"Nemam na umu konkretan projekat. Mislim da ćemo krenuti dalje. Gledamo da uradimo studije izvodljivosti na Dunavu vezano za takozvano skladište pumpne akumulacije (pumped-storage), što bi bio veoma veliki projekat za Srbiju. Ali generalno, mislim da je Srbija spremna za čistu energiju. &nbsp;
I mislim da ćemo videti mnogo pomaka u narednoj godini. To je zaista obećavajuće", rekao je Hil za Tanjug u utorak na marginama 24. Beogradskog ekonomskog foruma na pitanje da li očekuje nove investicije na polju energetike. 	
Prema rečima ambasadora, potpisivanje tog strateškog sporazuma o energetici bilo je veoma važno. &nbsp;	
"Bio je to veoma snažan signal američkim energetskim kompanijama da je Srbija zainteresovana da radi više sa nama. Drugo, potpisivanje tog sporazuma o inženjeringu UGTR-a i Hjundaija takođe je bio veoma važan znak da je Srbija zaista zainteresovana da radi stvari", rekao je Hil. &nbsp;&nbsp;	
Ambasador je kao treću ključnu stvar naveo to da je važno razumeti novi investicioni rejting jer je to znak da je Srbija finansijski spremna da se pozabavi nekim od tih pitanja. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Ugovor za realizaciju Projekta izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana u Srbiji, koji će obezbediti jedan gigavat novoinstalisane snage kroz solarne panele, potpisan je &nbsp;sa konzorcijuma kompanija poptisan je sredinom oktobra u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ambasadora SAD i Koreje Kristofera Hila i Đanga Vu Lija.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Hil: Mislim da ćemo u Srbiji videti mnogo pomaka u 2025. na polju čiste energije

Hil je u intervjuu za TV K1, odgovarajući na pitanje šta je argument za to što Amerika, uz Tursku i Veliku Britaniju, najviše ulaže u transformaciju tzv. KBS u vojsku, iako je, prema Rezoluciji 1244 KFOR jedina oružana sila na KiM, rekao da su SAD priznale Kosovo pre nekoliko godina.&nbsp;
"SAD su donele odluku i tu smo. Dakle, postavlja se pitanje da li možemo da radimo zajedno, uprkos tome što imamo različita mišljenja o nekim važnim pitanjima, pitanjima koja su važna za vas i važna za nas. Moje mišljenje je da možemo da nastavimo da radimo na pitanjima, iako imamo nesuglasice. Nisam ovde da vam kažem da se možemo oko svega dogovoriti, ali ovde sam da vam kažem da ćemo mnogo slušati. Pokušaćemo da razumemo situaciju, da idemo napred", istakao je Hil.
Na pitanje da Srbiji niko nije rekao da Rezolucija 1244 nije na snazi, a ona se ne poštuje i Amerika, koja se zalaže za vladavinu prava, radi nešto mimo te rezolucije, Hil je rekao da ne može ponovo da raspravlja o prošlosti, ali da je ono što može da uradi da pogleda gde smo danas i vidi da li ima prostora da radimo više zajedno.&nbsp;
"A mislim da ima, iako imamo neke nesuglasice", rekao je američki ambasador.&nbsp;
Prema rečima Hila, niko nije zadovoljan razvojem događaja 1999. godine, ali oni su se desili i onda smo došli u situaciju deset godina kasnije, gde kada se pogleda šta su bili izbori, nijedan od izbora nije bio sjajan i SAD su napravile izbor da priznaju Kosovo.
Hil je dodao da je Srbija napravila drugačiji izbor, ali da to ne znači da SAD i Srbija ne mogu da razgovaraju o milion drugih pitanja.&nbsp;
Na pitanje da li misli da Prištini preti bezbednosna opasnost od Srbije, kako to često tvrdi premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, Hil je rekao da ne želi da govori o onome šta Kurti misli, ali je istakao da SAD žele da budu sigurne da imaju jasno razumevanje sa Srbijom o tome šta se pokušava postići kroz razgovore.&nbsp;
"Naš stav je da je Srbija ove razgovore shvatila ozbiljno. Ovo je diplomatski proces. Diplomatija podrazumeva razgovor. Razgovor traje dugo. Razumem frustraciju ljudi po ovom pitanju, ali mi smo posvećeni", rekao je Hil.
Istakao je da SAD pokušavaju da pomognu u ovoj situaciji, da region učine boljim i sigurnijim i da učine da situacija na Balkanu bude mnogo bolje nego što je bila u prošlosti.
Hil je dodao da ne može da obeća nikakva čuda niti da će promeniti mišljenje drugih ljudi o ovome, ali da može da obeća da su SAD ozbiljne u tome da pokušaju da reše ova pitanja i ozbiljne u vezi sa procesom koji vodi ka boljim odnosima SAD i Srbije.
Odgovarajući na pitanje o govoru predsednika Vučića u GS UN i da li "veliki" vole da čuju kritike na svoj račun, Hil je rekao da gledao taj govor i da u vreme modernih komunikacija ne postoji obraćanje samo jednoj publici.
"Razumem da u Srbiji postoje frustracije zbog dešavanja ranijih decenija, pa čak i vekova, ali mislim da Srbija treba da shvati da će neki ljudi to razumeti, a neki neće", rekao je Hil.&nbsp;
Kako je dodao, nikada se ne obraćate samo srpskoj publici, već i publici koja nije upoznata sa Srbijom.
Naglasio je i da on pokušava da razume i da ima podatke na kojima zasniva mišljenje, ali da mnogi ljudi to nemaju.
"Kada pogledate složenost današnjeg Balkana, on je jednako složen kao i pre 25 godina, ali svet nije sada fokusiran na to. Svet ima strašne probleme na Bliskom istoku, užasan problem sa ruskom agresijom protiv Ukrajine, postoje veliki ekonomski problemi širom sveta", rekao je Hil i dodao da neće svi zastati i slušati o svemu što se događa na Balkanu.&nbsp;
"Mi koji smo ovde stacionirani, mi koji smo zaduženi da radimo na ovim pitanjima, treba da ih razumemo i ja sam proveo dosta vremena pokušavajući da razumem stvari", rekao je Hil.
Izvor: Tanjug

Kristofer Hil: SAD i Srbija mogu sarađivati iako se ne slažu oko Kosova

Hil je rekao u intervjuu za TV K1 da Srbija ima nalazište litijuma koje je jedno od najvećih i najboljih u Evropi, kao i da će od Srbije zavisiti da li će to biti deo njene budućnosti.
"Ako budete tražili moje mišljenje, mislim da je to prava prilika za srpski narod, ali očigledno Srbi treba da budu sigurni u tu odluku. Moraju da osete da to zaista funkcioniše", rekao je Hil.
Podsetio je da se u srpskom parlamentu vodila debata o iskopavanju litijuma.
"Mislim da je to pitanje koje treba da se reši korišćenjem nauke. To je veoma važno. Potrebno je više nauke. Odluka će biti na Srbiji. Nisam tu da kažem Srbima - morate imati litijum. Odluka je na Srbiji", rekao je on.
Dodao je da u SAD postoje nalazišta litijuma i to i na istoku i na zapadu zemlje i da je litijum važan, jer je primaran za električna vozila.&nbsp;
"To je očigledno deo budućnosti, tako da ćemo morati da vidimo šta će Srbija odlučiti. Mislim da je bilo prikladno da se vodi rasprava u parlamentu i da će kada ponovo bude imala te diskusije između izabranih zvaničnika, Srbija spoznati šta je to što mora da uradi", istakao je on.&nbsp;
Naglasio je da je Srbija uspešna država, koja je takođe i mala i da kada male države, kako je rekao, od šest i po miliona stanovnika, imaju zalihe neophodnih minerala, onda je važno da odluče šta da rade sa tim zalihama.
Za donošenje takve odluke, prema njegovim rečima, neophodno je da se razgovara što je više moguće.
"Ne govorim Srbiji kako da donese odluku o ovome, jer ima izabrane zvaničnike. Srbija je donela mnoge odluke i mislim da odluke koje je do danas donela, po mnogim pitanjima usmeravaju Srbiju u pravcu Zapada", istakao je Hil.
Govoreći o nedavnom ugovoru za proizvodnji solarne energije sa američkom kompanijom UGTR, Hil je rekao da će Srbiji u budućnosti biti potrebno mnogo više električne energije i da su njene trenutne mogućnosti za proizvodnju struje već na granici.
Dodao je da je zato neophodno pronaći druge načine.
"Resursi uglja u Srbiji se smanjuju i ona mora da uvozi ugalj i to kamione uglja iz Bosne i Hercegovine. Srbiji je očigledno potrebno više izvora energije kako bi se proizvodilo više električne energije", rekao je on i naglasio da je od velike važnosti za Srbiju to što će raditi sa velikom američkom kompanijom koja proizvodi sunčevu energiju.&nbsp;
Solarno postrojenje će biti kombinacija proizvodnje električne energije i skladištenja struje u obliku baterija.
"Ovo je veoma moderan koncept. Mi govorimo o dva miliona solarnih panela. Danas je važno da razumemo solarnu energiju, koja je zabeležila skokovit rast i pomerala granice u poslednjih 10 godina", istakao je Hil uz ocenu da je Srbija donela važnu odluku po pitanju solarnih elektrana koju on apsolutno podržava.
Izvor: Tanjug

Hil: Litijum velika prilika za Srbiju i o sudbini nalazišta treba da odluči srpski narod

Oni su se, kako je navedeno u današnjem saopštenju tog ministarstva, saglasili da <a href="https://insajder.net/prenosimo/stejt-department-sad-i-srbija-potpisuju-sporazum-o-saradnji-u-oblasti-energetike">Sporazum o strateškoj saradnji između Vlade Srbije i SAD</a>, koji će biti potpisan uskoro u Vašingtonu, predstavlja važan korak u unapređenju bilateralne saradnje između dve države, u kojoj sektor energetike zauzima sve važnije mesto. 
 
"SAD su i u prethodnoj deceniji bile jedan od najvećih investitora u Srbiji i verujem da će ovaj sporazum otvoriti vrata za nova ulaganja u oblasti energetike, što će doprineti većoj energetskoj sigurnosti i održivoj tranziciji ka čistim izvorima energije", navela je Đedović Handanović. 
 
Ona je rekla da je Srbija ostvarila značajan napredak u prethodne dve godine u pogledu privlačenja investicija, kroz unapređenje zakonodavnog okvira i uspešno sprovođenje aukcija za tržišne premije za obnovljive izvore energije. 
 
Strateški cilj je, kako je rekla, da do 2030. godine svaki drugi megavatsat bude iz obnovljivih izvora energije (OIE), kroz investicije javnog i privatnog sektora. 
 
Jedan od projekata koji će povećati "zelene" kapacitete Elektroprivrede Srbije (EPS) je izgradnja jednog gigavata solarnih elektrana, zajedno sa baterijskim skladištima, a biće realizovan sa strateškim partnerom, konzorcijumom koji predvodi južnokorejska kompanija "Hyundai Engineering", navela je Đedović Handanović. 
 
Dodala je da je završena Prethodna studija opravdanosti za reverzibilnu hidroelektranu (RHE) Đerdap 3 i da će tehničke i ekonomske analize pokazati koji su optimalni kapaciteti buduće hidroelektrane. 
 
"RHE Đerdap 3 biće jedan od stubova energetskog sistema u budućnosti, koji će omogućiti da balansiramo energiju, dobijenu iz novih elektrana na sunce i vetar, uz očuvanje sigurnosti i stabilnosti snabdevanja", rekla je ona. 
 
Ambasador Hil je rekao da je veoma zadovoljan razvojem projekata u energetici u kojima učestvuju i američke kompanije, kao i da će sporazum koji se potpisuje u Vašingtonu dodatno ojačati saradnju.
Izvor: Beta&nbsp;

200x200

Đedović Handanović sa ambasadorom Hilom o saradnji u oblasti energetike

"Jedna od tih odluka se odnosi na kupovinu ovih borbenih aviona, 'rafala'. Ono što Srbija radi nije samo kupovina aviona, već kupovina odnosa sa vazduhoplovnim snagama NATO-a", izjavio je Hil na RTS-u. 
 
Ambasador je kazao da je tokom posete <a href="https://insajder.net/teme/sleteo-avion-francuskog-predsednika-makron-u-dvodnevnoj-poseti-srbiji">predsednika Francuske Emanuela Makrona</a> i nemačkog kancelara<a href="https://insajder.net/prenosimo/u-beogradu-se-odrzava-samit-o-kriticnim-sirovinama-srbije"> Olafa Šolca </a>napravljen jasan orijentacioni pomak i da bi SAD volele da vide da Srbija tim putem nastavi. 
 
"Što ne znači da ne treba da se bavimo situacijom na Kosovu... Mislim da smo slali jasne poruke poslednjih dana i nedelja, naročito oko mosta u Mitrovici i Zajednice srpskih opština. Bili smo vrlo jasni da oni koji skrenu s dijaloga rizikuju da skrenu sa naše politike", kazao je Hil. 
 
On je dodao da se, iako zna da je to bilo veoma teško, Srbija drži dijaloga i da misli da je to ispravan pristup te da je, kada se govori o provokacijama i jednostranim odlukama, "teško reći ljudima da moraju biti strpljivi". 
 
"Mi smo uz svakoga, uključujući Srbiju, u smislu pridržavanja dijaloga i pristupa koji je iznela Evropska unija. Mislim da će stepen u kojem se Srbija pridržava tog pristupa pomoći njenim težnjama ka Evropskoj uniji", kazao je Hil. 
 
Ambasador je kazao i da smatra da je rudarenje litijuma velika prilika za Srbiju koja će joj značiti i sada i u budućnosti ali da je "u krajnjem slučaju to na srpskom narodu da odluči". 
 
"Prvo, mislim da ljudi imaju pravo da protestuju. Ljudi imaju pravo da izraze svoje stavove. To je deo procesa dijaloga... To je samo deo cene demokratije. Imam predosećaj da će Srbija, prolazeći kroz ovaj proces, kao što imam predosećaj za litijum, izgraditi snažniju demokratiju zbog učešća civilnog društva", naveo je on. 
 
Hil je dodao da je Nemačka, jedan od glavnih pokretača pitanja litijuma, veoma osetljiva na pitanje životne sredine i da je sprovođenje takvog programa sa Zapadnom Evropom "ispravan put".
Izvor: Beta

Hil: Srateški zaokret Srbije neće promeniti situacija na Kosovu, kopanje litijuma ispravan put

"Ako nema normalizacije, to znači nestabilnost, to znači probleme. I dok Evropljani žele da vide Srbiju među njima, unutar svojih struktura, žele da Srbija reši ili barem adresira svoje probleme pre nego što uđe u EU", naglasio je Hil u intervjuu uoči američkog Dana nezavisnosti za magazin "Diplomacy &amp; Commerce".&nbsp;
Na konstataciju da su njegovi stavovi ponekad različiti od stavova pojedinih evropskih zvaničnika i političara u vezi sa <a href="https://insajder.net/prenosimo/kristofer-hil-priznanje-kosova-nece-biti-uslov-za-ulazak-srbije-u-eu">potencijalnim srpskim priznavanjem nezavisnosti Kosova</a>, kao poslednjim korakom na putu Srbije ka EU, Hil je istakao da Evropljani ono što rade u vezi sa tim, rade ispravno, a to je da pokušavaju da uspostave normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.&nbsp;
"To znači, pre svega, smanjenje tenzija, ali znači i posebno ideju o međusobnoj saradnji na pitanjima. Dakle, normalizacija je ono što EU traži. Gledajući dalje, mislim da je važno razumeti da, ako možete imati, kako to Evropljani nazivaju, 'normalizaciju' koja je fundamentalna, široko zasnovana i pravno obavezujuća, možete izgraditi veoma jaku platformu na kojoj možete graditi druge stvari", naglasio je Hil.&nbsp;
<h2>Napredak u poslovnim odnosima&nbsp;</h2>
Kada je reč o <a href="https://insajder.net/prenosimo/hil-americke-firme-ne-ucenjuju-politickim-uslovima">poslovnim odnosima između Srbije i SAD</a>, Hil je istakao da oni napreduju i da misli da se dogodilo mnogo dobrih stvari.&nbsp;
"Pre svega, imamo vrlo uspešnu i uticajnu Američku privrednu komoru ovde u Beogradu. Mislim da su mnogo učinili da pruže sigurnost drugim američkim kompanijama koje možda razmatraju srpsko tržište, a možda ne znaju puno o njemu. Dakle, činjenica da vidite neke američke kompanije, neke vrlo ozbiljne američke kompanije kako dolaze u Srbiju, mislim da je to vrlo dobar znak. Mislim da treba nastaviti da se fokusiramo na to, jer na kraju krajeva, Srbiji, s obzirom na njenu veličinu, uvek će biti potrebna druga tržišta, ne samo tržišta u Srbiji, već i druga tržišta", naglasio je Hil.&nbsp;
Hil je ukazao da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/hil-srbija-danas-mnogo-bliza-nato-savezu-nego-kosovo">Srbija danas veoma drugačija zemlja</a> nego što je bila devedesetih godina prošlog veka kada je prvi put posetio i da sada ima mnogo razvijeniju ekonomiju, strane investicije i realne mogućnosti da postane članica EU.&nbsp;
"Proces stranih investicija imao je dubok uticaj na način na koji ljudi ovde razmišljaju o svetu", ocenio je Hil.&nbsp;
Prema njegovim rečima, Srbiju, a posebno njene mlade ljude, potrebno je uveriti da se ekonomija modernizuje i da će biti u korak s drugim ekonomijama.&nbsp;
<h2>O litijumu da odluči srpski narod &nbsp;</h2>
Kada je reč o istraživanju litijuma u Srbiji i kompaniji Rio Tinto, Hil je istakao da SAD nemaju zvaničan stav o tom pitanju i da o tome treba da odluči srpski narod i odredi šta je u najboljem interesu Srbije.&nbsp;
"Cela stvar je, na neki način, postala politizovana, što nije neobično u današnjem svetu gde mnoge stvari postaju politizovane. Ali mislim da je najvažnije pitanje za sve da utvrde da li je ovo korisno za budućnost Srbije. I, može li litijum biti deo moderne ekonomije? Može li biti deo lanca vrednosti modernih tehnologija? Inače, to je samo rudarski projekat. Mislim da postoji veliki napor da se osigura da ljudi razumeju da je ovo deo moderne ekonomije, i to je na Srbima da odluče, a ne da strane diplomate donose odluke umesto njih", naveo je američki ambasador.&nbsp;
<h2>Asanž bio uključen u veoma ozbiljne stvari koje su uticale ne samo na američku nacionalnu bezbednost&nbsp;</h2>
Hil je rekao da SAD imaju u regionu Zapadnog Balkana, a posebno u Srbiji, veoma aktivnu ambasadu koja se obraća svim elementima srpskog društva u nadi da može naići na veće razumevanje.&nbsp;
"Kulturna razmena, sve vrste kulturne razmene. I mislim da je to posebno važno u Srbiji jer imate vrlo dinamičnu grupu mlađih ljudi. To su ljudi koji, na mnogo načina, dele našu kulturu. I cela tehnološka kultura u Srbiji je nešto na čemu mislim da naše dve zemlje mogu da grade odnose. Postoje i druge stvari. Postoji i sportska kultura. Srbi su vrlo prisutni na američkoj košarkaškoj sceni, na primer. Zato mislim da ima puno stvari koje nas povezuju", ukazao je Hil.&nbsp;
Na pitanje da li misli da je sporazum koji su SAD postigle sa osnivačem "Vikiliksa" Džulijanom Asanžom o njegovom oslobađanju uticao na bolju sliku o Americi kao još uvek "zemlji slobodnih i domu hrabrih", Hil je odgovorio da će prepustiti novinaru magazin "Diplomacy &amp; Commerce" da sam odgovori na to pitanje.&nbsp;
"On (Asanž) je bio uključen u veoma ozbiljne stvari koje su uticale ne samo na američku nacionalnu bezbednost, već i na bezbednost pojedinaca čija su imena izašla na videlo. Tako da ću vam prepustiti da sami odgovorite na to", rekao je Hil.&nbsp;
<h2>Trajni interesi, bez obzira na administraciju&nbsp;</h2>
Hil je rekao da nije gledao debatu američkog predsednika Džozefa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa u okviru izborne kampanje za predsedničke izbore u novembru, ali da je video neke delove u medijima.&nbsp;
"U svakom slučaju, mislim da ljudi treba da razumeju da mi imamo neke trajne interese i ti interesi će premostiti bilo koje dve administracije ili bilo koje dve polovine jedne administracije. Dakle, Želimo najbolje za ovaj region. Želimo mir i sigurnost ovde. Želimo da ove zemlje ostvare svoje aspiracije. Nije bitno ko je na vlasti. To zaista nije važno", istakao je Hil.
Povodom predstojećeg Dana nezavisnosti SAD, Hil je rekao da je pre neki dan ponovo čitao Američku deklaraciju nezavisnosti.&nbsp;
"Znate, to je bilo 4. jula 1776. godine. I zanimljivo je da i dalje govorimo o istim tim konceptima. Reč je o pravima pojedinca, o pravima koja svi imamo samim tim što postojimo, i o tome kako vlade treba da budu ustanovljene da bi štitile ta prava. A kada pročitate ovakav tekst, shvatate da naše dve zemlje dele mnogo vrednosti. A <a href="https://insajder.net/prenosimo/hil-srbija-danas-mnogo-bliza-nato-savezu-nego-kosovo">deljenje vrednosti</a>, mislim da je suština partnerstva i prijateljstva", naveo je američki ambasador.&nbsp;
Hil je poručio da svi treba da razmislimo o činjenici da su, iako su SAD i Srbija odvojene Atlantskim okeanom i Sredozemnim morem, u nekim aspektima mnogo bliže nego što to geografija sugeriše i što se čini na prvi pogled.
<h2>"Ne razumem odluku o zabrani festivala 'Mirdita, dobar dan'"</h2>
Hil je rekao da ne razume odluku o zabrani festivala "Mirdita, dobar dan", jer je reč o događaju koji podstiče saradnju između Srbije i Kosova.
"Iznenađen sam tom odlukom. Nisam to očekivao. Uvek postoje bezbednosni razlozi, to mi je jasno. Ali ne razumem ovu odluku. Ovaj festival je bio odličan za Srbiju, održavao se već 10 godina. Bavi se pitanjem kako sarađivati sa drugima u celom regionu. Dakle, što se mene tiče, ne razumem zašto bi se takva prilika propustila”, kaže Hil.
Podsetio je da je taj festival pod pokroviteljstvom Evropske unije i rekao da EU pokušava da uspostavi normalizovane odnose između Kosova i Srbije.
Izvor: Tanjug, Beta&nbsp;

Hil: Politika SAD se neće promeniti bez obzira na administraciju

U intervjuu za NIN, Hil je rekao da Evropljani traže od Beograda "upravo ono što kažu da traže, a to je normalizacija" i dodao da EU želi mir i bezbednost u regionu, a svakako i između Kosova i Srbije.
"Mislim da su vrlo jasno rekli da postoje članice EU koje ne priznaju Kosovo, tako da je pravo pitanje da pokušamo da dođemo do normalizacije tamo gde te granice neće biti granice koje dele, već granice koje spajaju, granice koje ih zaista spajaju", kazao je Hil.
Hil je rekao da SAD podržavaju težnje Srbije da postane članica EU i da pokušavaju da joj pomognu "u tom poduhvatu, jer je sasvim jasno da će Srbija u budućnosti biti u Evropskoj uniji".
On je kazao da su SAD "vrlo jasno stavile do znanja" da bi želele da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji, ali je dodao da je Srbija "takođe preduzela neke važne korake kako bi jasno stavila do znanja Rusiji da se ne slaže sa agresijom koju je ta zemlja izvršila na svog suseda".
"Imamo veoma dobar dijalog sa Srbijom. I, da, Srbija je preduzela neke veoma konkretne mere da Rusiji stavi do znanja da ono što je uradila u Ukrajini ne može biti održivo. I pre ili kasnije će Rusija morati da postigne mirovni sporazum i povuče se iz Ukrajine. Tako da mislim da se dobro razumemo sa Srbijom", naveo je Hil.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/hil-americke-firme-ne-ucenjuju-politickim-uslovima">O odnosima SAD i Srbije</a> Hil je rekao da "imaju vrlo dobar dijalog, iako se ne slažu u svemu, na primer o Kosovu".
"Ali se slažemo o neophodnosti mira i sigurnosti u Evropi. I mislim da se veoma slažemo oko činjenice da ruska agresija na Ukrajinu treba da se zaustavi. Tako da mislim da imamo mnogo toga da gradimo. I ono što bih voleo da vidim je da uradimo više. Mislim da naša dva naroda imaju mnogo toga zajedničkog. I voleo bih da vidim veze koje će jačati u narednim godinama", kazao je.
Povodom "Svesrpskog sabora", koji je u subotu održan u Beogradu, Hil je rekao da "svi moraju da shvate da je Dejtonski sporazum osnova teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i teritorijalnog integriteta entiteta unutar BiH i da te elemente Dejtona moraju poštovati sve strane".
Hil je izrazio nadu da će oružani sukob srpske paravojne grupe i kosovske policije, u selu Banjska u septembru 2023. godine, "doći do suda" i da će "postojati neka odgovornost za ono što se dogodilo".
"To svakako nije bio dan koji je pomogao srpskim interesima, a svakako nije pomogao ni američko-srpskim odnosima", dodao je Hil.
On je rekao i da su SAD "veoma razočarane" što su u Vladi Srbije ponovo dve osobe koje su pod američkim sankcijama - potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin i ministar bez portfelja Nenad Popović.
"Vidite, moram da sagledavam šta je najbolji put napred za stvari koje pokušavamo da uradimo sa Vladom Srbije. A kada komentarišete pojedince u Vladi Srbije, nisam siguran da je to najbolji put napred. Svakako smo izneli svoje stavove o te dve osobe, i mislim da ću to ostaviti po strani i nastaviti sa onim što radim ovde", dodao je.
Upitan o kritikama koje mu je uputio opozicioni lider Dragan Đilas zbog izjave da na lokalnim izborima 2. juna nije bilo migracija birača, uprkos tome što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik glasao na lokalnim izborima u Beogradu, Hil je rekao da Srbija "svakako ima neka pitanja koja treba da rešava na izborima" i dodao da "misli da je bilo pomaka od decembra".
"A što se tiče gospodina Đilasa, ja stvarno ne volim da komuniciram sa ljudima preko medija, radije bih to uradio direktno. Mislim da je mnogo efikasnije i mnogo poštenije to učiniti", kazao je američki diplomata.
Povodom animoziteta, nepoverenja i gorčine koja postoji prema SAD zbog NATO bombardovanja 1999. godine, Hil je rekao da se "sve može promeniti", ali da je "često potrebno više vremena nego što biste želeli".
"Nikada ne bih tražio od ljudi da ignorišu prošlost, ali znate, zbog naše dece, zbog dece naše dece, zaista treba da pokušamo da provedemo više vremena gledajući unapred nego gledajući unazad. Zato imamo oči na prednjem delu glave, a ne na potiljku", kazao je.
Hil je kazao da mu se mnogo toga sviđa u Srbiji i da on i njegova supruga Džuli "veoma uživaju".
"Imamo mnogo prijatelja. Uživamo u atmosferi u Srbiji. Jedina stvar u kojoj ne uživamo je kada su ljudi pesimistični. Mislim da postoji mnogo razloga za optimizam. Živeo sam u različitim delovima sveta. Mislim da u ovoj zemlji postoji mnogo toga na čemu treba biti zahvalan i optimističan", dodao je Hil.
Izvor: Beta

Kristofer Hil: Priznanje Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u EU

"Sadržajan i otvoren razgovor sa ambasadorom Kristoferom Hilom o nastavku dijaloga sa Prištinom, situaciji u regionu, aktuelnim geopolitičkim dešavanjima i bilateralnoj saradnji Srbije i SAD", napisao je Vučić na Instagram nalogu "buducnostsrbijeav". 	
Dodao je da je na sastanku ponovio doslednu poziciju Srbije "koja nastavlja da ulaže sve napore u cilju nalaženja održivog rešenja za zaštitu srpskog stanovništva na KiM i očuvanje svojih nacionalnih interesa". 	
"Potvrdili smo i zajedničku opredeljenost da nastavimo dalje unapređenje srpsko-američkih odnosa", naveo je Vučić.
Izvor: Tanjug

Vučić: Sadržajan i otvoren razgovor sa ambasadorom Hilom

Ona je naglasila da je za četvrtak, 28. mart, zakazala konsultacije uputivši poziv za učešće svim poslaničkim grupama.
U saopštenju se podseća da je to bio prvi susret Brnabić sa Hilom otkako je postala predsednica parlamenta i da su oboje "izrazili uverenje da će i u budućnosti imati dobar odnos i saradnju, baš kao što je to bio slučaj na njenoj prethodnoj funkciji".
"Brnabić je istakla da je za ponedeljak sazvala sednicu Kolegijuma, kako bi zajedno sa svim poslaničkim grupama, ali i Radnom grupom Vlade Srbije za implementaciju preporuka ODIHR-a, razgovarala o primeni i sprovođenju istih", navodi se u saopštenju i dodaje da je Hil poželeo Brnabić mnogo sreće u predsedavanju parlamentom
Izvor: Narodna skupština

Kristofer Hil