U 2024. godini najmanje 8.938 ljudi umrlo je na migracionim rutama, a najsmrtonosnije su bile azijske rute, zatim prelaz preko Sredozemnog mora i Afrika, koja uključuje pustinju Saharu, preneo je Rojters.
"Porast smrtnih slučajeva u toliko regiona u svetu pokazuje zašto nam je potreban međunarodni, holistički odgovor koji može da spreči dalje tragične gubitke života", naveo je zamenik generalnog direktora IOM-a za operacije Ugoči Danijels u saopštenju.
Najmanje 10 odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva migranata rezultat je nasilja – kategorije koja uključuje pucnjave, ubode nožem i premlaćivanje, a takođe obuhvata i ubistva migranata koje je odobrila država, naveo je IOM.
Zemlje sa najvećim brojem takvih nasilnih smrti su Iran, Mjanmar, Bangladeš i Meksiko, rekao je portparol IOM-a, ne navodeći ko je u tim zemljama odgovoran za ubistva.
Slučajevi utapanja migranata nakon što ih obalska straža nasilno potisne na more nisu obuhvaćeni podacima o nasilnoj smrti, dodao je portparol IOM-a.
Podaci IOM-a sežu do 2014. godine.
Svake godine od 2021. ukupan godišnji broj registrovanih smrtnih slučajeva migranata povećavao se, a smatra se da je više hiljada njih godišnje neregistrovano zbog nedostatka zvaničnih podataka, naveo je IOM.

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Prošle godine skoro 9.000 migranata umrlo na opasnim migracionim rutama

Kako se navodi, oni su od 12. septembra prošle godine do 26. februara ove godine taksi vozilima nelegalno prevozili migrante od Niša do Beograda i od Preševa do Beograda u cilju daljeg ilegalnog prebacivanja ka zemljama Evropske unije.
Za nedozvoljeni transport ilegalnih migranata ta organizovana kriminalna grupa je ostvarivala protivpravnu imovinsku korist u iznosima od po 250 do 300 evra po grupi.
Jedan od pripadnika te organizovane kriminalne grupe je i osnivač tog taksi udruženja.
Izvor: Beta

MUP: Uhapšena kriminalna grupa zbog krijumčarenja 77 migranata

Letelica C-17 poletela je iz El Pasa u Teksasu sa deset migranata, za koje se sumnja da su članovi venecuelanske bande Tren de Aragva, javlja Ej-Bi-Si njuz (ABC News). &nbsp;	
Avion je sleteo sinoć u 19.20 časova po istočnoameričkom vremenu. 	Prema informacijama iz Ministarstva za nacionalnu bezbednost, migranti neće biti smešteni zajedno sa postojećim zatvorenicima u Gvantanamu, a njihovu zaštitu će obezbeđivati služba za imigraciju i carine (ICE). &nbsp;	
Tramp je 29. januara potpisao izvršnu uredbu kojom se proširuju kapaciteti Migrantskog operativnog centra u zalivu Gvantanamo kako bi se tamo smestili migranti koji ilegalno borave u SAD. 	
Zvaničnici su najavili da bi Gvantanamo mogao da primi do 30.000 migranata, dok je ministar odbrane Pit Hegset rekao da će se najopasniji kriminalci, kao što su članovi Tren de Aragve, biti zadržani u tom visokoobezbeđenom objektu. 	Iako je ranije bilo izveštaja o lošim uslovima za migrante u Gvantanamu, zvaničnici tvrde da će biti obezbeđeni odgovarajući kapaciteti za privremeni boravak migranata dok čekaju povratak u svoje matične zemlje.
Izvor: Tanjug

200x200

1800x750

220x391

Prvi avion sa migrantima iz SAD sleteo u Gvantanamo

"Danas će biti obavljen prvi let iz SAD za Zaliv Gvantanamo sa ilegalnim migrantima“, rekla je sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Livit, prenosi Rojters.
Neimenovani zvaničnik administracije predsednika SAD Donalda Trampa rekao je da će na letu biti desetak migranata.
Iz Pentagona je prethodno saopšteno da je planirano deportovanje više od 5.000 ilegalnih migranata koje su američke vlasti držale u El Pasu u Teksasu i San Dijegu u Kaliforniji.
Tramp je izjavio da namerava da Pentagon i Departman za unutrašnju bezbednost prošire objekat za zadržavanje migranata u Gvantanamu tako da mogu da prime više od 30.000 njih.
Gvantanamo je namenjen da služi kao tranzitno čvorište za migrante na putu ka njihovim matičnim zemljama.
Mala grupa, uglavnom haićanskih i kubanskih migranata, trenutno je smeštena u Operativnom centru za migrante u Gvantanamu.

Prvi avion sa ilegalnim migrantima danas sleće u Gvantanamo

Sagovornica Insajdera navodi da u Beloj kući tvrde da se uglavnom hapse ilegalni imigranti koji su osuđeni za teška i nasilna krivična dela.
"Međutim, mediji ovde prenose da među uhapšenima ima veliki broj onih koji su osuđeni za manje prestupe ili nemaju krivični dosije, već su samo zatečeni ilegalno. To ovde nije krivično, već civilno prekršaj. Prema zvaničnim podacima, do sada je uhapšeno više od 7.400 ilegalnih imigranata u roku od devet dana. Međutim, Trampova administracija nije saopštila koliko je ilegalnih imigranata deportovano otkako je Tramp ponovo preuzeo položaj 20. januara", kaže Đurđić.
Trampova administracija najavila je da će deportovati milione imigranata. Tokom prethodnih deset dana, ove deportacije su ubrzane, zaobilaze se sudski procesi, ali čak i tu postoje zakonska ograničenja.
"Interesantno je da je Tramp naložio vojnim i imigracionim službama da se pripreme za primenu zakona iz 1798. godine, koji je poslednji put iskorišćen tokom Drugog svetskog rata za opravdanje logora za građane nemačkog, japanskog i italijanskog porekla. To bi mu svakako omogućilo da ubrza deportacije zaobilazeći sudske procese. Međutim, očekuje se da će taj proces biti osporavan pred sudovima", navodi Đurđić.
Kako dalje objašnjava, iz Bele kuće su objavili da su neki imigranti prebačeni avionima, uključujući i vojne avione, u zemlje iz kojih su došli. Trampova administracija u međuvremenu proširuje pritvorne centre i saopštava da će slati imigrante u Gvantanamo.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLyHjt_mj8cQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Iz Pentagona je saopšteno da je tokom vikenda tamo poslat dodatni broj vojnika. Taj imigracioni obračun očekivano je izazvao veliki strah u imigrantskim zajednicama širom Amerike.
"Recimo, neki imigranti se plaše da šalju svoju decu u škole. Oni se brinu za svoju i bezbednost svojih porodica, dok lokalne organizacije i vlasti pokušavaju da im pomognu da se upoznaju sa svojim pravima. Prema istraživanjima, veliki broj Amerikanaca podržava deportaciju ilegalnih imigranata koji su osuđeni za nasilna krivična dela i generalno podržavaju deportaciju ilegalnih imigranata. Međutim, taj broj se značajno menja ako, recimo, pitanje glasi: 'Da li podržavate deportaciju ako se ilegalni imigranti odvajaju od svoje dece?' ili 'Ako se hapse u školama, crkvama ili bolnicama?'. Amerikanci se generalno tome protive. Tokom vikenda, širom zemlje organizovani su brojni protesti protiv imigracionog obračuna", navodi dopisnica „Glasa Amerike“ za Insajder.
<h2>Političke posledice i kontroverze oko USAID-a</h2>
Trampova administracija poslala je tokom vikenda na administrativni odmor više desetina zaposlenih u Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID), uključujući i dvojicu visokih zvaničnika koji su nadgledali sigurnosne operacije. Oni su poslati na odmor jer su odbili da predaju poverljiva dokumenta službenicima Odeljenja za vladinu efikasnost (DOČ), čiji je šef Ilon Mask.
Mask je izjavio da se radi na zatvaranju USAID-a, da je o tome razgovarao s predsednikom Trampom i da je on saglasan s tim.
"On je situaciju u USAID-u uporedio s crvom u jabuci i rekao, parafraziram s njegove mreže Eks, da postoje gomile crva, da se to više ne može popraviti, da se mora baciti i da će se agencija zatvoriti. Tramp je novinarima u nedelju izjavio da agenciju vode "radikalni ludaci'. Međutim, visoki zvaničnik Bele kuće izjavio je za agenciju Rojters da je plan Trampa i njegovog tima da se USAID pripoji Stejt departmentu. Potvrđeno je da je Marko Rubio, državni sekretar, imenovan za vršioca dužnosti direktora USAID-a", navodi dopisnica "Glasa Amerike" Milena Đurđić.
Đurđić dodaje da Mask, Tramp i republikanci kritikuju USAID, smatrajući da se troši novac američkih poreskih obveznika i da se promovišu liberalni ciljevi.
Demokrate u Kongresu smatraju da Tramp nema ustavno ovlašćenje da zatvori USAID bez odobrenja Kongresa. Takođe osuđuju činjenicu da Mask ima pristup osetljivim informacijama o zaposlenima u Vladi, kao i to što mu je Tramp dozvolio da prekida isplate iz Vladinog budžeta.
Izvor: Insajder

Teme

Tramp protiv ilegalnih imigranata: FBI i vojska uključeni u deportacije (VIDEO)

Šajnbaum je rekla da je Meksiko prihvatio više od 4.000 deportovanih, od kojih su "velika većina" Meksikanci, preneo je Rojters.
Od kada je predsednik SAD Donald Tramp preuzeo dužnost, nije bilo "značajnog" povećanja broja deportovanih koje je primio Meksiko, istakla je Šajnbaum.
Ona je ranije izjavila da njena administracija nije pristala da Trampova administracija ponovo pokrene program "Ostani u Meksiku", na osnovu kojeg bi se migranti koji nisu Meksikanci vraćali nazad u Meksiko dok čekaju da vlasti Sjedinjenih Američkih Država obrade i reše njihove zahteve.
Izvor: Tanjug

Klaudija Šajnbaum: Meksiko primio migrante koji nisu Meksikanci deportovane iz SAD

"SAD ne mogu da tretiraju kolumbijske migrante kao kriminalce. Ja ne dozvoljavam američkim avionima s kolumbijskim migrantima da uđu na našu teritoriju", naveo je Petro u objavi na društvenoj mreži Iks.
On je dodao da SAD moraju da uspostave protokol za dostojanstven tretman migranata.
Predsednik SAD Donald Tramp je u govoru na inauguraciji obećao da će odmah zaustaviti ilegalne migracije i započeti proces ekstradicije miliona migranata, istovremeno proglasivši vanrednu situaciju na južnoj granici.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/nbc-meksiko-odbija-da-prihvati-americki-avion-sa-deportovanim-migrantima">Meksiko je u subotu 25. januara zabranio američkom vojnom avionu pristup kopnu i privremeno osujetio planove administracije u Vašingtonu da deportuje ilegalne migrante u tu zemlju</a>, preneo je En-Bi-Si njuz (NBC News), pozivajući se na izjave dva neimenovana američka vojna zvaničnika.
Izvor: Tanjug

Kolumbijski predsednik zabranio američkim avionima s migrantima ulazak u zemlju

"Počeli su letovi za deportaciju. Predsednik (SAD Donald) Tramp šalje snažnu i jasnu poruku celom svetu: ako ilegalno uđete u Sjedinjene Američke Države, suočićete se sa teškim posledicama", napisala je ona. 	
CNN prenosi da nije jasno odakle su migranti, ali se veruje da su nedavno prešli granicu i bili su u pritvoru granične patrole. 	
Prvi letovi krenuli su sa vojnog aerodroma Bigs u četvrtak uveče, saopštio je zvaničnik Ministarstva za unutrašnju bezbednost. 	
"Otprilike 75-80 Gvatemalaca je vraćeno u domovinu", rekao je izvor. &nbsp;	
Visoki vojni zvaničnik rekao je ranije ove nedelje za CNN da su ukupno četiri aviona poslata u San Dijego i El Paso da podrže letove za repatrijaciju. 	&nbsp;
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u sredu izvršnu naredbu da obustavi prolazak ilegalnih migranata na američku teritoriju preko južne granice zemlje i naredio njihovo proterivanje. 	
Kako je saopštila je Bela kuća, Tramp je naredio odeljenjima za unutrašnju bezbednost, ministarstvu pravde i Stejt departmentu da preduzmu sve neophodne radnje da proteraju ilegalne imigrante koji ulaze u SAD preko južne granice. 	
Tramp je takođe ograničio pravo ilegalnih migranata koji su ušli na američku teritoriju preko južne granice da ostanu u zemlji pod izgovorom da traže azil. 	Ranije je Tramp u svom prvom govoru kao 47. predsednik SAD obećao da će odmah zaustaviti ulazak ilegalnih imigranata na američku teritoriju i započeti proces izručenja miliona migranata. 	&nbsp;
On je takođe rekao da će mu prvi korak na mestu predsednika biti da uvede vanredno stanje širom zemlje u vezi sa situacijom na južnoj granici Sjedinjenih Američkih Država.
Izvor: Tanjug

Bela kuća: Počela deportacija migranata vojnim avionima

„Ta politika može da pogodi veliki broj Srba, odnosno veliki broj ljudi koji na različite načine koristi razne oblike fleksibilnih imigracionih praksi u Americi - da neko ode tamo, recimo, da bi se porodio ili ode na ’work &amp; travel’ i ostane, pa do onih ljudi koji su većinska migrantska populacija koja beže iz različitih ekonomsko-društveno-političkih okolnosti u Latinskoj Americi. Zaista se radi o milionima ljudi koji mogu da budu pogođeni praksom koja će podrazumevati da se u Americi sada sprovodi nešto što mi, kao Srbija, imamo na našim severnim granicama sa Mađarskom, a to je da će se, bez ikakvih pravnih procedura, veliki broj ljudi koji dolazi na granicu vraćati nazad automatski u Meksiko. Sa druge strane, veliki broj ljudi koji već boravi unutar teritorije SAD će verovatno da se suoči sa imigracionim pritvorom i jednom ubrzanom procedurom proterivanja, koja mnogo košta zaista - u Ameriku dolaze ljudi sa svih krajeva sveta - i da će se ti ljudi vraćati, loviti i živeti u jednoj vrsti anksioznosti koja do sada zaista nije postojala u Americi, koja ima tu čuvenu politiku američkog sna“, naveo je Kovačević.
<h2>„Lov, pritvor i deportacija“</h2>
Kaže da i sam zna naše ljudi koji su otišli na ’work and travel’, pa su ostali, vozili kamion i posle tri godine uspeli da regulišu boravak.
„Tramp će pooštriti tu politiku i migranti - među koje spadaju i Srbi, ljudi sa Balkana i Istočne Evrope – suočiće se, ako on ostvari ono što je najavio u svom pozdravnom govoru, zaista sa jednom praksom koja će podrazumevati lov, pritvor i deportaciju. To je ono što je realno, ali ono što je najviše zabrinjavajuće jeste zapravo to što na granicu sa Meksikom dolazi veliki broj ljudi koji beži iz zemalja u Latinskoj Americi i koji su izbeglice, nisu ekonomski migranti, i koji će biti vraćeni u zemlje poput Meksika, u kojoj postoji kriza vladavine prava, postoje karteli koji se bave krijumčarenjem, postoji veliki rizik da im se u slučaju automatskog povratka iz Amerike u Meksiko zaista na najozbiljniji mogući način prekrše ljudska prava i taj čuveni princip ’non-refoulement’“, objasnio je on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FvMPbQ1vLnOc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Prema njegovim rečima, međunarodno pravo koje obavezuje Ameriku, a pogotovo princip ’non-refoulement’ podrazumeva da se nikada niko ne sme vratiti po nekoj ubrzanoj i neformalnoj proceduri, a da prethodno nisu procenjeni rizici šta će se nekome tamo desiti kad ga vrate.
„Ali, ako uzmem u obzir jednu vrstu agresivnog i populističkog predstavljanja te politike, ja se zaista bojim da će praksa koja će se uvesti, pogotovo pod okriljem vanrednog stanja, podrazumevati izlazak iz svih tih procedura koje postoje u SAD. Ono što je specifično za SAD jeste to što njihov pravni sistem podrazumeva i vrlo jak pravosudni sistem, koji štiti ljudska prava, i ozbiljne pravnike koji se bave tom temom, ali sa druge strane i jednog političara koji je sada verovatno jedan od najmoćnijih ljudi na svetu i koji malo mari za tako nešto. Verovatno će sve te bitke tih povrataka trajati nekoliko godina, ali prakse koje će početi da se primenjuju, kako bi on opravdao najave koje je sad dao, biće pogubne za veliki broj ljudi“, ističe gost Insajder televizije.
<h2>Opasnost da se stanje preslika na manje sile</h2>
Navodi da je sporno i to što je poslednja instanca u SAD Vrhovni sud i posle toga se ne može tužiti Amerika nekom međunarodnom telu za zaštitu ljudskih prava, dok mi u Srbiji, primera radi, imamo i Strazbur i komitete UN.
„To je jedna moćna imperijalna sila, koja i kada sprovodi neke nezakonite prakse i kada domaći sudovi donose odluke kojima se ustanovljavaju te neke nezakonite prakse - ta praksa se nastavlja iz prostog razloga što vi nemate neki mehanizam kojim ćete tu tako moćnu zemlju odvesti pred neko međunarodno telo, pa tako i dalje, i posle 20 godina, postoji Gvantanamo. To će sada biti zaista jedan veliki izazov koji se naslanja na nešto što mi i lično svedočimo kao državljani Srbije, jer smo zemlja sused Mađarske. A ono što rade velike imperijalne sile na globalnom nivou vrlo često se prenosi na neke manje sile, koje prosto u tome vide neki svoj interes, a antimigrantski narativ i antimigraciona politika je nešto što, nažalost, dovodi do toga da se i ovaj kontinent na kojem mi živimo ubrzano menja i verujem da ćemo vrlo brzo trpeti posledice“, upozorava Kovačević.
Stručnjaci su, inače, već ocenili da će Trampova odluka o ukidanju prava na državljanstvo rođenjem biti teška za sprovođenje, jer pravo na državljanstvo rođenjem garantuje američki Ustav. Kovačević navodi da Amerikanci mogu da se ponose Ustavom.
„Vi imate političare koji u nekim vrlo strastvenim govorima, koji su zapaljivi i koji zaista dovode do toga da neko i pobedi na američkim izborima, govore neke stvari koje se duboko kose s nečim čime Amerikanci mogu da se ponose, a to je taj Ustav koji je 200 i nešto godina star i koji se uvek interpretira u svetlu vremena u kojem živi i koji suštinski govori o kontinuitetu jedne zemlje koju možemo mi da kritikujemo iz jednog ili drugog razloga i zbog miliona različitih stvari, ali američki Ustav, Povelja o prava i generalno taj građanski pokret u Americi izvršili su globalni uticaj na građanska i politička prava. I vi sad imate nekog ko će da udari u tako nešto“, kazao je Kovačević.
<h2>Milioni ljudi će ispaštati</h2>
Upitan da li jedna predsednička odluka može da utiče na pravosudni sistem, on je rekao da je to sada zapravo veliko pitanje.
„Vrhovni sud jeste više republikanski nego što je demokratski, ali sa druge strane pitanja koja su pokrenuta su pitanja oko kojih postoji konsenzus bez obzira da li ste republikanac ili demokrata, da li ste više centar, desno ili levo ili liberalni i prosto ne mogu da predvidim na koji način će se to razrešiti, pogotovo što te stvari mogu da se dešavaju na federalnom nivou. Ali ono što je sigurno jeste da će veliki broj ljudi, dok se te stvari razreše, trpeti određene vrste posledica i biti u situaciji da moraju da se bore da drže državljanstvo ili da ne budu deportovani ili da dokažu da je njihov boravak nakon određenog vremena postao zakonit. I to je ono što će stvoriti jednu vrstu muke za više miliona ljudi“, navodi Kovačević.
Smatra da će u SAD politika napraviti mnogo ozbiljniji disbalans u odnosu na vladavinu prava nego što je to dosad bio slučaj.
„To je ono čega se ja bojim i to je taj jedan trend pada dostignutog nivoa zaštite ljudskih prava. Verujte mi, možemo da kritikujemo Ameriku i za Izrael, i za Gazu, i za započinjanje ratova na Bliskom istoku, i za milion drugih negativnih imperijalnih stvari, ali Amerika je i dalje - verovatno će to pokazati i pravna borba protiv ovih politika - kolevka slobode građanskih i političkih prava, u šta će se na ovaj način sada ipak invazivno ući“, zaključio je Nikola Kovačević.
Izvor: Insajder

Pravnik Nikola Kovačević za „Svet i mi“: Trampova politika o migrantima može da pogodi i veliki broj Srba (VIDEO)

Najviše evidentiranih migranata je poreklom iz Sirije - 38,19 odsto, Avganistana (19,93 %), Turske (11,95 %), Maroka (6,55 %) i Iraka (3,44 %), navodi se u saopštenju Komesarijata.&nbsp;
Prema polno-uzrasnoj strukturi, najzastupljeniji su bili punoletni muškarci - 76,45 odsto, zatim maloletni muškarci - 14,70 odsto, punoletne žene - 6,01 odsto i maloletne žene 2,84 odsto.&nbsp;
Ističe se da su se <a href="https://insajder.net/prenosimo/centar-za-zastitu-i-pomoc-traziocima-azila-u-srbiju-ove-godine-uslo-45-000-iregularnih-migranata">migranti </a>prošle godine u Srbiji zadržavali u proseku 14 dana, tokom 2023. godne 12 dana, a 16 dana tokom 2022.&nbsp;
Komesarijat navodi da se trenutno u centrima nalazi 416 osoba, smeštenih u sedam prihvatnih i centara za azil, a popunjenost kapaciteta u centrima trenutno je 13 odsto.&nbsp;
Svaki migrant, kako se navodi, dobio je dobio je smeštaj, hranu, odeću i medicinsku negu, dok je za decu smeštenu u centrima obezbeđen i pristup obrazovanju.
Izvor: FoNet

Migranti