Na redovnom brifingu za novinare, portparol Stejt departmenta Metju Miler pozvao je Rusiju da prestane sa "neodgovornom retorikom", prenosi Rojters.
"Vašington je generalno neverovatno zabrinut zbog hibridnog ratovanja Rusije i ostaje u bliskom kontaktu sa evropskim partnerima povodom ovog pitanja", istakao je Miler, prenosi Rojters.
Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće ranije je saopštio da "nije iznenađen" i da Rusija nedeljama signalizira takvu nameru.
"Ne primećujući nikakve promene u nuklearnom držanju Rusije, ne vidimo nijedan razlog da prilagodimo sopstveni nuklearni stav ili doktrinu kao odgovor na današnje najave Moskve", navodi se u saopštenju Bele kuće.
Ruski predsednik Vladimir Putin danas je odobrio ažuriranu rusku nuklearnu doktrinu, koja uspostavlja okvir za uslove pod kojima bi mogao da naredi nuklearni napad.
Doktrinom je predviđeno da će se svaki napad nenuklearne sile koju podržava nuklearna sila smatrati zajedničkim napadom, a da će se svaki napad jedne članice vojnog bloka smatrati napadom na čitavu alijansu.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je Ukrajina sa šest projektila ATACMS pogodila rusku oblast Brjansk, a da su ruski PVO sistemi presreli pet i oštetili jedan.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

SAD: Nećemo promeniti nuklearnu doktrinu nakon odluke Rusije

"Državna politika u oblasti nuklearnog obuzdavanja je odbrambenog karaktera, usmerena na održavanje potencijala nuklearnih snaga na nivou dovoljnom za obezbeđivanje nuklearnog obuzdavanja i garantuje zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta države", navedeno je u dokumentu, prenosi Sputnjik. 	
Takođe je dodato, da bi nuklearni odgovor mogao da bude aktiviran u slučaju napada na Belorusiju, zatim masovnog napada vojnih letelica, krstarećih raketa, dronova i drugih letelica koje preleću ruske granice. 	
Taj Putinov potez dolazi dva dana nakon što su mediji objavili da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena omogućila Ukrajini da koristi rakete dugog dometa za napade na rusku teritoriju. &nbsp;	Prema izveštajima, Bajden je tu odluku doneo nakon saznanja da su vojnici iz Severne Koreje navodno stigli u Kursku oblast. &nbsp;	
Ruski zvaničnici upozorili su da bi takvi potezi mogli da dovedu do izbijanja Trećeg svetskog rata.
Izvor: Tanjug

200x200

Putin potpisao ukaz kojim nuklearno oružje ostaje poslednja linija odbrane

"Očigledno je da način na koji se razvijala međunarodna situacija, način na koji je eskalirala tenzija oko naših granica, način na koji su nuklearne sile počele da učestvuju u sukobu oko Ukrajine na strani Ukrajine, način na koji je vojna infrastruktura NATO napredovala ka našim granicama, sve je to doprinelo da se izvrše neophodna prilagođavanja kako nuklearne doktrine, tako i osnova državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja", rekao je Peskov, prenosi RIA Novosti. 	
Prema njegovim rečima, razvoj globalne situacije zahtevao je redefinisanje novih uslova što znači da će relevantni dokumenti koji definišu okolnosti pod kojima Moskva može koristiti nuklearno oružje biti uskoro ažurirani.&nbsp;
Predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio je Zapad u sredu da bi, prema predloženim izmenama doktrine, Rusija mogla koristiti nuklearno oružje ako bude pogođena konvencionalnim raketama i da bi svaki napad na svoju teritoriju koji podržava neka nuklearna sila, smatrala zajedničkim napadom. 	
Izmene ruske nuklearne doktrine se, kako navodi Rojters, smatraju pokušajem Putina da postavi "crvenu liniju" za Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike, signalizirajući da će Moskva razmotriti odgovor nuklearnim oružjem ako se Ukrajini dozvoli da izvrši napade duboko unutar Rusije pomoću zapadnih raketa dugog dometa. &nbsp;
Peskov je rekao da su izmene nuklearne doktrine pripremljene i biće formalizovane, navodeći kao razlog za takvu odluku međunarodnu situaciju, eskalaciju tenzija blizu granica Rusije i približavanje NATO ruskim granicama, kao i ono što je nazvao "dubljim angažovanjem zapadnih nuklearnih sila u ratu u Ukrajini na strani kijevskog režima".
Izvor: Tanjug

Peskov: Neophodna su prilagođavanja nuklearne politike zbog eskalacije tenzija

"Ako je Rusiju napala država koja nema nuklearno oružje, ali uz podršku ili pomoć države koja poseduje nuklearne oružje, to ćemo smatrati zajedničkim napadom. Uslovi da Rusija upotrebi nuklearno oružje su jasni, i tu ubrajamo napad na Rusiju bombarderima, krstarećim raketama, dronovima i hipersoničnim avionima. Zadržavamo pravo da upotrebimo nuklearno oružje u slučaju napada na Rusiju, ali i Belorusiju", izjavio je Vladimir Putin, predsednik Rusije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Db8a7UpHZxyg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Rusija je već dve i po godine u ratu sa Ukrajinom, koju su i pre sukoba opremale nuklearne sile – pre svih Amerika. Međutim, Vašington ne dozvoljava Kijevu da koristi takozvano napredno naoružanje na ciljeve u Rusiji, upravo ono o kojem govori Putin. Iako prepoznaje nuklearnu pretnju, predsednik Ukrajine, u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, upozorava da pretnja ne dolazi samo od direktne upotrebe nuklearnog oružja.
"Ukrajina je dobila informacije da Rusija planira da napadne njene tri nuklearne elektrane. Imamo dokaz za to. Ako je Rusija spremna da ide tako daleko, to znači da Moskvi ništa što cenite - nije važno", izjavio je Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine.
"Nuklearno oružje postoji, imamo devet nuklearnih sila. Samim tim što ono postoji, postoji i mogućnost da ono bude upotrebljeno. Međutim, kada pogledate istorijski - nuklearno oružje nikada nije upotrebljeno u situacijama kada niste imali nuklearni monopol. Tokom Hladnog rata imali ste 'eru dugog mira', upravo zbog nuklearnog oružja - to je hipoteza o nuklearnom miru, odnosno da je ono sprečilo da dođe do trećeg svetskog rata. Iako je ono kataklizmično, paradoksalno, zbog njega direktni sukobi između nuklearnih sila nisu se vodili do sada", izjavio je za Marker Bogdan Stojanović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
"Sa razvojem nuklearnog tabua, i sa uverenjima da se nuklearno oružje neće više nikada upotrebiti, neke manje države su se osmelile da udare malo jače na Rusiju nego što se smatra da može neka nenuklearna sila - nuklearnoj. Ozbiljno naoružavanje Ukrajine raketama dugog dometa koje mogu da gađaju ruske strateške ciljeve, a to su svi ciljevi kojima Rusija može da zada udarac nuklearnim oružjem protivnika, pa ukoliko bi Ukrajina te ciljeve gađala, to bi moglo da dovede do upotrebe nuklearnog oružja", rekla je Marina Kostić Šulejić iz Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DMUynsc3_h5Q&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Da je nuklearna tehnologija, a pre svega oružje, pretnja čovečanstvu, prvi su prepoznali oni koji su radili na stvaranju prve atomske bombe – Albert Ajnštajn i Robert Openhajmer. Oni su osnivači Časopisa nuklearnih nauka, koji na osnovu Sata sudnjeg dana prati koliko je čovečanstvo blizu katastrofe.
Kada je Sat sudnjeg dana 1947. počeo da otkucava, kazaljke su pokazivale da je sedam minuta do ponoći. Međutim, nekoliko godina kasnije, nakon što je Sovjetski Savez testirao prvu nuklearnu bombu - broj minuta do sudnjeg dana naglo je pao - na dva.
Tokom Hladnog rata, indirektnog sukoba svetskih sila - Amerike i Sovjetskog Saveza, Sat sudnjeg dana oslikavao je i diplomatske napore da se izbegne nuklearni sukob. Tako su, šezdesetih i sedamdestih godina, kazaljke pokazivale da je 12 minuta do ponoći. Posle, sudeći po Satu, relativno mirne dve decenije, bojazan od nuklearnog rata se naglo povećala - 1987. sat je upozoravao da je svet na tri minuta do nuklearnog sudnjeg dana. Ipak, tada se situacija menja - počinje raspad Istočnog bloka, koji je 1993. završen raspadom Sovjetskog Saveza - i u tim godinama, prema Satu, čovečanstvo je bilo najdalje od nuklearnog sukoba - 17 minuta. Iako je tada delovalo da će raspadom jedne od dve velike nuklearne sile svet ući u vreme bez neizvesnosti - dogodilo se suprotno.&nbsp;
Nove nuklearne sile izašle su na svetsku pozornicu - Kina, Indija, Pakistan, Izrael, Severna Koreja... i, od tada, Sat sudnjeg dana pokazuje da je svet iz godine u godinu sve bliži nuklearnom sukobu. Od 2022. i početka rata u Ukrajini - tome smo najbliži ikada: tek 90 sekundi do nuklearnog sudnjeg dana.
Izvor: Insajder

Teme

Upotreba nuklearnog oružja - između pretnje i opasnosti (VIDEO)

"Uslovi za prelazak Rusije na upotrebu nuklearnog naoružanja takođe su jasno navedeni. Ovu mogućnost ćemo razmotriti kada dobijemo pouzdane informacije o masovnom lansiranju vazdušno - kosmičkog naoružanja i njihovom prelasku naše državne granice. Mislim na strateške ili taktičke avione, krstareće rakete, bespilotne letelice, hipersonične i druge avione", rekao je Putin, prenela je agencija RIA Novosti. 	
On je kazao da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje ako je napadne bilo koja država, i da će se svaki konvencionalni napad na Rusiju koji podrži neka nuklearna sila smatrati zajedničkim napadom. 	
Rusija zadržava pravo da upotrebi nuklearno oružje prilikom agresije na nju, između ostalog i ako neprijatelj bude koristio konvencionalno oružje, ako to bude predstavljalo pretnju vitalnim interesima države, rekao je Putin. 	
"Zadržavamo pravo upotrebe nuklearnog oružja u slučaju agresije na Rusiju i Belorusiju, kao članicu savezne države. Sa beloruskom stranom, sa predsednikom Belorusije sva ova pitanja su dogovorena, uključujući i ako protivnik, upotrebivši konvencionalno oružje, stvori vitalnu pretnju našem suverenitetu", rekao je Putin na sednici Saveta bezbednosti o nuklearnom odvraćanju. 	
Putin je rekao da će agresiju nenuklearnih država, zajedno sa nuklearnim, smatrati napadom na Rusiju. 	
"Vidimo da se savremena vojno - politička situacija dinamično menja i mi smo dužni da to uzmemo u obzir, uključujući nove izvore vojnih pretnji i rizike po Rusiju i naše saveznike", rekao je. 	
Putin je na sastanku predložio da se unesu brojna pojašnjenja u vezi sa uslovima za rusku upotrebu nuklearnog oružja. 	
"Na današnjem dnevnom redu imamo pitanje koje se odnosi na ažuriranje osnova državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja, uz vojnu doktrinu, ovo je dokument u kojem je zvanično definisana i detaljno razrađena nuklearna strategija Rusije", naglasio je Putin. 	
Izvor: Tanjug

Putin: Ko napadne Belorusiju, napao je i Rusiju

Kako prenose severnokorejski državni mediji, severnokorejski lider Kim Džong Un pozvao je tokom posete kontrolnoj sobi u objektu za obogaćivanje uranijuma na povećanje broja centrifuga da bi se povećalo nuklearno oružje za samoodbranu.
Kim je uputio poziv tokom posete Institutu za nuklearno oružje i proizvodnoj bazi "nuklearnih materijala za oružje", navodi severnokorejska agencija KCNA.
KCNA nije objavila lokaciju objekata niti datum kada je izvršena inspekcija.
Tokom posete, Kim je "naglasio potrebu da se dodatno uveća broj centrifuga da bi se eksponencijalno povećalo nuklearno oružje za samoodbranu u skladu sa politikom partije za izgradnju nuklearnih oružanih snaga", navodi se u izveštaju.
Kim Džong Un nadgledao je i probnu paljbu novog višecevnog raketnog bacača kalibra 600 mm, javila je KCNA, preneo je Rojters.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Severna Koreja prvi put objavila da ima postrojenje za obogaćivanje uranijuma

Godine 2024. u duboko podeljenom svetu se sve češće govori o pretnji od upotrebe nuklearnog oružja, koja je ozbiljnija nego ikada.
Devet zemalja poseduje nuklearno naoružanje: SAD, Velika Britanija, Rusija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja.
Nuklearne sile dele oko 13.000 nuklearnih bojevih glava, ali je odnos snaga neuravnotežen. Prema procenama Saveza američkih naučnika, Rusija ima 5.977 bojevih glava i Amerika 5.428, a ostale zemlje znatno manje, ispod 350.
<h2>&nbsp;Bezbedniji smo nego osamdesetih, ali...</h2>
Naučni novinar Slobodan Bubnjević kaže da opasnost postoji sve dok je na svetu makar jedna nuklearna bojeva glava, ali ističe i da je planeta danas bezbednija nego pre četrdesetak godina. Smatra i da, kad je reč o nuklearnom oružju, ne treba širiti strah i paniku.
„Svet je u bezbednijem položaju u odnosu na sredinu osamdesetih godina kada smo imali oko 60.000 nuklearnih bojevih glava. Čitav niz sporazuma – neki su više zaslužniji, neki manje – doveo je do smanjenja tih arsenala na nivo koji danas imamo. To ne znači da možemo da kažemo – ’uopšte nas to ne interesuje, možemo mirno da spavamo, to ne postoji...’ To i te kako postoji, dok postoji jedna nuklearna bojeva naprava možda će pasti baš na vaš grad, to je tehnička mogućnost. Dok postoji jedna nuklearna bomba, ona može biti detonirana“, kazao je Bubnjević u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.
Marina Kostić Šulejić iz Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje kaže da treba biti uplašen, jer je reč o oružju za masovno uništenje.
„To je poslednje oružje za masovno uništenje koje nije globalno zabranjeno i koje još nije potpuno izbačeno iz upotrebe. Imamo konvencije koje zabranjuju biološko oružje, hemijsko naoružanje, a u januaru 2021. je stupio na snagu Ugovor o zabrani nuklearnog naoružanja, ali ga nisu sve države potpisale; nisu ga potpisale države koje poseduju nuklearno oružje. Zato neki smatraju da je besmisleno sprovoditi ga jer taj sporazum, pre svega, treba da se odnosi na one države koje poseduju nuklearno oružje. Ključni ugovor (NPT) oko kojeg se vrti cela priča o neprofileraciji (neširenje nuklearnog oružja) je potpisan 1968, a stupio je na snagu 1970. Potpisale su ga sve države, uključujući i one sa nuklearnim naoružanjem“, podsetila je ona na Insajder televiziji.
Međutim, ukazuje da neproliferacija ne može da ide bez razoružanja.
„Ne mogu doveka nuklearne države da imaju nuklearno oružje i da očekuju od svih drugih da ga nemaju. Pogotovo države koje se osećaju da su ugrožene: Severna Koreja, Iran… Te države koje osećaju da su ugrožene ili im preti neka vrsta promene smatraju da jedino nuklearno oružje može da ih zaštiti i da je nuklearno oružje nešto od čega se plaše“, dodala je Marina Kostić Šulejić.
<h2>&nbsp;Pretnje Rusije i „zveckanje“ Severne Koreje</h2>
Upotreba nuklearnog oružja je više puta bila tema otkako je Rusija napala Ukrajinu početkom 2022. godine. Ruski predsednik Vladimir Putin je maja ove godine naredio održavanje nuklearnih vežbi. Takođe, i zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev ranije je govorio o tome da Rusija može da upotrebi nuklearno oružje za odbranu.
Još jedna zemlja koja neretko „zvecka“ nuklearnim oružjem je Severna Koreja, koja je prošle godine čak u ustav unela status nuklearne sile, a pre nekoliko godina je, iako postoji svetska zabrana, izvela i nuklearnu probu.
Severnokorejski lider Kim Džong Un je isticao da je njegovoj zemlji potrebno nuklearno oružje da bi se suprotstavila egzistencijalnoj pretnji iz SAD i njenih saveznika.
Govoreći o mogućnostima da neka država upotrebi nuklearno oružje, Bogdan Stojanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu navodi da je zapravo njegova velika moć u odvraćanju.
Ipak, kako kaže, nuklearno oružje, poput Damoklovog mača, visi nad našim glavama i naravno da je sposobno da, ukoliko bi bilo upotrebljeno, stavi tačku na našu egzistenciju.
„Dolazimo do paradoksalne situacije da je nuklearno oružje zapravo pronašlo svoju svrhu upravo u neupotrebi, upravo u tom odvraćanju... Empirijski se pokazalo da je to dosad jako dobro funkcionisalo. Tokom Hladnog rata imali smo eru ’dugog mira’ i verovatno je nuklearno oružje – prema zagovornicima hipoteze o nuklearnom miru - sprečilo da dođe do direktnog sukoba između Sovjetskog Saveza i SAD. Naravno, ono nije sposobno da odvrati krize niskog intenziteta ili neke ratove, ali je nuklearno oružje zapravo – iako je po svojoj suštini antihumano i oružje Armagedona – sposobno da unese neku dozu stabilnosti u odnose i da spreči sukob najjačih“, kazao je Bogdan Stojanović na Insajder televiziji.
<h2>&nbsp;Kompleksne procedure lansiranja</h2>
Podseća da postoji teorija da bi čak i nemački kancelar Adolf Hitler svojevremeno bio odvraćen, odnosno da se ne bi usudio da izvrši invaziju na Evropu da su saveznici imali nuklearno oružje.
„Pokazalo se i da Kim Džong Un neće prvi upotrebiti to nuklearno oružje. Što se tiče demokratskih i više - manje demokratskih zemalja, tu su jako kompleksne procedure lansiranja nuklearnih bojevih glava. Ne može američki predsednik samoinicijativno da odluči da upotrebi nuklearno oružje. Postoji vrlo kompleksna procedura, usaglašavanje s vojnim vrhom, uz nekoliko koraka koje mora proći čak i predsednik, postoji i mogućnost da vojni vrh kaže da neće to da uradi i da dođe do nekog puča itd. Države su po svojoj suštini racionalne, nisu u potpunosti, ali imaju minimum racionalnosti koji je dovoljan da spreči kataklizmu“, smatra Bogdan Stojanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
S druge strane, Marina Kostić Šulejić ističe da je, iz ugla ljudi koji se zalažu za razoružanje, teorija odvraćanja samo pretpostavka, a ne racionalna pretpostavka koja će uvek da funkcioniše.
„Ne možemo da se oslonimo na to da će teorija odvraćanja uvek da funkcioniše i da neće na kraju dovesti do nuklearnog rata. Samo postojanje nuklearnog oružja jeste opasnost za sve nas“, kaže.
<h2>&nbsp;Taktičko nuklearno oružje ne postoji</h2>
U medijima se često govori o taktičkom i strateškom nuklearnom oružju. Tako se može čuti da je taktičko nuklearno oružje ono koje ima manju snagu, kraći domet, upotrebljava se na bojnom polju, i sve to bez izazivanja široko rasprostranjenih radioaktivnih padavina, dok strateško nuklearno oružje ima razornu snagu, veliku radioaktivnost i može da se ispaljuje i između kontinenata.
Međutim, Bogdan Stojanović kaže da taktičko nuklearno oružje zapravo ne postoji i da je svaki nuklearni napad – strateški. I Slobodan Bubnjević ukazuje na to da ne može da se govori o taktičkom nuklearnom oružju.
„Koliko god mediji insistirali na postojanju taktičkog i strateškog nuklearnog oružja, sa stanovišta oružja ne možemo da govorimo o taktičkom oružju. Kad govorimo o bilo kakvom nuklearnom oružju - govorimo o oružju za masovno uništenje. Pravljeno je ne sa ciljem da ima neki taktički efekat, pa ćete tokom neke bitke zauzeti most, postaviti trupe, što je neka vrsta vojne taktike... Namena ovog oružja je da ubije civile u što većem broju, da onu drugu stranu potpuno izbaci iz sukoba. Neki autori otvoreno pišu o tome da se o konceptu ideje da postoji nuklearni rat kao takav ne može govoriti zato što to više nije rat, to je neko novo stanje sukoba“, naveo je naučni novinar Slobodan Bubnjević.
Izvor: Insajder&nbsp;