Tačan broj stradalih u Prvom svetskom ratu nikada nije utvrđen i znatno varira, ali se zna da je Srbija podnela žrtvu disproporcionalnu broju stanovnika. Nemačka i Rusija su imale po 2,7 miliona stradalih. Slede Osmansko carstvo i Francuska sa 2,3 miliona, odnosno 1,9 miliona. Austrougarska, koja je započela rat napadom na Srbiju, imala je 1,860.000 mrtvih, Britansko carstvo 1,350.000, Italija 1,160.000 stradalih, a Rumunija 550.000. Sledi Srbija, koja je, prema najnižim procenama, imala 525.000 vojnih i civilnih žrtava, što je u ratu najviše u odnosu na broj stanovnika. Bugarska, koja je posle niza neuspeha pomogla Austrougarskoj da okupira Srbiju, imala je 390.000 stradalih, a Amerika, koja se uključila u rat 1917, imala je 117.000 žrtava.
Ćurčić je naveo da se Srbija posle rata našla u veoma nezgodnom položaju.
"Srbija je, sa jedne strane, morala da se suoči sa velikim posledicama rata, vojnim i civilnim žrtvama, ali ne treba zaboraviti i na materijalnu štetu, koja je bila zaista ogromna. Sa druge strane, u prostoru nekadašnje Austrougarske - dakle govorimo o južnoslovenskim pokrajinama, od Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slavonije, Dalmacije, Srema, Banata, Bačke, Baranje i slovenačkih zemalja - moralo je da se realizuje ono što je Kraljevina Srbija smatrala svojim strateškim ciljem, a to je bilo oslobođenje i ujedinjenje svih južnoslovenskih naroda u jednu državu. Tadašnje vlasti u Beogradu suočile su se i sa jednom vrstom protivrečnog odnosa koji je nastupio od strane hrvatskih i slovenačkih političara, a takođe srpski narod na prostoru Bosne i Hercegovine, u Sremu, Bačkoj, Banatu i Baranji je jednoglasno iskazao svoju volju da se ujedini sa Kraljevinom Srbijom, i to se dogodilo na odlukama velikih skupština tokom novembra 1917. godine“, naveo je Ćurčić.
Podsetio je i na slučaj Crne Gore koja je kapitulirala u Prvom svetskom ratu 1916. godine, pa je odlukom Skupštine u Podgorici proglašeno ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom i nakon toga se ušlo i u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca koje je kasnije promenilo ime u Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca a znatno kasnije će, do raspada, biti pod svojim najpoznatijim imenom Jugoslavija.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOJ8WquDnGQk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Istoričar Ćurčić je naveo da su posledice Prvog svetskog rata velike širom Evrope i da bez tog rata ne bi postojao ni Drugi svetski rat. Došlo je, kaže, do niza nestabilnosti u međunarodnim odnosima, a takođe je, zbog ekonomskih i socijalnih posledica, došlo da uspona ekstremnih ideologija, pre svega fašizma i nacizma, ali i komunizma.
"Posledice Prvog svetskog rata su velike širom Evrope. Dakle, ako govorimo o slučaju bivše carske Rusije, odnosno Sovjetskog Saveza, Prvi svetski rat, odnosno njegove posledice, oblikovale su nacionalnu politiku i preuređenje tog prostora. Takođe, prostor centralne Evrope je u velikoj meri pretrpeo promene, tako da bez Prvog svetskog rata i onoga što je usledilo u nizu mirovnih sporazuma 1919. i kasnije, taj prostor ne bi mogao da se zamisli onakvim kakav je i danas. Dakle, mi i dalje živimo posledice Prvog svetskog rata“, zaključio je istoričar Petar Ćurčić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

Istoričar Petar Ćurčić za "Svet i mi“: I dalje živimo posledice Prvog svetskog rata (VIDEO)

Ristić je podsetio da su u Beogradu u noći između 28. i 29. jula 1914. godine pale prve žrtve u Prvom svetskom ratu, koji je započet napadom Austrougarske na Srbiju. 	
"Prvi svetski rat je, kao što znate, procentualno odneo najveći broj žrtava, upravo građana, stanovnika Kraljevine Srbije. Ali je doneo i veličanstvene pobede u bitkama na Ceru, Kolubari, potom u borbama na Solunskom frontu i konačno oslobođenje zemlje" , rekao je Ristić. &nbsp;	
Ristić je naglasio da to što je u Beogradu započeo i završio se Prvi svetski rat predstavlja "veliku vrednost" za našu istoriju, kao i veliku odgovornost za Srbiju. 	
"Stoga vas pozivam da svi zajedno čuvamo sećanje na junake i stradalnike iz perioda Prvog svetskog rata, da ponosno dižemo našu državnu zastavu, da sa ponosom slušamo i pevamo našu nacionalnu himnu, Bože pravde, i da učinimo sve što je do nas da i u ovim turbulentnim vremenima - 110 godina nakon izbijanja Prvog svetskog rata, kada se svet suočava sa brojnim oružanim sukobima, budemo dovoljno mudri, dovoljno odgovorni, da doprinesemo miru u svetu i da svedočeći o našem učešću u Prvom, ali i u Drugom svetskom ratu, damo doprinos u očuvanju mira u svetu", poručio je Ristić. 	
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Ministarstvo odbrane zajedno su organizovali obeležavanje 110 godina od napada na Srbiju i početka Prvog svetskog rata, a tim povodom na platou ispod Brankovog mosta građanima je omogućeno da posete rečni monitor "Sava", brod sa kojeg su ispaljene prve granate na Beograd u Prvom svetskom ratu.&nbsp;
Rečni monitor "Sava" biće otvoren za građane, a ulaz za sve posetioce biti besplatan, dok će od 30. jula svakog dana u nedelji (osim ponedeljkom) od 10 do 17 časova ulazak na monitor biti moguć uz naplatu ulaznica.&nbsp;
Ristić je naveo da je taj brod, koji predstavlja kulturno dobro Srbije, &nbsp;jedan od najznačajnijih i najlepših simbola pobede srpskog oružja u Prvom svetskom ratu. 	
"Zato je on tu, zato je obnovljen, na njemu su izrađene sve neophodne mere zaštite i on svedoči o toj veličanstvenoj pobedi", rekao je Ristić.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

1800x750

600x803

Ristić: Prvi svetski rat odneo najveći broj žrtava, građana Kraljevine Jugoslavije

Izloženi su dokumenti Ultimatum Austrougarske Srbiji, od 23. jula 1914. godine, Odgovor srpske vlade, dat dva dana kasnije, kao i telegram austrougarske objave rata Srbiji od 28. jula te godine. Izložba traje upravo u takvom intervalu, od danas 23. jula, do 28. jula.
Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je da je ovom objavom rata, napisanom na omanjem papiru, započeo najveći užas koji je svet do tada video, kada je Srbija izgubila 28 odsto stanovništva, imala je 1.247.435 žrtava, kako je konstatovano na Mirovnoj konferenciji u Versaju.
Govoreći o značaju dokumenata za istinu, Selaković je podsetio da je ranije predstavljeno pismo Oskara Poćoreka, tadašnjeg upravnika Bosne i Hercegovine ministru u Beču, 14 meseci pre rata, koje svedoči da je Austrougarska planirala mnogo ranije napad na Kraljevinu Srbiju.
On je naglasio kako to dokazuje da je atentat "mladobosanca" Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferninanda, bio "samo puki povod" da Beč započne rat.
Premijer Srbije Miloš Vučević je naglasio da je Državni arhiv Srbije čuvar "DNK zapisa naroda i države" i daje srpskom narodu legitimitet i legalitet za postojanje na ovim prostorima.
"Kultura sećanja je neizostavna da ne zaboravimo ko smo i šta smo, da razumemo sadašnjost i šta donosi budućnost", naglasio je Vučević, napominjući i da ta dokumenta pokazuju da je srpski narod slobodarski.
Direktor Državnog arhiva Srbije Miroslav Perišić predao je Vučeviću, kao poklon, kopiju telegrama austrougarske objave rata Srbije, uz konstataciju da nijedan premijer nikad, u tako kratkom vremenu od imenovanja, nije posetio ovaj arhiv.
Izvor: Beta&nbsp;
 
 
&nbsp;

Izložba orignalnih prvorazrednih dokumenata o početku Prvog svetskog rata u Državnom arhivu Srbije