„Zatražili smo javno izvinjenje i osudu svakog vida pritiska i vlasti i opozicije na medijske radnike. Pozdravljamo činjenicu da je predsednik Republike rekao da nema prava da bilo koga naziva imbecilom i što se zbog toga izvinio građanima i dopisništvu u Nišu. Nažalost, u nastavku saopštenja predsednik nas je okvalifikovao kao sramotu za profesiju i nazvao političkim aktivistima, što nas je dodatno uznemirilo“, piše u saopštenju objavljenom na sajtu.
Ističu da je „dopisnička redakcija sa mrežom dopisništava širom zemlje prethodnih decenija u svim društvenim okolnostima uvek imala cilj da rečima i slikom izveštava o svim događajima, što smo radili i u subotu 1. marta u Nišu“.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-izvinjavam-se-dopisnistvu-rts-a-mislim-da-su-sramota-za-svoju-profesiju">Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je</a> da „nema pravo da bilo koga naziva imbecilom“ i da se „izvinjava građanima Srbije i novinarima Dopisništva RTS-a što je to učinio“. U istom saopštenju, Vučić je, međutim, za novinare RTS-ovog Dopisništva iz Niša naveo da „misli da su sramota za svoju profesiju“, odnosno da „nisu novinari, već politički aktivisti“.
„Da budemo načisto, kao predsednik Republike, bez obzira na torturu kroz koju svakodnevno prolazim, iako nenadležan, nemam pravo da bilo koga nazivam imbecilom i izvinjavam se građanima Srbije i novinarima pomenutog dopisništva RTS što sam to učinio. Takođe, o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara mislim jednako loše i mislim da su sramota za svoju profesiju, tj. mislim da nisu novinari, već politički aktivisti“, poručio je predsednik, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-izvinjavam-se-dopisnistvu-rts-a-mislim-da-su-sramota-za-svoju-profesiju">a celo saopštenje pročitajte ovde</a>.
Poovodom Vučićeve izjave, ranije su <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/reakcija-rts-a-na-vucicevu-izjavu-trazimo-javno-izvinjenje-i-zahtevamo-postovanje">reagovali Programski kolegijum RTS-a i redakcija Dopisništva RTS-a</a>. Dok je Programski kolegijum tu izjavu nazvao „nedoličnom“, redakcija Dopisništva ju je oštro osudila i zatražila javno izvinjenje.
Na izjavu predsednika Aleksandra Vučića u kojoj je uvredio novinarku RTS-a <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/uns-i-sinos-vucic-nema-pravo-da-vreda-novinare-treba-da-se-izvini">juče su reagovala i novinarska udruženja</a> – Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije (SINOS). Istakli su da prema istom Zakonu niko nema pravo da novinare vređa, omalovažava ili na bilo koji način ih ometa u njihovom profesionalnom radu.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je danas izjavu predsednika Vučića kojom vređa dopisnike Radio-televizije Srbije (RTS) iz Niša, Dejana Tasića i Lidiju Georgijev.
„Nedopustivo je da institucija koja treba da predstavlja jedinstvo građana Srbije na bilo koji način vređa, diskriminiše i vrši pritisak na novinare i medije“, istakao je NUNS u saopštenju.
Izvor: RTS, Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Redakcija Dopisništva RTS-a: Pozdravljamo izvinjenje predsednika, ali nas je nastavak saopštenja dodatno uznemirio

Dodao je da veruje da će naša država već ove godine biti u prve tri zemlje po stopi rasta u celoj Evropi.
„Izdržaćemo mi to, uništili su tri meseca, pojeli, razorili ekonomiju za tri meseca, ali uspećemo da se podignemo“, rekao je Vučić, u razgovoru sa meštanima u Domu kulture u Krepoljinu, tokom nastavka posete Zaječarskom i Borskom okrugu.
Istakao je da je to važno i zbog većih plata i prihoda, zbog opština koje imaju velika dugovanja prema komunalnim preduzećima.
„Mi smo ti koji moramo da ulažemo novac iz drugih krajeva Srbije. Zato nam je potrebna zdrava Srbija koja radi, koja će da gleda u budućnost“, rekao je Vučić.
Kako je još naveo, „pobedićemo ovo zlo koje nas je spolja napalo i želi da uništi našu zemlju“.
<div class="embed-block"><iframe width="820" height="462" src="https://www.youtube.com/embed/mp56GOVpXp4" title="Vučić u poseti Istočnoj Srbiji o izgradnji puteva, vaučerima za banje, stambenim kreditima za mlade" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></div>
Izvor: Beta, Insajder

Vučić o blokadama studenata: Razorili ekonomiju za tri meseca, ali podići ćemo se

"Logično je da deca kažu 'neću da idem u školu' ", rekao je Vučić tokom putovanja vozom na skup u Sremskoj Mitrovici.&nbsp;
On se građanima izvinio "što je država dozvolila da neko izvede decu iz vrtića na ulice".&nbsp;
Vučić je u vozu izjavio i da je sa "pokušajima obojene revolucije gotovo" i da je sad "vreme da narod kaže kakvu budućnost hoće". Prema njegovoj oceni, u Kragujevcu je na studentskom protestu 16.000 ljudi sa "svima iz Beograda". Prema njegovim rečima, država nije reagovala da bi "dobila rat protiv onih spolja" koji su "čekali da institucije primene nasilje".&nbsp;
"Nismo reagovali, iako je u protekla dva meseca načinjeno na desetine hiljade protivpravnih radnji ", rekao je Vučić.
Na pitanje da li očekuje početak dijaloga sa nezadovoljnim građanima, Vučić je rekao da njihovi predvodnici, u koje je ubrojao univerzitetske profesore i rektore, "znaju da je gotovo", odnosno da će se sada vratiti razgovorima i da će "da govore da su uvek bili za razgovore".&nbsp;
"Da se kladimo da hoće? Hoće, hoće! Gotovo je... Uglavnom na ulicama protestuju najbogatiji. Uvek je lako generisati nezadovoljstvo, to je osnovna politička potka svake revolucije, što oni kasnije reprodukuju kroz medije i društvene mreže. Mi im bar kažemo ko plati onolike sendviče (za pristalice vlasti), a oni ne kažu ko plaća prasiće, jagnjiće i autobuse za Kragujevac. (To plaća) neko spolja, a u pitanju je ogroman novac. Oni su se sami pohvalili da su u moje rušenje ulolžili 3,1 milijardi evra. I već su izgubili, oni ne vide kako se politički točak već okrenuo. Osim ako me ne ubiju", zaključio je Vučić.
Predsednik je ponovio da će "u predstojeće vreme u formi udžbenika o obojenoj revoluciji ili ličnog dnevnika" objaviti "kako je pobedio obojenu revoluciju".
Za finansiranje protesta je optužio, između ostalih, The European Endowment for Democracy – EED i, kako je rekao, "još neku budalaštinu osnovanu u Evropskoj uniji, koja želi da uzima novac za sebe".&nbsp;
Upitan zašto se rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić sastao sa šefom Delegacije EU Emanueleom Žofreom, Vučić je rekao da je Žofre "radio svoj posao", a da rektor nije, jer je njegov posao da razgovara sa predsednikom.
"Žofre je radio svoj posao, njegov posao je da razgovara sa svima. Ali rektoru je posao da razgovara sa mnom, a ne sa Žofreom. Njemu (treba da bude) važniji predsednik Republike nego strani ambasador", istakao je Vučić.&nbsp;
Izvor: FoNet

Predsednik Srbije: Studentski protesti će ući u istoriju beščašća, u Kragujevcu 16.000 ljudi

"U ponedeljak, kada je predsednik Johanis zvanično objavio da je priložio ostavku, u Bukureštu u centru grada, ispred Vlade, okupilo se oko 500 ljudi koji su protestovali upravo da bi (predsednik) sišao s funkcije, imajući u vidu da je izvan mandata. U Rumuniji, zna se, bili su poništeni predsednički izbori, i od tada su nastala ova društvena komešanja ne samo u Bukureštu, nego i u drugim gradovima. U ponedeljak i juče najviše je bilo nereda u Bukureštu, gde su posle objave ostavke predsednika protesti postali mnogo žešći", izjavio je za "Svet i mi" Mimo Obradov, publicista iz Rumunije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DKDbNl3yGuFE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Dodaje i da su intervenisali žandarmerija i bezbednosne snage, da se koristio suzavac, i da je uhapšeno nekoliko osoba.
"U Rumuniji je trenutno, može se tako oceniti, politička kriza, ali ne toliko politička, koliko društvena. Sve veći broj onih koji nisu zadovoljni situacijom u kojoj je Rumunija bila poslednjih dvadesetak i više godina, počeli su javno da protestuju. A što se tiče politike, i tu su komešanja, mogu da doprinesu da se sve to razbukta i uspostavi politička kriza. Jedan deo parlamentarnih partija je predložio da se glasa nepoverenje Vladi", napominje publicista Mimo Obradov.
Izvor: Insajder

Teme

Publicista Obradov o protestima u Rumuniji: I društvena i politička kriza (VIDEO)

"Da bih poštedeo Rumuniju krize, podnosim ostavku na mesto predsednika Rumunije. Funkciju ću napustiti u sredu, 12. februara", rekao je 65-godišnji Johanis tokom emotivnog obraćanja. 
 
 Johanis je predsednik Rumunije od decembra 2014. godine. Njegov drugi petogodišnji mandat, poslednji na koji ima pravo, istekao je u decembru, ali mu je produžen pošto je <a href="https://www.insajder.net/teme/ponistavanje-predsednickih-izbora-u-rumuniji-koje-su-moguce-posledice-video">Ustavni sud poništio predsedničke izbore</a> dva dana uoči drugog kruga 8. decembra. 
 
 Izbori su poništeni pošto je krajnje desni populista Kalin Đorđesku neočekivano osvojio najviše glasova u prvom krugu, posle čega su se pojavile optužbe o ruskom mešanju i izbornim nepravilnostima. 
 
 Članovi nekoliko desničarskih opozicionih partija, ali i neki poslanici liberalne, reformističke Unije za spas Rumunije, podneli su parlamentu zahtev za razrešenje Johanisa sa dužnosti. Očekivalo se da taj predlog podrže i neki poslanici vladajuće koalicije. 
 
 Johanis je rekao da je to "beskoristan poduhvat" jer bi funkciju svakako napustio za nekoliko meseci, posle izbora novog predsednika na majskim izborima. 
 
 "To je neosnovan potez jer ja nikada, ponavljam nikada, nisam prekršio Ustav. To je štetan poduhvat jer svi gube, a niko ne dobija", kazao je Johanis. 
 
 Naveo je da bi posledice njegovog razrešenja u parlamentu bile "dugotrajne i veoma negativne" za Rumuniju, članicu Evropske unije od 2007. i NATO-a od 2004. godine. 
 
 "Niko od naših partnera neće razumeti zašto Rumunija smenjuje predsednika kada je proces izbora novog šefa države već počeo", dodao je Johanis. 
 
 Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 4. maj, a ako niko od kandidata ne dobije više od 50 odsto glasova, drugi krug će biti održan 18. maja. Još nije jasno da li će Đorđesku moći da učestvuje na izborima. 
 
 Pošto je Johanis danas objavio da podnosi ostavku, ispred zgrade vlade u Bukureštu izbili su sukobi policije i pristalica Đorđeskua. 
 
 Predsednica stranke Unija za spas Rumunije Elena Laskoni, koja je u decembru trebalo da bude protivnica Đorđeskua u drugom krugu, izjavila je danas da je ostavka Johanisa "došla prekasno da bi se smatrala časnom". 
 
 "Drago mi je da je pritisak Unije za spas Rumunije u parlamentu probudio Johanisa iz sna. Nećemo stati ovde. Moramo da prestrojimo državne institucije tako da rade za građane, a ne za privremene figure na vlasti. Potrebni su nam istina, pravda i autentični lider uz kojeg ćemo biti čvrsto orijentisani ka Zapadu", kazala je Laskoni.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Predsednik Rumunije podneo ostavku

Nalog za pritvaranje Juna izvršen je u 10.33 ujutru po lokalnom vremenu, prema Kancelariji za istragu korupcije (CIO) visokih zvaničnika, i to je prvi put da je predsednik tokom mandata uhapšen u Južnoj Koreji, prenosi Jonhap. &nbsp;&nbsp;&nbsp;	
Kolona vozila sa Junom napustila je predsedničku rezidenciju u centru Seula ubrzo nakon toga i uputila se ka kancelariji CIO u Gvačeonu, južno od Seula. &nbsp;&nbsp;&nbsp;	
Jun je suspendovan sa dužnosti nakon što ga je Narodna skupština opozvala 14. decembra i suočava se sa optužbama za pobunu i zloupotrebu položaja. &nbsp;&nbsp;&nbsp;	
On je optužen da je poslao vojsku u Narodnu skupštinu nakon što je proglasio vanredno stanje u noći 3. decembra kako bi sprečio poslanike da izglasaju dekret kojim se njegova odluka poništava. &nbsp;&nbsp;&nbsp;	
Očekuje se da će on biti zadržan u pritvorskom centru u Seulu , u blizini kancelarije CIO-a, nakon ispitivanja. &nbsp;&nbsp;&nbsp;	
U snimljenoj video poruci objavljenoj nakon njegovog hapšenja, Jun je saopštio da je odlučio "da pristane da se pojavi u CIO-u kako bih sprečio ružno krvoproliće". &nbsp;&nbsp;&nbsp;	
Hapšenje je usledilo posle višečasovnih razgovora između istražitelja i Junovih ljudi u njegovoj rezidenciji o tome kako da ga pritvore i odvedu na ispitivanje. &nbsp;&nbsp;	
Istražitelji su koristili merdevine da uđu u predsedničku rezidenciju u centru Seula nakon što ih je blokirala Služba bezbednosti predsednika PSS, koja je postavila barikadu koristeći vozila u blizini ulaza. &nbsp;	
Takođe ih je blokirala grupa poslanika vladajuće Partije moći naroda i Junovi advokati na ulazu. &nbsp;	
Južnokorejska policija je rasporedila oko 3.000 ljudi da bi obezbedila pristup kompleksu, dok su se između istražitelja i Junovih pristalica dogodili fizički sukobi. &nbsp;	
Istražitelji nisu uspeli da privedu Juna ranije ovog meseca nakon višesatnog sukoba sa njegovim osobljem obezbeđenja u rezidenciji.
<h2>Jun odbija da razgovara sa istražiteljima</h2>
Suspendovani predsednik Južne Koreje za sada odbija da razgovara tokom ispitivanja, saopštila je Kancelarija za istraživanje korupcije visokih zvaničnika (CIO).I 	
Jun, prvi južnokorejski predsednik koji je uhapšen tokom mandata, podvrgnut je dvočasovnom ispitivanju u sedištu Kancelarije za istraživanje korupcije za visoke zvaničnike CIO u Gvačeonu, južno od Seula, nakon što je tamo prevežen posle izvršenog naloga za pritvor, prenosi Jonhap. &nbsp;&nbsp;&nbsp;
Zvaničnik je rekao da će se ispitivanje nastaviti popodne, oko 14.40 časova po lokalnom vremenu. 	
Jutarnje ispitivanje je održano uz prisustvo Junovih pravnih predstavnika koji su tražili da ono ne bude zabeleženo na video snimku, saopštila je CIO. 	
Istražitelji imaju 48 sati od trenutka njegovog privođenja da zatraže nalog za njegovo formalno hapšenje, navodi Jonhap.
Izvor: Tanjug

Uhapšen opozvani južnokorejski predsednik zbog optužbi za pobunu

U međuvremenu, tužilaštvo je optužilo visokog komandanta južnokorejske vojske i načelnika specijalnih snaga zbog njihove navodne uloge u uvođenju ratnog stanja prošlog meseca. 	
Načelnik Generalštaba Park An Su i načelnik Komande specijalnih snaga Kvak Jong Keun, optuženi su za pobunu i zloupotrebu vlasti. 	
Park je 3. decembra potpisao ukaz o ratnom stanju, koji istražitelji smatraju neustavnim, jer je uključivao zabranu svih političkih aktivnosti. &nbsp;	Kvak je optužen da je pod Junovim naređenjem poslao specijalne snage u Skupštinu da bi obezbedio zgradu i sprečio poslanike da usvoje odluku kojom bi odbacili ratno stanje. 	
Takođe, američki državni sekretar Entoni Blinken planira posetu Južnoj Koreji početkom sledeće nedelje, potvrdili su diplomatski izvori. &nbsp;	
Ova poseta bila bi prva poseta Blinkena Seulu nakon Junovog opoziva. &nbsp;	Tokom posete, Blinken će se sastati sa ministrom spoljnih poslova Čo Tae Julom, a očekuje se i susret sa japanskim ministrom spoljnih poslova Takeši Ivajom, koji bi u Seul doputovao 13. januara. 	
Izvori su takođe potvrdili da Seul i Tokio rade na organizovanju trilateralnog sastanka ministara spoljnih poslova Južne Koreje, Japana i Kine, koji bi trebalo da bude održan narednog meseca u Japanu, kao priprema za samit lidera te tri zemlje, na kojem će Japan biti domaćin.
Izvor: Tanjug