"Prošle nedelje je 10.000 migranata stizalo do severne granice svakog dana", naveo je Lopez Obrador na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.
On je istakao da vlasti Meksika moraju da se pozabave osnovnim uzrocima koji dovode do migracije, uključujući potrebu ljudi da nađu posao i poboljšaju svoj životni standard.
"Ono što nam je potrebno je da izgradimo mostove razumevanja i saradnje kako ljudi ne bi bili primorani da migriraju", rekao je Lopez Obrador.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Predsednik Meksika: Oko 10.000 migranata stiže na granicu sa SAD svakog dana

Kako se navodi, policajci sa graničnog prelaza "Bogorodica" su na benzinskoj pumpi na autoputu A1, u blizini granice sa Grčkom, lišili slobode A.D. (32) iz ​​Srbije zbog sumnje da je izvršio krivično delo "krijumčarenje migranata".
"Prethodno na naplatnoj stanici Smokvica svojim putničkim vozilom audi A3, skopskih registarskih oznaka nije stao na znak da stane, a policija ga je uhvatila dok je na benzinskoj pumpi iskrcavao osam migranata iz Sirije", precizira se u saopštenju.
Srpski državljanin A.D, koji je uhapšen juče popodne zadržan je u policijskoj stanici. Obavešten je tužilac za organizovani kriminal iz Skoplja i nakon kompletne dokumentacije protiv njega će biti podneta krivična prijava, a migranti su prebačeni u prihvatno-tranzitni centar u Đevđeliji.
Izvor: Beta

Srpski državljanin uhapšen u Severnoj Makedoniji zbog krijumčarenja osam migranata

Među putnicima trajekta bilo je 83 migranta koji su prebačeni sa Lampeduze, navodi se u saopštenju obalske straže, prenosi Rojters.&nbsp;
Tokom spasavanja obalska straža je koristila vodene topove za hlađenje delova trajekta zahvaćenim požarom, koji je izbio u mašinskoj prostoriji u petak kasno uveče, navodi se u saopštenju.
Od početka godine oko 127.000 migranata ušlo je u Italiju, što je dvostruko više nego u istom periodu 2022. <a href="https://insajder.net/prenosimo/tragedija-kod-lampeduze-pronadeno-telo-novorodenceta-u-camcu-sa-migrantima-foto">Mnogi od njih stižu u Italiju upravo preko Lampeduze, najjužnijeg italijanskog ostrva.&nbsp;</a>
Izvor: Tanjug

Spašeno 177 ljudi iz zapaljenog trajekta sa migrantima

Ona je odbacila amandman koji je <a href="https://insajder.net/prenosimo/racije-sirom-nemacke-zbog-krijumcarenja-migranata">Nemačka</a> predstavila o statusu i ulozi nevladinih organizacija, dok je u četvrtak u Briselu usvojena reforma Pakta o azilu i imigraciji. 
 
Tekst su odobrile zemlje članice Evropske unije, ali je Italija, iznenađena kasnim podnošenjem nemačkog amandmana, izrazila rezerve i zatražila period za razmišljanje. 
 
"Taj amandman je "korak unazad" i "zato predlažemo još jedan amandman prema kojem je država odgovorna za doček migranata koji se prevoze na brodu nevladinih organizacija država koja nosi &nbsp;njihovu zastavu", rekla je Đorđa Meloni novinarima na marginama samita mediteranskih zemalja Evropske unije na Malti. 
 
Prema informacijama koje su preneli italijanski mediji, italijanski amandman su odbacili ministri unutrašnjih poslova koji su se u četvrtak sastali iza zatvorenih vrata u Briselu. 
 
Rim zamera Berlinu što finansira nekoliko humanitarnih nevladinih organizacija na Mediteranu, od kojih neke rade pod nemačkom zastavom.
Podsećamo da su ranije predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i italijanska premijerka Đorđa Meloni <a href="https://insajder.net/prenosimo/meloni-i-fon-der-lajen-na-ostrvu-lampeduza-u-jeku-migrantske-krize">obišle italijansko ostrvo Lampeduza pogođeno migrantskom krizom</a>.
Izvor: Beta

Meloni: Italija više ne želi da prima migrante koje su spasile strane NVO

Između juna i avgusta ove godine 990 ljudi je stradalo u brodolomima u centralnom Mediteranu, najopasnijoj pomorskoj ruti na svetu, koja povezuje severnu Afriku i Evropu. 
 
UNICEF je saopštio da su u toj oblasti 334 migranta izgubila život tokom leta 2022. godine. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/cetrdeset-jedan-migrant-poginuo-u-brodolomu-kod-obala-italije">Do Italije</a> je pokušalo da stigne 11.600 "maloletnika bez pratnje" od januara do sredine septembra - 60 odsto više nego u istom periodu 2022. godine (7.200). 
 
Po podacima <a href="https://insajder.net/prenosimo/unhcr-ove-godine-oko-186-000-migranata-i-izbeglica-stiglo-na-jug-evrope">Visokog komesarijata UN za izbeglice</a>, bilo je više od 2.500 mrtvih ili nestalih migranata između 1. januara i 24. septembra 2023, što je povećanje od 50 odsto u toku jedne godine.
Izvor: Beta

Triput više migranata se ovog leta udavilo u Sredozemnom moru nego u leto 2022.

Dodaje se da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/tragedija-kod-lampeduze-pronadeno-telo-novorodenceta-u-camcu-sa-migrantima-foto">najveći broj njih ušao u Italiju</a> - više od 130.000, što je povećanje od 83 odsto u odnosu na prošlu godinu, prenosi AP. 	
Ostali su otišli u Grčku, Španiju, na Kipar i Maltu. 	
Istovremeno, od januara do 24. septembra ove godine je stradalo ili se vodi kao nestalo skoro 2.800 ljudi koji su pokušavali da pređu Mediteran, što je značajan porast u odnosu na 1.680 osoba koje su umrle ili nestale u istom periodu 2022. godine. 	
Najveći broj izbeglica i <a href="https://insajder.net/teme/mestani-sela-u-okolini-subotice-i-dalje-u-strahu-od-obracuna-krijumcarskih-bandi-video">migranata</a> koji su pokušali da preko Mediterana stignu do Evrope je iz Tunisa - više od 102.000 njih, navodi se u izveštaju. 	Oko 30.000 osoba je spaseno na moru ili je presretnuto i iskrcano u Tunisu, dok je skoro 11.000 iskrcano u Libiji. 	
Iz UNHCR-a napominju da se migranti i izbeglice koji pokušavaju da stignu do juga Evrope suočavaju sa "užasnim uslovima".
Izvor: Tanjug

UNHCR: Ove godine oko 186.000 migranata i izbeglica stiglo na jug Evrope

Četiri Vijetnamke i dve Iračanke skrivale su se satima u kamionu s bananama u severnoj Francuskoj, a verovale su da putuju za Veliku Britaniju ili Irsku. 
 
Kada su shvatile da kamion ide u suprotnom smeru, migrantkinje su se uspaničile u hladnom, skučenom, i mračnom prostoru tovarnog dela kamiona, a jedna od njih je uspela da telefonom pozove novinara BBC u Londonu, koji je kontaktirao francusku policiju. 
 
BBC je izvestio da je žena slala tekstualne poruke, GPS-lokaciju kamiona i kratke video snimke koji pokazuju migrantkinje kako se u panici bore za vazduh. 
 
Francuska policija je ubrzo ušla u trag kamionu i uspela da ga presretne i zaustavi na autoputu, a vlasti su pokrenule istragu. 
 
Hiljade migranata koji traže bolji život u Velikoj Britaniji pokušavaju da pređu iz severne Francuske u Veliku Britaniju tako što se, dovodeći svoje živote u opasnost, skrivaju u kamionima ili prelaze Kanal Lamanš nebezbednim malim čamcima. 
 
Godine 2019. 39 migranata iz Vijetnama koji su obilato platili krijumčare ljudi da ih uvedu u Veliku Britaniju se ugušilo u kamionskoj prikolici na putu za Englesku. 
 
Konzervativna vlada britanskog premijera Rišija Sunaka pokušava da saseče ulazak ilegalnih migranata, pa je usvojila kontroverzni zakon koji migrante pristigle čamcima, izlaže pritvaranju i trajnoj deportaciji u matičnu državu ili treće zemlje. 
 
Jedina treća zemlja koja je pristala da ih preuzme je Ruanda, a tamo još niko nije poslat jer se taj propis osporava pred sudovima u Velikoj Britaniji.
Izvor: Tanjug

Šest migrantkinja spaseno iz kamiona-hladnjače u Francuskoj

Nakon potere zbog sumnje da se u "škodi superb" prevoze ilegalni migranti, policija je 24. septembra na auto-putu Niš – Beograd, kod Mihajlovca, zaustavila ovo vozilo kojim je upravljao osumnjičeni.&nbsp;
On se prethodno oglušio na svetlosne i zvučne signale policije.&nbsp;
Smederevska policija je u automobilu zatekla 12 državljana Sirije bez dokumenata i zakonskog osnova za boravak u Srbiji.&nbsp;
Kako se sumnja, N. M. je automobil iznajmio od jedne beogradske "rent-a-kar" agencije sa namerom da migrante preveze od Dimitrovgrada do Beograda, uz novčanu naknadu od 600 evra.&nbsp;
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on je, uz krivičnu prijavu priveden osnovnom javnom tužiocu, na čiji predlog mu je Osnovni sud u Smederevu odredio pritvor u trajanju do 30 dana.
Podsetimo, <a href="https://insajder.net/teme/mestani-sela-u-okolini-subotice-i-dalje-u-strahu-od-obracuna-krijumcarskih-bandi-video">oko 370 iregularnih migranata</a> pronađeno je prošle nedelje u velikoj policijskoj akciji na severu Srbije. Migranti su prevezeni u prihvatne centre, a u akciji je zaplenjeno više komada automatskog oružja.
Izvor: Tanjug

Uhapšen u Smederevu zbog krijumčarenja migranata

Napominje da treba razdvojiti migrante, kao ljude koji beže iz raznih razloga i dolaze u Srbiju, od kriminalaca koji su iz migrantske populacije, koji su uključeni u kriminalne grupe koje se bore za prevlast na srpskoj granici sa Mađarskom, i koji su bili vinovnici<a href="https://insajder.net/prenosimo/orban-napadnuta-zajednicka-granicna-patrola-madarske-i-srbije"> jučerašnjeg napada migranata na graničnu patrolu Srbije i Mađarske.</a>
"U tom smislu kriminalne bande, među kojima ima kriminalaca migranata, jačaju u Srbiji zbog politike ograde i zida Mađarske, koja te ljude gura svakodnevno nazad u Srbiju. Juče je preko hiljadu ljudi gurnuto preko granice, protivno sporazumu o readmisiji", rekao je on.
Dodaje da u takvoj situaciji kada se sporazum o readmisiji ne poštuje, i kada mađarske vlasti svakodnevno guraju ljude preko granice, ti isti ljudi postaju žrtve krijumčarenja i kriminalnih bandi koje na tome zarađuju.
Komentarišući izjavu premijera Mađarske, Viktora Orbana, da je briselski migracioni pakt propao, Đurović je rekao da pakt još nije zaključen i nije formalizovan na nivou EU, ali da su u EU Mađarska i Poljska te koje su protivne onome što je dogovoreno.&nbsp;
Kako je naveo, briselski migracioni pakt i dalje manjka zbog toga što solidarnost nije ispoštovana, i što mnoge zemlje članice mogu da odbiju da prime izbeglice na uštrb onih drugih koji moraju da ih prime, a to su zemlje članice EU koje se nalaze na spoljnjim granicama EU.
"U tom smislu, kritika verovatno ima jednu političku dimenziju, i Orbanov argument ove situacije je da Mađarska treba da nastavi dalje sa korišćenjem sile prema izbeglicama, i sa politikom ograda, međutim u praksi su stvari potpuno drugačije. Ta politika, barem kada je reč o Srbiji, proizvodi mnoge probleme, a najveći su oružane bande krijumčara koje se bore za prevlast na našim severnim granicama", ocenio je on.
Kako je objasnio, kriminalci iz migrantske populacije koji su krijumčari, iz različitih zemalja Azije i Afrike, su ljudi koji krijumčare zajedno sa lokalnim građanima koji su uključeni u pomaganju drugim izbeglicama i migantima da pređu granicu.
Napominje da sa njima mora da se suoči policija i da svojim prisustvom u uniformim u urbanim mestima odbije i otkloni opasnost kako ne bi dolazilo do incidenata i kako bi se građani osećali bezbedno.
"Građani su uznemireni zbog sukoba kriminalnih krijumčarskih bandi duž graničnih pojaseva. Iako se većina sukoba dešava van urbanih mesta, bili smo svedoci, u Subotici, sukobima čak i u urbanim mestima", rekao je Đurović.
Kaže da izbegli ljudi, koji nisu deo kriminalne migrantske populacije, dolaze najviše iz pravca Sirije, Avganistana, zajedno sa porodicom, zbog zemljotresa i loših uslova, i dodaje da oko 20 odsto svih izbeglica duž granica Srbije sa Mađarskom i Hrvatskom, čine porodice.
Izvor: Tanjug

Đurović: Eskalacija problema migranata u Srbiji rezultat politike ograda i zida

"BiH je problem jer ne funkcioniše, a ne zato jer tamo postoji neki tajni plan da Evropu preplave s milionima migranata. Jedini način da se to reši je da se BiH što pre integriše u EU", rekao je Milanović novinarima u sklopu "Diplomatske berbe", prenela je njegova pres služba.
On je tako odgovorio na pitanje o najavi Slovenije da će zbog <a href="https://insajder.net/teme/dordevic-za-marker-kontrola-teritorije-glavni-uzrok-incidenata-i-sukoba-na-migrantskoj-ruti-video">velikog priliva ilegalnih migranata</a> uz granicu s Hrvatskom postaviti policijske punktove.
Milanović je ocenio da Slovenija to radi zbog domaće javnosti, rekavši da to razume, ali da postoji i drugačije rešenje za problem migranata koji dolaze iz BiH.
"BiH se tretira kao kolonija, ne da im se da dišu, kritikuje se jedne, pa druge. Hajde da ih probamo malo dublje inkorporisati u EU", rekao je hrvatski predsednik.
On je dodao da je to Hrvatskoj važno jer je BiH na neki način 'u trbuhu' Hrvatske, a nije Hrvatska. 
 
 "Ako Ukrajina može biti kandidat, onda je BiH trebalo već da bude u EU", ocenio je Milanović.
Izvor: Beta
&nbsp;

Migranti