<p><b>Po svemu onome što smo videli prethodnih nekoliko dana, da li je ovo početak nastavka građanskog rata u Siriji?&nbsp;</b></p>
<p>“To je početak nastavka, odnosno nastavak. Drugi ili već ko zna koji deo rata, koji traje, već sami znamo, godinama u Siriji. Počeo je građanski rat, pa se umešala Rusija, donekle se ovo stanje bilo smirilo, međutim, znamo da je u drugoj polovini prošle godine zapravo došlo do kraha režima Bašara Al Asada, koji se držao zapravo isključivo na pomoći Moskve, koja je sad previše uključena i iscrpljena onim što se događa u Ukrajini. Tako da više nije mogla, na taj način, i tako izdašno pomagati Bašara Al Asada, koji je na kraju ostavio sve svoje poklonike i pobegao sa svojom porodicom i najbližim saradnicima u Moskvu. Ovo što se sada događa nije neočekivano, haos koji je vladao i odlaskom Bašara Al Asada se nastavio, znamo da su se i sukobi na granici s Turskom, između turske vojske i Kurda, nastavili, da su se ponovo pojavile i određene grupacije Islamske države koje su sada takođe pokušale nešto, kako bi se ono reklo, ušićariti u ovom trenutku. Trebamo reći, alaviti su zapravo manjina, etnička manjina, verska i etnička manjina u Siriji koja je zapravo vladala Sirijom zadnjih više od 50 godina”, kaže Vurušić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4Fv1r_mhq7c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><b>Jedan deo stanovnika Latakije traži rusku pomoć - može li da se očekuje novi angažman Rusije u Siriji ili bilo kakvo mešanje sa strane?</b></p>
<p>“Ovo se verovatno može podvesti i pod osvetu, pogotovo što se to dogodilo na području Latakije, gde Rusija ima svoje vojne baze i verovatno su alaviti i ljudi koji su još uvek privrženi bivšem predsedniku, odbeglom predsedniku, možda pokušavali doći takođe do Rusa. Zapravo, ta sudbina ruskih baza na tom području, nije do kraja izvesna. Najverovatnije je situacija takva da će se Rusi polako morati povući”, smatra Vurušić.</p>
<p><b>Poginulo je 750 civila, međutim, reakcija Evropske unije izazvala je veliko negodovanje i zaista burne reakcije. Naime, Unija je u saopštenju osudila napade, kako su napisali, koje sprovode lojalisti bivšeg predsednika Bašara al Asada i sve napade na civile. Kako se u EU gleda na poziciju koju je Brisel zauzeo posle pada režima Bašara al Asada i da li ta taktika, "sve je dobro samo njega da nema", može da bude dugoročna taktika za zemlju kakva je Sirija?&nbsp;</b></p>
<p>“Naravno da je sad tu jedan rašomon u Siriji, naime, provladine snage ovog sadašnjeg režima optužuju simpatizere ili ljude koji još podržavaju Bašara al Asada i alavite, da su oni prvi napali, upravo zato jer ih na tom području ima najviše. Tako da je sad tu jedan pravi rašomon, ko je tu koga prvi napao. Kad se promenila vlast u Siriji imali smo raznih obećanja od novog vođstva, neku prelaznu vlast, da će za neko vreme biti izbori, da neće biti nikakvih osveta, da dolazi nova Sirija. Međutim, taj građanski rat predugo traje, previše je tu interesa, različitih frakcija, od nekih koji bi nekakvu demokratiju, preko onih koji su naravno radikalni islamisti. Ne smemo zaboraviti Kurde, interese Izraela, Turske, Rusije, Sjedinjenih Država, drugih arapskih zemalja, interese Irana, preko tamošnjih šiita. Dakle, to jesu nekakvi sukobi kojima se kraj zapravo ne vidi”, objašnjava Vurušić.&nbsp;</p>
<p><b>Ministarstvo odbrane Sirije saopštilo je da su okončane vojne operacije usmerene protiv, kako su rekli, ostatka Asadovog režima. Prelazni predsednik Ahmed el Šara kaže da su u pitanju očekivani izazovi. Može li se uopšte pretpostaviti koliko ima Asadovih pristalica u Siriji i koliko je njihova realna snaga u ovoj situaciji i novim okolnostima?</b>&nbsp;</p>
<p>“Njih zapravo, objektivno, nikad nije bilo puno. Oni su se održavali na vlasti, kad je počeo građanski rat, samo zahvaljujući ruskoj pomoći. Čim su se Rusi povukli i više nisu bili tako izdašni, a pogotovo Iranci zbog svojih problema u Libanu i kod kuće i na nekim drugim stranama na Bliskom Istoku, zapravo se sve to prilično brzo urušilo. Nije bilo nikakve mogućnosti da se Asad održi i njegova vojska nije bila toliko moćna. Ovo je sada jedan nastavak borbe za vlast. Na žalost, neću reći ništa novo, ako će se ovakve stvari nastavljati, ne samo prema alavitima, nego da će tu biti i dalje sukoba i među sadašnjim saveznicima, kad stvarno dođe do neke borbe za vlast”, zaključuje novinar zagrebačkog "Jutarnjeg lista" Vlado Vurušić za "Svet i mi".</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vlado Vurušić (Jutarnji list) za "Svet i mi" o nasilju u Siriji: Početak nastavka borbe za vlast (VIDEO)

<p>Time se broj poginulih u nasilju na severozapadu Sirije, popeo na više od 1.311, uključujući 481 pripadnika snaga bezbednosti i boraca lojalnih Asadu, dodala je opservatorija.<br/>
<br/>
Reč je o prvom nasilju velikog obima od kada je 8. decembra u Siriji preuzela vlast pobunjenička koalicija predvođena radikalnim islamističkom sunitskom grupom Hajat Tahrir al Šam. Ta koalicija je smenila Asada koji je otišao u Rusiju.</p>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

Prenosimo

U Siriji od četvrtka ubijeno 830 civila manjine alavita

<p>Opservatorija je navela da je od četvrtka 745 alavitskih civila ubijeno u priobalnim područjima i planinama Latakija, na severozapadu Sirije.<br/>
<br/>
Reč je o prvom nasilju velikog obima od kada je 8. decembra u Siriji preuzela vlast pobunjenička koalicija predvođena radikalnim islamističkom sunitskom grupom Hajat Tahrir al Šam.</p>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

U Siriji od četvrtka ubijeno 745 civila

<p>Ministri spoljnih poslova članica EU saglasili su se na sastanku u Briselu da ukinu ograničenja u energetskom sektoru, koja su bila usmerena na naftu, gas i struju, kao i da ukinu sankcije sektoru transporta.</p>
<p>Ukinuli su i zamrzavanje imovine pet sirijskih banaka, ublažili ograničenja za sirijsku centralnu banku i na neodređeno vreme proširili izuzeća od sankcija koja olakšavaju isporuku humanitarne pomoći, preneo je Rojters.</p>
<p>Države EU zadržale su niz drugih sankcija koje su bile usmerene protiv vlasti svrgnutog predsednika Bašara al Asada, uključujući i one za trgovinu oružjem, robu dvostruke namene – za vojnu i civilnu upotrebu, softver za nadzor i međunarodnu trgovinu sirijskom kulturnom baštinom.</p>
<p>Ministri zemalja članica EU saopštili su da će nastaviti da prate situaciju u Siriji kako bi osigurali da suspenzije sankcija ne budu zloupotrebljene.</p>
<p>EU je nakon početka građanskog rata u Siriji uvela niz sankcija koje su bile usmerene na pojedince i privredni sektor u toj zemlji, a evropski lideri su počeli da preispituju njihovo ukidanje nakon što su pobunjeničke snage, predvođene islamističkom grupom Hajat Tahrir al Šam (HTS), u decembru prošle godine svrgle Asada.</p>
<p>Izvor: <i>Tanjug</i></p>

EU suspendovala niz sankcija protiv Sirije

<p>Odluka je doneta posle sastanka nekadašnjih pobunjeničkih grupa, i bila je očekivana.</p>
<p>Al Šara, nekadašnji saveznik Al Kaide, postao je predsednik Sirije u "tranzicionoj fazi", saopštio je pukovnik Hasan Abdul Gani, portparol novog sirijskog defakto generalštaba, prenosi novinska agencija Sana.</p>
<p>Abudl Gani je saopštio je i odluku o poništenju Ustava Sirije koji je usvojen 2012. godine pod Asadovim režimom i dodao da će Al Šara imati ovlašćenje da formira prelazni zakonodavni savet dok ne bude sačinjen nacrt novog Ustava.</p>
<p>Prema njegovim rečima, raspuštene su i oružane grupacije širom zemlje koje će biti apsorbovane u državne institucije.</p>
<p>Al Šara, ranije poznat kao Abu Mohamad al Golani, vođa je islamskog pokreta Hajat Tahrir al Šam, koji je predvodio munjevitu ofanzivu na Asadovu vlast. Ta ofanziva je prošlog meseca dovela do pada Damaska, glavnog grada Sirije, u ruke pobunjenika i nagnala je Asada u bekstvo iz zemlje - u Rusiju.</p>
<p>Hajat Tahrir al Šam bio je nekada saveznik Al Kaide ali se tog savezništva se odrekao, a poslednjih godina, Al Šara sebe predstavlja kao zastupnika pluralizma i tolerancije.</p>
<p>Njegovu glavu su SAD svojevremeno ucenile na 10 miliona dolara, ali je poternica povučena prošlog meseca nakon posete američke delegacije Damasku i razgovora sa Al Šarom.</p>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

Vođa pobunjenika koji su oborili Bašara al Asada postao privremeni predsednik Sirije

<p>"IDF će ostati u bezbednosnoj zoni na neodređeno vreme kako bi osigurao bezbednost zajednica Golanske visoravni i severa, kao i svih stanovnika Izraela", rekao je Kac tokom posete sirijskoj strani planine Hermon, prenosi The Times of Israel.</p>
<p>"Nećemo dozvoliti neprijateljskim snagama da se uspostave u zoni bezbednosti na jugu Sirije… mi ćemo delovati protiv svake pretnje", istakao je on, govoreći o tampon zoni na sirijskoj strani granice koju je Izrael zauzeo nakon pada režima Bašara al-Asada prošlog meseca.</p>
<p>Kac je rekao da će Izrael uspostaviti kontakt sa "prijateljskim stanovništvom" u južnoj Siriji, "sa naglaskom na veliku zajednicu Druza koja ima istorijske i bliske porodične odnose sa našom braćom Druzima u Izraelu".</p>
<p>Izrael je ranije opisao preuzimanje tampon zone kao privremenu meru koja ima za cilj da spreči neprijateljske snage da iskoriste vakuum moći u Siriji da uđu u stratešku zonu i ugroze izraelsku teritoriju.</p>

Izraelski ministar odbrane: IDF će ostati u tampon zoni Sirije na neodređeno vreme

<p>Nalog je izdat 20. januara u okviru istrage o slučaju Salaha Abu Nabura, francusko-sirijskog državljanina, koji je ubijen 7. juna 2017. godine u bombardovanju u Siriji, navodi agencija. 	</p>
<p>Ovo je drugi nalog za hapšenje bivšeg sirijskog lidera koji su izdale francuske sudije, a usledio je nakon što su pobunjeničke snage predvođene islamističkom organizacijom Hajat Tahrir al Šam (HTS) zbacile Asada sa vlasti početkom decembra 2024. godine. 	</p>
<p>U novembru 2023. godine, francuski sud je izdao prvi nalog za hapšenje Bašara al Asada pod optužbom za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima. 	</p>
<p>On je usledio nakon francuske istrage o hemijskim napadima u Dumi i okrugu Istočna Guta u Siriji, tokom avgusta 2013. godine, u kojima je poginulo više od 1.000 ljudi. 	</p>
<p>Asadova vlada je negirala da je koristila hemijsko oružje protiv svojih protivnika u građanskom ratu, koji je izbio u martu 2011. godine, navodi agencija.</p>
<p>izvor: Tanjug</p>

Rojters: Francuski nalog za hapšenje Asada zbog saučestvovanja u ratnim zločinima

<p>U iznenadnom padu režima Bašara al Asada, Ankara se pokazala kao važan igrač, zbog svog uticaja na pobunjeničke grupe. Međutim, iako su bili važan protivnik režima u Damasku, sirijski Kurdi, pa i ostali pripadnici tog naroda u regionu, stalna su meta Turske. U toku je kontraofanziva kurdskih snaga protiv grupacija koje podržava Turska, međutim, iz Ankare stižu pretnje: turski predsednik poziva kurdske borce da bace oružje ili će, poručuje - biti sahranjeni.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0If-ydvS64U&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>
Kurdi iz takozvanog Zapadnog Kurdistana, samoproglašenog autonomnog regiona u Siriji, najvažniji su saveznici Amerike u Siriji. Sirijski Kurdi su sekularna grupa i bili su važni u borbi protiv takozvane Islamske države.</p>
<h2>Pitanje od milion dolara</h2>
<p>Istraživač - saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Srboljub Peović rekao je u emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da je u ovom momentu pitanje od milion dolara da li će Vašington sada priteći u pomoć Kurdima ili će ih ostaviti na milost ili nemilost turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu kako ne bi rizikovao pogoršanje odnosa sa Ankarom.</p>
<p>"Što se tiče samih snaga u tom regonu, često se o njima govori kao o Kurdima i Kurdistanu. Iako oni jesu, nesumnjivo, jezgro ovih grupa i iako nesumnjivo jesu osnivači cele ove političke tvorevine, ovde govorimo zaista o jednoj koaliciji više etničkih grupa, koja uključuje i hrišćane, i Turkmene, pa čak i etničke Turke, Asirce... Dakle, govorimo o jednoj zaista širokoj koaliciji, koja je imala saradnju sa SAD. Kao jedan od ključnih argumenata da SAD uzmu aktivniju zaštitu ovih trupa, ja bih spomenuo činjenicu da, između ostalog, kurdske snage i njihovi saveznici drže nekoliko desetina hiljada članova porodica Islamske države u ovom momentu. Govorimo o više od deset hiljada zarobljenika, muškaraca koji su bili aktivni tokom prethodnih godina. Ovi zatvori, inače, pate od lošeg finansiranja. Oni koji štite te zatvore, odnosno koji sprečavaju bilo kakve intervencije, jesu zapravo ljudi od 18 godina i imaju mali ili nikakav vojnički angažman. Dakle, sa te strane, veoma je kritična situacija trenutno u Siriji i bilo kakav oružani napad bi doveo to u pitanje“, rekao je Peović.</p>
<h2>Čeka se povratak Trampa u Belu kuću</h2>
<p>Prema njegovim rečima, u slučaju autonomne oblasti severoistočne Sirije, koja se ponekad uprošćeno naziva Rožava ili zapadni Kurdistan, ključ je to što su tu neka od velikih naftnih polja na Bliskom Istoku.</p>
<p>"Prošli put kad je predsednik Donald Tramp bio aktivan u ovom regionu, mislim na period 2019/2020. godine, imali smo pokušaj da se napravi jedna naftna korporacija koja je imala određene neformalne veze sa američkom vojskom i koja bi vršila ekstrakciju ovih polja. To je urađeno protiv međunarodnog prava i sa veoma problematičnim osnovama i vezama, ali to je, u svakom slučaju, jedan od veoma bitnih ekonomskih faktora na ovom području. S druge strane, ono što je hronični problem SAD na ovom prostoru jeste to što je potrebno u isto vreme držati i Ankaru i Bagdad pri sebi i ta situacija dovodi do toga da imamo problematične situacije kao što je to bio slučaj upravo s jeseni 2019, kada je Tramp naglo odlučio da najavi odlazak stacioniranih vojnika SAD, pa je onda vrlo brzo povukao tu izjavu. To je nešto što dosta ljulja ugled SAD na ovom području i to nije bio ni prvi, a bojim se ni poslednji put da se tako nešto dešava“, dodao je Peović.</p>
<p>Kaže da će ovaj period dok Donald Tramp opet ne dođe u Belu kuću krajem januara proći u iščekivanju toga šta se može očekivati od njegove administracije.</p>
<p>"Postoje turske lobi grupe koje su bile veoma bliske Donaldu Trampu i njegovoj političkoj opciji u prošlim mesecima. Međutim, i neki od ključnih konzervativaca su takođe davali predloge protiv slušanja Turske i za generalno oštriji angažman prema Ankari. Postoji velika podeljenost oko toga šta je u ovom momentu potrebno raditi što se tiče SAD“, ističe Peović.</p>
<p>Tramp je, inače, kada je pao režim Bašara al Asada rekao: „Sirija nije naša borba“. Peović smatra da bi na ceo region moglo veoma negativno da utiče, ako Amerika tek tako napusti Siriju.</p>
<p>"Osim što pričamo o toj jednoj tvorevini koja je zasnovana na poštovanju međusobnih etničkih i verskih razlika, ukoliko pogledate grb administracije na severoistoku Sirije videćete da je on na četiri jezika, da postoje paralelni sistemi školstva i slično. Zapravo, ono što je bilo, u neku ruku, možda i najinteresantnije dosad jeste to da su Kurdi i njihovi saveznici imali i paralelnu žensku ekonomiju i paralelne ženske vojne trupe i da, recimo, svaka pozicija u administraciji gde postoji muškarac ima svog kopartnera koji je žensko. U poslednjih 20 godina PKK i njegovi naslednici, između ostalog upravo severoistok Sirije, imaju jedan stav prema položaju manjina i prema položaju žena kakav nema paralele u čitavom regionu, pa verovatno ni šire. Veoma je, dakle, nezahvalno prognozirati, ali verujem da bi ovo moglo doneti naglo pogoršanje života u ovim oblastima“, kaže Peović.</p>
<h2>Proturske snage poništavale svaki napredak</h2>
<p>Kaže da su proturske snage u oblastima koje su zauzimale u pet ofanziva 2010. godine zapravo potpuno poništavale taj napredak koji se dešavao – opet je dozvoljavana poligamija, žene su primoravane da nose hidžab...</p>
<p>"Veliki deo ljudi koji živi na severoistoku Sirije su u nekom momentu bili izbeglice iz današnje Turske. Dakle, sa te strane postoji jedna velika doza etničke mržnje, pa čak bih recimo spomenuo brigade Nubara Ozanjana - to je jedna jermenska formacija unutar ovih trupa, koja je velikim delom sastavljena od Jermena muslimana koje su lokalne porodice usvajale posle onih čuvenih pokolja s početka 20. veka. I sa te strane, dakle, verujem da bi došlo do velike količine etničkih sukoba i velikih talasa iseljavanja. Ja bih podsetio da u ovom momentu imamo milion raseljenih ljudi koji žive u ovim oblastima, a koji su postali raseljeni zapravo u ovim ofanzivama tokom prethodnih meseci“, kazao je Peović.</p>
<h2>Mir moguć i bez kurdske države</h2>
<p>Kurda ima 40 miliona na Bliskom istoku i decenijama se bore da dobiju državu, dok je Turska jedan od glavnih protivnika kurdske državnosti. Na pitanje može li da se zamisli mir u tom regionu, a da Kurdi ne dobiju državu, Peović je rekao - možda i može.</p>
<p>"Abdulah Odžalan je još od negde 2004. godine odbacio kurdsku nezavisnost ili Kurdistan kao neki konačni cilj želeći da napravi autonomiju. Slično je i sa Sirijom. Dakle, nekih 90 odsto boraca je govorilo da žele neku vrstu autonomije ili poloautonomije, a ne nezavisnost. Podsetiću da je ovo i jedan od drevnih domova asirskog naroda. Kao što Kurdi ovo zovu Rožava, tako i slične oblasti Asirci zovu Gozarto. Dakle, to su njihovi drevni domovi. I sa te strane, zapravo, verujem da je više u interesu ono što je Odžalan govorio dvehiljaditih, da država odumre, da se napravi ta jedna socijaldemokratska konfederacija, a ne da se napravi neki etnički Kurdistan, kako to često zvanična Ankara pokušava da predstavi“, zaključio je Srboljub Peović.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Peović za „Svet i mi“: Američko napuštanje Sirije bi negativno uticalo na ceo region

<p>Požar u fabrici u gradu Dumi, u predgrađu Damaska, koji je izbio nekoliko sati pre pada režima Bašara al Asada, ispostavilo se, nije bio slučajnost, već pokušaj skrivanja kriminalnih aktivnosti režima. Sve do 2018. fabrika je bila u vlasništvu Firasa al Tuta a bavila se, kako kaže, proizvodnjom čipsa i keksa. &nbsp;Međutim, pod vođstvom Asadovih ljudi glavni proizvod postaje kaptagon ameftamin, odnosno droga čijom se proizvodnjom i prodajom, kako se tvrdi, obogatio Asadov režim.</p>
<p>Vlasniku fabrike Firasu al Tutu objekat je oduzet 2018. godine, kada je grad Duma, posle žestokih borbi, pao u ruke režima. Kako kaže, fabrici nije mogao da priđe godinama, a onda ju je zatekao u plamenu.</p>
<p>"Sve je bilo puno kaptagona. Ubacivali su ga u kontejnere u generatore i slali ih u Saudijsku Arabiju i druge zemlje", tvrdi al Tut.</p>
<p>Kako kaže, kada je pao Asadov režim, njegovi ljudi su pobegli.</p>
<p>"Te noći, kad sam došao, zatekao sam fabriku u plamenu. Došli su noću i spalili drogu, ali nisu uspeli da unište sve", objašnjava al Tut.</p>
<p>Većina kaptagon amfetamina koji je na svetskom tržištu - proizvodi se u Siriji, dok manje količine potiču iz susednog Libana. Zapadne vlade procenjuju da je nelegalna trgovina tim pilulama donosila milijarde dolara režimu Bašara el Asada.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D3MkW418w-ww&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>"Kaptagon pilule koje su se ovde proizvodile su ubijale naše porodice. Nakon oslobođenja zemlje, ljudi su počeli da čiste ovaj prostor", kaže Abu Zihab aktivista Hajat Tahrir al-Šama (HTS).</p>
<p>Nova sirijska vlada još nije odlučila šta će uraditi sa zaplenjenim pilulama, a nekadašnji vlasnik se nada da će vratiti svoju fabriku - sirijske pobunjenike poziva da pomognu u obezbeđivanju objekta.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Od čipsa do amfetamina: Fabrika kaptagona obezbeđivala milijarde dolara Asadovom režimu (VIDEO)

<p>U prvoj izjavi od napuštanja Damaska, Bašar el Asad je rekao da je Moskva zatražila njegovu evakuaciju.</p>
<p>"Moj odlazak iz Sirije nije bio planiran i takođe se nije dogodio tokom poslednjih sati bitke, suprotno nekim navodima", navodi se u saopštenju objavljenom na Telegramu.&nbsp;</p>
<p>"Moskva je zahtevala (...) hitnu evakuaciju u Rusiju u nedelju 8. decembra uveče", napisao je El Asad.</p>
<p>Prema njegovim rečima, Sirija je sada "u rukama terorista".</p>
<p>Pobunjenička koalicija na čelu sa grupom Hajat Tahrir al-Šam zbacila je početkom decembra Bašara el Asada sa vlasti.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F5aoWSKb_bZI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Svrgnuti predsednik je sa porodicom pobegao u Rusiju.</p>
<p>Izvor: <i>Beta&nbsp;</i></p>

Sirija