"Nedopustivo je da institucija koja treba da predstavlja jedinstvo građana Srbije na bilo koji način vređa, diskriminiše i vrši pritisak na novinare i medije", istakao je NUNS u saopštenju.
Navodi se da je Vučić, "očigledno nezadovoljan izveštavanjem iz Niša", u svom govoru omalovažavao dopisnike RTS-a, a Lidiju Georgijev nazvao "imbecilom koji se dodvorava demonstrantima", istovremeno držeći lekcije o novinarstvu, iako nije novinar.
"Pozivamo predsednika da se javno izvini dopisnicima RTS-a i počne da neguje kulturu i etiku javne reči, da ne koristi govor mržnje i agresivnu retoriku koja podstiče na diskriminaciju i agresivno ponašanje", istakao je NUNS.
Dodaje se da predsednik Republike nije nadležan da utiče na uređivačku politiku medija, a da je uloga Javnog medijskog servisa da istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informiše građane Srbije.
"Zakon o javnim medijskim servisima jasno kaže da je Javni medijski servis nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Prema Zakonu, zabranjen je svaki oblik cenzure i nezakonit uticaj na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara", ističe se u saopštenju.
Udruženje je pozvalo i RTS da se odupre pritiscima i ne vrši pritiske na novinare koji žele profesionalno da obavljaju posao.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

NUNS: Pozivamo predsednika da počne da neguje kulturu i etiku javne reči

Kako je Đurić dodao za Insajder, iz NUNS-a su o tome obavestili i kolege, ali će, i pored zamrzavanja statusa, nastaviti komunikaciju sa tužiocima.
„Neće biti sastanaka i rada u okviru radne grupe kojima će NUNS prisustvovati, ali nastavljamo da komuniciramo sa kontakt tačkama iz Tužilaštva i policije. Zbog odluke koja je doneta, nije moguće ostati u istom statusu i kao do sada, pa ćemo taj status zamrznuti do daljnjeg. Na žalost, tužilaštvo i policija su i dalje puni nerazumevanja, i uočili smo brojne negativnosti i propuste u radu, posebno kad je u pitanju postupanje policije. Slučajeve ćemo nastaviti da prijavljujemo, koristićemo mehanizam informisanja i praćenja predmeta, ali druge forme poput iznošenja slučajeva i pokušaja da se rešavaju preko radne grupe nećemo koristiti jer nakon ove odluke to nije više moguće“, naglasio je Đurić.
Pored <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/skoro-30-nevladinih-organizacija-i-medijskih-udruzenja-prekida-saradnju-sa-zakonodavnom-i-izvrsnom-vlascu">NUNSa grupa nevladinih organizacija i medijskih </a>udruženja objavila juče da obustavlja saradnju sa zakonodavnom i izvršnom vlašću u Srbiji zbog toga što smatra da je vlast odstupila od osnovnih demokratskih standarda i principa vladavine prava.&nbsp;
Iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija navode da razlog za ovakvu odluku leži u činjenici da je tokom 2024. godine zabeležena manja efikasnost u procesuiranju napada na novinare, a odgovornost za to snose sve nadležne institucije, a pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.
"Javna tužilaštva su tokom 2024. godine formirala 62 predmeta vezanih za bezbednost novinara. Zaista zabrinjava podatak da u čak 34 predmeta policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva da se prikupe i dostave informacije potrebne za dalji rad na procesuiranju odgovornih. U pet slučajeva tužilaštva su u nekoliko navrata podsećala policiju na podnete zahteve, ali nisu dobili nikakav odgovor. Stalni apeli su, tokom redovnih sastanaka SRG, dolazili i sa strane novinarskih i medijskih udruženja koja učestvuju u radu ovog tela", navodi ANEM u saopštenju.
Posledica toga je, navodi ANEM, to da je tužilaštvo u dužem vremenskom periodu bilo onemogućeno da adekvatno procesuira odgovorne za pojedine napade na novinare, po pravilu one koji su izazivali najveću pažnju javnosti.&nbsp;
"Pre svega, reč je o neprihvatljivom ignorisanju očiglednih i lako dokazivih napada na Vuka Cvijića odnosno Dinka Gruhonjića. Iako se i tokom prethodnih godina dešavalo da policija ne dostavi tražena obaveštenja (u 2023. godini zabeleženo je 14), podaci iz ove godine ukazuju na dramatičnu situaciju koja jedino može da se razume kao svesna neefikasnost institucija".
Iz ANEM-a dodaju i da dodatni izazov predstavlja činjenica da je od 62 predmeta u 2024. godini, samo u jednom doneta osuđujuća presuda.
Udruženja koja su istupila iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara su i: A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, &nbsp;Alternativni centar za devojke, ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima, Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Centar savremene politike, Crta, Evropski pokret u Srbiji, FemPlatz, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, MDRI-S, Kolektiv Ministarstvo prostora, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Međunarodna mreža pomoći IAN, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Partneri za demokratske promene Srbija, PIN - Mreža psihosocijalnih inovacija, Polekol - Organizacija za političku ekologiju, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI, SHARE Fondacija i Slavko Ćuruvija fondacija.
Novinar Rajko Martinović

Teme

Đurić: NUNS zvanično obavestio Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara da zamrzava svoj status u tom telu

Zvezdan Terzić je na klupskoj konferenciji za medije, nezadovoljan pitanjima, optužio Stamenića da „mrzi Crvenu zvezdu“ i potom dodatno optužio njegovu i redakcije Nove S, Danasa, Radara i portala Direktno da „šire lažne informacije“.
Kao i mnogi drugi javni funkcioneri i poslenici, ni Terzić ne može da shvati da još uvek postoje novinari i mediji koji rade u javnom interesu i čiji je zadatak da propituju, a i kritikuju one koji upravljaju javnim novcem i imovinom.
Zabrinjavajuće je i to što se Terzić poistovetio sa Crvenom zvezdom, baš kao vodeći političari sa državom, i svako pitanje ili kritiku upućenu njemu objašnjava kao napad na klub.
Podsećamo i da Uprava Crvene zvezde predvođena Terzićem diskriminiše novinare Sportkluba i nekoliko „nepodobnih“ redakcija i lišava ih akreditacije za međunarodne utakmice.
Nažalost, sport je odavno postao mesto za prikpuljanje poena političkih aktera i obračun sa neistomišljenicima. Brojni sportski funkcioneri danas jednako kao i predstavnici vlasti i čelnici institucija u Srbiji, zloupotrebljavaju svoje položaje i napadaju novinare koji se kritički odnose prema njihovom radu.
Podsećamo i upozoravamo sportske funkcionere i stručnjake da moraju sa dužnom pažnjom da se odnose prema medijskim radnicima, omoguće im da bez smetnji obavljaju svoj posao i odgovaraju na njihova pitanja, a ne da prozivaju, vređaju i targetiraju novinare.
Predstavnike vlasti pozivamo da ovakve napade osude i pošalju poruku javnosti da targetiranje novinara nije dozvoljeno.
NUNS će ovaj pritisak na kolegu Stamenića uneti u Bazu pritisaka i napada na novinare i pružiti mu svu pravnu pomoć.
Izvor: NUNS

600x803

NUNS: Direktor Crvene zvezde mora prestati da diskriminiše i targetira novinare

Rad REM-a, kako je navedeno, u poslednjih 10 godina obeležili su brojni skandali i kršenja zakona, ignorisanje nezakonitog ponašanja komercijalnih televizija, kršenje sopstvenih pravilnika i poslovnika, neefikasnost, politizacija i netransparentnost rada.
Prema novom Zakonu o elektronskim medijima (ZEM), Savet Regulatora od 5. novembra ove godine zvanično ne postoji. Ovo nije direktan propust REM-a, ali još uvek nije raspisan javni poziv za nove članove Saveta, što je trebalo da učini skupštinski odbor za kulturu i informisanje još u maju.
Međutim, u julu su članovi Saveta podneli Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti upravo tog člana zakona, što je vlastima poslužilo kao izgovor da ne raspišu javni poziv.
Članovi Saveta REM-a izdali su saopštenje u kojem su obavestili javnost da od 5. novembra više ne obavljaju svoju funkciju. Predsednik Srbije izjavio je da će proces izbora novih članova Saveta uskoro započeti.
Prema mišljenju Radeta Veljanovskog, profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu i kreatora brojnih zakona u oblasti elektronskih medija, kao i člana radne grupe za izradu novog Zakona o elektronskim medijima, REM nije ni približno ostvario svoje zakonske funkcije.
"On je samo u nekim formalnim aspektima ostvarivao svoju funkciju, u smislu da se bavio izdavanjem dozvola za određene zone pokrivanja, izdavao uputstva pružaocima medijskih usluga i sporadično primenjivao određene sankcije za nezakonito ponašanje emitera. Međutim, to su bile retke situacije", rekao je Veljanovski za dosije o medijima.
Pravnica Vladana Jaraković istakla je da tokom celog perioda svog funkcionisanja REM nije postupao kao čuvar javnog interesa, već je favorizovao partikularne interese pružalaca medijskih usluga na štetu zaštite javnog interesa u oblasti elektronskih medija.
"Jedan od ključnih problema je suštinsko nerazumevanje značaja medijskog regulatora u demokratskom društvu. REM sebe doživljava kao servis za izdavanje dozvola i naplatu naknada, dok čitav spektar regulatornih ovlašćenja uopšte ne koristi. Suprotno ulozi koju je sam sebi dodelio, REM bi trebalo da bude čuvar slobode izražavanja sa ključnom ulogom u očuvanju i promociji slobode i pluralizma medija", smatra Jaraković.
Nekadašnji član REM-a Slobodan Cvejić predložio je da se odgovornima za zloupotrebu ovog važnog regulatornog tela zabrani zapošljavanje u javnom sektoru na period od 10 godina zbog ugrožavanja opšteg interesa i neodgovornog obavljanja funkcije.
<h2>BIRODI: Agencija za sprečavanje korupcije već osam meseci nije reagovala na prijavu o sukobu interesa Olivere Zekić</h2>
Biro za društvena istraživanja (Birodi) najavio je da će Republičkom javnom tužilaštvu dostaviti izveštaj o tome da Agencija za sprečavanje korupcije nije "uspela" za više od osam meseci da se izjasni o prijavi o postojanju sukoba interesa u slučaju donedavne predsednice Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivere Zekić.
Birodi je u saopštenju takođe najavio da će od narodnih poslanika zatražiti pokretanje postupka smene direktora Agencije, u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije.
Prema navodima Birodija, neizjašnjavanjem Agencije Olivera Zekić bila je zaštićena od sankcionisanja u slučaju sukoba interesa.
Birodi je podsetio da je Agenciji za sprečavanje korupcije 11. februara ove godine predao prijavu o sukobu interesa Olivere Zekić. Ta prijava je povezana sa njenim postupkom na sednici održanoj 22. decembra 2023. godine, kada je predložila odluku da nije prekršila član 1 Kodeksa članova Saveta REM-a (slučaj slike na društvenim mrežama u nacističkoj uniformi). Većinom glasova članova Saveta REM-a ta odluka je usvojena.
Prema navodima Birodija, tim postupkom bivša predsednica Saveta REM-a bila je u sukobu interesa.
Agencija za sprečavanje korupcije nije "uspela" da do 3. novembra, kada je članovima Saveta REM-a istekao mandat, utvrdi postojanje sukoba interesa u slučaju Olivere Zekić, naveo je Birodi.
Izvor: Beta/ FoNet

1800x750

NUNS: REM-u istekao mandat, ni do sada nije radio svoj posao

Dok je novinar čekao odgovor predsednice Skupštine Sanje Petrović koja je "očigledno ignorisala njegovo pitanje", Šljivovački ga je, kako navodi NUNS, s leđa ramenom udario i odgurivao, a potom pokušao da mu otme telefon i uvrnuo mu ruku.
"Niko, pa ni predsednica Skupštine, nije reagovao. Miloš Ljiljanić je tog dana na svom novinarskom zadatku prenosio ceo tok skupštinskog zasedanja putem mobilnog telefona, u trajanju od preko tri sata. U Kovinskim info smatraju da je ovim činom Šljivovački hteo da uplaši novinara, da mu pokaže 'ko je gazda i šta sve može da mu se dogodi'", dodaje se u saopštenju.
Ljiljanić je taj slučaj prijavio policiji, a NUNS navodi da očekuje da tužilaštvo pokrene postupak i sankcioniše Šljivovačkog. Tie bi se poručilo da je neprihvatljivo takvo ponašanje političara prema novinarima i da mora postojati odgovornost za učinjeno.
"Procesuiranje i rešavanje ovog slučaja je važno zbog toga što je praksa pokazala da neodgovorno i nasilničko ponašanje političara i javnih funkcionera prema novinarima, kao i njihova retorika, podstiču pojedince da kasnije prete medijima i medijskim radnicima. Podsećamo da je svaki napad na novinara, napad na javni interes, demokratiju i prava svih građana", naveo je NUNS.
Izvor: Beta

NUNS: Odbornik SNS u Kovinu fizički napao novinara na sednici

Nezavisno udruženje novinara Srbije je u saopštenju osudilo Šapićev postupak na jučerašnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je gradonačelnik Beograda zamerio novinaru N1 Miodragu Sovilju što u prilogu koji je emitovan na toj televiziji, nakon jedne od prethodnih konferencija, nije bilo mesta za integralno obraćanje gradonačelnika, već su samo neki delovi iskorišćeni. 
 
"Aleksandar Šapić već duže vreme koristi javni prostor kako bi se obračunavao sa nezavisnim novinarima. On vređa novinare i obraća im se prostačkim i uličarskim jezikom, nedostojnim funkcije koju obavlja. Umesto da na konferencijama za štampu i prilikom obraćanja javnosti odgovara na novinarska pitanja, on vređa i targetira što je izuzetno opasno i na taj način može da ugrozi bezbednost novinara koji rade na televiziji N1", ocenio je NUNS. 
 
Pozvali su gradonačelnika da pre podnošenja ostavke, "preduzme akcije iz svoje nadležnosti", u cilju uklanjanja grafita mržnje prema televiziji N1, koji su na prema navodima NUNS, ispisani po Beogradu. 

<h2>UNS poziva Šapića da 'prestane sa vređanjem' novinara</h2>
Udruženje novinara Srbije (UNS) kriktikovalo je danas gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića zbog uvreda koje je uputio novinarima televizije N1 i pozvalo ga da prestane sa takvim odnosom prema medijima. 
 
U saopštenju udruženja se navodi da to nije prvi put da Šapić vređa novinare N1, kao i da su već nekoliko puta od njega tražili da, u skladu sa funkcijom koju obavlja, odgovara na pitanja novinara i prema njima se odnosi sa poštovanjem. 
 
"Meni je važno da javnost zna kakvi ste vi hohštapleri i manipulatori…teški", rekao je Šapić na jučerašnjoj konferenciji za novinare. 
 
UNS je podsetio Šapića da je posao novinara da postavlja pitanja od interesa za javnost, a dužnost funkcionera da na njih odgovaraju, te da je pravo novinara da u svom prilogu sam proceni koji deo izjave je važan za javnost. 
 
"Novinari nemaju obavezu da bilo kome, pa ni javnim funkcionerima, unapred odgovore šta će se naći u prilogu, već isključivo da pri objavljivanju priloga verno prenesu izjavu ili deo izjave koji smatraju da je važan za javnost", stoji u saopštenju. 
 
Gradonačelnik Aleksandar Šapić kritikovao je juče novinara televizije N1 Miodraga Sovilja što je na jednoj od prethodnih konferencija za novinare postavio više pitanja, otvorio veći broj tema, dok u prilogu emitovanom u Dnevniku te televizije, kako tvrdi, nije emitovano sve, prikazujući usput isečke i konferencije za novinare i priloga. 
 
Televiziju N1 je optužio da su "hohštapleri i manipulatori", kao i da "obmanjuju javnost", nakon čega su novinar i snimatelj te televizije napustili konferenciju za novinare. 
 
Analiza priloga N1 prikazana je na "pametnoj tabli", koju gradonačelnik nije koristio na konferenciji za novinare dok je govorio o različitim ekonomskim i društvenim merama, pre pitanja te televizije.
Izvor: Beta

200x200

UNS osudio Šapićeve uvrede novinarima, NUNS traži da gradonačelnik Beograda podnese ostavku

Obrazloženje žirija pročitao je novinar Slobodan Georgijev ispraćen višemitnunim aplauzom i istakao da je da Tamara Skrozza skoro tri decenije svojim beskompromisnim, časnim i profesionalnim radom brani osnovne postulate novinarstva, od početaka u Radio Indeksu, preko dvodecenijskog pisanja za nedeljnik Vreme, do angažovanja u Cenzolovki, a potom i FoNetu.
Tome svedoče i brojne nagrade koje je do sada zaslužila za svoje tekstove, ali i iskazanu hrabrost i dostojanstvo u odbrani profesionalnih i građanskih vrednosti.
Georgijev je istakao i njenu principijelnu borbu za poštovanje novinarskog kodeksa i istakao da je ova nagrada više za nju kao osobu.
Nagradu su novinarki predale ćerka i unuka Dušana Bogavca, a ona je uz izraze zahvalnosti rekla da se pita ima li sve smisla i da li je bolje ne zamerati se nikada, jer novinari koji se ne zameraju ne završavaju na naslovnim stranama tabloida.
Sa druge strane su oni koji rade svoj posao, često su na meti i pitaju se ima li sve smisla.
"Čemu sve? Zato što je užas postao naše okruženje, da nije novinara koji gore, ne bismo ni imali medije već medijsko zgraište", rekla je Skrozza.
Istakla je da su pritisci sve veći, a "obrazu je pala cena" i da je zato još više ponosna na ovu nagradu.
U ime Fondacije "Dušan Bogavac" Filip Mladenović izjavio je da ova nagrada dva puta od kad je nastala nije dodeljena nikome, prvi put 1994 kada je ubijena Dada Vujasinović i drugi put 1999. kada je ubijen Slavko Ćuruvja, a izvršioci zločina nisu privedeni pravdi jer se u državi "nije dogodio 6. oktobar".
On je podsetio na brojna medijska širenja govora mržnje i ratno huškanje, a da ti novinari nikad nisu kažnjeni, pri čemu su tužili NUNS i dobili presude za duševni bol.
Mladenović je rekao da danas posebno hoće da se seti Dade Vujasinović i najavio za narednu godinu premijera filma o njoj.
Žiri posebno ističe njen ogromni doprinos utemeljenju i radu Saveta za štampu i dugogodišnju principijelnu borbu za poštovanje normi Kodeksa novinara Srbije.
Ove godine u užem izboru za nagradu "Dušan Bogavac" bili su i Bojana Jovanović, novinarka KRIK-a, Radmilo Marković (BIRN), Vladimir Kostić (CINS) i Aleksandar Đorđević (BIRN).
Nagradu dodeljuju Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Fondacija "Dušan Bogavac", a u radu žirija učestvovali su prethodni dobitnici nagrade Snežana Čongradin i Saša Dragojlo, te Branka Bogavac i i Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.
Izvor: Beta

Nagrada Dušan Bogavac dodeljena Tamari Skrozzi

On je na tom mestu zamenio predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željka Bodrožića, kome je istekao mandat, saopštio je Savet za štampu.
Upravni odbor je za zamenicu predsednika izabrao predsednicu Upravnog odbora "Lokal presa" Mariju Obrenović.
U saopštenju piše da će njih dvoje ove funkcije obavljati naredne dve godine.
Upravni odbor Saveta za štampu ima pet članova, od kojih su četiri predstavnici organizacija osnivača ovog samoregulatornog tela – Asocijacije medija, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Lokal presa, dok je peti član takođe predstavnik Asocijacije medija.
Izvor: Beta

Novi predsednik Upravnog odbora Saveta za štampu je Živojin Rakočević

U saopštenju su potvrdili navode ministra informisanja i telekomunikacija Dejana Ristića da je broj napada na novinara u prvoj polovini godine manji u odnosu na isti period 2023. godine ali i ocenili da su "kampanje koje vode prorežimski mediji i (ne) vladine organizacije u sinergiji sa funkcionerima vlasti intenzivnije" i da su i dalje prisutne "poznate metode pritiska putem SLAAP tužbi".&nbsp;
"To što na papiru ima manje napada, ne znači da oni nisu teži i ozbiljniji, a da su novi metodi i oblici napada zabrinjavajući, jer ostavljaju brojne negativne posledice", ocenio je pravnik <a href="https://insajder.net/prenosimo/nuns-usvojio-kodeks-novinara-i-novinarki-srbije">NUNS-a </a>Rade Đurić.&nbsp;
Po njegovim rečima, osnovni problem je zašto se ti napadi ponavljaju i zašto postojeća rešenja nemaju odvraćajući efekat po one koji stoje iza napada na novinare.&nbsp;
"Nadležni organi to neće priznati, ali situacija nije bolja, nego je zapravo dosta gora. Pravi napadi kreću od visokih predstavnika vlasti, teškim targetiranjem, jezikom nasilja i kampanjama, a prelivaju se na građane koji svesno ili nesvesno počinju da prete, verbalno ili fizički", naveo je Đurić.
On je pozvao novinare da prijave sve pretnje i napade u najkraćem roku, iako, po njegovim rečima, institucije neretko odbacuju te prijave.&nbsp;
"Takva situacija dovodi do smanjenja poverenja novinara u institucije koje treba da ih zaštite, a nasilnicima se šalje poruka da mogu nekažnjeno da prođu ako prete ili udare novinara", dodao je pravnik NUNS-a.&nbsp;
Đurić je ocenio da je "neverovatno" da ne postoje adekvatna zakonska rešenja za određeni tip prikrivenih ili otvorenih pretnji koje se zbog lingvističkih barijera ne prepoznaju kao ugrožavanje sigurnosti.
"Nasilnici sada namerno izgovaraju pretnje u kondicionalu jer znaju da pravna praksa to ne prepoznaje kao krivično delo. Suština je u tome da se te pretnje, odnosno takva ponašanja, ne istražuju dovoljno. Javni tužioci i policajci moraju da dobro istraže svaki slučaj pretnji koje su svesno i namerno izrečene jezikom koji navodno nije preteći", naveo je Đurić.
Izvor: Beta

NUNS: Do kraja jula 84 napada na novinare, manje nego 2023. godine, ali uz zabrinjavajuće nove metode

“Ovo je drugi put da ministar staje u odbranu neprofesionalnog novinarstva. To je &nbsp;uradio i ovim <a href="https://insajder.net/prenosimo/koalicija-za-slobodu-medija-trazi-ostavku-ministra-informisanja-zamena-teza-i-nastavak-hajke-na-novinare" target="_blank">saopštenjem</a> za Tamaru Skrozzu. Nijednom rečju u saopštenju nisu pomenuti mediji koji su prekršili zakon i kodeks, i to zakon u više nekih članova, a imputiraju se reči Tamari Skrozzi, gde on kaže da neće da tumači, a onda ceo pasus je tumačenje Tamarine rečenice koje je izvučena iz konteksta. Zaista neprimereno”, kaže Filipović Stevanović za Insajder.&nbsp;
Na pitanje kako je ministar reagovao kada mu je uručila predlog ostavke, generalna sekretarka NUNS-a kaže da joj je ministar rekao da nije dobro pročitala saopštenje.&nbsp;
“Njegov odgovor je bio da ja nisam dobro pročitala saopštenje i da je zapravo trebalo, između ostalog, i o tome da razgovaramo na sastanku - i o tim medijima. I da ja nisam shvatila da ja on zapravo u svom saopštenju pomenuo i te medije (koji su kršili kodeks)”, kaže Filipović Stevanović.
U tekstu ostavke koji su predstavnici NUNS-a piše da se ministar izvinjava Tamari Skrozzi i da podnosi ostavku kao čin moralne odgovornosti. U tekstu predloga dodaju se i druge stavke koje NUNS smatra neuspesima ministra informisanja – “REM je doneo pravilnike koji nisu u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i Strategijom razvoja sistema javnog informisanja Srbiji, nastavljene su zloupotrebe u domenu projektnog sufinansiranja, novi Akcioni plan za pomenutu Strategiju i dalje nije usvojen, televizije sa nacionalnom dozvolom svakodnevno seju strah i šire govor mržnje koji je kažnjiv u Srbiji u većem broju zakona, tabloidi takođe, a broj ozbiljnih pretnji novinarima veći je nego što je ih je bilo u celoj prethodnoj godini i u velikoj meri je to posledica hajki koje se vode upravo u medijima koji se ne pridržavaju profesionalnih uzusa”.&nbsp;
Predstavnici više medijskih udruženja danas je trebalo da imaju ranije zakazan sastanak sa ministrom informisanja, na kom bi bilo reči o medijskim zakonima i REM-u. Međutim, nakon saopštenja Ministarstva u slučaju novinarke Tamare Skrozze, NUNS je odlučio da mu na današnjem sastanku uruči predlog ostavke.&nbsp;
Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović ističe da će i ubuduće nastaviti saradnju sa Ministarstvom informisanja, ali ne i sa ministrom Dejanom Ristićem.&nbsp;
“Nećemo se odreći našeg ministarstva zato što je to institucija koja je nadležna za ovu branšu i naše članstvo. Ali sa njim mislim da jednostavno nema potrebe. On je pokazao da ne razume šta mu je tačno uloga”, objašanjava Filipović Stevanović.&nbsp;
Podsetio, Ministarstvo informisanja izdalo je saopštenje nakon što su se u tabloidima pojavili tekstovi i naslovne strane u kojima su iz konteksta izvučene reči novinarke Tamare Skrozze, interepretirane tako kao da je rekla da je predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo ubiti 5. Oktobra.&nbsp;
Umesto smirivanja tenzija i osude napada na Tamaru Skrozzu, u <a href="https://insajder.net/prenosimo/koalicija-za-slobodu-medija-trazi-ostavku-ministra-informisanja-zamena-teza-i-nastavak-hajke-na-novinare" target="_blank">saopštenju Ministarstva informisanja </a>međutim pre svega se ističe da je “Teško oteti se utisku da je Skroza implicitno izrazila žaljenje zbog toga što u tim dramatičnim okolnostima (5. oktobra) pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života”.&nbsp;
“Imajući u vidu i ovaj primer govora mržnje i/ili poziva na, tj. izražavanja žaljenja zbog propuštene prilike da se izvrši nasilje, kao i brojne druge kojima je ispunjen javni, a posebno medijski prostor, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija iznova apeluje na sve da se suzdrže od iskaza koji eksplicitno ili implicitno predstavljaju govor mržnje ili poziv na nasilje”, navodi se u saopštenju Ministarstva informisanja.&nbsp;
Koaliciju za slobodu medija čine NUNS, ANEM, Lokal pres, Fondacija Slavko Ćuruvija, Asocijacija medija, NDNV i GS KUM Nezavisnost.&nbsp;
<h2>&nbsp;Domaće i međunarodne medijske organizacije osudile napade na Skrozzu&nbsp;</h2>
Novinarka agencije FoNet Tamara Skrozza izjavila je početkom juna u emisiji "Da sam ja neko" na TV N1, da je od 6. oktobra 2000. godine Srbija trebalo da bude potpuno drugačija, bez ljudi koji su do tada bili deo vlasti.
"Da je ta noć (između 5. i 6. oktobra) bila drugačija, i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete (godine prošlog veka)", rekla je Skrozza.
Na društvenim mrežama u međuvremenu je pokrenuta kampanja “Skroz uz Skrozzu”.&nbsp;
&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Ako mi iko uliva, tj vraća nadu da nije baš sve izgubljeno u srpskom novinarstvu, to je Tamara Skrozza. Velika Žena, velika borkinja, profesionalna, odgovorna ali pre svega - predivno, saosećajno ljudsko biće. Čast mi je što je poznajem. <a href="https://t.co/O2n22BY7yU">pic.twitter.com/O2n22BY7yU</a>&mdash; Anne Marie Curcic (@anmaribg) <a href="https://twitter.com/anmaribg/status/1818763087857787369?ref_src=twsrc%5Etfw">July 31, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
<a href="https://insajder.net/prenosimo/predstavnici-delegacije-eu-misije-oebs-a-ambasade-sad-i-nemacke-u-srbiji-podrzali-tamaru-skrozza" target="_blank">Predstavnici Delegacije EU u Srbiji, Misije OEBS-a i ambasada SAD i Nemačke</a>, na sopstveni zahtev, posetili su u juče agenciju FoNet i izrazili solidarnost i podršku zamenici glavnog urednika Tamari Skrozzi.&nbsp;
&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">The EU Delegation, OSCE Mission, Germany &amp; US Embassy met today journalist Tamara Skrozza. Crucial that journalists are able to do their job in an environment free of threats of violence, harassment &amp; intimidation. Media freedom &amp; safety of journalists are pivotal for democracy <a href="https://t.co/TyL1piPfoH">pic.twitter.com/TyL1piPfoH</a>&mdash; Emanuele Giaufret (@EGiaufretEU) <a href="https://twitter.com/EGiaufretEU/status/1819051206745989222?ref_src=twsrc%5Etfw">August 1, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
&nbsp; 
Napade na Skrozzu osudile su i NUNS, UNS, Fondacija Slavko Ćuruvija, Međunarodna i Evropska federacija novinara, &nbsp;<a href="https://insajder.net/prenosimo/koalicija-za-slobodu-medija-trazi-ostavku-ministra-informisanja-zamena-teza-i-nastavak-hajke-na-novinare" target="_blank">Koalicija za slobodu medija</a> poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, Međunarodna organizacija za zaštitu novinara, kao i mreža SafeJournalists.
&nbsp; 
Izvor: Insajder
&nbsp;
&nbsp;

NUNS