U Vitlejemu, u Crkvi Rođenja Hristovog, podignutoj na mestu gde se veruje da je rođen Isus Hrist – održana je Božićna misa. Ove, kao i prethodne godine, međutim, bez hodočasnika koji ne dolaze otkako je počeo rat u Gazi.
Nešto više od 200 kilometara od Vitlejema nalazi se Damask, jedan od prvih gradova u svetu koji je primio hrišćanstvo a koji je poslednjih 13 godina epicentar građanskog rata. Uprkos nestabilnoj bezbednosnoj situaciji, Božić se proslavlja.
"Život se vraća u normalu. Preduzeli smo mere mogućih poteza pojedinaca, ali svi verujemo da će naša budućnost biti lepša", izjavio je Džordž Davud iz "Crkve Krsta" u Damasku.
"Nadamo se da će rođenje Isusa Hrista biti i novo rođenje naše zemlje i da će prevladati mir", rekla je stanovnica Damaska.
Papa Franja je u božićnom obraćanju, pozvao na okončanje ratova u Gazi i Ukrajini i izrazio nadu da će mir biti postignut kroz dijalog. Božićna misa održana je i u Notr Damu u Parizu, prva nakon katastrofalnog požara koji je zahvatio katedralu, a koja je posle 5-godišnje rekonstrukcije otvorena početkom meseca.
"Ratovi, revolucije, diktature i razni bolni događaji ali i prirodne nepogode, poput onih koje smo videli na ostrvu Majot… Isus Hrst ne ignoriše sve te nevolje, a mi ne možemo da budemo radosni ukoliko ne razmišljamo o patnji i bolu širom sveta", kazao je Loran Ulrih, nadbiskup Pariza.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fnkkmb4mwSp4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na centralnom trgu u Atini, Grci i brojni turisti tradicionalno su puštali lampione i zamišljali želje. Dok se u Evropi priželjkuje "beli Božić", uz idilične snežne prizore – na južnoj Zemljinoj hemisferi ovaj praznik se obeležava – na plaži. Hiljade Australijanaca i turista su na plažama Sidneja, i uz pesmu i hranu – proslavili najradosniji hrišćanski praznik.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kako se slavi Božić širom sveta? (VIDEO)

Do sad su njeni predstavnici u Srbiji bili u rangu nadbiskupa. Kardinal je prvi po rangu do pape, a dok ne napune 80 godina mogu da biraju i budu birani za novog papu.
"Danas na poseban način želim da vam kažem, draga braćo koja postajete kardinali, da uložite sve napore da idete Isusovim putem. Šta ovo znači? Hodati Isusovim putem znači pre svega vratiti se Njemu i vratiti ga u središte svega", poručio je papa Franja novim kardinalima, na svečnosti u Bazilici Svetog Petra, tokom konzistorija - zasedanja kardinalskog kolegijuma.
Papa Franja je podsetio da je Isus "naš istinski oslonac, centar gravitacije naše službe, kardinalna tačka koja daje pravac celom našem životu".
"Gospod gleda na vas koji dolazite iz različitih sredina i kultura, predstavljate sabornost Crkve. On vas poziva da budete svedoci bratstva, zanatlije zajedništva, graditelji jedinstva. To je vaša misija", poručio je papa Franja.
Upozorio je da "srce može da zaluta, pa je zato potrebno da se iskreno zapitamo ispred sebe i Boga - gde ide naše srce, da li sam pogrešio put".
Papi Franji je u ime novih kardinala zahvalio nuncij Anđelo Čerbi, najstariji među njima, sa punih 99 godina.
Novi kardinali dolaze sa raznih strana svet čime se naglašava univerzalnost Crkve. Papa Franja je prihvatio zahtev indonežanskog biskupa da ne bude imenovan, što je bilo motivisano "njegovom željom da nastavi rasti u svećeničkom životu i služenju Crkvi i Božjem narodu".
Papa Franja je pročitao imena novih kardinala i svakom dao posebnu crvenu kapu - biret, simbol spremnosti da proliju krv za veru i Crkvu. Takođe i prsten, kao znak njihove povezanosti sa Svetim Ocem i njihovim duhovnim brakom sa Crkvom.
Novi kardinali izgovorili su Ispovest vere i položili zakletvu na vernosti papi i Katoličkoj crkvi. Za sutra, nedelja, najavljena je zajednička misa papa Franje i novih kardinala u Bazilici Svetog Petra.
Papa Franja imenovao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/papa-franja-imenovao-beogradskog-nadbiskupa-ladislava-nemeta-za-kardinala">Lasdislava Nemeta </a>za kardinala dve godine nakon što je ustoličen za beogradskog nadbiskupa. Prethodno je vodio zrenjaninsku biskupiju. Kao kardinala sada ga oslovljavaju sa uzoriti, dok nadbiskup ima titulu preuzvišeni.
Radeći kao nadbiskup pokazao je veliku ambiciju da se ostvari želja pape Franje da poseti Srbiju. Država je saglasna, ali je pristanak Srpske pravoslavne crkve (SPC) ključni uslov.
Na nedavno obeležavanje stogodišnjice uspostavljanja beogradske nadbiskupije u Beograd je došao Pjetro Parolin, drugi čovek Vatikana. Poglavar SPC patrijarh Porfirije i državni vrh ukazali su mu veliko uvažavanje.
Nemet je prvi nadbiskup beogradski koji je rođen na teritoriji Srbije, 1956. u Odžacima. Pre njega su beogradski nadbiskupi bili rođeni u Sloveniji, prethodna tri, i u Hrvatskoj.
Kako je navedeno u biografiji, Nemet je visokoškolsko obrazovanje stekao u Poljskoj, doktorirao je na Papinskom univerzitetu Gregorijana. Za sveštenika je zaređen 1983, a 2008. je imenovan za zrenjaninskog biskupa.
Potpredsednik je Veća evropskih biskupskih konferencija (CCEE) i predsednik Međunarodne biskupske konferencije svetih Ćirila i Metodija.
Govori mađarski, srpski, engleski, nemački, poljski, italijanski i hrvatski.
Pripada monaškom redu verbita – posvećenom misionarenju i širenju jevanđelja. Tokom ustoličenja za nadbiskupa u Beogradu indonežanski vernici predali su mu darove uz prigodnu pesmu.
Izvor: Beta

Prenosimo

Beogradski nadbiskup Nemet izabran za kardinala, prvog u istoriji Katoličke crkve u Srbiji

"Sa zabrinutošću nastavljam da pratim šta se događa na Bliskom istoku i još jednom pozivam na trenutni prekid vatre na svim frontovma", rekao je papa tokom svog redovnog nedeljnog obraćanja.
Poglavar Katoličke crkve pozvao je na diplomatsko rešenje i zatražio da se poštuju snage UN.
"Blizak sam sa svim uključenim populacijama, Palestinom, Izraelom i Libanom, gde tražim da se poštuju mirovne snage Ujedinjenih nacija", poručio je papa Franja.
Pet mirovnjaka je povređeno prethodnih dana u napadima Izraela u južnom Libanu.
Italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto je ranije ove sedmice pozvao izraelskog ambasadora zbog napada na misiju UNIFIL, u kojoj Italija ima oko 1.000 vojnika.
A, izraelski ministar odbrane Joav Galant rekao je danas da je obećao svom američkom kolegi Lojdu Ostinu da će se preduzeti mere kako bi se izbeglo nanošenje štete vojnicima UNIFIL.
Istovremeno, izraelski premijer Benjamin Netanjahu zatražio je od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, da povuče snage UNIFIL iz Hezbolahovih "uporišta i borbenih područja".
Potom je UN objavila da su izraelski tenkovi probili vrata baze u južnom Libanu u kojoj se nalaze mirovne snage.
Izvor: FoNet

Papa Franja pozvao Izrael na poštovanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija

Nabiskup Nemet će biti uveden u službu kardinala 8. decembra, kada će se u Vatikanu održati konzistorij za stvaranje novih kardinala među kojima je i beogradski nadbiskup.
Kako su istakli u beogradskoj nadbiskupiji, to je "prvi kardinal u istoriji Katoličke Crkve u Srbiji, do sada su bili u rangu biskupa i nadbiskupa".
To istovremeno, kako su rekli Beti u nadiskupiji, "predstavlja priznanje Vatikana Katoličkoj crkvi u Srbiji".
Nedavno je na obeležavanju sto godina od uspostavljanja beogradske nadbiskupije u Beogradu bio prisutan drugi čovek Vatikana Pjetro Parolin.
Papa Franja je krajem 2022, dotadašnjeg zrenjaninskog biskupa Nemeta imenovao za beogradskog nadbiskupa. Nemet je i predsednik Međunarodne biskupske konferencije svetih Ćirila i Metoda. Rođen je u Vojvodini 1956.
<h2>Papa Franja će 8. decembra imenovati 21 novog kardinala</h2>
Papa Franja najavio je danas da će imenovati 21 novog kardinala Katoličke crkve 8. decembra koji odlučuju o izboru novog pape. 	&nbsp;
Papa (87) je rekao tokom redovne podnevne molitve pred hodočasnicima i turistima na Trgu Svetog Petra u Rimu da će ceremonija postavljanja novih kardinala biti održana 8. decembra, preneo je Rojters. 	&nbsp;
To će biti deseta konzistorija koju je papa Franja sazvao od njegovog postavljenja pre 11 godina. 	
Iako pape mogu da izaberu da imenuju kardinale u bilo koje vreme, odluka papa Franje dolazi iznenada, navodi britanska agencija. 	
Kardinali su na drugom mestu posle pape u crkvenoj hijerarhiji i oni su njegovi najbliži savetnici.
Izvor: Beta, Tanjug

Papa Franja imenovao beogradskog nadbiskupa Ladislava Nemeta za kardinala

Po povratku iz posete Belgiji papa je na pitanje o izraelskim udarima, kritikovao napade koji prevazilaze moral i preterano korišćenje vojnih snaga, jaavlja Rojters. &nbsp;
"Čak i u ratu postoji moralnost koju treba čuvati. Rat je nemoralan. Ali pravila rata mu daju neku moralnost", rekao je poglavar Katoličke crkve.
Odgovarajući tokom leta iz Brisela za Rim na pitanje novinara o najnovijim izraelskim udarima, 87-godišnji papa je rekao da "odbrana uvek mora biti proporcionalna napadu", &nbsp;javlja Rojters. &nbsp;
"Kada postoji nešto nesrazmerno, vidite tendenciju za dominacijom, koja prevazilazi moral“, rekao je papa. &nbsp;
Često pozivajući na okončanje nasilnih sukoba, papa je obično oprezan &nbsp;kada da treba da odredi agresore, ali je poslednji sedmica otvorenije govorio o vojnim akcijama Izraela u skoro jednogodišnjem ratu protiv Hamasa. &nbsp;
Rekao je da su izraelski vazdušni napadi u Libanu "neprihvatljivi" i pozvao međunarodnu zajednicu da učini sve što je moguće da zaustavi borbe. &nbsp;Papa je ranije osudio i ubistva palestinske dece u izraelskim udarima u Gazi.
Izvor: FoNet

Papa Franja: Čak i u ratu postoji moral koji treba čuvati

''Žao mi je što moram ovo da kažem. Ali mislim da oni ne preduzimaju korake da okončaju sukob'', rekao je on na konferenciji za medije tokom leta iz Singapura u Rim, nakon završetka 12-dnevne turneje po Aziji.
On je rekao da svakodnevno razgovara sa članovima katoličke župe u Gazi, koji mu govore ''ružne i teške stvari'', prenosi Rojters.
''Molim vas, kada vidite tela ubijene dece, kada vidite da je, pod pretpostavkom da su tamo neki gerilci, bombardovana škola, ovo je ružno“, rekao je pontifik.
Papa je takođe podržao pozive na prekid vatre i oslobađanje izraelskih talaca koje drži Hamas.
<h2>Kritikovao Kamalu Haris i Donalda Trampa</h2>
Papa Franja kritikovao je politiku bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i potpredsednice Kamale Haris i rekao da će američki katolici morati da "izaberu manje zlo" kada budu glasali u novembru.
On je kritikovao bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa zbog njegovog plana o deportaciji migranata, a američku potpredsednicu Kamalu Haris jer podržava pravo na pobačaj.
Prema njegovim rečima, neprihvatanje migranata je "teški" greh, a pobačaj je uporedio sa "ubijstvom".
"Oboje su protiv života, i onaj što izbacuje migrante i ona što je za ubijanje beba. Oboje su protiv beba", rekao je Franja novinarima u svom avionu dok se vraćao u Rim sa turneje po Aziji. 
 
Papa se ogradio rečima da on nije Amerikanac i da neće glasati na tamošnjim izborima, ali je svejedno izneo jasan stav po pitanju dva vruća politička pitanja u SAD - pravu na abortus i postupanju sa migrantima - koja su takođe vruća za samu rimokatoličku crkvu. 
 
Franja je golgotu migranata pretvorio u prioritet svog pontifikata i često i empatično govori o njima. 
 
Premda snažno podržava crkveno učenje o zabrani abortusa, Franja tu doktrinu ne ističe tako mnogo kao njegovi prethodnici.
<h2>Saradnja sa Kinom</h2>
Franja je takođe rekao da sporazum Vatikana sa Kinom o imenovanju katoličkih biskupa u toj zemlji pokazuje dobre rezultate, ukazujući da će skoro sigurno biti produžen kada dođe do obnove ove jeseni.
Papa je istakao da su rezultati sporazuma iz 2018, u kojem Kina dobija određeni doprinos u izboru katoličkih biskupa, "dobri".
''Srećan sam zbog dijaloga sa Kinom. Radimo sa dobrom voljom“, rekao je papa.
Konzervativni katolici oštro su kritikovali sporazum, navodeći da je Kini dozvoljena prevelika kontrola, dok Vatikan tvrdi da sporazum rešava višedecenijski razdor između podzemne crkve koja je lojalna Rimu i Katoličkog patriotskog udruženja pod državnim nadzorom.
Vatikan takođe tvrdi da papa zadržava mogućnost da donese finalnu odluku u imenovanju kineskih biskupa.
Papa je negirao navode francuskih medija da će prisustovati ponovnom otvaranju katedrale Notr Dam u Parizu 8. decembra, pet godina nakon razornog požara.
Dodao je da ima želju da poseti rodnu Argentinu, kao i španska Kanarska ostrva, zbog priliva migranata koji stižu morem.
Povodom sveštenika Abea Pjera, koji je optužen za seksualno zlostavljanje najmanje sedam žena, papa je istakao da nije siguran da li je Vatikan bio upoznat sa optužbama pre smrti sveštenika 2007.
Papa Franja je, tokom turneje, posetio Indoneziju, Papuu Novu Gvineju, Istočni Timor i Singapur, gde je pozvao na delovanje u borbi protiv klimatskih promena, zalagao se za međuverski dijalog i ojačao prisutnost Katoličke crkve u toj regiji.
&nbsp;Izvor: Tanjug/Insajder

Papa Franja prokomentarisao američke izbore, katolicima poručio: Morate izabrati manje zlo

Na sastanku posvećenom značaju međureligijskog dijaloga, kod džamije Istiklal, papa Franja i imam Nasarudin Umar izrazili su zabrinutost zbog "dehumanizacije" povezane sa "generalizacijom sukoba i nasilja".
Oni su pozvali i na preduzimanje odlučnih mera za očuvanje integriteta prirodne sredine i njenih resursa.
Međureligijski dijalog jedna je od glavnih tema trodnevne papine posete najmnogoljudnijoj muslimanskoj zemlji.
"Imamo dve velike poruke. Prva je da je čovečanstvo samo jedno, da nema boja. A druga, kako da sačuvamo životnu sredinu. To su danas dve veoma važne teme", rekao je veliki imam Džakarte Nasarudin Umar.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/papa-franja-pozvao-na-uspostavljanje-primirja-tokom-olimpijskih-igara-u-parizu">Papa Franja</a> je održao govor pred predstavnicima šest zvanično priznatih konfesija u Indoneziji, uz poruku da smo svi braća i da smo "iznad onoga što nas razlikuje".
On je dodao da ozbiljne krize ugrožavaju budućnost čovečanstva, posebno ratovi i sukobi, ali je istakao i da ne treba zaboraviti na ekološku krizu koja je postala prepreka rastu i suživotu.
Rimokatolički poglavar će danas posle podne predvoditi veliku misu na otvorenom na nacionalnom stadionu u Indoneziji, pred 80.000 vernika.
Poseta je deo velike turneje tokom koje će papa do 13. septembra posetiti i Papuu Novu Gvineju, Istočni Timor i Singapur.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Verski lideri protiv rata i ekološke krize: Zajednički apel pape i velikog imama Džakarte

“Ne treba da bude direktno ili indirektno ukinuta nijedna hrišćanska crkva”, kazao je papa tim povodom, prenosi Vatikan njuz.
On je dodao da nastavlja da sa bolom prati borbe u Ukrajini i Ruskoj Federaciji, a imajući u vidu zakone nedavno usvojene u Ukrajini, oseća zabrinutost za slobodu onih koji se mole, jer, kako je kazao, ko se zaista moli, to čini za sve.
Prema njegovim rečima, ko se moli ne čini zlo, kao i da ako je neko učinio zlo svom narodu snosiće krivicu zbog toga, ali nije mogao da nanese zlo time što se molio Bogu.
“Zato, neka se dozvoli onome ko želi da se moli da to radi u crkvi koju smatra svojom. Molim vas da nijedna hrišćanska crkve ne bude ukinuta, direktno ili indirektno. Crkve se ne diraju”, poručio je poglavar rimokatoličke crkve.
Ukrajinska Vrhovna rada usvojila je 20. avgusta zakon kojim se uvodi zabrana kanonske UPC.
Zakon je podržalo 265 poslanika, on će stupiti na snagu 30 dana nakon objavljivanja.
Sveukrajinski savet crkava i verskih organizacija podržao je 17. avgusta predlog zakona o zabrani kanonske UPC. Članovi Sveukrajinskog saveta izrazili su podršku kursu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog "ka duhovnoj nezavisnosti, zaštiti ustavnog poretka, javnoj bezbednosti, ljudskim pravima i osnovnim slobodama".
&nbsp;Pre toga, 16. avgusta, Komitet Vrhovne Rade za humanitarnu i informativnu politiku podržao je amandmane na nacrt zakona o zabrani UPC.
Ukrajinske vlasti zabranile delovanje UPC u oblasti Rovne, a slična odluka doneta je u Lavovskoj, Hmeljničkoj i Volinskoj oblasti. Istovremeno, pristalice raskolničke pravoslavne crkve Ukrajine (PCU) zauzimaju crkve UPC u zemlji.
Ukrajinske vlasti su 2022. godine pojačale svoje akcije protiv UPC. Oni su vršili pretrese episkopa i sveštenika, crkava i manastira, uključujući Kijevopečersku lavru, kako bi pronašli tragove "antiukrajinskog delovanja".
U decembru 2022, SBU je otvorila 50 krivičnih predmeta protiv sveštenika UPC.
Svrha zabrane kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) je potpuno uništenje pravoslavlja u Ukrajini, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući zakon koji je usvojila ukrajinska Rada, a kojim se uvodi zabrana kanonske UPC u zemlji.
Izvor: Tanjug

Papa zabrinut zbog odluke Kijeva da zabrani Ukrajinsku pravoslavnu crkvu

"Olimpijske igre po prirodi donose mir, a ne rat", rekao je papa Franja, prenela je Ansa.
U tom duhu je u drevnim vremenima mudro uspostavljeno primirje tokom Igara, izjavio je on i dodao da bi i u moderno doba trebalo obnoviti tu tradiciju.&nbsp;
"U ovim nemirnim vremenima u kojima je mir u svetu ozbiljno ugrožen, snažno se nadam da će svi želeti da poštuju ovo primirje u nadi da će biti pronađeno rešenje za sukobe i povratak harmoniji", naglasio je papa Franja.
Izvor: Tanjug

Papa Franja pozvao na uspostavljanje primirja tokom Olimpijskih igara u Parizu

''U Vatikanu ima ped***uka'', rekao je on, ponovivši reči koje je prethodno upotrebio krajem maja, a potom se izvinio.
Papa je takođe ponovio da smatra da je bolje da homoseksualci ne pristupaju bogosloviji, ali je upozorio na opasnost ideologija, navodeći da tradicionalisti ''nisu dobri'', prenela je italijanska agencija.
Franja je na sastanku istakao važnost prijema LGBT+ zajednice u Katoličku crkvu.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/izvinjenje-pape-franje-zbog-uvrede-na-racun-homoseksualaca">Vatikan je krajem maja saopštio da Papa Franja nije nameravao da koristi homofobičan rečnik</a> i da se izvinjava svakome ko je uvređen njegovim rečima, nakon što su italijanski mediji objavili da je on u susretu sa italijanskim biskupima koristio pogrdan naziv za homoseksualce.
Mediji su naveli da je papa koristio italijanski izraz „frociaggine” koji se grubo prevodi kao „ped**luk”.&nbsp;
Papa se navodno našalio sa italijanskim biskupima kada je, ponavljajući stav protiv gej muškaraca u sveštenstvu, rekao da na katoličkim seminarima ''već postoji ped**luk''.
„Papa nikad nije nameravao da uvredi ili da se izrazi na homofobičan način i izvinjava se svima koji su se osetili povređeno korišćenjem izraza koji su objavili drugi”, rekao je portparol Vatikana Mateo Bruni.
Italijanski sajt Dagospia je prvi objavio o navodnom incidentu, za koji kaže da se desio 20. maja kada je poglavar Katoličke crkve susreo sa italijanskim biskupima iza zatvorenih vrata. Bruni je rekao da je Franja „svestan” izveštaja koji su se pojavili u javnosti.
Portparol Vatikana ponovio je da je papa pri stavu da su svi dobrodošli u crkvu, jer tu „niko nije beskoristan, niko nije suvišan, ima mesta za sve”.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Papa Franja