On je ovu vest objavio na svom nalogu na društvenoj mreži X (bivši Tviter).
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Upravo je od Nobelovog komitera stigla potvrda da je prihvaćena kandidatura za Nobelovu nagradu za mir,kojom smo gospođa Dijana Stojković,advokat i ja kandidovali srpske studente.Zasluzili su je.&mdash; Sinisa Kovacevic (@SinisaKovacevi6) <a href="https://twitter.com/SinisaKovacevi6/status/1885328091804799312?ref_src=twsrc%5Etfw">January 31, 2025</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
 "Upravo je od Nobelovog komiteta stigla potvrda da je prihvaćena kandidatura za Nobelovu nagradu za mir, kojom smo gospođa Dijana Stojković, advokat i ja, kandidovali srpske studente. Zaslužili su je", tvrdi Kovačević u svojoj objavi na Tviteru. 
 
 Inače, studenti širom Srbije u protestu su već dva meseca, a njihovim akcijama pridružili su se građani u skoro svim delovima zemlje. 
 
 Prvo su počeli sa blokiranjem fakulteta, a onda su počeli da izlaze na ulice i traže ispunjenje zahteva koje su postavili pred institucije ove zemlje. 
 
 Vlast je u više navrata pokušavala da uguši njihov bunt, nudili su im razne benefite, ali oni nisu odustali od borbe i svojih zahteva. 
 
 Blokade fakulteta su krenule od Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), čiji su studenti i profesori napadnuti 22. novembra dok su mirnom blokadom ulice od 15 minuta odavali počast poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Siniša Kovačević: "Srpski studenti zvanično kandidati za Nobelovu nagradu za mir"

Malala Jusufzai je govorila danas u Islamabadu, na samitu o obrazovanju devojčica, pred predstavnicima više desetina muslimanskih zemalja.&nbsp;
"Jednostavno rečeno, talibani ne vide žene kao ljudska bića. Oni kriju svoje zločine pod okriljem kulturnih i verskih opravdanja. Kao muslimanski lideri, vreme je da podignete svoj glas, da iskoristite svoju moć, možete pokazati pravi autoritet", rekla je ona, uz apel da talibanima ne treba davati legitimitet.
Avganistan je, otkako su se talibani vratili na vlast 2021, jedina zemlja na svetu u kojoj devojke i žene nemaju pravo da pohađaju srednju školu ili fakultet.
Talibanska vlada je pozvana na samit o obrazovanju, ali nijedan zvaničnik ne prisustvuje skupu u Islamabadu.&nbsp;
UN osuđuju "rodni aparthejd" koji su talibani nametnuli, što oni negiraju, potvrđujući da islamski zakon "garantuje" prava muškaraca i žena u zemlji.&nbsp;
Malala Jusufzai su 2012. godine napali pakistanski talibani u školskom autobusu u udaljenoj dolini Svat, blizu granice sa Avganistanom.&nbsp;
Retko se vraća u Pakistan koji je napustila pre 12 godina. Živi u Velikoj Britaniji i angažovana je u borbi za obrazovanje devojčica.&nbsp;
Godine 2014. postala je najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za mir. Prestižna nagrada joj je uručena kada je imala 17 godina. 
 
Pakistanski i avganistanski talibani su dve različite grupe, ali imaju bliske odnose i sličnu ideologiju.
Izvor: Beta

Malala Jusufzai pozvala muslimanske lidere da ne daju legitimitet talibanima

Ta koalicijia je u saopštenju navela da Mohamadi (52) mora biti odobreno medicinsko odsustvo iz zatvora, da bi dobila sveobuhvatan zdravstveni tretman zbog više bolesti, preneo je AP. &nbsp;
Saopšteno je da njeno prebacivanje u bolnicu neće rešiti ozbiljne zdravstvene probleme, "izazvane mesecima zapuštanja i lišavanja zdravstvene nege".&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/iranska-dobitnica-nobelove-nagrade-narges-mohamadi-osudena-na-jos-godinu-dana-zatvora">Mohamadi</a> se nalazi u ozloglašenom iranskom zatvoru Evin, u kojem su smešteni politički zatvorenici, kao i oni koji imaju veze sa zapadnim zemljama.&nbsp;
Ona služi kaznu od 30 meseci zatvora, kojoj je u januaru dodato još 15 meseci. &nbsp;
Iranske vlasti su joj u subotu izrekle dodatnu kaznu od još šest meseci zatvora, nakon što je 6. avgusta organizovala protest protiv pogubljenja još jedne političke zatvorenice u ženskom odeljenju zatvora Evin.&nbsp;
Mohamadi pati od srčane bolesti, a prema medicinskom izveštaju iz septembra, glavna srčana arterija joj je ponovo dobila ozbiljnu komplikaciju.&nbsp;
Koalicija "Slobodna Narges" je saopštila da i dalje zahteva njeno &nbsp;bezuslovno oslobananje, kao i pun pristup medicinskoj nezi.&nbsp;
Mohamadi je 19. žena i druga Iranka koja je dobila Nobelovu nagradu za mir, nakon aktivistkinje za ljudska prava Širin Ebadi 2003. godine.&nbsp;
Mohamadi je nastavila aktivizam uprkos brojnim hapšenjima i godinama koje je provela iza rešetaka.
Izvor: Tanjug

Hospitalizovana iranska dobitnica Nobelove nagrade Narges Mohamadi

Gospodine Čerkasov, kako je i kada uopšte nastala organizacija “Memorijal”, šta su bile glavne ideje i čime se organizacija sve bavila od početka svog postojanja?
"Inicijativna grupa Memorijala nastala je u jesen 1987. godine. Taj pokret se proširio veoma brzo, pokazujući potrebu i veoma veliko interesovanje za istoriju. Za neke je to tada bio sinonim za politiku, tada još uvek nedozvoljenu, ali, u suštini, nije bilo moguće odrediti svoju političku poziciju, ako se ne razume i ne shvata istorija. Nastao je talas publikacija, koje su ranije bile zabranjene, i članaka o onome o čemu se nije smelo pričati. Interesovanje za istoriju je bilo ogromno i Memorijal je bio najmasovniji pokret za vreme Perestrojke. Od 1989. mi smo aktivno radili u oblasti ljudskih prava. Bilo je nemoguće govoriti o prošlosti, a zatvarati oči pred onim što se dešava u sadašnjosti. 1989. godine moje kolege su išle u region azerbejdžanskog konflikta, 1990. su radili u Bakuu, a tokom leta u Nagorno Karabahu,i bukvalno u svim regionima postsovjetskih konflikata. Naša osnovna specijalnost je bilo sve što je povezano sa tim konfliktima. U Sovjetskom Savezu ljudi su zatvarani, a sa prestankom masovne sistemske političke represije, sve je odjednom počelo da pada, i počeli su sukobi. Zapravo, do samog kraja, sve što je vezano za ratove bilo je glavna specijalnost, glavni fokus rada Centra za ljudska prava."
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dyb91tyDAsMk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Vaša organizacija je dobila Nobelovu nagradu za mir. Koliko podrška svetske javnosti zaista pomaže aktivistima za ljudska prava u Rusiji?
"Nobelova nagrada, pa čak ni dodela Nobelove nagrade, već sama priča o Nobelovoj nagradi je dobra. Pre toga smo bili nominovani za Nobelovu nagradu otprilike pre 15 godina. I tamo se svake godine nominuje oko 200 ljudi i organizacija. Super, bila je priča, a onda su nas ugasili. I nekoliko meseci kasnije dobijamo Nobelovu nagradu. Nobelova nagrada za književnost 1970. nije spasila Aleksandra Složenjicina od hapšenja i deportacije iz Sovjetskog Saveza 1974. godine. Nobelova nagrada za mir 1975. nije spasila Andreja &nbsp;Saharova od hapšenja i progonstva u Gorki 1980. godine. Nobelova nagrada za mir za 2021. nije spasila Dmitrija Muratova, glavnog urednika Nove gazete, od proglašenja stranim agentom. Ta zaštita ne funkcioniše u Rusiji."
&nbsp;Putin i njegova Jedinstvena Rusija već decenijama pobeđuju na izborima i dobijaju legitimitet. Kako biste okarakterisali stanje demokratije u Rusiji, ako je pobednik unapred poznat?&nbsp;
"Još pre 30 godina moje kolege su svoju knjigu o izborima u Rusiji 1991 i 1993. Godine nazvali Demokratija ograničena falsifikatima. Da bi izbori bili pošteni, potrebno je ne samo da ljudi glasaju i da se onda pošteno prebroje glasovi, već i da različite snage imaju jednak pristup medijima. U Rusiji su 1999. izbori održani u uslovima rata. Glavna politička partija, partija Vladimira Putina, bila je partija čoveka koji ratuje. Istina je da su Putin i njegova stranka, njegova partija pod navodnicima, njegov tim za podršku, 200% iskoristili I rat i te eksplozije. Putin je počeo oštro da govori. Ubijaćemo, kaže, teroriste i u toaletu. I svake nedelje, otkako je Putin tako oštro govorio, njegov rejting raste za 7 odsto, još 7 odsto, i još 7 odsto. I do kraja jeseni nema konkurenciju. Rat. To je ono što je Putina učinilo predsednikom. I tada je bilo otprilike isto toliko laži kao i sada o ratu u Ukrajini. Ali pogledajte šta Putin dalje radi. Prvo, preuzima kontrolu nad parlamentom. U roku od nekoliko godina, čak ni godina, možda godinu dana, može se čuti fraza “parlament nije mesto za rasprave“. 
 
Da li onda postoji mogućnost da se vlast u zemlji promeni na izborima?
Sada su u Rusiji izbori nešto što se dešava tri dana, van biračkih mesta. Bez efektivne kontrole posmatrača, bez kontrole dostupne posmatračima preko kamera, bez transparentnog sistema brojanja, teško je ovo nazvati izborima. A u ovom sistemu je veoma teško pobediti. To je igra sa obeleženim kartama. Zna se ko uvek pobeđuje.
Ako pogledamo veze Srbije i Rusije, dve zemlje gaje neobično partnerstvo. Znamo da Beograd nije uveo sankcije Moskvi. Navodno ovde postoje i spiskovi aktivista protivnika ruskih vlasti. Beloruski aktivista Aleksandar Gnjot je u Srbiji, nalazi se u pritvoru i čeka odluku o ekstradiciji. Navaljni je umro u zatvoru. Koliko je opasna ekstradicija aktivista?
"Aleksej Navaljni je najpoznatiji ruski politički zatvorenik, koga su pokušali da ubiju dok je još bio na slobodi, koji je bio otrovan, ali je preživeo. Uspeo je da preživi trovanje, vratio se u Rusiju, poslan je u zatvor i tamo opet otrovan. Postoje dokazi o tome. On je najpoznatiji, ali nije jedini. Povratak bilo kog protivnika Putinovog režima u Rusiju je opasan, jer u Rusiji svaki opozicionar može biti podvrgnut torturi, a svaki opozicionar može dobiti pretnju smrću. Od 1996. godine smrtna kazna ne postoji, ali to nije uticalo na politička ubistva aktivista dve hiljaditih i uspostavljeni sistem eliminacije protivnika režima od 2010. godine, i to se ne odnosi samo na Navaljnog. Vladimir Karmurza je dva puta trovan, ali je preživeo. Hvala Bogu da je sada pušten, inače bi umro u zatvoru od posledica tih trovanja. To je slučaj za sud u Strazburu - zabraniti takva izručenja. I verovatno advokati već rade u tom pravcu, siguran sam u to. A dužnost Vlade Srbije je da sprovede odluku suda u Strazburu. Ne možete izručiti osobu tamo gde joj prete tortura i smrt."
Zašto ovoliki broj Rusa dolazi u Srbiju? Da li je Srbija za njih samo usputna stanica ili planiraju da ostanu ovde?
"Postoji neki osećaj posebne slovenske veze. I to nije novost što se Rusije tiče. To potiče još od 19. veka, a ako govorimo o vladama, još iz vremena rusko-turskih ratova. Ali ideja panslavizma, koja je formulisana 1848. godine u Pragu, kao ideja u okviru Austrougarske imperije, takođe je bila pozdravljena od strane mnogih. Znam ljude koji su došli u Srbiju upravo zato što je zemlja slovenskog jezika. Za neke je možda Srbija usputna stanica. Ali, ponavljam, poznajem ljude, obrazovane, vredne ljude, koji bi, možda, mogli otići dalje, za koje je Srbija deo slovenskog sveta. Oni nisu nacionalisti. Oni nisu pristalice ratova. Oni jednostavno pripadaju ovoj velikoj kulturi. Tako da ne znam, svako ima svoje planove. Ali, po mom osećanju, mnogi su ostali u Srbiji, ne zato što nisu mogli dalje, već zato što ovde postoji osećaj doma koji su izgubili. Ja ovde vidim nešto drugo. Ja vidim Moskvu ili Harkov po arhitekturi koja bi se mogla nazvati mirnodopskom. U Rusiji je mirnodopsko vreme bilo vreme pre 1914. godine. Ljudi traže mirno vreme, mirno mesto, a tu je i jezik."
U Rusiji je održan samit BRIKS. S obzirom na istorijske i političke veze Srbije sa Rusijom s jedne strane i ekonomske i političke veze Srbije sa Evropskom unijom s druge strane. Gde vidite Srbiju? U BRIKSU ili u Evropskoj uniji?
"O Evropskoj uniji znam mnogo više, ne kao o imenu, ne kao o političkoj strukturi, već kao o evropskom jedinstvu, koje nije samo materijalno, već i pravno, u smislu jedinstvenog pravnog prostora, jedinstva vrednosti, to je mnogo realnije. Razumem da Rusija već dugi niz godina, već četvrt veka, stvara paralelni sistem međunarodnih organizacija. Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti, Šangajska organizacija za saradnju, BRIKS. Nikad se ne zna šta je sledeće, ali to, kako se kaže u Rusiji, visi u vazduhu. Ipak, postoji tu nešto realno. Na primer, saradnja između obaveštajnih službi. Ali ako razmišljate o nečemu drugom osim o hapšenjima, čini mi se da je jedno loša kopija drugog."
&nbsp;Pod kojim uslovima biste se vratili u Rusiju i ponovo radili u Rusiji?
"Jednog dana... Loš sam u predviđanju budućnosti. Verovatno, ali ne danas. Razumete, pre pet godina nikada ne bih rekao da mogu otići iz Rusije. Sigurno sam stotinama ljudi pisao pisma podrške, onima koji su bili prinuđeni da napuste Rusiju, onima kojima je pretila opasnost. Nikada nisam pomislio da ću i sam negde otići. Ako tako loše predviđam budućnost, zašto me pitate o budućnosti Rusije? Generalno, predviđanje budućnosti u ovom vremenu nije najbolja stvar. Budućnost treba praviti ovde i sada".
Novinar Rajko Martinović

Teme

Ruski disident Čerkasov za Insajder: Izbori su igra sa obeleženim kartama, zna se ko uvek pobeđuje (VIDEO)

"Smanjenje ogromnih razlika u prihodima između zemalja je jedan od najvećih izazova našeg vremena. Laureati su pokazali značaj društvenih institucija za postizanje toga", rekao je predsednik Komiteta za Nagradu za ekonomske nauke Jakob Svenson. 	
Nagrada koja je zvanično poznata kao Nagrada švedske kraljevske banke (Sveriges Riksbank) za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela, poslednja je nagrada koja će biti dodeljena ove godine u okviru dodela Nobelovih nagrada, i vredi 11 miliona švedskih kruna (1,1 milion dolara). 	
Nagrada za ekonomiju nije jedna od originalnih Nobelovih nagrada, koje su po prvi put dodeljene 1901. godine po želji pronalazača dinamita i biznismena Alfreda Nobela, i kao dodatak je osnovana i finansirana od strane Švedske centralne banke 1968. godine. 	
Prošle godine tu nagradu je dobila ekonomska istoričarka sa Harvarda Klaudija Goldin, za rad koji ističe uzroke nejednakosti u platama i nadnica na tržištu rada između muškaraca i žena.
Izvor: Tanjug

Adžemoglu, Džonson i Robinson dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju

„Supruga premijera Išibe se uštinula za obraz i pitala: ’da li je ovo stvarno?’ I ja sam tako reagovao. Nobelova nagrada za Hidankio, je li ovo stvarnost ili san? Ispustio sam suzu radosnicu, a moje srce je puno različitih emocija“, izjavio je Tomojuki Mimaki, predsednik Nihon Hidankio u Hirošimi.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fj7Ip3zONDng&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Pokret koji se često naziva „Hibakuša“ je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja. Svedočenja članova organizacije pomogli su da se stvori i konsoliduje široko rasprostranjeno protivljenje nuklearnom oružju širom sveta koje se oslanjalo na lične priče; kreirajući obrazovne kampanje temeljene na vlastitom iskustvu i izdajući hitna upozorenja protiv širenja i upotrebe nuklearnog oružja.
„Nihon Hidankio nam pruže mogućnost da opišemo neopisivo, da shvatimo neshvatljivu bol i patnju koju izazivaju nuklearna oružja. Nobelov komitet uviđa jednu ohrabrujuću činjenicu – nuklearno oružje nije upotrebljeno gotovo 80 godina“, izjavio je Jorgen Vatne Fridnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta.
Nobelova nagrada dodeljuje se od 1901.godine, u ime švedskog naučnika, pronalazača dinamita Alfreda Nobela, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu. Iako je ustanovljena pre otkrića nuklearnog oružja, Nobelova nagrada i ranije je dodeljivana borcima protiv atomskih bombi – 2017. dobila ju je Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja, a 1995. fizičar Jozef Rotblat – jedini naučnik koji odbio da radi na Projektu „Menhetn“, za stvaranje prve atomske bombe.
Upravo su te bombe Sjedinjene Američke Države 1945.godine bacile na Japan, koji je odbijao da kapitulira u Drugom svetskom ratu. Amerika je bacanje bombi koje su ubile najmanje 150.000 civila opravdavala time da je alternativa bila pomorska invazija tokom koje bi poginuo mnogo veći broj ljudi, dok drugi smatraju da je to bio i ratni zločin i zločin protiv čovečnosti.
Izvor: Insajder

Nobelova nagrada za mir japanskoj organizaciji koja se zalaže za svet bez nuklearnog oružja (VIDEO)

U obrazloženju odluke navodi se da je ovaj masovni pokret poznat i kao Hibakuša, dobio nagradu za mir za svoje napore da postigne svet bez nuklearnog oružja i za zalaganje da nuklearno oružje nikada više ne sme da se upotrebi.
Pokret je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja.&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">BREAKING NEWS The Norwegian Nobel Committee has decided to award the 2024 <a href="https://twitter.com/hashtag/NobelPeacePrize?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#NobelPeacePrize</a> to the Japanese organisation Nihon Hidankyo. This grassroots movement of atomic bomb survivors from Hiroshima and Nagasaki, also known as Hibakusha, is receiving the peace prize for its… <a href="https://t.co/YVXwnwVBQO">pic.twitter.com/YVXwnwVBQO</a>&mdash; The Nobel Prize (@NobelPrize) <a href="https://twitter.com/NobelPrize/status/1844664354932932630?ref_src=twsrc%5Etfw">October 11, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Od ustanovljavanja 1901. godine, Nobelovu nagradu za mir dobilo je 110 pojedinaca i 30 organizacija, a pojedine organizacije su dobile nagradu više puta.
Međunarodni komitet Crvenog krsta osvojio ga je tri puta, a Kancelarija visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice dva puta.
Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir Malala Jusafzai je u trenutku kada je dobila nagradu imala 17 godina, dok je najstariji dobitnik Jozef Rotblat imao 86 godina te 1995. godine.
Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija. &nbsp;
Odbor koji odlučuje o dobitniku nagrade sastoji se od pet članova koje bira norveški parlament, a predloge kandidata za dobitnike Nobelove nagrade za mir, osim članova komisije i bivših dobitnika nagrade, mogu dostaviti svi članovi vlade ili Međunarodnog suda pravde, profesori na katedrama za sociologiju, istoriju, filozofiju, pravo i političke nauke kao i rukovodioci odgovarajućih instituta.
Nobelova nagrada za mir se može dodeliti učesnicima određenih mirovnih pregovora iako oni nisu doveli do konačnog rešenja, odnosno do dotičnog mirovnog ugovora.&nbsp;
Nagrada je, kao i druge Nobelove nagrade, donacija švedskog pronalazača i fabrikanta Alfreda Nobela, i od 1901. se svake godine dodeljuje 10. decembra u Oslu, na dan njegove smrti.
Izvor: Tanjug

Dobitnik Nobelove nagrade za mir japanska organizacija "Nihon Hidankio"

U obrazloženju odluke navodi se da je nagradu dobila zbog svoje intenzivne poetske proze koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života.
Rođena je u južnokorejskom gradu Gvangdžu pre nego što se, sa devet godina, preselila sa porodicom u Seul.
Potiče iz intelektualne porodice, a njen otac je bio ugledni romanopisac.
Pored pisanja, posvetila se i umetnosti i muzici, što se ogleda kroz čitavu njenu književnu produkciju.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">BREAKING NEWS The 2024 <a href="https://twitter.com/hashtag/NobelPrize?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#NobelPrize</a> in Literature is awarded to the South Korean author Han Kang “for her intense poetic prose that confronts historical traumas and exposes the fragility of human life.” <a href="https://t.co/dAQiXnm11z">pic.twitter.com/dAQiXnm11z</a>&mdash; The Nobel Prize (@NobelPrize) <a href="https://twitter.com/NobelPrize/status/1844332268191613152?ref_src=twsrc%5Etfw">October 10, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Od 1901. godine dodeljeno je 116 Nobelovih nagrada za književnost.
Pravo predlaganja kandidata za nagradu imaju članovi Akademije, članovi akademija i društava sličnih njoj po članstvu i ciljevima, profesori književnosti i jezika, bivši nobelovci za književnost, predsednici književnih organizacija koje su reprezentativne.&nbsp;
Predlozi u pisanoj formi za ovogodišnjeg laureata moraju da stignu u Nobelov komitet do 31. januara, koji predloge razmatra u aprilu daje na odobrenje Akademiji preliminarnu listu kandidata, koja sadrži oko 20 imena.&nbsp;
Počasni autor obično prima nagradu od oko milion dolara, a uručuje se 10. decembra na Dan Nobela.
Izvor: Tanjug

Dobitnica Nobelove nagrade za književnost Han Kang iz Južne Koreje

Dobitnici će podeliti novčanu nagradu u iznosu od 11 miliona švedskih kruna (oko 1.000 000 evra).
Nagrada za hemiju se dodeljuje od 1901. godine i do sada je bilo 115 laureata&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/dobitnik-nobelove-nagrade-vestacka-inteligencije-menja-nacin-zivota-i-stvara-nove-pretnje-po-covecanstvo">Naučnici Džon Hopfild i Džefri Hinton dobili su Nobelovu nagradu za fiziku </a>za otkrića i izume koji su postavili temelje za mašinsko učenje, objavila je u utorak Švedska kraljevska akademija nauka.
Pre njih su američki <a href="https://insajder.net/prenosimo/nobelova-nagrada-za-medicinu-americkim-naucnicima-za-otkrivanje-mikro-rnk">naučnici Viktor Ambros i Gari Ruvkun dobili ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu</a> za otkriće mikro RNK, odnosno fundamentalnog principa kojim se reguliše aktivnost gena, saopštila je juče Nobelova skupština Instituta Karolinska u Stokholmu.
Ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost biće objavljeno sutra u Stokholmu.
U Oslu će 11. oktobra biti objavljeno ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Ime dobitnika Nobela za ekonomiju biće poznato 14. oktobra, a biće objavljeno u Stokholmu.
Nagrade će biti uručene na ceremonijama u Stokholmu i Oslu 10. decembra, na godišnjicu smrti švedskog naučnika Alfreda Nobela, koji je ustanovio tu nagradu.
Izvor: Tanjug

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju Dejvid Bejker, Demis Hasabis i Džon Džamper

Hopfild i Hinton su nagradu dobili zbog korišćenja fizike za mašinsko učenje veštačke inteligencije (AI).
Elen Muns, članica <a href="https://insajder.net/prenosimo/dobitnici-nobelove-nagrade-za-fiziku-naucnici-hopfild-i-hinton-za-masinsko-ucenje-pomoc-u-vestackih-neuronskih-mreza">Nobelovog komiteta</a> pri Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka, rekla je da su dvojica laureata "koristila fundamentalne koncepte statističke fizike da dizajniraju veštačke neuronske mreže koje funkcionišu kao asocijativna sećanja i nalaze obrasce u velikim skupovima podataka".
Ona je rekla da su takve mreže korišćene za unapređenje istraživanja u fizici i da su "postale i deo našeg svakodnevnog života, na primer u prepoznavanju lica i prevođenju jezika".
Hinton je kazao da će veštačka inteligencija imati ogroman uticaj na civilizaciju i da će poboljšati produktivnost u nizu oblasti, a i zdravstvene usluge.
"Promene će biti poput onih koje su se desile tokom industrijske revolucije", rekao je on u razgovoru s novinarima i zvaničnicima Kraljevske švedske akademije nauka.
Naučnik je kazao da će AI, umesto da nadmaši ljude u fizičkoj snazi, premašiti čoveka intelektualnim sposobnostima.
"Nemamo iskustva sa stvarima koje su pametnije od nas. Biće to divno iskustvo u mnogim aspektima. Međutim moramo da brinemo o brojnim mogućim posledicama, posebno o pretnji da ove stvari izmaknu kontroli", rekao je Hinton.
Nobelov komitet koji je odao počast nauci koja stoji iza stvaranje veštačke inteligencije je takođe izneo strahovanje o mogućnosti da se tehnologija izmakne kontroli.
Hinton deli zabrinutost sa Komitetom da bi brz razvoj tehnologije i neetički način korišćenja mogao da umanji dobrobit za čovečanstv od AI.
Nobelovac koji ima 76 godina, dao je otkaz u tehnološkoj kompaniji Gugl (Google) kako bi mogao slobodnije da govori o opasnostima tehnologije čijem stvaranju je doprineo.
On je 1980-ih pomogao razvoj tehnologije ključne za "obučavanje" mašina da samostalno "uče".
Njegov tim na Univerzitetu u Torontu je predstavio neuronske mreže i 2012. godine pobedio na prestižnom takmičenju ImidžNet (ImageNet) .
Hinton je s kolegama 2019. godine osvojio i Turingovu nagradu za kompjuterske nauke.
"Dugo su ljudi mislili da je ono što radimo besmislica", rekao je Hinton za Asošiejted pres 2019. "Mislili su da smo skrenuli s puta i da je veoma iznenađujuće da mi, naizgled inteligentni ljudi, traćimo vreme na to. Moja poruka mladim istraživačima je: Nemojte prestajati da radite na nečemu čak iako vam svi kažu da glupo je to što radite", izjavio je Nobelovac.
Hopfild, 91, kreirao je asocijativnu memoriju koja može da skladišti i rekonstruiše slike i druge tipove obrazaca u podacima, saopštio je Nobelov komitet.
Hinton je koristio Hopfildovu mrežu kao osnovu za novu mrežu koja koristi drugačiji metod - "Bolcmanovu mašinu", za koju je Komitet rekao da može naučiti da prepozna karakteristične elemente u zadatoj vrsti podataka.
Nobelovu nagradu za fiziku prošle godine su dobili Pjer Agostini (Francuska), Ferend Kraus (Mađarska) i An Luije (Francuska), za doprinos istraživanju sveta elektrona unutar atoma i molekula.
Ovogodišnja sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada počela je u ponedeljak. Sutra, u sredu, biće objuavljena Nobelova nagrada za književnost, a za mir 14. oktobra.
Izvor: Beta

Nobelova nagrada