"Povelja Ujedinjenih nacija o pravima deteta zagovara da dece treba da imaju pristup informacijama i da imaju slobodu izražavanja, a ovime se njima to na neki način ukida", rekao je Milošević.
Norveški premijer Jonas Gar Store priznao je da će to biti "teška bitka", ali je rekao da političari moraju da intervenišu kako bi zaštitili decu od "moći algoritama".&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6lsUmBGj-4g%3Ft%3D1281&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Milošević navodi da ne vidi razlog da Vlada Norveška ne pokuša, pre ograničavanja pristupa, da reguliše rad velikih tehnoloških kompanija, koji prave te adiktivne alogritme i puštaj štetan sadržaj.&nbsp;
"Tu je i velika uloga roditelja, jer kao što kada deca izlaze napolje, oni znaju i vode računa gde deca idu. Tako bi trebalo roditelji, i sada imaju odgovornost i da uz neku vrstu nadzora vode računa šta njihova deca rade na internetu", naglasio je Milošević.
Norveška već ima minimalnu starosnu granicu od 13 godina ali, uprkos tome, više od polovine devetogodišnjaka, 58 odsto 10-ogodišnjaka i 72 odsto 11-ogodišnjaka je na društvenim mrežama, prema istraživanju Norveške agencije za nadzor medija.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Norveška uvodi starosnu granicu za korišćenje društvenih mreža - da li je to rešenje?

Okužni sud u Oslu odbacio je Brejvikovu tužbu u februaru, a Apelacioni sud je sada vratio njegovu tužbu nižem sudu da je ponovo razmotri.
Za sada nije poznato kada će se održati novo suđenje po Brejvikovoj tužbi.
Brejvik je tužio norvešku državu u januaru zbog navodnog kršenja njegovih ljudskih prava zbog toga što se u zatvoru nalazi u izolaciji i što mu je ograničena prepiska.
Njegovi advokati su tvrdili da Norveška krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Brejvik je 2011. godine prvo detonirao automobil bombu u blizini premijerove kancelarije u Oslu, kada je poginulo osam ljudi, a zatim se odvezao na ostrvo Utoja i tamo ubio 69 osoba u omladinskom kampu Laburističke partije.
Brejvik je 2012. godine proglašen krivim za terorizam i osuđen na maksimalnu kaznu u Norveškoj - 21 godinu zatvora, koja se može produžavati na neodređeno vreme.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Apelacioni sud dozvolio Brejviku da ponovo tuži državu Norvešku zbog kršenja prava

U glavnom gradu Belgije će se u ponedeljak premijer Mustafa sastati sa ministrima spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije i visokim zvaničnicima tog bloka. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/izrael-ozbiljne-posledice-za-tri-evropske-zemlje-koje-su-najavile-priznanje-palestine">Irska i Španija su poput Norveške</a> najavile priznanje Palestine što je takođe istorijski potez koji povećava izolaciju Izraela, posle više od sedam meseci rata protiv Hamasa u Gazi. 
 
Zvanično priznanje od strane<a href="https://insajder.net/prenosimo/netanjahu-spanija-irska-i-norveska-nagraduju-teror-priznanjem-palestine"> Norveške, Španije i Irske</a>, koje su imale prijateljske odnose i sa Izraelcima i Palestincima i dugo zagovarale palestinsku državu, planirano je za četvrtak. 
 
Odluka tri zemlje je dobrodošlo jačanje podrške palestinskim zvaničnicima koji decenijama teže da osnuju državu u istočnom Jerusalimu, na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, teritorijama koje je Izrael osvojio u Šestodnevom ratu 1967. godine i još uvek ih kontroliše. 
 
Više od 140 zemalja, odnosno preko dve trećine članica UN, priznaje palestinsku državu, ali većina od 27 članica EU je ne priznaje. Nekolicina je najavila priznanje, ali "kad uslovi za to budu odgovarajući". 
 
EU, SAD i Velika Britanija, pored ostalih, podržavaju ideju o nezavisnoj palestinskoj državi, ali kažu da bi to trebalo da bude deo sporazuma postignutog direktnim pregovorima. 
 
Belgija, koja predsedava EU, je rekla da bi najpre izraelski taoci u zatočeništvu Hamasa trebalo da budu pušteni i da se sukob u Gazi mora okončati. 
 
I neke druge zemlje podržavaju novu inicijativu za rešenje decenijskog sukoba, 15 godina pošto su propali pregovori o miru između Izraela i Palestinaca. 
 
Predaji dokumenta prethodila je u petak naredba najvišeg suda UN da Izrael smesta zaustavi vojnu ofanzivu u gradu Rafi na jugu Pojasa Gaze. 
 
Pre toga je glavni tužilac <a href="https://insajder.net/prenosimo/medunarodni-sud-pravde-zatrazio-hapsenje-netanijahua-zbog-navodnih-ratnih-zlocina">Međunarodnog krivičnog suda</a> zatražio nalog za hapšenje izraelskih lidera, uključujući u premijera Benjamina Netanjahua i zvaničnike Hamasa. 
 
Rat u Gazi počeo je 7.oktobra prošle godine napadom palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom koji su probili granicu i ubili oko 1.200 ljudi, a oteli više od 250 osoba. 
 
U izraelskoj ofanzivi je potom ubijeno više od 35.000 Palestinaca.
Izvor: Beta

Norveški ministar predao palestinskom premijeru dokumente o priznanju Palestine

Odluka stupa na snagu 28. maja, preneo je AP.&nbsp;
"Ne može biti mira na Bliskom istoku ukoliko ne bude priznanja", rekao je Gar Stura i dodao da "Palestina ima osnovnu pravo na nezavisnu državu".&nbsp;
Nekoliko zemalja Evropske unije su prethodnih nedalja dale naznake da planiraju da priznaju Palestinu, jer smatraju da je rešenje sa dve države ključno za trajni mir u tom regionu.&nbsp;
Norveška, koja nije član Evropske unije, ali uglavnom prati odluke Brisela, dugo je podržavala rešenje sa dve države, Izraela i Palestine.
"Teror su počinili Hamas i militantne grupe koje nisu pristalice dvodržavnog rešenja i države Izrael", istakao je lider norveške vlade.&nbsp;
Dosad, Palestinu su priznale 143 države od 193 članice Ujedinjenih nacija. Samo osam od 27 članica EU - Poljska, Bugarska, Mađarska, Češka, Rumunija, Slovačka, Švedska i Kipar - podržavaju Palestinu kao državu.
<h2>Izrael pozvao svoje ambasadore u Norveškoj i Irskoj na hitne konsultacije</h2>
Ministar spoljnih poslova Izraela, Izrael Kac pozvao je u sredu ambasadore te zemlje u Irskoj i Norveškoj na hitne konsultacije, jer je Norveška priznala Palestinu, dok se očekuje da i Irska danas saopšti vest o priznavanju palestinske nezavisnosti.
"Šaljem vrlo jasnu poruku Irskoj i Norveškoj: Izrael neće pustiti da ovo prođe u tišini", naveo je Kac, prenosi Tajms of Izrael.&nbsp;
On je dodao da će učiniti isto i sa Španijom, ukoliko Madrid prizna Palestinu.&nbsp;
"Irska i Norveška nameravaju da pošalju poruku Palestincima i svetu - teror se isplati", rekao je Kac, dodajući da na taj način "nagrađuju Hamas i Iran".&nbsp;
Kac ocenjuje da se radi o nakaradnom potezu naočigled žrtava 7. oktobra, kada je palestinski Hamas ubio oko 1.200 ljudi na jugu Izraela i oteo više od 240.&nbsp;
"To, takođe, otežava naše napore da vratimo kućama 128 talaca. Mir je sada manje izvestan i podriva izraelsko pravo na samoodbranu. Ova irsko-norveška parada gluposti nas neće odvratiti. Odlučni smo da ispunimo ciljeve: da vratimo bezbednost građanima, svrgnemo Hamas i vratimo taoce", naveo je Kac.
<h2>Norveški javni servis najavio priznanje&nbsp;</h2>
Podsećamo da su norveški javni servis NRK i dnevni list Aftenposten, pozivajući se na neimenovane izvore, objavili da će Vlada Norveškeu sredu saopštiti da ta nordijska zemlja priznaje nezavisnu palestinsku državu,
Norveško Ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar, preneo je Rojters.&nbsp;
Vlada Irske će takođe danas saopštiti priznanje palestinske države, rekao je sinoć izvor koji je upoznat sa temom, podseća britanska agencija.&nbsp;
Članice Evropske unije, Irska, Španija, Slovenija i Malta su u poslednjih nekoliko nedelja naznačile da planiraju priznanje, argumentujući da je dvodržavno rešenje ključno za trajni mir u regionu.&nbsp;
U utorak, Norveška je postala prva evropska zemlja koja je saopštila da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/norveska-prva-evropska-zemlja-koja-je-saopstila-da-ce-uhapsiti-netanijahua">uhapsiti izraelskog premijera Benjamina Netanijahua</a>, ukoliko Međunarodni krivični sud (MKS) raspiše poternicu za njim.
Izvor: Tanjug

Norveška zvanično priznala Palestinu

Ona je podnela ostavku posle optužbi da je<a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarka-zaduzena-za-suzbijanje-plagijata-podnela-ostavku-student-otkrio-da-je-plagirala-rad"> plagirala svoju magistarsku disertaciju</a>, a dan nakon istrage Univerziteta Nord u gradu Bodo na severu zemlje, gde je predala magistarsku disertaciju 2021. godine.
Istragom je utvrđeno da u njenom magistarskom radu postoji "ne tako mala količina plagijata", preneo je AP.
"Došli smo do zaključka da Ingvild treba da podnese ostavku kao ministarka", rekao je premijer Jonas Gar Stura na konferenciji za novinare, dodajući da je istragom utvrđeno da je plagijat bio "nameran".
Kjerkol je istakla da ona i koautor "nisu imali nameru da kopiraju tuđa dostignuća".
"Iako boli jer vam ne veruju, moramo da se nosimo sa činjenicom da je univerzitet drugačijeg mišljenja", rekla je ona na zajedničkoj konferenciji sa Gar Sturom.
Ona je preuzela funkciju u oktobru 2021. godine, kada je Gar Stura predstavio koalicionu vladu, koju su činile njegova Laburistička partije i Partija centra.
U januaru je norveška ministarka zadužena za suzbijanje plagijata <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarka-zaduzena-za-suzbijanje-plagijata-podnela-ostavku-student-otkrio-da-je-plagirala-rad">Sandra Borh</a>, podnela ostavku nakon izveštaja da je kopirala delove svog magistarskog rata pre jedne decenije.
Ona je tada priznala da su delovi njenog magistarskog rada plagijat. 
 
 Izvor: Tanjug

Norveška

Norveška uvodi starosnu granicu za korišćenje društvenih mreža - da li je to rešenje?

Apelacioni sud dozvolio Brejviku da ponovo tuži državu Norvešku zbog kršenja prava

Norveški ministar predao palestinskom premijeru dokumente o priznanju Palestine

Norveška zvanično priznala Palestinu

Norveška ministarka podnela ostavku, univerzitet utvrdio da je plagirala rad