On je naveo da je dan posle referenduma atmosfera u toj zemlji mirna, da nema tenzija ili nekakvih nemira.
"Predsednica Republike Maja Sandu je malo reskirala, pa je uz predsedničke izbore ujedno raspisala i referendum za promenu Ustava, gde se u preambulu stavlja da Moldavija može da se pridruži EU. Imali smo oko tri miliona glasača, imamo konačne rezultate, sve je prebrojano, stigli su i svi glasovi iz inostranstva. Tako da je rezultat 50,50 odsto ’za’ naspram 49,50 odsto. Razlika je manja od 14 hiljada glasova. Znači, stvarno minimalna“, naveo je Vehar.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fr-A95l06WZM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kako kaže, glasovi iz inostranstva su umnogome uticali na konačan rezultat, jer su prvi rezultati pokazivali prednost opcije koja je protiv EU.
"Dijaspora je ogromna, oko 240 000 glasalo je iz inostranstva, jer oko milion Moldavaca živi u inostranstvu. Tako da su ti glasovi iz inostranstva preko noći i rano ujutru drastično promenili slučaj, pa je 45 odsto za EU došlo na 50,50. To su u Rusiji nekako shvatili kao da se preko noći nešto desilo, da se nešto muljalo, ali situacija je takva da su preko noći stizali glasovi, brojao se se glavni grad, koji je proevropski, i brojali su se glasovi iz inostranstva“, dodao je.
Vehar je naveo da kampanja za izbore nije bila previše jaka - na Vladinoj strani su, pre svega, isticali ekonomsku saradnju sa EU - imaju više od 65 odsto izvoza u Uniju, a u Rusiju tek oko četiri odsto – zatim investicije, nova radna mesta, ali najpre bezbednost.
"Mora se znati da se Moldavija nalazi pored Ukrajine i tačno znaju da, ako bi Ukrajina pala, ako bi se konflikt produžio, da su sledeći na redu, jer nisu ni u EU, ni u NATO-u. Rusija je preko društvenih mreža i svojih saradnika lansirala informacije, pre svega, u ruralnim predelima, na severu i na jugu zemlje, da je EU političko krilo NATO-a, da to znači opasnost rata, da će bogati stranci pokupiti poljoprivredna zemljišta i da će Moldavci postati robovi na svome...“, kazao je Vehar.
On navodi da nema nikakvih dokaza za optužbe iz Kremlja da referendum nije bio slobodan. Kako kaže, sve je proteklo fer i nikakvih bitnih primedbi nije bilo.
"S druge strane, predsednica nije pobedila u prvom krugu - uporedo su juče bili i predsednički izbori - dobila je 42 odsto, a drugi kandidat, koji je nekako više proruski, dobio je 26 odsto. Ona je tvrdila u toku noći da je oko 300 000 glasača bilo kupljeno od strane proruskih agenata i ljudi koji su, pre svega, po ruralnim predelima kupovali glasove. Detalje o tome ne znamo, obećali su dokaze večeras, trebalo bi nadležne institucije da prilože dokaze“, dodao je sagovornik "Markera“.
Drugi krug predsedničkih izbora u Moldaviji je za 14 dana. Vehar kaže da je ishod neizvestan i da će biti 50:50 između dvoje kandidata. Navodi i da se sledeće godine, u septembru ili oktobru, održavaju i parlamentarni izbori na kojima, kako ocenjuje, vladajuća stranka sigurno neće ponoviti izborni rezultat od pre četiri godine.
Govoreći o evropskom putu Moldavije, Vehar je rekao da zavisi i od ishoda tih izbora, ali ističe da tamošnja administracija vredno radi.
"Radi se na prilagođavanju zakonodavstva, na reformama... Stvarno je posvećenost političara i svih na mnogo višem nivou nego što možemo videti u nekim zemaljama Zapadnog Balkana“, kazao je gost Markera Primož Vehar, tim lider za podršku Moldaviji u procesu evropskih integracija.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Primož Vehar iz Kišinjeva za Marker: Moldavija zna da je sledeća, ako padne Ukrajina (VIDEO)

Na referendumu opterećenom optužbama o ruskom mešanju, što je Kremlj "kategorično" odbio, glasači su podržali, sa 50,08 odsto, da se put ka pridruživanju EU unese u Ustav kao državni cilj, pokazuju rezultati posle prebrojanih više od 98 odsto glasova. 
 
 Više sati je od sinoć "ne" bilo u prednosti, ali sa prebrojavanjem glasova dijaspore to preokrenulo.
 
 U Moldaviji je juče održan<a href="https://insajder.net/prenosimo/aktuelna-predsednica-moldavije-maja-sandu-vodi-na-predsednickim-izborima"> prvi krug predsedničkih izbora</a> i istovremeno referendum o upisivanju u Ustav orijentacije zemlje ka članstvu u EU.
 
 U prvoj reakciji noćas, kada su preliminarni rezultati pokazivali da je 53 odsto glasača bilo protiv EU, proevropska predsednica Maja Sandu koja se kandovala za drugi mandat, osudila je "napad bez presedana na demokratiju" i obećala da se "neće povinovati".
 
 "Kriminalne grupe koje deluju zajedno sa stranim silama neprijateljskim prema našim nacionalnim interesima napale su našu zemlju udarimo od desetina miliona evra, lažima i propagandom da bi uhvatili našu zemlju u zamku nesigurnosti i nestabilnosti", rekla je ona novinarima.
 
 Sandu, koja je okrenula leđa Moskvi posle invazije na susednu Ukrajinu i u Briselu podnela kandidaturu svoje zemlje za ulazak u EU, zakazala je referendum da bi se ozvaničila njena strategija i učvrstila "sudbina" bivše sovjetske republike od 2,6 miliona stanovnika.
 
 Sandu (52) vodi u prvom krugu izbora sa gotovo 42 odsto glasova, suočiće se 3. novembra u drugom krugu, sa Aleksandrom Stojanogluom (57) bivšim tužiocem koga podržavaju ruski socijalisti. On je sa 26 odsto glasova ostvario bolji rezultat od očekivanog. 
 
 Francuski politikolog i stručnjak za region Floran Parmantije je komentarisao da čak ako 'da' za EU prevlada na kraju, tesan rezultat iako neće dovesti u pitanje pregovore o pridruživanju EU, na neki način slabi proevropsku sliku stanovništva i vođstva Maje Sandu. 
 
 Analitičar smatra da sa ovakvim rezultatom pobeda Sandu u drugom krugu daleko od osigurane. Misli da bi brojni mali kandidati mogli da pruže podršku Stojanogluu u drugom krugu i da se udruže "svi protiv Sandu". 
Izvor: Beta

Prenosimo

1800x750

Na referendumu u Moldaviji 'da' članstvu u EU ipak tesno prevladalo, pokazuju gotovo finalni rezultati

„Ovakav <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-nudim-referendum-za-opoziv-predsednika-srbije">vid referenduma</a> je moguć da se uvede po proceduri Zakona o referendumu. &nbsp;Narodna skupština može da raspiše referendum za neko pitanje iz svoje nadležnosti da bi dobila savetodavno mišljenje građana“, navodi sagovornica Insajdera.&nbsp;
Prema njenim rečima, to je izigravanje i podsmevanje proceduri koja je detaljno propisana i Ustavom i Zakonom o predsedniku Republike.&nbsp;
„Mislim da je Vučićeva ideja da se uvede postupak po Zakonu o referendumu, iako je to prilično pravno besmisleno za procedure koje su već detaljno propisane najvišim pravnim aktom“, dodaje Marija Draškić, redovni profesor u penziji.&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Čemu ovaj “izazov”? Po važećem Ustavu uopšte ne postoji referendum kao način razrešenja predsednika, to je predviđao stari Ustav koji je važio do 2006. Sada važeći (čl. 118) predviđa sasvim drugačiji model - 1/3 poslanika za pokretanje postupka a ako Ustavni sud potvrdi da je… <a href="https://t.co/K2yerwkahd">pic.twitter.com/K2yerwkahd</a>&mdash; Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic) <a href="https://twitter.com/RodoljubSabic/status/1819079985841438861?ref_src=twsrc%5Etfw">August 1, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
&nbsp;Podsećamo, prema Zakonu o predsedniku Rebublike, članom 15., razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika.
Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav.
Ako Ustavni sud odluči da je predsednik Republike povredio Ustav, predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika.
Ako Ustavni sud odluči da predsednik Republike nije povredio Ustav, postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Na osnovu Ustava Srbije, članom 118. koji se odnosi na razrešenje predsednika Republike, nije navedeno da on može biti razrešen referendumom.&nbsp;
Izvor: Insajder

Draškić za Insajder: Referendum o opozivu predsednika bio bi izigravanje procedure propisane Ustavom i Zakonom o predsedniku Republike

O predlogu takvog zakona glasao je samo kanton Ženeve.
Prema prvim zvaničnim rezultatima, oko 85 odsto građana odobrilo je zabranu "izlaganja ili nošenja" simbola mržnje na javnim mestima.
Takva zabrana je već predmet debate na saveznom nivou, na osnovu predloga o kojem su u aprilu glasali švajcarski poslanici.
To obavezuje vladu da posebnim zakonom stvori pravni osnov koji reguliše zabranu javne upotrebe i širenja nacističkih simbola ili varijacija tih simbola.
Ženeva je postala prvi kanton koji je glasao za zabranu simbola mržnje, a posle glasanja u svim kantonima, o zakonu će se odlučivati i na saveznom nivou.
Izvor: Beta

Referendum

Primož Vehar iz Kišinjeva za Marker: Moldavija zna da je sledeća, ako padne Ukrajina (VIDEO)

Na referendumu u Moldaviji 'da' članstvu u EU ipak tesno prevladalo, pokazuju gotovo finalni rezultati

Draškić za Insajder: Referendum o opozivu predsednika bio bi izigravanje procedure propisane Ustavom i Zakonom o predsedniku Republike

Građani Ženeve izglasali zabranu simbola mržnje na javnim mestima