Proučavajući stene i kamene naslage vulkanskih lokacija u Indiji, Velikoj Britaniji i Švedskoj kao i laboratirijskim ispitivanjima, naučnici su došli do saznanja da su 200.000 godina pre izumiranja dinosaurusa erupcije u atmosferu planete izbacile ogromne količine sumpora i fluora, piše danas Saens dejli. &nbsp;
Velike količine tih gasova, naročito sumpora, izazvale su globalno zahlađenje usled čega je zemlja ušla u klimatski period takozvane vulkoanske zime. &nbsp;
Usled relativno nagle promene sastava atmosfere i velikog broja erupciija takve zime trajale su decenijama. &nbsp;
Takve klimatske nestabilnosti najverovatniji su uzrok odumiranja mnogih biljaka i životinja kao i samih dinosaurusa, naglašava jedan od autora ove studije Don Bejker. &nbsp;
Nove tvrdnje naučnika sa Mekgil univerziteta u suprotnosti su sa već opšteprihvaćenim mišljenjem da su ogromni gmizavci zbrisani sa lica zemlje usled pada asteroida veličine oko 10 kilometra, koji se pre 66 miliona godina sudario sa zemljom negde u blizini današnjeg poluostrva Jukatan u Meksiku. &nbsp;
Tom prilikom napravljen je krater prečnika 180 kilometara. Direktna posledica takve katastrofe, smatra konvencionalna nauka, bilo je odumiranje 75 odsto svih biljaka i životinja koje su tada obitavale na planeti.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kanadski naučnici tvrde da su klimatske promene glavni uzrok nestanka dinosaurusa

Istom tehnologijom se, istovremeno, prečišćava voda, a "zeleni vodonik" predstavlja još jedan naučni napredak u pronalaženju alternativa fosilnim gorivima, piše Glas Amerike.
"Zeleni vodonik" je čisto gorivo koje se sve više koristi kao alternativni izvor energije u raznim industrijama, a može da se proizvede pomoću vetra ili solarne energije, bez ispuštanja ugljen-dioksida.
Može da se dobije i iz slatke vode, a istraživači u Oregonu su razvili sistem za proizvodnju vodonika iz vode zagađene herbicidima, koja se obično nalazi na farmama.
"Za poljoprivrednike, na primer, ta tehnologija može da se koristi za prečišćavanje vode, a istovremeno i za napajanje uređaja na njihovim farmama", rekao je Kirijakos Stilijanu sa Univerziteta Oregon.
Kada su dva naučnika krenula u potragu za fosilnim gorivima ispod površine severoistočne Francuske, nisu očekivali da će otkriti nešto što bi moglo pojačati napore u rešavanju klimatske krize. Naime oni su pronašli "Beli vodonik". "<a href="https://insajder.net/teme/beli-vodonik-kao-gorivo-buducnosti-realnost-ili-puka-zelja">Beli" vodonik - supstanca predstavljena kao gorivo iz budućnosti, izvor energije koji je ekološki pogodan, kako kaže profesor emeritus Miroljub Adžić sa Mašinskog fakulteta u Beogradu za Insajder, još uvek je "manje-više želja"</a>.
Izvor: Tanjug

Naučnici u SAD proizvode vodonik od zagađene vode

Kako se navodi u toku su pripreme za njihovo postavljanje koje će poboljšati mehanizam za pravovremeno donošenje odgovarajućih mera za zaštitu stanovništva i životne sredine, od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja.
Ove merne stanice su donacija Evropske komisije, koja je realizovana kroz projekat za unapređenje sistema za rano upozoravanje na nuklearni ili radiološki akcident, u kojem Srbatom učestvuje od 2021. godine.
Postojeći sistem za rano upozoravanje na nuklearnu ili radiološku nesreću, u nadležnosti Direktorata, uspostavljen je 2007. godine i do sada ga je činila mreža od devet mernih stanica.
Izvor: Tanjug

Najmoderniji sistem za rano upozoravanje na nuklearnu nesreću stigao u Srbiju

Naučnici su do otkrića o starosti Zemljinog satelita došli proučavajući kristale u lunarnoj prašini koja je doneta 1972. godine u okviru misije Apolo 17 – poslednji put kada su astronauti kročili na Mesec, preneo je "Gardijan".
"Neverovatno je imati dokaz da je stena koju držite najstariji deo Meseca koji smo do sada pronašli. To je uporište za mnoga pitanja o Zemlji. Kada znate koliko je nešto staro, možete bolje razumeti šta mu se desilo u njegovoj istoriji", rekla je doktor Dženika Grir sa Univerziteta u Glazgovu, glavni autor studije.&nbsp;
Oko 100 miliona godina nakon formiranja Sunčevog sistema, kada su se planete već formirale, smatra se da je telo veličine Marsa udarilo u Zemlju, izbacivši veliku masu materijala koji je na kraju postao Mesec.
Energija uključena u udar značila je da je njegova površina u početku bila rastopljena, ali kako se okean lunarne magme hladio, materijal je očvrsnuo.
Ono što je najvažnije, smatra se da su kristali ispitani u studiji formirani tokom ovog procesa hlađenja, što znači da njihov sastav nudi istraživačima priliku da ispitaju njihovu starost, a time i starost samog Meseca.
Međutim, određivanje vremena je bilo teško.
Neki radovi na lunarnim materijalima zajedno sa modeliranjem sugerišu da je Mesec star oko 4,42 milijarde godina, ali nedavna istraživanja kristala sugerišu da bi mogao biti čak i stariji.
Sada istraživači navode da nove analitičke tehnike potvrđuju da su se kristali formirali ranije. 	Rezultat ispitivanja kristala, naveo je istraživački tim u časopisu "Geohemikal perspektivs leters", je da su kristali, a samim tim i naš satelit, stari najmanje 4,46 milijardi godina.
Izvor: Tanjug

Istraživači: Mesec je možda 40 miliona godina stariji nego što se ranije mislilo

Australijski "Hologram Zoo", koji je otvoren ranije ove godine, poseduje 50 različitih realističnih prikaza, od dinosaurusa do gorila, navodi <a href="https://www.bbc.com/news/business-67080941">BBC</a>.
Njegov osnivač kaže da je to park budućnosti, koji koristi tehnologiju koja nikada pre nije bila korišćena u svetu.
"Mnogo je smeha, ali i puno vrištanja. Ali kada kit od 30 metara prođe, iz nekog razloga, svi utihnu kao da su u strahu i poštovanju prema veličanstvenom stvorenju", objašnjava Brus Del, izvršni direktor "Axiom Holographics" i kreator "Hologram Zoo". 
To je digitalna prevara, zavaravanje mozga da vidi nešto što zapravo ne postoji.
"Projektujete objekat u vazduhu koji izgleda kao stvaran, jer dok hodate oko njega, vidite ga iz različitih uglova. Dakle, koristite lasersko svetlo i mi projektujemo ove objekte u vazduh", kaže on za BBC.
Životinje uđu u prostoriju, prolaze kroz tunel, a vi ih tapšate kao u filmovima. Pred sobom vidite životinju napravljenu od svetlosti. Izaći ćete, ispružiti ruku i pomaziti lava, dodaje on.
Hologramski šou koristi novu tehnologiju "dubine" koja čini da životinje izgledaju veliko. 
Pokretne slike oživljava laserski projektor, koji sadrži kristale, koji omogućavaju naočarama za sunce koje nose posetioci da razdvoje svetlosna polja.
Ono što je najvažnije, postoji uređaj koji zna gde su svi u prostoriji, stvarajući prilagođeno virtuelno iskustvo.
Šou takođe dolazi sa senzornom tehnologijom, omogućavajući posetiocima da osete miris cveća i drveća.
Osnivač zoološkog vrta kaže da preispituje industriju tako što smanjuje troškove i poboljšava kvalitet, praveći komponente u namenski izgrađenoj fabrici u australijskoj državi Kvinslend.
"Svi očekuju revoluciju holograma. To je nešto što vidimo u naučnoj fantastici i trebalo je da je imamo do sada. Međutim, hologrami su oduvek bili veoma skupi. Osećali smo da postoje neke stvari koje se mogu uraditi kako bi bili mnogo jeftiniji", objašnjava Del.
On vidi svetlu budućnost za holograme. 
"Često govorimo o tehnološkim revolucijama: televizija, automobili, mobilini telefoni, sijalice, i postavlja se pitanje šta je sledeće? Pa, mediji nam govore, naučna fantastika nam govori godinama, sledeća je hologramska revolucija, koja ima holografske stvari svuda", predviđa Del. 
Izvor: BBC

Prvi hologramski zoološki vrt u svetu

SUV koristi solarne panele na svom kosom krovu za punjenje električne baterije, što znači da može da se kreće na velikoj udaljenosti isključivo na suncu, prenosi <a href="https://edition.cnn.com/travel/stella-terra-off-road-solar-powered-suv-morocco-hnk-spc/index.html">CNN</a>.&nbsp;
Napravljen od strane tima studenata sa Tehnološkog univerziteta u Ajndhovenu " prvo terensko vozilo na solarni pogon na svetu" moglo bi da pomogne u povezivanju udaljenih oblasti, "<a href="https://insajder.net/prenosimo/nova-pravila-o-automobilskoj-industriji-u-evropi-mogla-bi-kostati-proizvodace-milijarde">gde su putevi manje razvijeni i energetske mreže nisu tako pouzdane</a>" , ali i da pomaže i hitnoj pomoći i isporukama, kaže Timi Bosman, menadžer događaja za tim.
Tim studenata je testirao SUV u Maroku ranije u toku oktobra meseca i prešli su više od 1000km.
Automobil koji se može legalno voziti na svim putevima, ima najveću brzinu 145 kilometara na sat.&nbsp;
<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FSolarTeamEindhoven%2Fposts%2Fpfbid09h8jAwNUYkHhqQmSqfsjNb49exc9XsP9AmeTpwi7qnc1XkXmMJqBSKnuGcibhzd7l&show_text=true&width=500" width="500" height="773" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
Po sunčanom danu, domet baterije je oko 710 kilometara na putevima i oko 550 kilometara van puta, u zavisnosti od površine. U oblačnim uslovima, tim procenjuje da bi domet mogao biti 50 kilometara manji.
Bosman je primetio da se vozilo pokazalo za jednu trećinu efikasnije nego što se očekivalo na putovanju, i da je njegov lagani dizajn učinio manje podložnim zaglavljivanju na neravnom terenu.
<h2>Solarne inovacije</h2>
Električni terenci su teži od standardnih električnih vozila i zahtevaju veće, ali i teže baterije za napajanje.&nbsp;
Minimiziranje težine vozila bilo je od suštinskog značaja, a tim od 22 studenta se fokusirao na to da svaki element bude ultra-efikasan. Sa samo 1.200 kilograma, Stella Terra je oko 25% manja od prosečnog SUV-a srednje veličine.
<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FSolarTeamEindhoven%2Fposts%2Fpfbid0351JnzpQ18ctDPodD8UTqzWf2HbpdKnRGmCRqNCj36iu3sC3zH9QPmsQuqNnA9zQbl&show_text=true&width=500" width="500" height="728" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
Tehnički menadžer za Stella Terra, Bob van Ginkel, ističe da je prednost solarnih panela na vrhu što na taj način mogu imati mnogo manju bateriju, jer se pune tokom vožnje.
" U mogućnosti da putuju van puta i bez potrebe za punjačima, vozači SUV-a na solarni pogon slobodni su da odi kuda žele" kaže Ginkel. Jedino ograničenje je, kaže, " šta ćeš da radiš kada želiš da spavaš?"&nbsp;
Da bi odgovorila na taj problem, Stella Terra se zasniva na ideji kampera na solarni pogon koji je prethodno proizveden na univerzitetu, a dizajneri su napravili elemente SUV-a pogodnim za duga, višednevna putovanja: na primer, sedišta automobila su potpuno naslonjena da stvori krevet.
Kada automobil miruje, solarni paneli se mogu proširiti, kako bi se maksimiziralo punjenje, dok se udvostručuju kao tenda za hlad.&nbsp;
Bosman takođe ističe da je tim dizajnirao visoko efikasne pretvarače solarnih panela, za koje se nada da bi mogli biti od koristi za širu solarnu industriju.
<h2>Pogodan za planine i pustinje</h2>
Nakon što je tim u septembru predstavio prototip SUV-a, otputovali su u Maroko da testiraju automobil u nizu različitih terena.
Počevši od Tangera, tim je prešao kroz neravni planinski lanac Rif, gde su brzi usponi i testirali Stella Terra u svom prvom izazovu, van puta.&nbsp;
Krećući se južno kroz Fes, tim je testirao automobil na planinskim stazama Midelta- jednog od najviših gradova u Maroku i završio svoje putovanje u pustinji Sahara, izazivajući Stella Terra na labavim, peščanim stazama.&nbsp;
<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FSolarTeamEindhoven%2Fposts%2Fpfbid0EUXY4UkvmYyR3ZRAb6cSdTrtBwtVxqaz83BGBYDNDoZzWPZ3o3Ai7ZyWM2jZTnD4l&show_text=true&width=500" width="500" height="709" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
Na početku putovanja doživeli su neuspeh, kada se pokvario sistem upravljanja, ali su uspeli da pronađu nove delove i poprave vozilo u lokalnoj radionici.
Na putovanje nije uticao veliki zemljotres koji je pogodio Maroko početkom septembra, ali zbog ogromnog uticaja koji je katastrofa imala na zemlju, tim Stella Terra odlučio je da udruži snage sa Crvenim krstom u kampanji sakupljanja sredstava za pomoć pogođenima.
Izvor: <a href="https://edition.cnn.com/travel/stella-terra-off-road-solar-powered-suv-morocco-hnk-spc/index.html">CNN</a>

Revolucija u vožnji: Testiran Stella Terra, prvi SUV na solarni pogon na svetu (FOTO)

Naučnici i čelnici svemirske agencije učestvovali su u predstavljanju nalaza u svemirskom centru Džonson u Hjustonu. 
 
 Gomilica drevne crne prašine i komadića doneta je s asteroida "Benu" bogatog ugljenikom, udaljenog 97 miliona kilometara od Zemlje. 
 
 Svemirski brod NASA Oziris-Reks sakupio je uzorke kada se namerno sudario s asteroidom pre tri godine, a ka Zemlji ih poslao zatvorene u kapsuli dok je prošlog meseca preletao Zemlju.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Here they are. These bits of ancient space rock may hold clues to how the rocky planets—including our own—formed. Scientists worldwide will study the <a href="https://twitter.com/hashtag/OSIRISREx?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#OSIRISREx</a> sample for generations to come to get answers on where we come from. <a href="https://t.co/2yN2cs36gQ">pic.twitter.com/2yN2cs36gQ</a>&mdash; NASA (@NASA) <a href="https://twitter.com/NASA/status/1712128115575509482?ref_src=twsrc%5Etfw">October 11, 2023</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
 Naučnici su očekivali materijala bar koliko stane u jednu šolju što je daleko više od onoga što je Japan pribavio iz nekoliko misija pre mnogo godina. 
 
 Međutim, još se ne zna tačna količina uzoraka koje je <a href="https://insajder.net/prenosimo/kapsula-sa-uzorkom-asteroida-sletela-u-pustinju-u-juti">Oziris-Reks</a> poslao jer tek treba da bude otvorena glavna komora za uzorke, rekli su zvaničnici. 
 
 "To ide sporo i obavlja se pedantno", rekao je glavni naučnik misije Dante Loreta sa Univerziteta u Arizoni i bjasnio da su crna prašina i čestice rasuti oko spoljne ivice komore, a to je "naučno blago" jer je to mateerijal za koji se veruje da potiče još od nastanka Sunčevog sistema. 
 
 Pored ugljenika, materijal s asteroida sadrži minerale gline koji pak sadrže - vodu, rekao je administrator <a href="https://insajder.net/prenosimo/nasa-javnost-ce-po-prvi-put-moci-da-vidi-uzorak-asteroida-benu">NASA</a> Bill Nelson i dodao da se smatra da je tako voda uopšte stigla na Zemlju. 
 
 "Minerali kao ti s Benua sleteli su na Zemlju pre četiri do 4,5 milijarde godina lime je naš svet poostao nastanjiv", rekao je on. 
 
 To je bio jedan od primarnih razloga za sedmogodišnju misiju koja je koštala milijardu dolara: da se razume kako se formirao Sunčev sistem, a posebno Zemlja. "Nema ničeg uzbudljivijeg od toga", rekao je administrator NASA-e Bill Nelson. 
 
 Još 2020. godine, Loreta i njegov tim su izgubili deo svog ulova kada se poklopac na kontejneru za uzorke zaglavio nekoliko dana pošto je svemirska letelica prikupila materijal. Usisala je toliko komada s Benua da su se kammenšići zaglavili ispod poklopca i sprečili ga da se zatvori, te je deo materijala "otplivao" u svemir. 
 
 Zato naučnici nisu imali precizno merenje onoga što se vraća. Pre sletanja sonde 24. septembra u američku pustinju Jutu procenili su da je to 250 grama, ili otprilike jedna šolja, ali koliko je u stvari, znaće kada se kontejner otvori kroz oko od dve nedelje. 
 
 Veliki deo materijala prikazanog u sredu bio je spolja, kraj poklopca, kada se zaglavio otvoren, pre no što je sve moglo da se zatvori unutar kapsule za povratak na Zemlju. Veći vidljivi komadići su manji od 2,5 santimetra. 
 
 "Već imamo obilje uzoraka u rukama, a nismo čak ni unutra"- u glavnom kontejneru za uzorke”, rekao je kustos NASA za astromaterijale Frensis Mekabin. 
 
 Kada se uzorci arhiviraju, tim će podeliti čestice istraživačima širom sveta, a zadržati priličnu količinu za buduću analizu kada bude dostupna bolja tehnologija. 
 
 NASA na lansirnoj rampi na Floridi ima još jednu letelicu da juri asteroide, spremnu da poleti već ove nedelje. Njeno dredište će biti redak metalni asteroid "Psiha". Uzor se međutim neće vratiti na Zemlju.
Izvor: Beta

NASA pokazala slike prvih uzoraka asteroida koje je dostavila njena svemirska letelica (VIDEO)

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija pokrenulo je projekat “Srbija, zemlja nauke, zemlja inovacija” koji će trajati do maja 2024. godine, a u gradovima širom Srbije biće organizovani Dani nauke i inovacija. 
Projekat počinje danas u Naučno-tehnološkom parku u Nišu. 
Ministarka nauke je za RTS, rekla da će u narednih šest meseci trajati kampanja, u kojoj će se obići gotovo cela Srbija, kako bi se promovisali razvoj i nauka. 
"Potrudićemo se da informišemo ljude o svim mogućnostima za razvoj srpske ekonomije u smeru moderne ekonomije", izjavila je ministarka Begović. 
Ona dodaje da istraživači često nisu svesni da su inovacije već u njihovim naučnim radovima, te im je potrebna određena vrsta edukacije da mogu da ih prepoznaju. 
"Imamo različite mehanizme, zahvaljujući naučno-tehnološkim parkovima, zahvaljujući Fondu za inovacionu delatnost, zahvaljujući još mnogim drugim aktivnostima koje se organizuju u zemlji i edukacijama. Cilj nam je da oni prepoznaju inovaciju i da se makar neki deo njih odvaži. Treba hrabrosti jer se tu nešto ipak rizikuje, da se odvaži, u smislu da krene da razvija svoju inovaciju i jednog dana možda i da otvori neku svoju kompaniju. To nam je krajnji cilj", ističe ministarka.
 Ministarka Begović je najavila i novi program koji će omogućiti organizaciju inkubatora u naučno-istraživačkim organizacijama. 
"Mi ćemo to finansijski podržati, a u inkubatorima će raditi ljudi koji će pomoći istraživačima na tom putu zaštite intelektualne svojine - šta dalje sa svojom inovacijom, kako otvoriti kompaniju, da li prodati tu inovaciju nekoj trećoj kompaniji. To su neke stvari koje istraživači za koje nisu školovani, a ja bih volela da uskoro imamo preduzetništvo kao jedan obavezan ili izborni predmet, da mladi ljudi koji se zaista interesuju za ovakvu mogućnost razvijanja svoje karijere, dobiju šansu i da to urade", ističe ministarka. 
Cilj je da se nivo ekonomije u Srbiji podigne tako što će privatni sektor više ulagati u istraživanje i razvoj.
Izvor: Tanjug

Ministarka Begović: Poreske olakšice za firme koji se bave istraživanjem

Naučnici su emitovali snimke ljudi koji razgovaraju normalnim tonom preko zvučnika skrivenih u rupama sa vodom u Nacionalnom parku Kruger. Oko <a href="https://insajder.net/prenosimo/spanija-usvojila-zakon-protiv-zlostavljanja-zivotinja">95 odsto životinja bilo je izuzetno preplašeno</a> i brzo je pobeglo, prenosi BBC.&nbsp;
Suprotno tome, snimljeni zvukovi režanja i rike lavova doveli su do značajno manje panike.&nbsp;
Stručnjaci su odabrali razgovore na lokalnim jezicima, koje govore mnogi u toj zemlji.&nbsp;
Tokom istraživanja primetili su da neki slonovi odgovaraju na zvukove velikih mačaka pokušajem da se suprotstave izvoru zvuka.&nbsp;
Rezultati ukazuju da su životinje poput antilopa, slonova, žirafa, leoparda i bradavičastih svinja naučile da je kontakt sa ljudima veoma opasan usled lova i korišćenja oružja i pasa u hvatanju divljih životinja.&nbsp;
Zaključci se ne odnose samo na Nacionalni park Kruger, jer je dokazano širom planete da se divlje životinje plaše ljudi više nego bilo kog drugog predatora, navodi se u studiji.&nbsp;
Autori su zabeležili da bi to moglo da bude pretnja za oblasti koje zavise od turizma u divljini, jer posetioci koji su poželjni u takvim regionima plaše životinje koje su došli da vide.&nbsp;
Lijana Zanet, jedna od autorki, kaže za BBC da je istraživanje usmereno na „ekologiju straha" - koncept koji se bavi uticajem odnosa predator-plen na njihovo okruženje.&nbsp;
„Grabljivci ubijaju plen, što očigledno umanjuje broj tih jedinki, ali smo pokazali da i strah koji predatori izazivaju može dovesti do opadanja broja jedinki životinja koje love.&nbsp;
Ublažavanje i manipulisanje strahom koji ljudi proizvode u divljini predstavlja izazov i priliku, jer verujemo da će to biti ključan deo planova za očuvanje zaštićenih područja i upravljanje njima", objašnjava naučnica.&nbsp;
Otkrića otvaraju prostor i za zaštitu ranjivih vrsta u ovim ekosistemima. Ljudski zvukovi, ukoliko se koriste ispravno, mogu da pomognu u zaštiti od krivolova, navodi se u studiji.
Izvor: Tanjug

Životinje više strahuju od ljudskih glasova, nego od rike lavova

Ova razlika može da bude posledica varijacije letnjih padavina i već je primećena u prošlosti, rekao je na konferenciji za novinare u Šamoniju francuski geodetski stručnjak Žan de Gare.
"Mi prikupljamo podatke za buduće generacije, nismo tu da ih tumačimo, to prepuštamo naučnicima", dodao je De Gare.
Opremljeni najsavremenijim alatima i prvi put dronom, tim od oko 20 ljudi se sredinom septembra u osam smerova popeo vrh zapadne Evrope kod francusko-italijanske granice.
Oni su nekoliko dana sprovodili merenja i zabeležili tačku po tačku na vrhu Monblana.
To je 12. akcija ekspedicije čiji je cilj i prikupljanje naučnih podataka o uticaju klimatskih promena na Alpe, u okviru inicijative pokrenute 2001. godine.
"Posle više ekspedicija merenja mnogo smo naučili: znamo da je vrh u stalnom kretanju kako u visini, sa varijacijama od skoro pet metara, tako i po položaju", rekao je De Gare.
Izvor: Beta

nauka