<a href="https://insajder.net/prenosimo/sudenje-taciju-pravnik-ovk-1998-trazio-pustanje-dve-albanke-iz-pritvora-obe-nadene-mrtve">Pred specijalnim kosovskim sudom</a>, pored Tačija, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Kransići.
Zaštićeni svedok 3878 izjavio je da je početkom 1999. bio pripadnik OVK kada su ga drugi članovi te albanske paravojske uhapsili i pritvorili.
Tokom "tri nedelje" u pritvoru OVK na lokaciji koja nije saopštena, svedoka su pripadnici OVK saslušavali i "teško prebili", a od posledica pati i danas.
To je u sudnici preneo tužilac Metju Holing, sažimajući svedokove ranije izjave, budući da se njegovo svedočenje, preko video veze i na albanskom jeziku, odvijalo na zasedanju nedostupnom javnosti.
U kratkom javnom delu iskaza, svedok je potvrdio da je ispred prostorije u koju je bio zatvoren stajao naoružani stražar OVK.
Svedok je kazao i da, tokom vremena provedenog u pritvoru, nije bio ni za šta zvanično optužen, niti izveden pred sudiju.
Iz pritvora OVK, svedok je, posle tri nedelje, bio pušten.
Dok ga je unakrsno ispitivao Tačijev branilac Luka Mišetić, svedok 3878 je potvrdio da se, pošto je bio oslobođen, vratio u svoju jedinicu OVK, gde je ostao do kraja rata.
Pre pritvora, svedok je u OVK bio "duže od godinu dana".
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020, kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Pripadnik OVK na suđenju Tačiju: Saborci me 1999. pritvorili, ispitivali i teško prebili

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima označenim kao "špijuni" i "kolaboranti", Srbima i Romima, optuženi su još Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su bili članovi Glavnog štaba <a href="https://insajder.net/prenosimo/oficir-ovk-cerici-na-sudenju-taciju-potvrdio-da-je-glavni-stab-postavljao-zapovednike">OVK</a>.
Tadašnji "pravni savetnik" pri jednom bataljonu OVK u "operativnoj zoni Paštrik" kod Prizrena, Abazi je u svedočenju potvrdio da je, u avgustu 1998. ispitivao Ljatifu i Rušu Koljoli koje su pripadnici OVK, pod sumnjom da se bave špijunažom, pritvorili u selu Budakovo, u opštini Suva Reka.
"Utvrdio sam da one nemaju ništa sa špijunažom i da bi ih trebalo osloboditi ili poslati u brigadu", izjavio je Abazi.
On je tvrdio da nije sam mogao da naredi da Kololjijeve budu puštene, već da je to predložio nadležnim pripadnicima OVK.
Posle tri dana u Budakovu, dve žene su odvedene, a u optužnici piše da su
"tela Ljatife i Ruše Kololji pronađena su oko 23. avgusta 1998. u visini sela Topličane, opština Suva Reka, vezanih ruku i sa povredama koje su uključivale rane iz vatrenog oružja".
O tome kome je tačno predložio da dve Albanke budu puštene iz pritvora OVK, Abazi je u sudnici govorio različito od onoga što je tužiocima rekao u ranijim izjavama.
Svedok je danas tvrdio da je puštanje Kololjijevih predložio pripadnicima OVK Agimu Zubi i Naimu Kadoliju.
Pri tom iskazu ostao je i pošto ga je tužilac Džejms Paće podsetio da je u četiri ranije izjave rekao da je taj predlog dao komandantu svog bataljona Salitu Halitjahi.
U tim izjavama, Abazi je tvrdio da je Halitjaha bio "osoba koja donosi odluke".
U sudnici je, međutim, tvrdio da je "mislio na štab", dodajući da je Halitjaha bio na čelu štaba.
U ranijem svedočenju, Halitjaha je potvrdio da je, kao zamenik komandanta "operativne zone Paštrik", dobijao naređenja od Glavnog štaba OVK.
Abazi je posvedočio da je razgovarao i sa drugim pritvorenim Albancima i Srbima, u Budakovu i u selu Volujak, udaljenom 50 kilometara.
U optužnici protiv Tačija i saoptuženih piše da su u pritvoru OVK u Budakovu bili počinjeni zločini.
Branioci optuženih će sutra unakrsno ispitivati Abazija.
Jutros je, pre Abazija, iskaz iza zatvorenih vrata dao zaštićeni svedok 3877.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Optužnica Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (53) i Krasnićija (73) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U pritvoru u Hagu, optuženi su od novembra 2020. kada su bili uhapšeni na Kosovu. Svi negiraju krivicu za zločine iz optužnice.
Izvor: Beta

Suđenje Tačiju: Pravnik OVK 1998. tražio puštanje dve Albanke iz pritvora, obe nađene mrtve

Zajedno sa Tačijem, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Ćerići, koji je bio komandant jednog od bataljona OVK u "operativnoj zoni Paštrik" kod Prizrena, potvrdio je da je GŠ OVK postavljao oblasne zapovednike.
Na početku svedočenja, Ćerići je, kasno popodne, naznačio da su tačni navodi iz knjige četvrtooptuženog Krasnićija da je GŠ OVK za organizaciju jedinica u "operativnoj zoni Nerodimlje" kod Uroševca, s proleća 1998, zadužio Šukrija Buju i Agima Bajramija, koji su prethodno došli iz Nemačke.
Kako je citirala tužiteljka Silvija Daskoli, Krasnići je u knjizi, objavljenoj 2006. napisao i da je 121. brigada OVK u zoni Paštrik "po odluci GŠ OVK" ponela ime Ismeta Jašarija zvanog Kumanova, koji je poginuo.
Svedok, koji je bio komandant jednog od bataljona te brigade, izjavio je da je to tačno.
"Fatmir Ljimaj je, kao komandant, promenio ime brigade i rekao nam da će se zvati 'brigada Kumanova'", kazao je Ćerići.
Po njegovim rečima, tačno je i da su, kako je Krasnići napisao u knjizi, brigade OVK bile formirane s proleća 1998, od lokalnih jedinica koje su prethodno postojale.
Prema sažetku svedokovih izjava tužilaštvu, koje su uvedene u dokaze, Ćerići bi, u nastavku iskaza, trebalo da svedoči i o susretima sa optuženim Tačijem, Veseljijem, Seljimijem i Krasnićijem.
On je tužiocima ranije izjavio da je, s proleća 1998, iz Nemačke došao na Kosovo i susreo se sa trećeoptuženim Seljimijem koji ga je zadužio da organizuje OVK u selu Klečka.
Tog leta, Ljimaj mu je poverio komandu nad bataljonom.
Buja i Ljimaj su u optužnici navedeni kao saučesnici optuženih u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv svih koje je OVK proglasila za protivnike.
[related-content]
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika - Albanaca proglašenih za "kolaborante", Srba i Roma - od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020. godine.
Izvor: Beta

Oficir OVK Ćerići na suđenju Tačiju potvrdio da je Glavni štab postavljao zapovednike

Optužnica tereti Šalju (56) za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo pritvorenika OVK u fabrici metala u Kukešu, između 17. maja i 5. juna 1999. godine. Od "najmanje 18" pritvorenih pod neosnovanom sumnjom da su "kolaboranti", "izdajnici" i "špijuni", jedan muškarac je ubijen početkom juna 1999.
Šalja je optužen za ratne zločine u četiri tačke. Za svaku tačku optužnice, tužioci su zatražili posebne kazne - osam godina zatvora za proizvoljno lišavanje slobode, 15 godina za okrutno postupanje, 20 godina za mučenje i 26 godina zatvora za ubistvo.
Budući da sud izriče jedinstvenu kaznu, tužilaštvo je zatražilo da Šalja bude osuđen na 28 godina zatvora.
Tužiteljka Eva Vajler rekla je da je dokazana odgovornost Šalje za "teške zločine" i da je njegov "doprinos zločinima bio direktan, značajan, hotimičan i ekstremno nasilan".
Otežavajuća okolnost je što su žrtve bile "naročito ranjive i bespomoćne, prepuštene potpuno na milost i nemilost" Šalji i drugim pripadnicima OVK, navela je Vajler i dodala da je maltretiranje u pritvoru OVK ostavilo "strašne fizičke i psihičke posledice" na žrtve i njihove porodice.
Zastupnica optužbe je ukazala na Šaljino direktno učešče u teškom zlostavljanju pritvorenika 20. maja i 3. juna 1999. godine, kada je ubijen mladi Albanac.
Osim kroz dokaze, tužioci su Šaljinu zločinačku nameru izveli i iz njegove izjave da bi "ponovo pretukao" pritvorenike koje je, kako je "delimično priznao", tukao u Kukešu.
Po optužnici, Šaljini saučesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu bili su oficiri OVK Sabit Geci i Đemšit Krasnići, koji su na Kosovu ranije osuđeni za zločine u Kukešu.
Tužilac Filipo de Minićis naznačio je da je dokazano da je "kod Šalje i drugih postajala i namera da ubiju", citirajući iskaz svedoka da je, uoči ubistva jednog pritvorenika, Krasnići rekao: "Jedan od vas će sutra biti živ, ne obojica".
Završne reči sutra će dati zastupnik osam žrtava koje učestvuju u postupku, a potom i Šaljina odbrana.
Na početku završne reči, tužilac Minićis je jutros pozvao sudije da Šalju "proglase krivim" za zločine za koje je optužen.
Pozivajući se na svedočenja preživelih koja se međusobno poklapaju, na reči Šalje i iskaze pripadnika OVK, De Minićis je konstatovao: "Sve se uklapa i sve pokazuje da je optuženi to (zločine) počinio".
Žrtve su, podsetio je tužilac, svedočile da ih je OVK otimala na ulicama Kukeša - gde su izbegle sa Kosova ili su tu došle da posete rođake - a potom ih "pod nehumanim uslovima zlostavljala" u pritvoru pod "nejasnom i nedokazanom optužbom da su špijuni i izdajnici".
"Jednog mladog Albanca su teško prebili i, iako nije pretstavljao opasnost za počinioce, odlučili da mu oduzmu život. Šalja je bio jedan od počinilaca", rekao je De Minićis.
U ranijim izjavama i sam Šalja je, kako je kazao tužilac, "delimično priznao" da je tukao dvojicu pritvorenika i naveo "da bi to ponovo učinio".
Nasuprot tvrdnji odbrane da je Šalja samo povremeno svraćao u bazu OVK u Kukešu da bi uzeo materijal, tadašnji pripadnici OVK potvrdili su, po tužiocu, da je on bio u fabrici metala u vreme zločina nad pritvorenicima.
Na tvrdnju odbrane da je Šalja bio "borac za slobodu", De Minićis je uzvratio rečima: "Šalja je značajno doprineo zločinima, prebijajući ljude koji se nisu mogli braniti, jednog za drugim. To nije borac za slobodu. On zaslužuje oštru kaznu".
Tužiteljka Vajler je jutros opisala zlostavljanje pritvorenika koji su bili civili kao kršenje Ženevskih konvencija.
"Žrtve su na suđenju posvedočile da su ih Šalja, Geci i Đemšit Krasnići 20. maja 1999. podvrgli brutalnom nasilju, udarajući ih svuda čime su stigli, bejzbol palicama, štapovima, kundacima, sve dok se nisu onesvestili", kazala je Vajler.
Navela je da su im "na rane i u oči bacali so" i da je jedan od preživelih rekao da ga je Šalja "udarao kao konja". Šalja i saučesnici su drugog pritvorenika "pekli cigaretama" i gurali mu palicu u usta, polomivši mu zube, dodala je Vajler.
Ona je kazala i da je jedan od prebijenih posvedočio da je "izgledalo da se pripadnici OVK takmiče" da žrtvama "nanesu maksimum bola".
Iskazi trojice pritvorenika da ih je Šalja "sve udarao", po tužiteljki Vajler, potvrdjuju Šaljino "delimično priznanje da je tukao dvojicu pritvorenika".
Posle završnih reči, predviđena je rasprava o odšteti za žrtve ako Šalja bude osuđen. Na kraju poslednjeg dana rasprave, sudijama će se obratiti i optuženi.
Suđenje Šalji, zvanom Vuk, počelo je u februaru prošle godine pred sudom za zločine boraca OVK u Hagu. Optužnicu protiv Šalje sud je potvrdio 12. juna 2020. godine, a belgijske vlasti su ga uhapsile 16. marta 2021. u Briselu. U sudski pritvor u Hagu Šalja je prebačen 15. aprila te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, 19. aprila 2021. godine, Šalja je izjavio da nije kriv za ratne zločine za koje je optužen i da mu navodi optužnice "izgledaju smešno".
Izvor: Beta

Tužioci zatražili 28 godina zatvora za starešinu OVK Pjetra Šalju zbog zločina u Kukešu

Zajedno sa Tačijem, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/svedocenjem-oficira-ovk-o-komandnoj-strukturi-nastavljeno-sudenje-u-hagu">Juče započeti iskaz nastavio je bivši starešina OVK</a> čiji je identitet zaštićen šifrom 4739.
Prema ranijim dokumentima, on svedoči o komandnoj strukturi OVK, o sastancima Glavnog štaba kojima je prisustvovao, kao i o pritvorima OVK za "kolaborante" sa srpskim vlastima.
Po optužnici, u više od 40 tih pritvora pripadnici OVK su počinili zločine nad stotinama Albanaca, Srba i Roma.
Pre nastavka iskaza svedoka 4973, branioci Veseljija i Krasnićija završili su unakrsno ispitivanje prethodnog svedoka, bivšeg američkog posmatrača na Kosovu Šona Bernsa (Shaun Byrns).
Odbrana je dokazivala da Veselji nije bio na Kosovu u vreme kada su borci OVK, krajem 1998. i početkom 1999, u sedam incidenata oteli desetine Srba i Albanaca.
Pošto mu je branilac Ben Emerson (Emmerson) predočio Veseljijev pasoš, svedok je to potvrdio.
Tokom četvorodnevnog svedočenja prošle nedelje, Berns je potvrdio da je GŠ OVK naredio oslobađanje otetih uz njegovo posredovanje.
Advokat Emerson je sugerisao, a svedok je to prihvatio, da Veselji nije bio umešan u otmice, niti u pregovore o oslobadjanju zarobljenih.
Suđenje bivšim liderima OVK biće nastavljeno sutra.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (53) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka, ta krivična dela su kvalifikovana kao zločin protiv čovečnosti, a u četiri kao ratni zločin.
Svi optuženi negirali su krivicu, a od hapšenja na Kosovu, u novembru 2020, pritvoreni su u Hagu.
Izvor: Beta

Nastavljeno svedočenje insajdera iz OVK na suđenju Tačiju u Hagu

Kao tadašnji članovi<a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-na-sudenju-taciju-ovk-pritvarala-prebijala-i-zlostavljala-rome-u-prizrenu-i-dakovici"> Glavnog štaba OVK, optuženi su Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići</a>.
Zatvorena sednica najviši je nivo zaštite identiteta svedoka pred sudom.
Današnji svedok je 54. od početka suđenja, 3. aprila prošle godine.
U ranijim podnescima sudu, tužioci su naznačili da je svedok pod šifrom 4739 prisustvovao sastancima GŠ OVK i da "ima detaljna saznanja" o njenoj komandnoj strukturi.
Svedok je, kako su u podnescima naveli tužioci, u ranijim izjavama potvrdio da je GŠ OVK "postavljao oficire".
Tema svedokovog iskaza, po istom dokumentu, biće i "pritvorenički centri" OVK u kojem su "ispitivani osumnjičeni kolaboranti".
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad Albancima, prolašenim za "kolaborante", Srbima i Romima u više od 40 takvih pritvora na Kosovu i u Albaniji.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U pritvoru u Sheveningenu, optuženi su od novembra 2020. kada su bili uhapšeni na Kosovu. Svi su pred sudom tvrdili da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Izvor: Beta

Svedočenjem oficira OVK o komandnoj strukturi nastavljeno suđenje u Hagu

Po optužnici, članovi tog štaba <a href="https://insajder.net/prenosimo/hasim-taci-ostao-bez-dvojice-advokata-na-sudenju-u-hagu-kosovsko-ministarstvo-mozemo-da-placamo-samo-jednog">Hašim Tači</a>, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići odgovorni su za ratne zločine nad kidnapovanima u desetinama pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Berns, tadašnji šef posmatračke misije SAD na Kosovu, izjavio je da je u sedam slučajeva, od septembra 1998. do marta 1999, ta misija uspela da preko članova GŠ OVK - najčešće Krasnićija, Sokolja Bašote i Rama Buje - isposluje oslobadjanje otetih.
Širom Kosova, OVK je tada, po svedoku, zarobila devet srpskih vojnika, Tanjugove novinare Nebojšu Radoševića i Vladimira Dobričića, policijskog inspektora Gorana Zbiljića, petoro "starih Srba" i "drvoseče, braću Saveljić".
Medju otetima je bilo i 13 poslanika samoproglašene skupštine Kosova, pristalica Ibrahima Rugove, kao i dvojica članova Rugovinog Demokratskog saveza Kosova koje je OVK proglasila za "kolaborante".
Kao dokaz da je vrh OVK imao moć da naredi njihovo oslobadjanje, sudija Ginel Metro predočio je svedoku saopštenje GŠ OVK, s kraja novembra 1998, da "amnestira" Tanjugove novinare i dvojicu Rugovinih pristalica, koje je optuživao za "špijunažu".
"Dakle,<a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-u-hagu-taci-je-leta-1998-bio-najvisi-staresina-u-glavnom-stabu-ovk"> GŠ OVK</a> je doneo odluku da oni budu oslobodjeni", sugerisao je sudija Metro.
"Tako piše", potvrdio je Berns, uz napomenu da dokument do sada nije video.
Svedok je kao tačno prihvatio i da je GŠ OVK naredio oslobadjanje inspektora Zbiljića, pošto mu je sudija Metro ukazao da to proističe iz izjave tadašnjeg političkog predstavnika OVK Adema Demačija. 
 
 Berns je naglasio da je oslobadanje otetih bilo "rezultat pritiska misija SAD i OEBS".
Saopštenja GŠ OVK o tome bila su, po svedoku, "politički dokumenti" u cilju "prikazivanja tog štaba u što boljem svetlu kod medjunarodnih izaslanika".
Ispitivanje Bernsa, koje traje već četiri dana, trebalo bi da bude okončano danas.
Sudjenje Tačiju i saoptuženima biće nastavljeno u utorak, 2. aprila.
Optužnica u 10 tačaka tereti <a href="https://insajder.net/prenosimo/odbrana-tvrdi-da-taci-nije-imao-komandu-i-kontrolu-nad-ovk">Tačija (55)</a>, Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
&nbsp;Izvor: Beta&nbsp;

Bivši američki diplomata na sudjenju Tačiju: Glavni štab OVK odlučivao o oslobadanju otetih

Berns, u to vreme šef Kosovske diplomatske posmatračke misije SAD (KDOM), to je izjavio na suđenju tadašnjim vođama OVK <a href="https://insajder.net/prenosimo/sudenje-taciju-svedok-na-srpskom-jeziku-opisao-zlostavljanje-ovk-u-prizrenu-1999-mbh1am6y">Hašimu Tačiju</a>, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji.
Svedok je rekao da je i sam na nekoliko lokacija pod kontrolom OVK video "zarobljene Srbe" i da su to bili "zemljoradnici i seljaci koje su tek tako pokupili".
Da OVK otima i ubija Srbe, Bernsu je više puta, kako je kazao, skretao pažnju tadašnji čelnik MUP Srbije na Kosovu, general Sreten Lukić.
Kada je američka misija pokušavala da kod starešina OVK isposluje oslobađanje otetih, oni su tvrdili da su srpski civili bili naoružani i da su bili borci, izjavio je Berns.
Sudija Kristof Barte pitao je svedoka da li je OVK neke od otetih srpskih civila i ubila.
"Jeste", odgovorio je Berns.
On je potvrdio da je OVK, pored Srba, kidnapovala i ubijala Albance koje je sumnjičila za "kolaboraciju" sa srpskim vlastima.
Jakup Krasnići i druge starešine OVK sa kojima je kontaktirao povodom nestanka Albanaca u jesen 1998., negirali su da se to dešava, rekao je Berns.
Berns će na pitanja sudija nastaviti da odgovara sutra.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine. Svi su izjavili da nisu krivi.
Izvor: Beta

Američki diplomata na suđenu Tačiju: OVK otimala i ubijala srpske civile

Kako se navodi u objavi na sajtu <a href="https://insajder.net/prenosimo/hasim-taci-ostao-bez-dvojice-advokata-na-sudenju-u-hagu-kosovsko-ministarstvo-mozemo-da-placamo-samo-jednog">Specijalizovanih veća Kosova, pošto su se i Tači i trenutno jedan od Tačijevih </a>kobranilaca Luka Mišetić složili da će Mišetić naslediti Kihoa, panel je pozvao Sekretarijat suda da preduzme sve neophodne korake i imenuje Mišetića za Tačijevog glavnog branioca što pre.
Istovremeno, odobreno je i povlačenje Tačijevog kobranioca Džoa Ridera, dok je sekretaru naloženo da odluči o zatraženom povlačenju i tri pravna saradnika i pet članova tima za podršku.
Kako se navodi, pretresno veće je razmotrilo i zahtev Kihoa za plaćanje troškova od strane Specijalizovanih veća tokom prelaznog perioda, odnosno nakon imenovanja novog branioca i dodalo da bi sekretar mogao da izda nalog Kihou da nastavi s radom ili da pruži pomoć braniocu koji će ga zameniti (na period do 45 dana).
"Ali pošto novi branilac još uvek nije imenovan i pošto sekretar nije izdao takav nalog Kihou, panel je zaključio da je taj zahtev u ovom trenutku preuranjen i stoga ga je odbacio", navodi se u saopštenju.
Krajem januara advokati Gregori Kiho i Džo Rider i njihovi pravni timovi podneli su zahtev za povlačenje sa slučaja Hašima Tačija pred Specijalnim sudom u Hagu, zbog "neispunjavanja obaveza bivšeg predsednika Kosova i lidera OVK" prema njima, kao i da je Tači "razumno upozoren" da će tražiti raskid ugovora ukoliko obaveza ne bude ispunjena.
Tada se oglasilo i Ministarstvo pravde privremenih prištinskih institucija saopštilo od 2020. godine iz budžeta plaćena pravna odbrana bivšeg lidera tzv. OVK Hašima Tačija više od tri i po miliona evra.
Nakon što su Tačijevi advokati odustali od slučaja, uz obrazloženje da nisu plaćeni, ministarstvo na čelu sa Aljbuljenom Hadžiju saopštilo je da su obaveze prema advokatu Luki Mišetiću ispunjene, u skladu sa Uputstvom i Sporazumom, prenosi Koha.
U Hagu je u toku suđenje bivšim vođama tzv. OVK Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, u slučaju nazvanom "Tači i drugi" koji su optuženi za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i ratni zločini.
OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.
Izvor: Tanjug

Specijalizovana veća odobrila povlačenje Tačijevog branioca Gregorija Kihoa

U odluci suda se navodi da bi objedinjavanje ovih predmeta služilo sprovođenju pravde i da ne bi bilo štetno ili u suprotnosti sa pravima optuženih. 	
Dodaje se da tužilaštvo očekuje da će predmet biti spreman za suđenje u maju ove godine. 	
Iz Specijalizovanih veća su najavili da je statusna konferencija u ovom predmetu zakazana za utorak, 13. februara. 	
Januzi i Bahtijari uhapšeni su na Kosovu i Metohiji u oktobru, a Šalja u decembru prošle godine. &nbsp;	
Od tada se nalaze u sudskom pritvoru u Hagu. 	
Tužilaštvo je prvo podiglo odvojene optužnice protiv Januzija i Bahtijarija, s jedne, i Šalje, s druge strane, ali je zatim podnelo zahtev za objedinjavanje postupka, koji je usvojio sudija za prethodni postupak Nikola Giju. 	
Po optužnici, Bahtijari i Januzi su, po Šaljinom nalogu, u aprilu prošle godine stupili u nedozvoljeni kontakt sa neimenovanim svedokom iz procesa protiv bivših lidera OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji 1990-ih godina.
Izvor: Tanjug

OVK