automatski se isključuje veliki deo izdavačke produkcije, a pošto se konkurs odnosi na knjige objavljene u 2024, samim tim takv uslov je retroaktivan", pojašnjava za Insajder glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i član Upravnog odbora UPIS-a.
Broj izdavača koji neće učestvovati na konkursu Ministrastva kulture za otkup knjiga u ovom trenutku nije konačan, kaže Božović i dodaje da na konkursu neće učestvovati najveći izdavači, a ni "ubedljiva većina" najvažnijih knjiga objavljenih na srpskom jeziku u 2024. neće se naći u javnim bibliotekama.&nbsp;
"U ovom trenutku je jasno da konkurs Ministarstva kulture bojkotuju svi članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), gotovo svi najveći izdavači iz Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), kao i veliki broj nezavisnih izdavača koji nisu članovi nijednog udruženja. Taj broj se povećava svakog dana i nema nikakve sumnje da će najveći broj relevantnih izdavača koji daju dinamiku i boju izdavačkoj produkciji u Srbiji bojkotovati konkurs Ministarstva kulture, jer su neprihvatljivi uslovi tog konkursa i politika otkupa na kojoj Ministarstvo insistira", rekao je za Insajder Gojko Božović.
Budući da se veliki deo knjiga objavljen na srpskom jeziku u 2024. neće naći u javnim bibliotekama to, tvrdi Božović, ugrožava rad biblioteka i ugrožava interes korisnika njihovih usluga. S obzirom na to da su platili članarinu - imaju pravo da za taj novac dobiju usluge u svojim lokalnim bibliotekama. Kada se govori o uslovima konkursa Ministarstva kulture, pitanje je u čijem ineteresu su ti uslovi ustanovljeni jer, prema priloženom, glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i član Upravnog odbora UPIS-a smatra da su uslovi protivni interesima savremene kulture, u prvom redu čitalaca, bibliotekara i izdavača.
Posle objave izdavača o bojkotu, Gojko Božović kaže da su dobili veliku podršku autora, saradnika akademske javnosti, kulturne javnosti, kao i čitavog niza bibliotekara iz različitih gradova Srbije. Od podrške posebno izdvaja nekoliko pisama čitalaca koja su dobili na mejl adrese Arhipelaga.&nbsp;
"Podrška čitalaca je uvek najvažnija i uveren sam da ni ovom prilikom neće izostati. Mi sarađujemo s bibliotekama tokom cele godine, prirodno smo upućeni jedni na druge i potrebni smo jedni drugima. Niti biblioteke mogu bez naših knjiga, niti su mnogi čitaoci u prilici da priušte sebi knjige bez uloge biblioteka. Otkup knjiga je u tome imao važnu ulogu i omogućavao bibliotekama i čitaocima da zadovolje svoje potrebe. Uslovi postojećeg otkupa knjiga onemogućavaju samu svrhu otkupa, ostavljajući biblioteke i čitaoce bez knjiga. Mi ćemo otvoreno razgovarati s bibliotekarima i bibliotekama, ovo je nova situacija za sve nas", izjavio je Gojko Božović.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Farhipelagb%2Fstatus%2F1905190728591892981&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
Za rešenje situacije čeka se ispunjenje zahteva izdavačke zajednice Srbije, član Upravnog odbora UPIS-a potvrđuje da su izdavači &nbsp;godinama predlagali promene u politici otkupa knjiga za javne biblioteke, ali da su ti predlozi odbijeni. Kako navodi, za rešenje je potrebno da se ispuni nekoliko uslova - &nbsp;transparentan rad stručne državne komisije koja bi imala odlučujuću reč u obrazloženom izboru knjiga, princip kritičnog kvaliteta kao odlučujući u izboru knjiga, otkup isključivo prvih izdanja, isključenje elemenata nabavne politike iz otkupa, pravovremeno raspisivanje konkursa za otkup u dva godišnja ciklusa kako bi se knjige našle u bibliotekama ubrzo pošto budu objavljene.
"Potreban je, naravno, i budžet primereniji potrebama biblioteka i čitalaca, ali je koncpet otkupa mnogo važniji od budžeta. Ako je koncept pogrešan, ako je procedura netransparentna, ako su uslovi neprihvatljivi, onda nikakav budžet neće rešiti te osnovne probleme", zaključuje Božović.
Plenum Narodne biblioteke Srbije (NBS) izrazio je juče zabrinutost u vezi sa konkursom za otkup Ministarstva kulture. U saopštenju se navodi da dovode biblioteke do kršenja Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, po kome su dužne da pod jednakim uslovima i bez obzira na razlike, obezbeđuju svim građanima ostvarivanje ljudskih prava u domenu slobode izražavanja, stvaralaštva, intelektualnih i drugih građanskih sloboda.
Plenum NBS apelovao je na Ministarstvo kulture da suspenduje odluku o sprovođenju konkursa pod trenutnim uslovima, navodeći da je to u interesu čitalačke publike, bibliotečkog sistema i ukupne kulturne politike Srbije.
U saopštenju piše da članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije neće učestvovati u zajedničkim nastupima na međunarodnim sajmovima knjiga, ukoliko se ti nastupi održavaju u organizaciji Ministarstva kulture, niti će dozvoliti da se na tim nastupima izlažu njihove knjige. Sa druge strane, nastoje da nađu alternativni način saradnje sa bibliotekama.
"Pokušaćemo u saradnji s bibliotekama da nađemo rešenja koja će barem umanjiti problem koji nismo napravili ni mi, ni oni. Mi smo odgovorni prema svojim čitaocima i zabrinuti za status kulturnih ustanova, najpre samih biblioteka", poručuje glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i član Upravnog odbora UPIS-a Gojko Božović.
Na pitanje Insajdera Ministarstvu kulture kako komentarišu bojkot i navedene razloge, kao i da li se razmatra modifikacija određenih uslova konkursa - do momenta objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.
Novinarka Nina Jović

Teme

200x200

Gojko Božović (UPIS) o bojkotu konkursa Ministarstva za otkup knjiga: Ugroženi interesi čitalaca, biblioteka i izdavača