<p>"Kada je neko osuđen za ratne zločine, onda je potpuno &nbsp;jasno kakva je njegova istorijska uloga. Ovo nije ništa novo, ovo je jedan kontinuitet koji mi gledamo kroz rehabilitaciju ratnih zločina i zločinaca iz 90-ih godina i kroz heroizaciju istih. General Pavković šta god da je radio kao načelnik generalštaba, on je osuđen izvan svake sumnje za ratne zločine. Danas je to već deo istorije, to naravno nije ušlo u naše udžbenike istorije, ali je neporecivo kakvi su sve zločini počinjeni na Kosovu prema civilima. Juče smo se sećali naših žrtava u NATO bombardovanju, malo ko je pomenuo da je Beograd, iako zvuči grubo, okovan masovnim grobnicama. Mi se sećamo posle 2000. godine kada je bilo moguće otvorenije pričati o tome, kako je izgledalo vađenje hladnjača iz jezera, recimo u Petrovom selu, hladnjače iz koje je virela dečija ruka. To su stvarno jezive stvari."</p>
<p>Kada pogledamo dešavanja na ulicama, vidimo da policija često stoji između građana i huligana. Međutim, kada se osvrnemo na konkurs Ustanove kulture Ćuprija, način na koji je organizovan i pravila koja su postavljena, dolazimo do zaključka da je situacija još dramatičnija.</p>
<p>"Trenutna vlast pokušava da nam indukuje sve ono što su bile te antivrednosti devedesetih godina, sve ono što je bila ta politika mržnje po svetu koja je kulminirala u ratnim zločinima, da nam negde to poturi kao temelje našeg identiteta. Ni ratni zločinci ne mogu i ne smeju biti identifikovani sa čitavim narodom, što vlast konstantno radi. Ako ne odvojite ono što su optuženici i osuđenici za ratne zločine od ljudi koji nemaju veze sa tim. Vi ste u stvari čitavo naše društvo identifikovali sa zločinom što ne sme da se dešava."</p>
<p>I danas svedočimo pokušajima negiranja zločina. Jučerašnja emisija na jednoj televiziji bila je još jedan primer toga, gde se poricalo postojanje bilo kakvih zločina koje su počinile Crvene beretke, počevši od ubistva Stambolića do ubistva Slavka Ćuruvije.</p>
<p>"Postoji čitav niz presuda – ne samo u Hagu, već i na nacionalnim sudovima, uključujući Sud za ratne zločine, gde postoji obilje dokaza o tim zločinima. Ipak, sada se sve to negira. U tim televizijskim debatama ne učestvuju samo vaše kolege, već i moje, a cilj im je da stvore iskrivljenu sliku devedesetih, kako bi se ta politika, u suštini zločina, rehabilitovala i počinioci oslobodili krivice. Oduvek sam to doživljavao kao pripremu za neki budući sukob. Jedan od lidera vladajuće koalicije, Ivica Dačić, zajedno sa Vulinom, često ponavlja da nisu zadovoljni trenutnom političkom situacijom na Zapadnom Balkanu, navodeći da je ono što se desilo tek „prvo poluvreme“. Sve to bilo je u funkciji dominacije u regionu i pripreme za nova rešenja, koja bi mogla dovesti do ozbiljnih sukoba. Ipak, zbog trenutne situacije u Srbiji, aktuelna vlast nije u stanju da izazove ozbiljniju nestabilnost u regionu. Čak ni ne kriju da im je to bila namera."</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0nMnlul13Bc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>U obrazloženju pobedničkog rešenja murala naglašava se da je poseban akcenat stavljen na portret Nebojše Pavkovića, uz simbole poput orla krstaša, ordena časti i nacionalne zastave. Pozadina uključuje elemente prirode i simboliku srpske loze, dok autorka navodi da time jasno asocira na slobodu kojoj teži svaki čovek, pa i sam general Nebojša Pavković.</p>
<p>"Uvek je pitanje šta je sloboda. Šta je sa našim individualnim i društvenim slobodama? Slobode nisu samo ni politička kategorija ili nekakva individualna. Šta je sa ekonomskim slobodama? Kakva prava imaju strani građani u nekim od kompanijama, koje su ovde došle i dobile državne subvencije. Ako vidimo radnike i radnice u pelenama i tako dalje, gde je tu nekakva apstraktna priča o slobodi? Ljudi na individualnom nivou žive sa vrlo ograničenim i redukovanim slobodama," rekao je istoričar Milivoj Bešlin.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Istoričar Milivoj Bešlin: "Trenutna vlast pokušava da nam indukuje antivrednosti devedesetih godina" (VIDEO)