“Rusija i Ukrajina moraju ispregovarati prekid vatre i dugotrajan mir. Vreme je za sporazum”, rekao je Keli, navodeći da je Tramp dao do znanja da to mora biti učinjeno do 8. avgusta.&nbsp;
Keli je poručio da su “SAD spremne da primene dodatne mere, kako bi osigurale mir”, javlja Rojters.&nbsp;
Podsećamo da je predsednik SAD Donald Tramp objavio 28. jula da će smanjiti rok od 50 dana dat 14. jula ruskom predsedniku Vladimiru Putinu za prekid rata u Ukrajini, pod pretnjom oštrih američkih sankcija protiv Rusije.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-razocaran-sam-putinom-ali-nisam-zavrsio-s-njim">Američki predsednik je u Tarnberiju u Škotskoj, rekao da je "razočaran" svojim ruskim kolegom,</a> a posle najave o smanjenju roka rekao je da sada daje Putinu 10 do 12 dana da zaustavi rat u Ukrajini. 
 
 "Fiksiram novi granični datum od oko 10 do 12 dana od danas. Nema nikakvog razloga da se čeka. Ne vidimo nikakav napredak", rekao je američki predsednik. 
 
 On je prethodno najavio da će smanjiti Putinu rok od 50 dana koji mu je dao.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp zahteva prekid rata u Ukrajini do 8. avgusta

On je rekao da je na<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/okoncana-treca-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-postignut-dogovor-o-razmeni"> trećoj rundi pregovora </a>u Istanbulu ukrajinska strana izrazila spremnost na prekid vatre, pre svega kad je reč o udarima na kritičnu i civilnu infrastrukturu, javlja Unijan.
"Razgovarali smo i o daljim fazama razmene zarobljenika i civila. Ruska strana je pristala na povratak ljudi koji su u zarobljeništvu duže od tri godine, uključujući teško ranjene i mlade", rekao je Umerov.
Dodao je da Ukrajina ne namerava da razmenjuje civile i decu.
"Govorimo o povratku. Civili i deca samo treba da budu vraćeni", rekao je on.
Sa druge strane, šef ruske delegacije u pregovorima sa Ukrajinom, Vladimir Medinski, rekao je da susret Putina i Zelenskog mora biti pripremljen na odgovarajući način.
"Susretom lidera Rusije i Ukrajine treba da bude stavljena tačka na sve", rekao je Medinski, ističući da je za njihov susret potrebno razraditi uslove sporazuma, prenose ruski mediji.
Treća runda pregovora u Istanbulu trajala je oko 40 minuta.
Uoči početka pregovora, održan je sastanak u četiri oka između Umerova i šefa ruske pregovaračke delegacije Vladimira Medinskog.
U palati Čiragan, gde su održani pregovori, bili su prisutni i turski zvaničnici.
Izvor: Tanjug

Ukrajinska delegacija: Predložili smo da se sastanak Zelenskog i Putina održi pre kraja avgusta

Pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina i šef ruske delegacije na pregovorima Vladimir Medinski rekao je nakon treće runde da je Rusija ponudila Ukrajini razmenu najmanje 1.200 ratnih zarobljenika sa obe strane, kao i da Kijev razmotri pitanje kratkih prekida vatre od 24 ili 48 sati kako bi se preuzeli ranjenici i tela poginulih vojnika.
Rusija je ponudila da preda tela još tri hiljade ukrajinskih vojnika, dodajući da je Moskva do sada vratila Kijevu tela više od 7.000 ukrajinskih vojnika, ali dodala i da će se neograničene medicinske razmene teško ranjenih i bolesnih ljudi na borbenoj liniji nastaviti.
Medinski je naveo da je ruska delegacija ponudila da Ukrajina formira tri radne grupe koje bi radile onlajn.
Dodao je da su sanitarne ekipe obe strane izložene prevelikom riziku u "sivoj zoni" na frontu.
Dve strane razmatrale su pitanje povratka civila raseljenih kao rezultat vojnih operacija.
Govoreći o stavovima iznetim u memorandumima tokom prethodnih rundi, Medinski je rekao da su oni veoma udaljeni jedan od drugog i izrazio nadu za operativne kontakte sa ukrajinskom stranom ne samo na nivou delegacija, već i na nivou radnih grupa.
Medinski je rekao da nisu svi raseljeni stanovnici ruske Kurske oblasti vraćeni kućama, već da je njih 30 pritvoreno "iz nepoznatog razloga" i da Kijev mora da razjasni njihov status.
On je naveo da su svi humanitarni sporazumi iz druge runde ispunjeni.
Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i šef ukrajinske delegacije na pregovorima Rustem Umerov izjavio je nakon sastanka da Ukrajina nastavlja da insistira na potpunom i bezuslovnom prekidu vatre kao neophodnoj osnovi za efikasnu diplomatiju.
"Spremni smo za prekid vatre sada i za početak značajnih mirovnih pregovora. I na obe strane je da se slože oko ovog osnovnog koraka ka miru. Naglašavamo da prekid vatre mora biti iskren. Mora da uključuje potpuni prekid napada na civile i kritičnu infrastrukturu. Mogući su pravi koraci – i svaka strana mora da pokaže konstruktivan i realističan pristup", rekao je Umerov.
Treća runda pregovora trajala je oko 40 minuta.
Uoči početka pregovora, održan je sastanak u četiri oka između Umerova i Medinskog.
U palati Čiragan, gde su održani pregovori, bili su prisutni i turski zvaničnici.
Izvor: Tanjug

Okončana treća runda pregovora Rusije i Ukrajine, postignut dogovor o razmeni

Rubio je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovim na marginama godišnjeg foruma Asocijacije zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), na kom su se okupili ministri spoljnih poslova zemalja članica tog trgovinskog saveza.&nbsp;
On je izjavio da je njegov razgovor sa Lavrovim bio, kako je naveo, "novi i drugačiji pristup" u razmatranju pregovora o primirju sa Ukrajinom, koji između te zemjle i Rusije traje od 2022. godine.&nbsp;
"Ne bih to okarakterisao kao nešto što garantuje mir, ali to je koncept koji ćuponovo poneti predsedniku (SAD Donaldu trampu)", rekao je Rubio i dodao sa su on i Lavrov podelili ideje o tome kako bi sukob Rusije i Ukrajine mogao da se završi.&nbsp;
"Potrebna nam je mapa puta za dalje postupanje u tome kako se ovaj sukob može završiti. Nastavićemo da budemo uključeni tamo gde vidimo prilike da napravimo razliku", dodao je on.&nbsp;
Rubio se sastao i sa drugim ministrima spoljnih poslova, među kojima su zvaničnici zemalja kojima SAD uvode povećane carine od 1. avgusta.&nbsp;
On je, tokom razgovora sa tim ministrima, rekao da "Indo-pacifički region ostaje centralna tačka spoljne politike SAD".&nbsp;
"Kada čujem u vestima da bi SAD ili svet možda mogli biti ometeni događajima u drugim delovima planete, rekao bih da je ometanje nemoguće, jer je naš čvrst stav i realnost da će se ovaj vek i priča narednih 50 godina u velikoj meri pisati ovde u ovom regionu", rekao je Rubio ministrima i dodao da SAD sa državama ASEAN namerava da nastavi partnerstva bez traženja odobrenja bilo kog drugog svetskog aktera.&nbsp;
Očekuje se da se Rubio sastane i sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jiem.&nbsp;
Rubio se danas sastao i sa premijerom Malezije Anvarom Ibrahimom, a sa ministrom spoljnih poslova te zemlje potpisao memorandum o civilnoj nuklearnoj energiji, koji otvara pregovore o formalnijem sporazumu o nuklearnoj saradnji.&nbsp;
Taj sporazum omogućava vladi SAD i američkim kompanijama da sarađuju i ulažu u civilne energetske nuklearne programe u drugim zemljama, pod strogim nadzorom.
Izvor: Beta

Rubio: SAD i Rusija razmenile ideje o mirovnim pregovorima sa Ukrajinom

On je naveo da će Moskva objaviti dogovorene datume čim ih dobije, preneo je Tanjug.
Peskov je podsetio na ranije dogovore o razmeni zarobljenika po formuli „1.000 za 1.000“ i povratku teško bolesnih i mladih zatvorenika.
Komentarišući isporuke oružja Ukrajini od strane SAD i Evrope, Peskov je ocenio da Zapad podržava nastavak sukoba, navodeći da isporuke oružja Kijevu najverovatnije nisu usmerene ka <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">mirovnom </a>rešenju, već ka produžavanju vojnih operacija.
On je dodao da postoje kontradiktorne informacije o količinama oružja koje stižu u Ukrajinu.
Peskov je saopštio da će ruski predsednik Vladimir Putin primiti šefa Rosfinmonitoringa Jurija Čihančina, koji će podneti izveštaj o radu finansijske obaveštajne službe.
Takođe je rekao da će Kremlj pažljivo pratiti informacije o novom paketu sankcija Evropske unije protiv Rusije, najavljenom kao najstrožiji paket od 2022. godine, koji bi mogao da utiče na ruske prihode od nafte i finansijske operacije.
Peskov je ponovio da je ruski stav o sankcijama „dobro poznat“.
Na pitanje o listi neprijateljskih zemalja prema Rusiji, Peskov je naveo da spisak nije dogmatski i da može da bude revidiran ukoliko se promene bilateralni odnosi, ali da za sada nema promena.
Govoreći o posledicama sankcija, Peskov je istakao da je Rusija stekla veliko iskustvo u njihovom minimiziranju i da će „nastaviti da koristi to znanje“.
Rusija, kako je rekao, visoko ceni napore američkog predsednika Donalda Trampa u pokušajima da se pokrene pregovarački proces sa Ukrajinom i vidi potencijal za obnavljanje trgovinskih i ekonomskih odnosa sa Sjedinjenim Državama, uključujući mogućnost zajedničkih projekata.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/peskov-treca-runda-direktnih-pregovora-moskve-sa-kijevom-ocekuje-se-sledece-nedelje">Peskov</a> je ocenio da su američke sankcije protiv Rusije nezakonite i da štete preduzećima obe zemlje.
Komentarišući smrt bivšeg ruskog ministra saobraćaja Romana Starovojta, Peskov je izrazio šok i naveo da je istraga u toku i rekao da nije na Kremlju da spekuliše o okolnostima.
Izvor: Tanjug

Peskov: Rusija još uvek čeka da Ukrajina predloži datume za novu rundu pregovora

"Ukrajina treba da se vrati izvorima svoje državnosti i da sledi duh i slovo dokumenata koji su stvorili njenu pravnu osnovu", rekao je on u intervjuu za Mađar nemzet.
Lavrov je u tom intervjuu ukazao i na to da se "vojne avanture u Jugoslaviji, Iraku i Libiji ne mogu objasniti namerom da se brani teritorija zemalja članica".
"Od koga su se zemlje NATO-a tamo branile? Ko ih je napao? Stoga, pojava baza NATO-a u Ukrajini i uvlačenje same Ukrajine u zaraćeni savez predstavljaju direktnu pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti", naglasio je Lavrov za mađarski list.
Prema njegovim rečima, Severnoatlantski savez odavno više nije odbrambeni savez, kako tvrde lideri zemalja NATO-a.
Lavrov je, takođe, podsetio da je 1970. godine Generalna skupština UN usvojila Deklaraciju o principima međunarodnog prava, u kojoj je navedeno da se princip teritorijalnog integriteta primenjuje na države čije vlasti poštuju princip jednakosti i samoopredeljenja naroda.
"Svakom nepristrasnom posmatraču je očigledno da kijevski režim, koji je rusofobiju uzdigao u rang državne politike, ne predstavlja stanovništvo koje govori ruskim jezikom u Ukrajini, uključujući Krim, Sevastopolj, Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson", istakao je on.
Lavrov je naglasio da Rusija ne planira da napada evropske zemlje, a još manje da ih okupira.
"Takve optužbe zaista postoje. Čujemo ih. Moguće je da oni koji ih iznose znaju više o planovima Rusije nego mi sami... Mi nismo upoznati sa bilo kakvim ‘planovima da napadnemo Evropu’, a kamoli da je okupiramo", rekao je šef ruske diplomatije, komentarišući izveštaje nekoliko zapadnih obaveštajnih službi koji tvrde da predsednik Rusije Vladimir Putin navodno namerava da okupira Evropu i proširi tamo ruski uticaj.
Prema njegovim rečima, u javno mnjenje na Zapadu se uporno usađuje teza o navodnoj pretnji koja dolazi iz Rusije.
"Ako govorimo ozbiljno, verovatno su u pravu oni eksperti i analitičari koji smatraju da vladajući krugovi u evropskim i severnoameričkim zemljama svesno grade sliku Rusije kao neprijatelja kako bi ujedinili stanovništvo umorno od socijalnih i ekonomskih problema", istakao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, oni neprestano demonizuju Rusiju uz pomoć manipulacija u informacionom prostoru.
"U javnu svest usađuju ideju o navodnim imperijalnim ambicijama ruskog rukovodstva", naveo je Lavrov.
On je dodao da, podgrevanjem mita o ruskoj pretnji, zapadni lideri pokušavaju da skrenu pažnju sa svojih neuspeha u rešavanju stvarnih problema kao što su inflacija, rast nezaposlenosti, pad realnih prihoda stanovništva, ilegalna migracija i prateći porast kriminala.
Korišćenje termina "aneksija" u vezi sa Krimom i novim regionima je neumesno i neprihvatljivo, rekao je ruski ministar inostranih poslova.
"Na Zapadu, iz nekog razloga, kada se pozivaju na Povelju UN, citiraju je veoma selektivno, izvlačeći, na primer, samo princip teritorijalnog integriteta, dok pritom ignorišu pravo naroda na samoopredeljenje i obavezu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik i religiju. To je čista manipulacija i pokazatelj dvostrukih standarda", zaključio je Lavrov.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">Druga runda pregovora između Ukrajine i Rusije održana je u Istanbulu 2. juna</a>, a dve strane su se složile o razmeni teško bolesnih ratnih zarobljenika i vojnika starosti od 18 do 25 godina po principu "svi za sve“.
Ukrajina i Rusija su se složile i da razmene po 6.000 tela poginulih vojnika.
Izvor: Tanjug

Lavrov: Neophodno ispuniti pet uslova za postizanje mira sa Ukrajinom

"Oni se sada međusobno dogovaraju o vremenu sledećeg sastanka", rekao je Putin novinarima u Moskvi, nakon povratka iz Belorusije, prenosi agencija RIA Novosti.
Na pitanje o memorandumima koje su ruska i ukrajinska strana razmenile tokom poslednje runde pregovora u Istanbulu 2. juna, u kojima su izneti predlozi dve zemlje za postizanje primirja, Putin je kazao da su Rusija i Ukrajina podnele dva suprotna memoranduma i da "nema ničeg iznenađujućeg u tome".
Ruski predsednik je naveo i da će tokom treće runde pregovora biti reči o nacrtima memoranduma koje su podnele Rusija i Ukrajina.
Putin je kazao da je Rusija spremna da preda Ukrajini još 3.000 tela poginulih ukrajinskih vojnika, u<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu"> okviru dogovora postignutog na prethodno održanim pregovorima</a>.
Izvor: Tanjug

Putin: Razgovara se o mogućem datumu nove runde pregovora sa Ukrajinom

"Što se tiče pregovora, očekuje se da će dogovor biti postignut sledeće nedelje, a pretpostavlja se da ćemo saznati i datum sledeće runde", rekao je portparol Kremlja, prenosi TASS.
Peskov je naglasio da su rezultati prethodnih rundi važni.
"Ovo smo mnogo puta rekli. Zahvaljujući radu koji je obavila naša delegacija, Medinski lično, mnogi naši momci su uspeli da se vrate kući, u zemlju", napomenuo je.
Pres-sekretar ruskog lidera je takođe podsetio na humanitarni značaj razmene tela palih vojnika.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">Nakon dve runde pregovora u Istanbulu</a>, Rusija i Ukrajina su se složile da razmene zarobljenike po formuli "hiljadu za hiljadu", kao i da vrate teško bolesne i mlade (ispod 25 godina) zarobljenike po formatu "svi za sve" – najmanje 1.000 ljudi sa svake strane.
Rusija je 9, 10, 12. i 14. juna vratila četiri grupe vojnika sa teritorije Ukrajine, predavši Kijevu sličan broj ukrajinskih ratnih zarobljenika.
Ruska strana je takođe ispunila obećanje i predala Ukrajini 6.060 tela poginulih ukrajinskih vojnika, pri čemu je primljeno 78 tela poginulih ruskih vojnika, navodi agencija TASS.
Izvor: Tanjug

Peskov: Treća runda direktnih pregovora Moskve sa Kijevom očekuje se sledeće nedelje

"Izjave predstavnika države agresora o navodnom početku vraćanja tela ili mera repatrijacije na osnovu rezultata sporazuma u Istanbulu su neistinite“, navodi se u izveštaju koji je Koordinacioni štab objavio na Fejsbuku, preneo je Ukrinform.
Ukrajinski Koordinacioni štab je dodao da su u toku pripreme za razmenu teško bolesnih, teško ranjenih, mladih ljudi, kao i za razmenu tela poginulih ukrajinskih i ruskih vojnika.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu">Druga runda pregovora između Ukrajine i Rusije održana je u Istanbulu 2. juna</a>, a dve strane su se složile o razmeni teško bolesnih ratnih zarobljenika i vojnika starosti od 18 do 25 godina po principu "svi za sve“.
Ukrajina i Rusija su se složile i da razmene po 6.000 tela poginulih vojnika.
Izvor: Tanjug

Ukrajinski štab: Netačne tvrdnje Rusije o razmeni tela i zarobljenika

Da Ukrajina nema nameru da stane sa diverzijama i napadima na rusku infrastrukturu pokazuje i zvanična potvrda je eksplozivom pogođen putni i železnički most koji povezuje Rusiju i anektirani Krim. I dok Moskva ponavlja da to neće proći nekažnjeno - pregovori su i dalje u ćorsokaku, posle sastanaka delegacija u Istanbulu. &nbsp;&nbsp;
“Pozicije su udaljene i jako je teško zamisliti kako može doći do bilo kakvog dogovora, bar u ovom trenutku. Ako se pogleda tekst memoranduma koji je Rusija predložila Ukrajini, to je zapravo katalog onih najčvršćih ruskih zahteva od samog početka rata. Ako bi neko bio ironičan, mogao bi reći da tu samo nedostaje još tačka u kojoj se Kijev proglašava oblasnim centrom jedne od lokalnih oblasti u Rusiji. Naime, tu je stavljeno sve što su maksimalistički zahtevi Rusije, počev od teritorijalnih zahteva pa do uticaja na unutrašnja zbivanja i politička rešenja, raspored vojske, ograničavanje ljudstva, oružanih snaga na samoj teritoriji Ukrajine. Dakle, Rusija je krenula od jednog maksimuma. Interesantno je da su pre dve, tri nedelje ruski lideri još pominjali reč kompromis, pa i Putin jednom ili možda dva puta izgovorio tu reč. Međutim, sada čujemo Dmitrij Medvedeva koji kaže da ne dolazi u obzir nikakav kompromis, nego samo pobeda Rusije. S druge strane, u Ukrajini je niz tih tačaka ili gotovo sve su neprihvatljive. Ukrajina stoji evidentno slabije na frontu, ali se ipak nekako drži s obzirom na to da je generalno ona u vojnom smislu slabija od Rusije”, kaže ambasador u penziji Vladimir Vereš.
Između dve runde pregovora u Istanbulu, bile su akcije Kijeva i reakcije Moskve - uništavanje aviona, pa gađanje civilnih ciljeva, pa gađanje mosta. Vereš kaže da sve to ima uticaj na pregovore, kao i da je interesantno što predsednik Rusije u svom obraćanju ministrima i funkcionerima bezbednosnog sektora, osim ljutenje, spominje napade na infrastrukturu što proglašava terorizmom, ali ne spominje napade na vojne ciljeve.
“Glavno pitanje da li će i u kojoj meri biti odmazde za te napade koji su nesumnjivo vrlo ozbiljni. Po svoj prilici nije uništeno toliko bombardera koliko tvrdi ukrajinska strana, ali je značajna materijalna šteta u pitanju. Najvažnija je činjenica da je Ukrajina uspela da dohvati udaljene aerodrome na kojima su bazirani strateški bombarderi, koji u principu mogu da nose i nuklearno naoružanje, što znači da se čak i ta ruska nuklearna infrastruktura pokazala ranjivom. U Kijevu očigledno smatraju da bi to moglo na neki način omekšati Moskvu na pregovorima. Da li će to biti tako ili ne, teško je reći, ali evidentno je da je za sad jedina stvar o kojoj se mogu dogovoriti, humanitarna pitanja, razmena zarobljenika i razmena tela poginulih vojnika. Ukrajina je danas predložila ponovo samit na najvišem nivou i primirje do toga. Putin je već odgovorio da to nema smisla dok se ovakve akcije ukrajinske nastavljaju. Lavrov je ipak rekao danas da je pored svega važno da se razgovara i da je bolje to nego da se ne razgovara.”
Iako je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavljivao da će rešiti rat za 24 sata - to se nije desilo. Ipak, utisak je da bez Trampovog pritiska ne bi došlo ni do ovakvih pregovora Rusije i Ukrajine. Iako rezultati pregovora nisu impresivni, čini se da obe strane ne žele da naljute Trampa. Između ostalog i što sa Putinom ne može da vodi svoju biznis politiku.
“Za Ukrajinu je Amerika izuzetno važna, ali je važna i za Rusiju, jer Rusiji je mnogo bolje ipak da Trump bude američki predsednik nego Biden i zbog toga ne žele da ga razočaraju. I jedna i drugastrana dosta taktizira. Trump jeste razočaran dobrim delom, ako se može tako reći, svojom krivicom. On je prišao svemu dosta pojednostavljeno i uprošćeno, mislio je da će sve rešiti svojim uticajem. Sada se postepeno uverava u to da to nije lako i na neki način dolazi i do izvesnih podela u američkoj administraciji. Ima Trumpovih ljudi koji su oštri prema Rusiji, ima onih koji su mekši. U poslednjih nekoliko dana Trump je izbegavao da se izjašnjava, govorio je dosta uopšteno. Očigledno i njemu nije baš najjasnije kako u ovoj situaciji da postupi. Ne verujem da će se on potpuno povući iz ovih pregovora.”
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FzWIzG67U0NQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kada se govori o pregovorima i okončanju rata, Rusija stalno podvlači da se moraju rešavati uzroci, dok Ukrajina ne želi da preda svoju teritoriju. Ipak, Vereš smatra da bi Ukrajina &nbsp;verovatno prihvatila da sadašnja granica napredovanja ruskih snaga bude granica između dve zemlje, makar na neki privremeni rok.
“Međutim, Rusija traži sve oblasti koje je formalno pripojila svojim ustavom pre nekoliko godina do kraja i traži da Ukrajina izađe sa tih teritorija. Ukrajina to dobrovoljno neće učiniti, zašto bi izašla iz Hersona i Zaporožja, kad ih trenutno kontroliše. Ukoliko bi Rusija pristala da se skrati teritorija tih oblasti, možda bi to formalno mogao biti dogovor. Drugo, verovatno bi se moglo dogovoriti da Ukrajina ne bude član NATO, jer je evidentno da na duži rok od toga nema ništa, Amerika to ne podržava i u NATO-u nema saglasnosti oko toga. To su dve stvari koje bi možda mogle biti predmet kompromisa, međutim ono što Rusija dalje traži je da utiče na to šta će Ukrajina raditi na svojoj teritoriji i kakve će odluke donositi na teritoriji suverene države, to već neće doći u obzir da se prihvati sa ukrajinske strane. Moskva za sada na tome insistira. Njen princip je očigledno da neće privremeno primirje, nego hoće mir koji bi bio pod moskovskim uslovima, odnosno pobeda,” rekao je ambasador u penziji Vladimir Vereš.
Izvor: Insajder

Mirovni pregovori o Ukrajini