Šmit u izveštaju, čije su delove objavili sarajevski mediji, konstatuje da je EU nastavila da daje zamah ubrzanoj evropskoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana, ali da BiH nije u potpunosti iskoristila ovu inicijativu i da je jedina zemlja u regionu koja je izostavljena iz Plana rasta Evropske unije, za šta odgovornost snose domaći političari.
Visoki predstavnik je dalje ocenio da BiH nije izmenila Ustav BiH da bi omogućila sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci", kao i ostalih presuda tog suda koje zahtevaju ustavne reforme, da bi se iz procesa kandidovanja na izborima eliminisala nacionalna diskriminacija.
Šmit je dalje upozorio da vladajuća koalicija u entitetu Republika Srpska (RS), na čijem čelu je Savez nezavisnih socojaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, nastavlja da podriva državu BiH, autoritet njenih centralnih institucija i slabi njihovu efikasnost.
"Istovremeno, i pored nastavka usvajanja neustavnog Izbornog zakona RS, važno je napomenuti da su sve političke stranke u RS odlučile da izađu na nedavne lokalne izbore u organizaciji Centralne izborne komisije BiH", navodi se u izveštaju.
Veliki deo izveštaja, prema pisanju medija, odnosi se na usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, kojom se 11. juli proglašava "Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine".
Visoki predstavnik je naglasio da je usvajanje ove Rezolucije "naišlo na agresivnu kampanju istorijskog revizionizma, višestruko negiranje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca od strane vladajuće koalicije u RS".
"Uoči glasanja u Generalnoj skupštini UN o Rezoluciji o Srebrenici, Vlada RS je usvojila takozvani nacrt Sporazuma o mirnom razdruživanju, dokument koji zanemaruje državnost, suverenitet i teritorijalni integritet BiH. Posle usvajanja Rezolucije UN o Srebrenici, u Beogradu je 8. juna održan prvi Svesrpski sabor pod nazivom 'Jedan narod, jedna skupština – Srbija i Srpska', sa ciljem usvajanja Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajednička budućnost srpskog naroda", navodi se u izveštaju
Šmit je konstatovao da je Narodna skupština RS u međuvremenu nastavila da usvaja zakone koji stvaraju paralelni pravni okvir u BiH, kao i da su nastavljeni napadi vladajuće koalicije u RS na institucije na državnom nivou, posebno na Ustavni sud BiH i mandat Visokog predstavnika.
"To uključuje pretnje i huškačku retoriku, ali i radnje kojima se potkopava moj kredibilitet kao visokog predstavnika, a time i sposobnost da sprovedem svoj mandat. Ovakvim postupcima se direktno krši Aneks 10 Dejtonskog sporazuma za mir, koji nalaže punu saradnju strana u Sporazumu sa visokim predstavnikom", naveo je on.
Konstatovao je i nastavak secesionističe retorike i destruktivnih tendencija iz RS, koje prate secesionistička retorika predsednika RS Milorada Dodika i pretnje referendumom o secesiji, kao i povezivanje tog pitanja sa pitanjem državne imovine.
U svom izveštaju, visoki predstavnik navodi da zbog američkih sankcija RS nailazi na probleme sa budžetom i kreditima na stranom tržištu.
U delu izveštaja navodi da HDZ BiH nastavlja da uslovljava svaki sporazum o amandmanima na Ustav BiH izmenama Izbornog zakona BiH, da bi se omogućilo da, kako je navedeno, konstitutivni narodi imaju svoje legitimne predstavnike, odnosno da bi se sprečilo da hrvatskog člana Predsedništva BiH većinski biraju bošnjački glasači.
Šmit je u izveštaju naglasio i da se federalni zakon, kojim se uspostavlja Specijalno tužilaštvo i sudsko odeljenje za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, usvojen 2014. godine, ne primenjuje deset godine, ukazujući da je glavni krivac za to Ministarstvo pravde Federacije BiH, na čijem čelu je ministar iz HDZ BiH.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Šmitov novi izveštaj Savetu bezbednosti UN: U BiH dominiraju stalni pokušaji podrivanja Dejtona

"Ova poseta predstavlja važan korak u daljem jačanju saradnje između IDDEEA i međunarodnih institucija koje podržavaju razvoj i modernizaciju sistema identifikacionih dokumenata i digitalne transformacije u BiH", saopštili su iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Dodali su da se Šmit u Banjaluci sastao i sa potpredsednikom RS Ćamilom Durakovićem.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji danas boravi u Doboju, gde je održana sednica Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) čiji je lider, rekao je da je obavešten da je Šmit danas u Banjaluci i da je naredio da ga izbace.
"Mislim da ga sada juri policija da ga izbaci, ako nije već deportovan", rekao je Dodik novinarima u Doboju.
Dodao je da je Šmit danas doputovao u Banjaluku, jer je znao da je entitetski politički vrh, koji ga ne priznaje za visokog predstavnika, u Doboju.
"On je to uradio jer je znao da smo mi sada u Doboju. Što nije došao u Doboj pa se prošetao ovamo. Šeta kad nas nema", naveo je Dodik.
Potom je rekao da "on nema nikakav problem što Šmit šeta Banjalukom", ali da ne može ući ni u jednu instituciju.
"Ako je otišao u kafanu, ja ne branim, to je u redu, ali u institucijama postoji jasan zaključak da je on lažan i da ne može u funkciji u kojoj se on predstavlja lažno biti primljen", poručio je Dodik.
Izvor: Beta

Šmit danas posetio Banjaluku, Dodik u Doboju izjavio da je naredio da ga policija izbaci iz grada

"Imam na raspolaganju sve instrumente kako bih osigurao sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, svoje poteze nikad ne najavljujem, ali neću dozvoliti bilo kakvo razdruživanje ove zemlje", rekao je Šmit u intervjuu za sarajevsku BHRT.  
Naveo je i da se radi o "ozbiljnom kršenju" Dejtonskog sporazuma, te da ne očekuje bilo kakvu kooperaciju iz Federacije BiH po ovom pitanju.&nbsp;
"Ovde se ne radi o FBiH nego se radi o državi i to je ono što je definisano Dejtonskim sporazumom. Ukoliko ne bude nikakvih reakcija ljudi bi izgubili poverenje u mirovni sporazum. Čuo sam da još uvek nije jasno u Republici Srpskoj i NSRS šta zapravo sa ovim žele da urade. Ako traže moju preporuku, to je da ne idu u nikakvo razdruživanje, separaciju ili slično. To bi značilo nove granice, pomeranje stanovništva na nova mesta, i to bi izazvalo novi konflikt", rekao je Šmit.  
Od političara BiH je tražio vraćanje evropskim integracijama i reformama, a ne "temama koje pripadaju 19. veku".  
"Ako vidim da imamo blokade u funkcionalnosti zemlje, ja i Međunarodna zajednica možemo reagovati samo u korist građana. Ja sam tu da podsetim političke elite da moraju delovati i biti odgovorni za ono što se dešava", rekao je Šmit, preneo je portal Vijesti.ba.  
Kako je ranije objavljeno, Republika Srpska izradila je dokument o "mirnom razdruživanju" koji će ponuditi Federaciji BiH. &nbsp; 
Sporazum o regulisanju odnosa Republike Srpske i Federacije BiH u skladu s Dejtonskim sporazumom i međunarodnim aktima, u kojem se govori o tzv. "mirnom razdruživanju", Republika Srpska je najavila nešto pre nego što je u Generalnoj skupštini UN usvojena rezolucija o Srebrenici, inicirana u tajnosti od bošnjačkih političara.  
Kako je preneo deo medija glavni član pomenutog sporazuma predviđa: "Strane se mirno razdružuju zbog nemogućnosti obnavljanja izvornog Opšteg okvirnog za mir u BiH, koji je garantovao ravnopravnost entiteta i konstitutivnih naroda na osnovu konsenzusa primenom konsocijativne demokratije i mehanizama zaštite entitetskih i nacionalnih interesa".
"Strane će nakon mirnog razdruživanja funkcionisati suvereno u skladu s državnopravnom tradicijom, koju baštini Republika Srpska od 9. januara 1992. godine, kada je proglašena te tradicijom koju baštini FBiH od 18. marta 1994. kada je obrazovana Vašingtonskim sporazumom", navodi se takođe u Sporazumu.  
Definisano je da bi granica bila na mestu trenutne linije razgraničenja između dva entiteta i da bi oba zadržala svoju teritoriju.
Izvor: Tanjug

Šmit: Neću dozvoliti razdruživanje Srpske, imam alate da to sprečim

"Vrlo je emotivno biti ovde, 29 godina kasnije vidimo da možemo oplakivati i odati poštu onima koji su izgubili živote. Svake godine, onima koji su već pokopani u Potočarima, dolaze nova imena", kazao je Šmit novinarima u Potočarima.
On je pozvao "neke ljude" iz Banjaluke da dođu u Potočare.
"Ako iko ima ikakve sumnje kakva budućnost mora biti, a ovo posebno govorim nekim ljudima iz Banjaluke, pozvao bih ih da samo dođu ovde, da šutimo, razmišljajmo, oplakujemo. Idemo dalje sa snažnom predanošću - nikada više", naglasio je Šmit.
U Memorijlanom centru u Potočarima sutra će biti obeleženo 29 godina od genocida u Srebrenici, koji su nad Bošnjacima u julu 1995. godine počinile srpske snage.
Uz verski obred, sutra će biti sahranjeni posmrtni ostaci 14 Bošnjaka.
Načelnik Srebrenice Mladen Grujičić doneo je odluku da 11. i 12. juli budu neradni dani u toj opštini.
Razlog je obeležavanje 29. godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula i stradanja srpskog naroda koje Republika Srpska obeležava 12. jula.
Izvor: Beta

200x200

Šmit u Potočarima odao poštu srebreničkim žrtvama

"Entiteti postoje samo zato što postoji BiH. Ko god to dovodi u pitanje, prihvata sukob, a međunarodna zajednica to neće dozvoliti", istakao je Šmit, saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Šmit je danas održao vanredni sastanak sa ambasadorima Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK), sa kojima je razgovarao o aktuelnim dešavanjima u BiH, uz posebnu pažnju koju je posvetio ponovljenim najavama o otcepljenju koje dolaze od rukovodstva Republike Srpske (RS).
"Ovakve se najave ponekad odbacuju kao puka politička retorika. Ja ne mislim tako - svedočimo sprovođenju političke agende kojom se ugrožava teritorijalni integritet BiH", naveo je visoki predstavnik.
Prema njegovim rečima, zvaničnici RS bi trebalo da objasne svoju kritiku sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
"Otcepljenje od države BiH u svakom slučaju nije opcija. Evropske integracije ne smeju da budu dovedene u pitanje. Ali, moramo garantovati i prava entiteta, što već i radimo. Svi u BiH imaju pravo da žive u miru i bez diskriminacije", kazao je Šmit.
Još je naveo da OHR vrlo pažljivo prati da li se i kakve aktivnosti preduzimaju u RS, koje bi mogle voditi ka narušavanju reda u BiH.
"Međunarodna zajednica garantuje postojanje države BiH, kao i mir i bezbednost svih građana ove zemlje. Niko nema pravo da to ugrožava. Svaki pokušaj destabilizacije smatram ozbiljnim ugrožavanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma", naglasio je visoki predstavnik.
Šmit smatra da su građani BiH napravili iskorake ka pomirenju i suživotu, koji su, kako je ocenio, pre trideset godina delovali nezamislivo.
"Zato je jasno u kom pravcu sve zajednice u ovoj zemlji žele ići – ka prosperitetnoj budućnosti u Evropskoj uniji. To je ono što političke elite moraju ostvariti", rekao je Šmit nakon sastanka.
Sastanku je, navedeno je u saopštenju, prisustvovao i komandant EUFOR, general-major Laslo Štic, koji je dao svoju ocenu bezbednosne situacije u BiH.
&nbsp;Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Šmit: Ne postoji zakonit način za otcepljenje entiteta od BiH

"Moram reći da Srbija, kao potpisnica i kao pravni naslednik Jugoslavije, zaista poštuje osnovne strukture Dejtona, uključujući i teritorijalni integritet BiH", rekao je Šmit u intervjuu za Glas Amerike.
On je naveo da je "bilo nekih pokušaja" predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da privuče predsednika Srbije Aleksandra Vučića na svoj put, ali da nije u tome uspeo.
"Vidim da on, za sada, nije krenuo tim putem", kazao je Šmit.
Visoki predstavnik je naglasio da Dodik <a href="https://insajder.net/prenosimo/smit-u-izvestaju-sb-un-optuzio-srpsku-i-dodika-da-aktivno-podrivaju-bih">ne poštuje Dejtonski sporazum</a> i da želi da u RS stvori paralelnu pravnu strukturu, koja bi mu dala laku mogućnost za otcepljenje.
"To nije samo pitanje Dejtona, već i funkcionalnosti i integriteta cele regije", kazao je Šmit.
Dalje je naveo da Evropska unija (UN) navikla da podstiče svoje argumente "šargarepom, a ne batinom", dok položaj visokog predstavnika daje "mnogo batina, ali malo mrkvi".
"Vidim da korištenje batine daje rezultate, uključujući i vršenje pritiska na Dodika. To je način da se nosi sa takvim ponašanjem i da se on stabilizuje", ocenio je Šmit.
Podsetio je da je na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN rekao je međunarodna zajednica mora biti spremna da, ako postoji nastojanje za raspadom, da deluje.
Šmit je naglasio da rastući politički napadi na Dejtonski mirovni sporazum pokazuju da još ne postoji političko pomirenje među građanima, odnosno, kako je naveo, delovima političke klase Bosne i Hercegovine.
"Nažalost, političke grupe zauzimaju etnonacionalistički pristup. U ovoj političkoj strukturi, neki ljudi kompromis smatraju znakom slabosti", ocenio je Šmit.
Izvor: Beta

Kristijan Šmit

Šmitov novi izveštaj Savetu bezbednosti UN: U BiH dominiraju stalni pokušaji podrivanja Dejtona

Šmit danas posetio Banjaluku, Dodik u Doboju izjavio da je naredio da ga policija izbaci iz grada

Šmit: Neću dozvoliti razdruživanje Srpske, imam alate da to sprečim

Šmit u Potočarima odao poštu srebreničkim žrtvama

Šmit: Ne postoji zakonit način za otcepljenje entiteta od BiH

Šmit: Srbija poštuje Dejtonski sporazum, Dodik nije uspeo da Vučića privuče na svoj put