Prema Dejtonskom sporazumu, Bosna i Hercegovina se sastoji od tri konstitutivna naroda i dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske, uz Distrikt Brčko. Još pre pregovora u Dejtonu prihvaćeno je da Republika Srpska dobije 49 odsto, a Federacija BiH 51 odsto teritorije bivše Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine. Potom je u Dejtonu napravljena karta razgraničenja. Kao deo Sporazuma napisan je i Ustav BiH, što je Aneks 4 dokumenta iz Dejtona.&nbsp;
Sporazum je nastao tokom konferencije koja je, uz posredstvo Amerike, održana od 1. do 21. novembra 1995. Zvanično, sporazum je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu, 14. decembra iste godine. Potpisali su gai predsednici Srbije, BiH i Hrvatske - Slobodan Milošević, Alija Izetbegović i Franjo Tuđman.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FHqxUaAGz5IU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Takođe, kao svedoci, potpise su stavili i predstavnici Kontakt grupe - predsednici Amerike i Francuske Bil Klinton i Žak Širak, nemački kancelar Helmut Kol, britanski i ruski premijeri Džon Mejdžor i Viktor Černomirdin, te predstavnik Evropske unije Felipe Gonzales.
Ključni pregovarač u postizanju Dejtonskog sporazuma bio je američki državni sekretar Voren Kristofer. Tadašnji predsednik Amerike Bil Klinton rekao je jednom prilikom da je do poslednjeg trenutka uspeh pregovora u Dejtonu bio pod znakom pitanja, ali da je snaga volje Vorena Kristofera „ubedila balkanske lidere da prevaziđu nesuglasice i postignu kompromis."
Uz Kristofera, u američkoj delegaciji bio je i Ričard Holbruk, inače glavni posrednik u pregovorima; često predstavljan u javnosti i kao idejni tvorac Dejtonskog sporazuma.
U Miloševićevoj delegaciji bili su predsednik Crne Gore Momir Bulatović, ministar inostranih poslova SRJ Milan Milutinović, i, iz Srpske, predsednik i potpredsednik Skupštine Momčilo Krajišnik i Nikola Koljević, i ministar inostranih poslova Aleksa Buha.
Danas se sve strane pozivaju na Dejtonski sporazum. Tako i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji svako malo govori o mirnom razdruživanju, zna da kaže da Srpska poštuje Dejtonski sporazum i da „nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH“, shodno tom dokumentu. Poruke o poštovanju Dejtonskog sporazuma često stižu i od zvaničnog Beograda – predsednik Aleksandar Vučić kaže da se Srbija zalaže za puno poštovanje Dejtona i da svoju politiku po tom pitanju neće menjati. I predsednik Hrvatske Zoran Milanović smatra da je taj sporazum i dalje veoma važan - ali da se on ne poštuje.
Zanimljivo je, inače, da Parlamentarna skupština BiH nikada nije ratifikovala Dejtonski sporazum. BiH je u međuvremenu izgubila i originalni primerak tog dokumenta.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sporazum koji je zaustavio rat: 29 godina Dejtona (VIDEO)

"Ja sam uvek govorio da se Republika Srpska najviše otcepljuje - ukidanjem. &nbsp;Ako oni prestanu da nas straše i da govore da će nas ukinuti, onda neće dobiti nijedan odgovor tipa otcepljenje i razdruživanje. To je odbrambena reakcija“, izjavio je Stevanović odgovarajući na pitanje o porukama o „razdruživanju“ Bosne i Hercegovine koje se često čuju iz Banjaluke.&nbsp;
Stevandić je rekao da odnos prema Republici Srpskoj bazira na: "stereotipima iz 1992godine, gde smo bili stalno slikani kao loši momci“.
"Prikazuju nas kao neke koji nešto ruše u Bosni i Hercegovini. Ne, mi čuvamo osnovne principe na kojima postoji BiH, a to su odlučivanje u skladu sa saglasnosti tri naroda i dva entiteta. Bez toga se pokušava ukinuti Republika Srpska, jedan identitet, a bez toga BiH ne može da postoji“, naveo je Stevandić.
Pre 33 godine – 24. oktobra 1991. godine – &nbsp;u Sarajevu je konstituisan prvi saziv Narodne skupštine Republike Srpske. Na pitanje koliko je danas Banjaluka udaljena od Sarajeva, a koliko od Beograda, Stevandić je odgovorio da je „Banja Luka u Beogradu i Beograd je u Banja Luci“, a da je Sarajevo „jako daleko“ i da za to „nisu zaslužni Srbi“.&nbsp;
"To je nama prirodna stvar, ali mi smo imali jako dobre i srdačne odnose sa Sarajevom. Međutim, Sarajevo je htelo da se postavi kao neko ko želi da podjarmi Banja Luku“, kazao je predsednik Skupštine Republike Srpske.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FMZScB1hKNik&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje gde je danas Republika Srpska, 33 godine posle Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, Stevandić je odgovrio da je „u najboljoj poziciji što se tiče shvatanja sopstvenog naroda i da ima odgovornost da sačuva svoje institucije“.
"U najtežoj smo poziciji što se tiče ovog ’repa’ međunarodnog poretka koji se menja. Treba da sačuvamo ono što smo stvorili od 1996.godine, kada su počela prva ’nasilja’ visokih predstavnika, smena predsednika RS Nikole Poplašena koji nije slušao spoljne naredbe, a koga su zajedno deložirali MUP i međunarodne snage. Danas pokušavaju da smene Milorada Dodika, samo što sada nemaju hrabrosti da to rade direktno jer znaju da niko to ne bi prihvatio. Ovaj put bi MUP štitio svog predsednika“, naveo je Stevandić.
Bosna i Hercegovina otvorila je pristupne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji na proleće, godinu uoči obeležavanja 30 godina od Dejtonskog sporazuma kojim je završen rat u Bosni. Visoki predstavnik Kristijan Šmit je izjavio da Bosna i Hercegovina nema potrebe da bira između Dejtona i Brisela, jer, kako kaže, „samo sinergija dva procesa može čvrsto da je postavljena put ka EU“.
Stevandić kaže da je Šmit svestan da „nema ulaska u EU sa visokim predstavnikom koji predstavlja jedan surogat suverena ili jedan potpuni protektorat“.
"Zemlja koja je pod protektoratom, ona nema svoje zakonodavstvo i ovo što je on uradio pokušajem nametanja zakona koji je doveo do suđenja Dodiku, zakona u kojem piše ’ko ne poštuje mene, ide u zatvor i gubi funkciju." Pa, toga sad nema ni u afričkim dinastijama. Sa takvim principima se ne ide u EU“, naveo Nenad Stevandić, predsednik Skupštine Republike Srpske.
Novinar Žikica Stevanović

Predsednik Skupštine Republike Srpske Stevandić: Otcepljuju nas ukidanjem (VIDEO)

"Velika mi je čast, ali i odgovornost da vam prenesem pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića", rekao je Vučević u govoru na završnom skupu SNDS u Banjaluci.
Naveo je i zašto podržava SNSD, čiji je lider predsednik RS Milorad Dodik, i kandidata za gradonačelnika Banjaluke Šobota: "Kada god nam je bilo važno da nismo sami, da osetimo barem jednu rečenicu podrške, uvek smo to dobijali od predsednika Milorada Dodika i Republike Srpske, i te stvari se ne zaboravljaju".
Prvi put, dodao je, na junskom "Svesrpskom saboru" u Beogradu je rečeno "šta treba da radimo zajedno: Da sačuvamo naš narod s obe strane Drine i gde god žive Srbi na ovim prostorima, ali i u celom svetu. Zato nam je potrebna politička stabilna Srpska, mi nemamo vremena za avanture i neke testove", kazao je Vučević.
Na završnoj tribini SNSD u Banjaluci bio je i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.
U subou u 7.00 časova u BiH počinje izborna tišina pred lokalne izbore u nedelju na kojima će građani birati odbornike u skupštinama opština, gradova i Distrikta Brčko, kao i načelnike i gradonačelnike 142 lokalne zajednice u BIH.

Prenosimo

Premijer Srbije pred izbore u BiH podržao SNSD i njenog kandidata za gradonačelnika Banjaluke

Prema rečima direktora NP Radomira Pavlovića, požar preti da se proširi i ka području parka gde se nalazi autohtona vrsta drveta Pančićeva omorika.
Na terenu su vatrogasci koji gase požar na izrazito nepristupačnom terenu, a pomoć je zatražena i od Civilne zaštite Republike Srpske, prenela je RTRS.
Izvor: Tanjug

Požar u Poljanicama preti da ugrozi Pančićevu omoriku

Ceremoniji otvaranja prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je kazao da Srbija ulaže novac u izgradnju mnogo objekata u Republici Srpskoj (RS).
"Srbija je u izgradnju ovog objekta uložila 3.507.000 maraka, to je oko 1,8 miliona evra. Nastavićemo to da činimo sa najvećom pažnjom, srećom i ljubavlju. Ne možemo da opišemo koliko vi nama pomažete opstankom na vašim ognjištima i ljubavlju koju pokazujete prema Srbiji", rekao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/dodik-republika-srpska-obiluje-znacajnim-kolicinama-mineralnih-sirovina-koje-su-veoma-trazene-u-zemljama-eu">Vučić.</a> 
 
On je kazao da Dom zdravlja u Stanarima nije "spomenik" ni njemu ni državi Srbiji. 
 
"Služiće vašoj deci, vašim starima, da možete da im obezbedite najbolje lečenje. Molim vas da i sve ostalo što budete gradili bude po takvim standardima ali i da gledamo kako poštujemo naše komšije drugih vera i nacionalnosti ali da se nikada ne odreknemo svog srpskog imena i prezimena", rekao je Vučić. 
 
 Na ceremoniji otvaranja govorio je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik a okupljeni građani nosili su srpske zastave i transparente s natpisom "Hvala Vučiću", "Najdraži gost Vučić" i "Stanari vole Vučića".
Ceremoniji su prisustvovali i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić i poremijer Radovan Višković.
 
Vlada Srbije obezbedila je sredstva za finansiranje ovog zdravstvenog objekta, površine oko 1.700 metara.
Sa 59 zaposlenih Dom zdravlja u Stanarima pruža zdravstvene usluge za oko 5.400 pacijenata i smešten je u centru opštine neposredno uz regionalni put Doboj-Prnjavor.
Kamen temeljac položen je 2022. godine.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

U Stanarima kod Doboja otvoren Dom zdravlja čiju je izgradnju finansirala Vlada Srbije

Policija je saopštila da je oko ponoći <a href="https://insajder.net/teme/24-godine-od-prvog-ubistva-na-stadionu-huligani-i-dalje-porucuju-da-su-jaci-od-drzave-video">više osoba napalo navijače </a>mađarskog Ferencvaroša, koji su sedeli u ugostiteljskom objektu. 
 
Povređene su tri osobe, a oštećeni su autobus "mercedes" i lokal u Banjaluci, navela je policija i dodala da je slučaj označila kao nasilničko ponašanje i oštećenje tuđe stvari. 
 
Banjalučki portal Srpskainfo objavio je da je iz Mađarske, mimo organizovanog prevoza, juče stiglo oko 50 navijača, da su posle incidenata smešteni u jedan hotel u Banjaluci i da ih čuva Žandarmerija. 
 
Veća grupa navijača Ferencvaroša trebalo bi da stigne u Banjaluku danas posle podne, uoči revanš utakmice Borac-Ferencvaroš u plej-of fazi kvalifikacija za Ligu Evropa, koja počinje u 21.00.
Izvor: Beta&nbsp;

Sukob navijača Borca i Ferencvaroša u Banjaluci, tri osobe povređene

Povređena lica su upućena u nadležne zdravstveno ustanove. U udesu su učestvovala dva putnička vozila.
Saobraćaj na tom mestu je obustavljen zbog uviđaja.
<h2>&nbsp;Višković pregledan nakon udesa, konstatovane lakše povrede</h2>
Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković pregledan je danas u Domu zdravlja u Milićima u Zvorniku, nakon što je ranije danas povređen u saobraćajnoj nezgodi na magistralnom putu u mestu Tišča kod Šekovića. 	
Višković je izjavio da se sve ''zahvajlujući bogu'' i ''prisebnosti vozača'' sve završlio na materijalnoj šteti i lakšim povredama. 	
''Desila se saobraćajna nezgoda koju nisam video, jer sam u momentu razgovarao sa ministrom Savom Minićem. Možda me spasilo to što sam bio opušten'', rekao je Višković i dodao da je udario delom glave u vetrobransko staklo i rukom u instrument-tablu. 	
Njemu su konstatovane lakše povrede, a direktor bolnice Ivan Popović rekao je za RTRS da su u nezgodi povređena i dvojica mladića iz Brčkog, kojima su takođe konstatovane lakše telesne povrede. 	
''Devetnaestogodišnji mladić je pregledan i već otpušten na kućno lečenje, dok je 23-godišnjak zadržan na opservaciji. Nema težih povreda ni lomova. On je u trenutku nesreće spavao, ugruvan je i preventivno je zadržan'', rekao je Popović. 	
U saobraćajnoj nezgodi su učestvovala dva putnička vozila, od kojih je jedno vozilo štićene ličnosti.
Izvor: Beta, Tanjug

Predsednik Vlade Republike Srpske povređen u sudaru kod Vlasenice

Osim Paravca, koji je bio član Predsedništva BiH od 2003. do 2006. godine, optužbi su oslobođeni i Andrija Bjelošević i Milan Savić.
Od optuženih čitanju presude prisustvovao je Andrija Bjelošević.
Optužnica je Paravca, Bjeloševića i Savića teretila da su počinili krivično delo zločin protiv čovečnosti.
Bili su optuženi da su u periodu od 3. maja 1992. do kraja 1993. godine kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata izvršili progon bošnjačkog i hrvatskog stanovništva u opštinama Doboj i Teslić.
Paravac je u to vreme bio predsednika Kriznog štaba Srpske opštine Doboj, a Andrija Bjelošević načelnik Centra službi bezbednosti (CSB) Doboj i istovremeno član Kriznog štaba Srpske opštine Doboj,
Optužnica je Milana Savića teretila da je u svojstvu zamenika načenika CJB Doboj izvršio progon civilnog bošnjačkog i hrvatskog stanovništva sa područja Teslića ubistvima, zatvaranjem, mučenjem i ostalim nečovečnim delima učinjenim u nameri nanošenja velike patnje ili ozbiljne telesne ili psihičke povrede.
Oslobađajuća presuda je prvostepena, te na nju postoji mogućnost žalbe.
Izvor: Beta

Bivši srpski član Predsedništva BiH Borislav Paravac oslobođen optužbi za ratne zločine

Naveli su da su SAD pomogle RS u oblasti ekonomije, zdravstva i bezbednosti, energije, poljoprivrede, ljudskih prava, obrazovanja, demokratije i upravljanja, pravosuđa i medija.
"Vlada SAD trenutno podržava reformu finansijske i poreske politike i kreditno-garantne programe kako bi pomogli da se 'otključa' finansijski kapital u privatnom sektoru RS", objavili su na društvenoj mreži Iks.
Naveli su da su SAD značajno pomogle u deminiranju teritorije RS, kao i da pomoć zdravstvenom sektoru ovog entiteta nije izostala ni tokom pandemije koronavirusa.
Kada je u pitanju energija, naglasili su da su SAD dale RS osam miliona dolara za poboljšanje energetske efiksanosti, dok su u oblasti poljoprivrede pomogle poljoprivrednicima ovog entiteta da profesionalizuju i modernizuju svoj rad.
Kada su u pitanju ljudska prava, napomenuli su da su SAD dale 480.000 dolara za otvaranje i rad servisnih centara, koji podržavaju više od 300 porodica s decom sa poteškoćama u razvoju u Banjaluci, Foči i Trebinju.
U objavi su naveli da oni znaju gde je otišao američki novac u RS, aludirajući na ranije objave upućene vlastima RS sa stalnim pitanjem "Gde je novac"?
Kada je u pitanju obrazovanje, napomenuli su da SAD rade na obnovi škola, igrališta i sportskih objekata i STEM učionica u RS.
Istakli su da su SAD dale deset miliona dolara za MUP RS.
Nakon ove objave američke Ambasade u BiH, oglasio se predsednik RS Milorad Dodik navodeći da da <a href="https://insajder.net/teme/sta-stoji-iza-najava-o-razdruzivanju-federacije-bih-i-rs-predizborno-podgrevanje-osetljive-teme">entitetske institucije funkcionišu bez problema</a>.
Dodao je da se RS suočava sa izazovima, za koje je ocenio da su posledica delovanja SAD i njegovih predstavnika u BiH, ne precizirajući koji su to izazovi.
"Postoji organizovana, neobjavljena aktivnost SAD, sa namerom da onemogući rad institucija, a sve sa ciljem da pokažu da je RS navodno u problemu", istakao je Dodik.
Izvor: Beta

Ambasada SAD u BiH saopštila da je Amerika posle rata uložila 638 miliona dolara u RS

<a href="https://insajder.net/prenosimo/ustavni-sud-bih-privremeno-suspendovao-izborni-zakon-republike-srpske">Povodom jučerašnje odluke Ustavnog suda BiH da privremeno van snage stavi Zakon o Izborima u Republici Srpskoj</a>, koji je stupio na snagu 17. jula, Dodik kaže da Srpska ne spori da Centralna izborna komisija ima pravo da sprovodi izbore za poslanike u Predstavnički dom i za člana Predsedništva BiH.
On je u intervjuu za gradski portal banjaluka.net rekao da je Ustavni sud BiH politički i da donosi političke odluke.
"Centralna izborna komisija nema ni ustavno ni bilo koje drugo pravo da sprovodi izbore u Republici Srpskoj. Čak po Izbornom zakonu BiH se kaže da CIK sprovodi izbore za poslanike u Predstavničkom domu i za člana Predsedništva BiH i utvrđuje politike za ostale nivoe vlasti. To znači ono da izbori moraju biti demokratični, transparentni, fer, pošteni. A onda da Republička komisija sprovede izbore u skladu s tim", naveo je Dodik.
Kako je rekao, Ustavni sud BiH na ovaj način prekraja Ustav, te da je ovu meru doneo kako bi stvorio uslove da bi sutra Izborni zakon Srpske mogli proglasiti neustavnim.
"Kao prvo, Ustavni sud ne funkcioniše po Ustavu BiH. Njime je predviđeno da se predsednik i potpredsednik Ustavnog suda biraju iz entiteta, a ne dve strane. Dakle, i to su razvalili, oni su masovni rušioci Ustava. To je njihov problem. Mi smo odlučili da izađemo na izbore po ovom nametnutom zakonu jer ne želimo da dođemo u jednu traumatičnu situaciju", kazao je Dodik.
Kako je istakao, situacija je takva u BiH, te da Republika Srpska čeka pravi trenutak, odnosno pobedu Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima kako bi se izborila za bolju poziciju.
"Mislim da imamo dobru pozicioniranost u tom pogledu. I mi se pripremamo za vreme koje dolazi, kad dođe Tramp na vlast. Znamo da u naredna tri meseca, kada se inauguriše Tramp, moramo stići do njega. Da na njegovom stolu bude ta priča. I o tome šta se radi ovde u vezi sa sankcijama i svim drugim. S druge strane, Evropa će sasvim drugačije izgledati. Snaga i nadmenost nekih zemalja koju pokazuju kroz (Kristijana) &nbsp;Šmita će sigurno nestati. Krenuće i mirovni proces s Rusijom oko Ukrajine, to će biti jedna sasvim nova atmosfera. To će biti atmosfera dogovora i saradnje, a ne isključivosti i uslovljavanja. Prema tome, imamo niz dobrih prilika. Zato smo rekli da će naš Izborni zakon da se primenjuje od 1. januara iduće godine", rekao je Dodik.
Dodaje da je očekivao da će se Ustavni sud BiH ovako postaviti jer su motivisani politikom.
"Političke odluke Ustavnog suda su uvek opasne. I uvek se olupaju o glavu onoga čiji je Ustavni sud BiH, a to je BiH", zaključio je dodik.
Predsednik Republike Srpske u intervjuu za portal banjaluka.net komentarisao je i odnose s partnerima na nivou BiH nakon usvajanja budžeta. Kako je rekao, SNSD nastupa tako da ne dozvoljava sistemske zakone koji menjaju karakter BiH.
Izvor: Tanjug

Republika Srpska