"Do danas je ukupno 128.571 osoba raseljena od početka neprijateljstava", navodi se u izveštaju IOM. 
 
Ta organizacija dodala je da se raseljavanje u provinciji Sveida, uporištu Druza, naglo poraslo od juče, a da se iz tog područja dnevno iseli oko 43.000 ljudi. 
 
Sukob Druza i sirijske vojske zaoštren je napadima koji su počeli u nedelju, 13. jula, a beduinski klanovi raspoređeni u Sveidi su se danas povukli iz tog grada. 
 
Vlada Sirije je danas zvanično objavila prekid vatre u Sveidi.
Izvor: Beta/AFP

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Agencija UN za migracije: Više od 128.000 ljudi interno raseljeno tokom sukoba u Siriji

Danas ima <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vise-od-122-miliona-ljudi-sirom-sveta-prisilno-raseljeno">između 122 miliona i 123 miliona prinudno raseljenih</a>. Od toga je 73 miliona interno raseljeno – što znači da nisu napustili svoju zemlju, već su raseljeni unutar nje. Trideset jedan milion ima status izbeglica, dok je još osam miliona u procesu dobijanja tog statusa, kao tražioci azila.&nbsp;
“Za svojih 30 godina u Ujedinjenim nacijama i UNHCR-u mogu da kažem da se svet znatno promenio. Danas imamo više nasilja, više progona i sve više raseljavanja. A od nas se očekuje da radimo više – s manje sredstava. Mi ne proizvodimo ništa – mi smo organizacija ljudi koja radi sa ljudima. Ako ljudima u kampovima ne pružimo pomoć, perspektivu i nadu da će se uklopiti u društva koja ih prihvataju, oni će nastaviti da se kreću. I to se neprekidno dešava – videli smo taj talas kroz Srbiju 2015. godine. Ali Srbija ima dugu istoriju prihvatanja izbeglica. Još od 1976. godine UNHCR je ovde prisutan, i sledeće godine ćemo obeležiti pola veka rada u Srbiji. Prošli smo kroz brojne krize – od raspada Jugoslavije do savremenih mešanih migracionih tokova. I upravo zbog toga UNHCR poziva na mir – da se koriste multilateralni mehanizmi, poput Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti. Mir nije lako postići niti održati, ali ljudi ga zaslužuju”, kaže Sufijan Ađali.
Naglašava da je važno istaći da većina raseljenih nije u Evropi, niti na severnoj hemisferi. Čak 77 odsto njih je na južnoj hemisferi – u zemljama koje su siromašnije, ali pogođene sukobima. Kaže da UNHCR narodu Srbije duguje zahvalnost za dugogodišnju otvorenost i human pristup prema raseljenima.
“I važno je razjasniti – izbeglice su ljudi koji ne mogu da se vrate kući. Da mogu, vratili bi se. Naša je moralna odgovornost da im pomognemo. To nisu ljudi koji dolaze da nekome nešto oduzmu. Oni sa sobom nose lične priče, prošlost, rane. I narod Srbije ih je, kao i ranije, dočekao s poštovanjem. Što se tiče institucija – one čine korake, i to jeste proces u razvoju. Recimo, tražioci azila mogu da pristupe tržištu rada šest meseci posle podnošenja zahteva. Ne treba im radna dozvola, već dokumentacija kojom pokazuju svoj status – što pomaže u uspostavljanju poverenja kod poslodavaca. Bez države domaćina ne možemo ništa. Mi smo ovde kao partneri, gosti, koji savetuju – uz pristup zasnovan na ljudskim pravima. Ako neko ima znanje i veštine – treba da mu se omogući da ih koristi. U obrazovanju je Srbija takođe pokazala otvorenost. Izbeglice imaju pristup školama i univerzitetima, a Ministarstvo prosvete i Agencija za kvalifikacije pomažu u priznavanju stranih diploma. Zajedno sa Komesarijatom za izbeglice radimo na integraciji i njihovom pristupu tržištu rada.”
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-8difkJ9Bd4%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
U Srbiju su dolazile izbeglice iz bivših republika nekadašnje Jugoslavije. Međutim, te izbeglice su imale sličan kulturni obrazac, govorile su isti jezik. U proteklih od 15 do 20 godina Srbija se suočava sa izbeglicama koje dolaze uglavnom sa Bliskog istoka. To su različiti jezici, različite kulturne sredine. A pre svih njih, Srbija je prihvatala izbeglice još pre pola veka.
“Srbija je i ranije prihvatala izbeglice iz Istočne Evrope – Bugarske, Rumunije, Mađarske. Još 1976. je bilo onih koji su prelazili Dunav tražeći zaštitu, a neki nisu stigli do obale – postoje čak i groblja bez imena uz reku. Danas dolaze ljudi sa Bliskog i Dalekog istoka, iz Afrike. Imaju drugačiju kulturu, jezik. Ali – svi mi krvarimo isto. Svi mi imamo istu ljudsku krv. Oni ne traže luksuz, već bezbednost. I, kao svi drugi, dužni su da poštuju zakone zemlje u kojoj su. Kazneni zakoni postoje za sve – ne zbog stranaca. Srbija je multikonfesionalna zemlja, i to je snaga. A ono što posebno podržavamo jeste da se migrantima organizuju časovi srpskog jezika – da mogu da komuniciraju, da se povežu, da razumeju sredinu u kojoj su.”
Kada govorimo o izbeglicama, uglavnom govorimo o brojevima. Ali, to su živi ljudi, iza svakog od tih brojeva stoje ime, prezime, stoji lice i stoje njihovi životi. Sufijan Ađali kaže da je rad za one koji rade u UNHCR, duboko emotivan i dodaje svoju priču.
“Mnogo nas u UNHCR-u imamo lične priče – moji roditelji, recimo, ne bi preživeli da nisu dobili zaštitu tokom dekolonizacije. Možda ne bih danas sedeo ovde sa Vama. U vremenu kada se sve meri kroz brojke, rad sa izbeglicama postaje izazovniji – jer ne govorimo o brojkama, već o ljudima. O onima koji su bežali spasavajući život – često bez mogućnosti da ponesu išta: slike, dokumenta, uspomene… Lako je zaboraviti – ali stvari mogu da se promene preko noći. I bilo ko može da se nađe u toj situaciji. I ja. Zato, kad ljudi dovode u pitanje čak i samu definiciju izbeglice, podsetimo se – sledeće godine je 75 godina Konvencije iz 1951. godine. I danas je ta definicija možda važnija nego ikad. Ljudi ne beže zbog novog posla. Beže jer im je život ugrožen. &nbsp;Zato verujem: ako želimo manje rata, moramo da radimo za više ravnoteže u svetu. Više mira. Rad sa izbeglicama vas tome nauči – da mir nema cenu.”
Novinarka Tanja Vujisić

Teme

Šef UNHCR-a Srbija za Svet i mi: Izbeglice ne traže luksuz, već bezbednost (VIDEO)

Bez sigurnog mesta na koje bi mogli da odu, ljudi su se sklanjali gde god su mogli – u prenatrpane centre za raseljene, improvizovana skloništa, oštećene zgrade, ulice i otvorene prostore...
„Selili smo se iznova i iznova, s jednog mesta na drugo mesto. Svaki put kada bismo našli mesto za odmor, dronovi bi dolazili i terali nas da odemo dalje. Spavali smo dve noći na ulici pre nego što smo našli ovo mesto među ruševinama. Ali, ovde nema uslova za život, pacovi i prljavština su svuda oko nas. To je samo improvizovano sklonište. Nemamo gde drugo,” kaže Lajla Abdulah, raseljena sa severa Gaze.
Ona i njena porodica pokušali su da nađu zaklon i u luci. Međutim, nije bilo mesta da ona, suprug i deca ostanu, zbog gužve i već postavljenih improvizovanih šatora.&nbsp;
„ Nema bezbednosti, nema dovoljno hrane ni vode. Živi smo – ali se tako ne osećamo.“
U drugoj zgradi, u srcu Gaze, među ruševinama, kuva Samar Abdel Rabbo, raseljena iz Džabalije, na severu Gaze.
„Prvu noć smo prespavali na ulici. Onda nam je neko iz samilosti dozvolio da uđemo ovde. Ali svaki obližnji vazdušni napad može da sruši zgradu na nas.”
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxoFDq3qpSsY%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Samarin sugrađanin Abu Husem Rajhan takođe je sklonio porodicu u “zgadu” koja je u stvari samo ruševina.
„Ulica više nije bila opcija – zato smo došli ovde. Situacija je katastrofalna. Nema osnovnih usluga. Svuda je kanalizaciona voda – to je ozbiljna pretnja za naše zdravlje.”
Prema procenama Ujedinjenih nacija, od sredine marta i prekida primirja - kada je Izrael nastavio da bombarduje Gazu - gotovoo 665.000 Palestinaca u Gazi ponovo je raseljeno.
Novinarka Tanja Vujisić

Raseljeni u Gazi: Živi smo - ali se tako ne osećamo (VIDEO)

Veći zajednički napori i međunarodna saradnja ključni su za očuvanje zaštite izbeglica, koja je garantovana međunarodnim pravom, navodi se u saopštenju povodom 20. juna – Svetskog dana izbeglica.
Direktorka ODIHR Marija Telalian istakla je da države moraju da ispune zakonsku obavezu zaštite onih koji beže od sukoba, progona i nasilja.
Uprkos izazovima, moramo sarađivati kako bismo pronašli održiva rešenja koja poštuju ljudska prava svake osobe, rekla je Telalian.
U saopštenju se navodi da svako ima pravo da traži sigurnost u drugoj zemlji, bez obzira na to odakle dolazi ili ko je.
Sve države članice OEBS moraju poštovati to pravo, kao i načelo zabrane vraćanja, odnosno da se niko ne vraća u zemlju u kojoj bi se mogao suočiti sa progonom ili nečim gorim.
Istovremeno, potrebno je sigurno i podržavajuće okruženje za branitelje ljudskih prava koji rade na pomaganju izbeglicama i raseljenim osobama, dodaje ODIHR.
<h2>Gutereš: Izbeglice ne biraju da to postanu, ali mi biramo kako da odgovorimo</h2>
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je povodom Svetskog dana izbeglica da postati izbeglica nikada nije izbor, ali da je izbor način na koji ćemo odgovoriti na to.
"Birajmo solidarnost, hrabrost i humanost“, istakao je Gutereš, naglasivši da solidarnost mora da ide dalje od reči, prenosi danas italijanska agencija ANSA.
Gutereš je pozvao na konkretne akcije u pružanju podrške onima koji su prisiljeni na bekstvo.
"Izbeglice ne traže milostinju, već priliku da obnove svoje živote, doprinesu zajednicama u kojima žive i žive dostojanstveno“, zaključio je generalni sekretar UN.
Izvor: Agencije

Više od 122 miliona ljudi širom sveta prisilno raseljeno

Safadi je reagovao na izjavu predsednika SAD Donalda Trampa koji je rekao novinarima u subotu da Egipat i Jordan treba da preuzmu raseljene Palestince iz Gaze, prenela je Al Džazira. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Tramp je naveo da je u subotu razgovarao sa jordanskim kraljem Abdulahom Drugim i da je pohvalio Jordan što je prihvatio palestinske izbeglice. 	
Izraelski krajnje desničarski ministar finansija Bezalel Smotrič danas je podržao Trampov predlog o izmeštanju Palestinaca iz Gaze u Egipat i Jordan. 	
U Jordanu se nalazi oko 2,3 miliona registrovanih palestinskih izbeglica, prema podacima Ujedinjenih nacija. 	
Vašington je saopštio prošle godine da se protivi nasilnom raseljavanju Palestinaca. 	
Pre nedelju dana stupio je na snagu prekid vatre između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas u Pojasu Gaze, a do sada je oslobođeno sedam izraelskih talaca u zamenu za oslobađanje palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora.
Izvor: Tanjug

Raseljavanje

Agencija UN za migracije: Više od 128.000 ljudi interno raseljeno tokom sukoba u Siriji

Šef UNHCR-a Srbija za Svet i mi: Izbeglice ne traže luksuz, već bezbednost (VIDEO)

Raseljeni u Gazi: Živi smo - ali se tako ne osećamo (VIDEO)

Više od 122 miliona ljudi širom sveta prisilno raseljeno

Jordan odbija mogućnost raseljavanja Palestinaca iz Pojasa Gaze