Posle tragedije u Kočanima, na komemorativnim skupovima videle su se različite parole: "Naša mladost je izgorela u korupcijskom kazanu“, "Korupcija pali, nevini gore“, "Sve godine ćutanja završavaju se minutom ćutanja“.
Da li očekujete da će ova tragedija sada neminovno uvesti Severnu Makedoniju u dubinsku borbu protiv korupcije?
"Zaista ne znam kakve će biti sve reakcije u Makedoniji, ali mogu da pretpostavim da će ih biti, ne samo zbog obima ove tragedije i što je toliko mladih ljudi izginulo, već i na talasu nečega što je počelo, prvo u Hercegovini, gde se dogodila nesreća sa kamenolomom. Isto je bila neka priča da je radio bez dozvola i da je to dovelo do smrti velikog broja ljudi i štete koje su se mogle izbeći. Onda sva dešavanja koja vidimo u Srbiji poslednjih nekoliko meseci, nakon tragedije u Novom Sadu. Verovatno će biti i u Makedoniji nekih protesta i zahteva te vrste. Ali ono što je zajedničko za sve ovakve tragedije jeste da vidimo koliko, u stvari, sistem neke uređene države ne funkcioniše. I to je, u stvari, i glavni zaključak do kojeg nas je dovelo čak i ovo objavljivanje dokumenata posle pada na crnu listu, o tome kako je, šta je rađeno i da nema uvek svih podataka koji su bitni."
Srbija zauzima 104. mesto na listi indeksa percepcije korupcije od 180 zemalja. Osim Srbije, koja je na 104. mestu, Bosna je na 108, Makedonija na 76, a Crna Gora na 63. Prilično su bolje rangirane i Crna Gora i Severna Makedonija od nas, ali negde generalno imamo osećaj da je Balkan prilično sklon korupciji. Zašto je to tako?
"Još uvek postoji taj izraz – kad neko kaže Balkan, odmah se misli na neko trusno područje. Percepcija je generalno negativna u našem regionu. Moramo mnogo da uradimo ako hoćemo da promenimo taj utisak koji postoji o nama, a umesto da menjamo stvari, mi radimo ono što čini da taj utisak bude još gori. Kada bi naša vlast rešila da primeni sve zakone koje je donela i da ih doslovno sprovodi, sigurno bi morale da prođu tri-četiri godine da bi neko rekao: "Ovi u Srbiji ozbiljno primenjuju zakone, žele da promene situaciju i izgrade uređenu državu.“ E, onda se i percepcija promeni."
Mislite li da možemo da razdvojimo priče o korupciji, od posla koji je radila država?
"Pa, kako da vam kažem, drugačija je priroda stvari. Ako govorimo o ovom slučaju iz Hercegovine i o slučaju iz Makedonije, to je očigledno pitanje izdavanja dozvola i inspekcijske kontrole, koja verovatno nije bila vršena ili nije vršena kako treba. I onda je neko, ko je imao interes, verovatno platio mito. Ukratko rečeno, to bi mogla da bude postavka ovde. Ja pričam o nečemu drugom. Krenuo sam priču od toga da se u Srbiji više od polovine javnih radova i drugih nabavki ugovara bez primene zakona i koriste se dva ključna mehanizma. Prvi je međudržavni sporazum – u ovom slučaju sa Kinom, ali nije Kina jedina zemlja s kojom Srbija na taj način posluje. Drugi mehanizam je donošenje posebnih zakona koji važe samo za jedan slučaj, što opet služi izbegavanju primene zakona o javnim nabavkama i nadmetanju"
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F1ZX3PCWfoJ0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Znači, tu već u startu imamo jedan mehanizam koji je koruptivan, ali legalizovan?
"Da, legalizovan je time što međudržavni sporazum ima veću snagu od običnog zakona. Ono što za sada ne znamo jeste da li je bilo korupcije u celoj ovoj priči. Videli smo da je tužilaštvo otvorilo istragu – prvo novosadsko, a zatim je preuzeo Više javno tužilaštvo za organizovani kriminal."
A šta mislite o uključivanju Evropskog tužilaštva i Laure Koveši kada je reč o sredstvima Evropske unije?
"Iznenadilo me je pozitivno, jer to povećava šanse da se istraga sprovede detaljno i dosledno. Nedavno je u Hrvatskoj pokrenuta istraga zbog malverzacija u zdravstvenom sistemu, pri čemu je uhapšen i ministar zdravlja. Neki izvori navode da se ta istraga ne bi dogodila ili ne bi bila tako detaljna da se nije umešala Evropska unija."
A sada, nakon što je predsednik najavio borbu protiv korupcije i odmah su krenula hapšenja – kako to tumačite?
"Postoje dva moguća objašnjenja, a ne zna se koje je gore. Prvo je da je u pitanju politički nalog – sada treba da otvorite te slučajeve, jer postoji politička obaveza da se to učini. Drugo loše objašnjenje je da tužilaštvo deli svoje planove sa spoljnim strukturama, što bi značilo curenje informacija."
I dalje stižu vesti o hapšenjima, ali uglavnom su u pitanju lokalne firme i političari.
"Jeste, naravno, ali ima raznih slučajeva. Ljudi ponekad ne shvataju da je korupcija i kada vlasnik firme mulja sa poslovnim partnerima, ako je u vezi sa državnim sektorom. Takođe, postoji i krivično delo davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem, ali se godišnje podnese jedva jedan slučaj. A izbore imamo skoro svake godine. Sećate se slučaja kada su ljudi morali da fotografišu kako su glasali? Minimum bi bio da se nekoliko ključnih zakona izmeni kako bi se omogućila prava izborna trka"
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nenadić za Insajder: Borba protiv korupcije ima smisla, samo kada se hapsi ceo lanac umešanih (VIDEO)

Nenad Nenadić

Nenadić za Insajder: Borba protiv korupcije ima smisla, samo kada se hapsi ceo lanac umešanih (VIDEO)