Pet osoba je primilo vakcine "comirnati" kompanije Fajzer ili "vakzevria" kompanije Astra Zeneka.
U periodu od 2022. do 2024. Ministarstvo zdravlja primilo je 221 zahtev, a 20 zahteva se još obrađuje, prenela je agencija STA. 	
Imenovana je komisija koja će ispitati svaku tvrdnju i utvrditi da li postoji uzročno-posledična veza između vakcinacije i efekata. &nbsp;
Invalidska komisija javnog zdravstvenog osiguranja ZZZS zadužena je za davanje mišljenja da li se šteta po zdravlje ogleda u ozbiljnom i trajnom pogoršanju vitalnih funkcija. &nbsp;
&nbsp;U novembru je u jednom slučaju isplaćeno 20.000 evra, dok su ostala četiri isplaćena u junu 2024. godine, sve u iznosu od 60.000 evra. &nbsp;
U Sloveniji su dva slučaja smrti nakon vakcinacije dospela na naslovne strane.
U septembru 2021. mlada žena dovezena je u ljubljansku bolnicu UKC i umrla je uprkos hitnoj intervenciji.&nbsp;
Ranije te godine, u maju supruga slovenačkog diplomate, umrla je od moždanog udara u Belgiji nakon što je primila istu vakcinu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Slovenija isplatila 260.000 evra odštete za vakcinu protiv kovida

U prethodna tri olimpijska ciklusa, od 2012. godine (pre prve krize u Ukrajini), u procentima, najviše je skočila plata u Severnoj Makedoniji. Na drugom mestu je Srbija – u decembru 2012. plata je bila 401 evro, a ove godine u prvom kvartalu 828 evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.&nbsp;
Što se tiče novčane mase, zahvaljujući rastu u prethodne dve godine, neto mesečna primanja najviše su skočila u Hrvatskoj – sa 725 na 1.323 evra. Hrvatski državni zavod za statistiku zabeležio je da je prosečna plata radnika u decembru 2023. godine bila 1.191 evro, a samo šest meseci kasnije, skočila je za 132 evra.&nbsp;
Od država bivše Jugoslavije, uvek su najveću platu imali radnici u Sloveniji. Prosečan Slovenac je 2012. godine mesečno je prihodovao 986 evra. Prema njihovom zavodu za statistiku, oni ovog proleća mesečno zarađuju 1.449 evra.&nbsp;
Plate su rasle i u Bosni i Hercegovini. Prosečna plata u BiH u 2012. godini bila je veća nego u Srbiji. Zarađivali su 417 evra. Sada, na kraju meseca prosečan radnik zaradi 692 evra.&nbsp;
U Crnoj Gori trenutno je prosečna plata gotovo identična kao u Srbiji – 825 evra. Međutim, pre 12 godina, radniku je na kraju meseca poslodavac na ruačun uplaćivao 487 evra.&nbsp;
Na Kosovu je trenutno prosečna plata 520 evra. Radnici u Albaniji zarađuju nešto više novca – u decembru 2023, u proseku je plata bila 578 evra.&nbsp;
Severna Makedonija je u grupi država, poput Srbije, gde je prosečna plata za 12 godina skočila više od 100 odsto. Sa 321 evra, na 657 evra, koliko je prosečna zarada ove godine. U susednoj Bugarskoj, prosečna plata je 870 evra.
<h2>Ekonomisti: Zbog inflacije ne oseća se rast zarade</h2>
Evro, ali i druge nacionalne valute su izgubile deo vrednosti za vreme korone, a kasnije zbog energetskog udara koji se dogodio 2022. kada je počela ratna kriza na Istoku Evrope. &nbsp;
„ Svi znamo da evro danas nema istu kupovnu moć kao evro pre pet godina ili koji će imati evro za dve godine. Nominalna plata je porasla 100 odsto, ali to se uskladilo i sa porastom cena. Kada vidimo kolika je bila inflacija, onda vidimo i realni rast zarade. A taj realni rast zarade zavisi od najvažnije stvari, a to je produktivnost privrede“, kaže Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek za Insajder.
Prema njegovim rečima, u evrozoni, pa i u Srbiji, od 2017. do korone, inflacija je bila 2-3 odsto.&nbsp;
„Imali smo ogroman rast inflacije 2021. i 2022. kad je inflacija bila po 15-20 odsto godišnje. I onda je zapravo došlo do velikog rasta plata, kao posledica porasta cena. To je nominalni, a ne realni rast. Primeti se, iako primamo duplo više novca, živimo tek nešto bolje. Živi se sigurno nešto malo bolje nego 2012. godine, ali ne toliko koliko bi neko pomislio kad vidi da se prosečna plata udvostručila“, navodi Gajić.&nbsp;
Kako ističe, ono što se vidi ne samo u Hrvatskoj i Srbiji, već i u drugim državama, u prethodne dve-tri godine, postoji rast plata koji je nominalno veći od rasta produktivnosti.
"Plate rastu u određenom periodu 15 – 20 odsto, što je više nego što je kad se izračuna iznos inflacije, plus realni ekonomski rast, što onda zapravo znači da plate rastu brže od produktivnosti. Privreda ima potrebu za radnicima, a njih zapravo više nema. Prethodnih decenija oni su otišli u države Zapadne Evrope. Tu imamo i demografske promene, jer svaka generacija koja izlazi sa tržišta rada penzionisanjem, bila je mnogobrojnija od ovih novih koji ulaze na tržište rada kad završavaju školovanje“, navodi Mihailo Gajić.
Sagovornik Insajdera se osvrnuo na činjenicu da su države regiona prinuđene da uvoze radnu snagu.&nbsp;
Prema njegovim rečima, put radne snage se iscrpljuje u smislu da ljudi nalaze posao.&nbsp;
„Imamo sve manji i manji broj kandidata, naročito kandidata koji imaju ta neophodna znanja i veštine koji su potrebni privredi. Radnici imaju veću pregovaračku moć na tržištu rada. Preduzeća moraju da se više trude da privuku radnike da ponude veću zaradu“, navodi Gajić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

200x200

Kako su rasle plate na Balkanu: Nominalni skok, realni iskorak

Oluja praćena jakim pljuskovima i udarima vetra poslepodne se premestila u smeru Slovenske Bistrice i Ptuja, preneo je Index.hr.&nbsp;
U Velenju i Slovenskim Konjicama, padao je jak grad.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DHLsha-1lS58&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na Fejsbuku su objavljene fotografije i snimci grada koji je danas pao u Ptuju.&nbsp;
U Slovenskoj Bistrici, između Celja i Ptuja, padali su komadi grada prečnika i do 10 centimetara, objavio je portal Neurje.si.&nbsp;
<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=476&href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FMedimurskeNovine%2Fvideos%2F848609280519466%2F&show_text=false&width=267&t=0" width="267" height="476" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share" allowFullScreen="true"></iframe></div>
 
Oluja se sada kreće prema Varaždinu i Murskom Središću. 

<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FStormchasersSlovenija%2Fposts%2Fpfbid02fomnQpmkh3s6vqtrnN76KLP7ju5voqLAsWv5p9fcqU24XkeuHZr7ehYU9ca22MDSl&show_text=true&width=500" width="500" height="689" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
 
Kod Svetog Martina na Muri počeo je da pada grad, objavile su Međimurske novine. 

<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=476&href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FRadioPtuj%2Fvideos%2F293008470506480%2F&show_text=false&width=273&t=0" width="273" height="476" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share" allowFullScreen="true"></iframe></div>
 
Sedište nevremena trenutno se nalazi iznad Murskog Središća.
Izvor: Tanjug

1800x750

U Sloveniji padao jak grad, nevreme stiglo u Hrvatsku (VIDEO)

"Mislim da neko s takvim iskustvom i blizu tih krajeva može nešto promeniti i biti game-changer", izjavio je Pahor, navodeći da ne "sve razloge" za odluku Brisela da Miroslavu Lajčaku produži mandat specijalnog izaslanika do 31. januara 2025, ali je i dalje spreman da preuzme tu funkciju i za to ima podršku glavnih aktera slovenačke politike. Prema njegovom mišljenju, ima određene prednosti u odnosu na druge kandidate za tu poziciju, iako ne može da da sve tačne odgovore kako i kada će biti moguće rešiti taj problem. "Evo me, sa mojim iskustvom, postignućima, znanjem i autoritetom nekoga ko je prihvaćen i na Kosovu i u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kao pošten posrednik. Neko ko je na miran način rešio problem s Hrvatskom, normalizovao odnose sa Srbijom nakon što je Slovenija priznala Kosovo i došlo je do zaoštravanja, neko ko je utemeljio i vodio proces Brdo-Brioni. Mislim da neko s takvim iskustvom i blizu tih krajeva može nešto promeniti i biti 'game-changer'. Ali ako odluče drugačije, da je političar ovakvog kalibra s iskustvom premijera i predsednika Republike možda previše ili da nije podoban jer je političar, i ako se oslone na nekoga ko je diplomata, onda ću to razumeti i poštovati i nastaviti svoj drugi posao“, rekao je Pahor. Pahor je ocenio da trenutno ni Srbiji ni Kosovu nije u interesu da se to pitanje reši. "Barem u ovom trenutku, čini se da i Beograd i Priština shvataju da su njihovi nacionalni interesi najbolje osigurani ako se ništa ne dogodi, pogotovo ne protiv njihove volje. To je zabrinjavajuće jer nigde ne ide", rekao je Pahor. Pahor je ocenio da je izlaz iz tog začaranog kruga pre svega u poštovanju dogovora u Ohridu. "Ovaj ugovor ima sva obeležja obavezujućeg međunarodnog ugovora, te su obe strane dužne ispuniti načela i dogovore koji ih obvezuju – Kosovo da uspostavi Zajednicu srpskih opština, a Srbija da nastavi s nekim procesima na koje se obavezala“, naveo je Pahor. Povodom eskalacije situacije prošle jeseni u Banjskoj, Pahor je rekao da je to bio "zabrinjavajući čin koji je u biti jasno dao do znanja da bi se pravi rat, a ne samo incidenti, mogao vratiti i na Zapadni Balkan". Prema rečima Pahora, ako su zvanične vlasti Srbije iza ovoga stajale, znale za to, na bilo koji način podržavale – a na to još niko nema konačan odgovor – onda je to krajnje zabrinjavajuće i menja njegov pogled na to kako i koliko je moguće postići dogovor sa sadašnjim vlastima kako bi se osigurali mir, sigurnost, prosperitet i uredili neki odnosi. Upitan da li je to bio teroristički napad, naveo je da je bilo sumnji, jer se "radilo o akcijama koje su jako podsećale na prve korake ruskih vojnika na Krimu". "Ali tu ne možemo povlačiti paralele, jer ne znamo o čemu se tačno radilo. Zato mi se čini da bi bilo u interesu srpskih vlasti da budu krajnje transparentne u pogledu postupaka odgovornih za poslednje incidente, ali do sada se to nije dogodilo", dodao je Pahor. Na pitanje da li bi Srbija trebalo da izruči Kosovu Milana Radoičića, koji se tereti za taj napad, Pahor je rekao da bi trebalo postupiti "u skladu sa zakonima, srpskim i međunarodnim, koji bi odgovarali sankcijama za takav čin". Prema njegovom mišljenju, bez ispunjavanja desetogodišnjeg obećanja da će Kosovo uspostaviti Zajednicu srpskih opština, Srbija se ne može uveriti da učini bilo kakav značajan korak napred. "Problem premijera Aljbina Kurtija, vlade i cele političke javnosti Kosova je što ZSO shvataju kao nastavak koncepta srpskog sveta, odnosno paralelu Republici Srpskoj u BiH. Boje se da to zapravo daje neku formalnu polugu Srbiji da se meša u unutrašnje stvari Kosova. Ali to obećanje je dato i potpisano, na Kosovu su dužni to da ispune i mislim da je to moguće postići nakon nekog procesa", rekao je Pahor. Prema njegovim rečima, da ne misli da se to može ostvariti – iako mu u ovom trenutku svi govore ne – onda se ne bi kandovao za poziciju specijalnog izaslanika EU.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220523160552_7a09c09fc38a018f3a69a348c04a5181648bf9c5317d1e991577a0cb2ab8fa65.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20220523160552_7a09c09fc38a018f3a69a348c04a5181648bf9c5317d1e991577a0cb2ab8fa65" data-rendition-name="original" width="1500" height="1193" loading="lazy" alt="Borut Pahor, predsednik Slovenije Gremlin"> <figcaption>Borut Pahor, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  "Pod određenim uslovima to je moguće, pogotovo ako se Kosovo informiše da bi ispunjenje ove obaveze toliko rasteretilo trenutno zatvoreni dijalog da bi zapravo Kosovu otvorilo put u međunarodne institucije. Ali ovo je ono što žele. Raspetljavanje tog čvora omogućilo bi Srbiji nastavak pregovora sa EU“, ocenio je Pahor. Povodom saradnje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Pahor je rekao da je njegov stav oduvek da se mora sarađivati ​​sa onima koji su dobili mandat da vode svoje države, pogotovo ako se žele normalizovati kontakti s njima. "Naravno, moramo prepoznati neki deficit demokratije u Srbiji", dodao je Pahor, koji je odgovorio potvrdno na pitanje da li je to primetio na poslednjim izborima, ali je odgovorio i kontrapitanjem: "Navodi li nas to na zaključak da nećemo sarađivati ​​s predsednikom Vučićem i Srbijom"? Pahor je rekao da mnogima smeta u njegovoj kandidaturi to što smatra da je ključno pitanje perspektive Zapadnog Balkana - perspektiva Srbije. "Ako izbacimo Srbiju iz EU iz razloga koje ste sami naveli, onda ćemo imati mesto u kome će Rusija igrati glavnu ulogu, ali i drugi. A zbog Republike Srpske, severa Kosova, Crne Gore… mir i sigurnost na Zapadnom Balkanu biće stalno ugroženi. Dakle, moje gledište, koje ne dele svuda, ali koje branim, jeste da moramo učiniti sve da Srbiju pridobijemo na svoju stranu. Bez obzira šta mi mislili o predsedniku Vučiću i njegovoj vladi", naglasio je Pahor. Prema njegovom mišljenju, to je od strateške važnosti. "Kada se završi proces proširenja na Zapadni Balkan, EU mora imati Srbiju na svojoj strani. Nakon rata u Ukrajini doći će do te podele, a ako Srbija bude na ruskoj strani, mi ćemo ovde imati stalni problem s mirom i sigurnošću. Razlike među nama, naravno, postoje i svakako mi nije u korist da o njima javno govorim. Zato neki misle da bi umesto političara koji tako jasno i glasno neke stvari postavlja na svoje mesto, možda bilo pametnije pronaći anonimnijeg diplomatu koji bi to rešavao na mirniji način", rekao je Pahor. Ako se to dogodi, razmeće i poštovaće takvu odluku, ali smatra da je situacija toliko ozbiljna i složena da treba nekoga u koga obe strane imaju dovoljno poverenja - nekoga ko poznaje kontekst, ne samo detalje između dveju država, i ko je sposoban da vidji u trenucima koji se sada možda i ne primećuju, neku priliku za iskorak kojeg još nema.&nbsp; Izvor: FoNet

Pahor: Dijalog Beograda i Prištine mogu da pokrenem sa mrtve tačke

Inicijativu za upis partizanskih pesama u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije dao je Partizanski hor koji deluje kao udruženje u Ljubljani.
Pored Partizanskog hora, kao nosioci upisa su i Ženski hor Kombinat i Muški hor Slave klavore iz Maribora, a u registar je uvršteno oko 100 pesama koje se nalaze u raznim bibliotekama i arhivama s ciljem da budu sačuvane za buduće generacije.
U saopštenju slovenačkog ministarstva kulture se navodi da slovenačke partizanske pesme potiču od narodnih bojnih pesama, a nastale su tokom Drugog svetskog rata.&nbsp;
U početku su partizanske, kao i borbene, rodoljubive, radničke i revolucionarne pesme pevale grupe partizanskih boraca koji su bili deo pozorišnih ili kulturnih grupa koje su nastupale na kulturnim manifestacijama u partizanskim jedinicama ili na oslobođenim teritorijama.
Izvor: Tanjug

Partizanske pesme upisane u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije

U Hrvatskoj će na 6.651 biračkom mestu glasanje trajati do 19 časova, do kada je na snazi i dvodnevna izborna tišina, prenosi Index.hr. 	
Nešto više od 3,7 miliona birača odlučiće o 12 hrvatskih poslanika koji će idućih pet godina predstavljati zemlju u<a href="https://insajder.net/teme/evropljani-glasaju-za-novi-saziv-evropskog-parlamenta-video"> Evropskom parlamentu</a>. 	
Na glasačkom listiću nalazi se 25 lista sa imenima 300 kandidata, a većina listi, njih 23, su stranačke, dok su dve sa nezavisnim kandidatima. 	
Prvi rezultati biće objavljeni u 23 sata, a rezultati izlaznih anketa u 19 časova, navodi Index.hr. 	
U Sloveniji su u 7 časova širom zemlje otvorena biračka mesta za današnje <a href="https://insajder.net/prenosimo/poceli-izbori-za-evropski-parlament-biralista-otvorena-prvo-u-holandiji">evropske izbore</a>, a birači se izjašnjavaju i na tri savetodavna referenduma. 	
Za devet poslaničkih mesta u EP na 11 lista boriće se 12 stranaka, navodi STA. 	
Birači u Sloveniji danas se izjašnjavaju i o pomoći pri dobrovoljnom prestanku života, o preferencijalnom glasanju na izborima za parlament i o upotrebi kanabisa u medicinske svrhe i ličnoj upotrebi kanabisa. 	
Birališta će biti otvorena do 19 časova, do kada traje izborna tišina. 	
Prvi nezvanični rezultati referendumskih odluka biće poznati posle 21 čas, a rezultati evropskih izbora posle 23 časa, kada se zatvara poslednje biračko mesto u EU.&nbsp;
U &nbsp;Evropskoj uniji danas je poslednji dan glasanja na izborima za Evropski parlament, na kojima građani biraju 720 novih poslanika, koji će u narednih pet godina oblikovati politiku EU. &nbsp;	
<a href="https://insajder.net/prenosimo/skoro-400-000-drzavljana-eu-nema-pravo-glasa-na-izborima-za-evropski-parlament">Pravo glasa</a> na izborima za EP ima oko 370 miliona građana EU, a danas na birališta izlaze državljani oko 20 država članica EU, nakon čega će uveče biti poznati rezultati glasanja.	 	
Na izborima, koji su počeli u četvrtak, 6. juna, već su glasali građani Holandije, Irske, Češke, Slovačke, Letonije i Malte, dok je u Italiji glasanje počelo juče, a nastavlja se i danas.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DzwlhTVpsIrc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2> 
U Mađarskoj danas izbori za EP i lokalni izbori</h2>
U Mađarskoj se danas održavaju izbori za lokalne vlasti i za mađarske poslanike u Evropskom parlamentu (EP), a biračka mesta su otvorena jutros u 6 sati. 	
Oko 7,85 miliona ljudi ima pravo da glasa na opštinskim izborima na 10.119 biračkih mesta širom zemlje, a biračka mesta se zatvaraju u 19 časova. 	
Skoro isto toliko ljudi može da glasa za mađarske predstavnike u EP na biralištima u Mađarskoj i u 147 mađarskih predstavništava u inostranstvu, kao i putem pošte, prenosi MTI. 	
Za &nbsp;21 predstavnika u Evropskom parlamentu takmiče se izborne liste 11 političkih stranaka koje je potvrdila Državna izborna komisija. 	
Partijskim listama će biti dodeljeni mandati srazmerno njihovoj podršci ako osvoje najmanje 5 odsto važećih glasova. 	
Preliminarni rezultati lokalnih izbora biće objavljeni u 20 časova, dok bi preliminarni rezultati izbora za EP mogli da budu objavljeni u 23 časa, po završetku glasanja u svim članicama Evropske unije.
Izvor: Tanjug

U Hrvatskoj i Sloveniji otvorena biračka mesta na izborima za Evropski parlament

Za priznanje je glasalo 52 od 53 prisutnih poslanika, niko nije bio protiv, a ovom odlukom Slovenija je postala 147. članica Ujedinjenih nacija koja je <a href="https://insajder.net/prenosimo/slovenija-pokrenula-proceduru-za-priznanje-palestine">priznala Palestinu</a>.&nbsp;
Opozicija je prethodno blokirala vanrednu sednicu skupštine.&nbsp;
U ponedeljak se pojavila informacija da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/slovenija-odlaze-priznavanje-palestine">Slovenija odložiti priznavanje Palestine</a> zbog toga što opoziciona Slovenačka demokratska stranka traži referendum o ovom pitanju.
&nbsp;SDS je tokom plenarne sednice ponovo podneo predlog za raspisivanje savetodavnog referenduma pre glasanja o priznanju Palestine, ali je vladajuća koalicija je taj predlog odbila na vanrednoj sednici parlamenta.
Izvor: Tanjug

Slovenija postala 147. članica UN koja je priznala Palestinu

Na sednici će se razgovarati o <a href="https://insajder.net/prenosimo/slovenija-pokrenula-proceduru-za-priznanje-palestine">vladinom zaključku o priznanju</a>, ali se o tome neće glasati, piše slovenačko Delo. Grupa od 24 poslanika SDS između ostalog navodi da vlada zaključkom o priznanju Palestine nanosi dugoročnu štetu Sloveniji, "jer pruža podršku terorističkoj organizaciji Hamas".&nbsp;
"Osim toga, prema proceni predlagača, birači imaju pravo da odlučuju o tako važnom spoljnopolitičkom pitanju koje će, prema njihovim rečima, imati dugoročne posledice po Sloveniju. Takođe je tu i pitanje bezbednosti", navodi se u saopštenju grupe poslanika.&nbsp;
Prema predlogu, referendumsko pitanje bi glasilo: "Da li ste za to da Državni zbor (nacionalna skupština) Slovenije donese zaključak o priznanju nezavisnosti i suverenosti države Palestine?”&nbsp;
U SDS-u su uvereni da "sada nije pravo vreme da se podrži Palestina, jer, između ostalog, ovakva trenutno nema legitimni državni vrh".&nbsp;
Dodali su da je od poslednjih izbora prošlo skoro 20 godina i da Hamas, prema njihovim rečima, vodi Palestinu.
Prilikom razmatranja predloga u parlamentu, u ime predlagača učestvovaće lider SDS Janez Janša.&nbsp;
Palestinu su prošle nedelje priznale Španija, Norveška i Irska.
Izvor: Tanjug

Slovenija odlaže priznavanje Palestine

Golob je posle sednice vlade rekao da je rešenje po modelu dve države - Izraela i Palestine, "način da se postigne mir" i da odluka njegovog kabineta "nije uperena ni protiv koga".
Predsednica slovenačkog parlamenta Urška Klakočar Zupančič najavila je da će Državni zbor u utorak raspravljati o odluci vlade da prizna palestinsku državu, prenosi agencija STA.
Tu odluku prvo mora da razmotri spoljnopolitički odbor Državnog zbora, koji će se sastati u ponedeljak.
Ako parlament potvrdi odluku vlade, time će biti završen proces slovenačkog priznavanja palestinske države.
Bivši slovenački premijer Janez Janša, predsednik nacionalističke Slovenačke demokratske stranke, kritikovao je vladu zbog odluke da prizna Palestinu 10 dana pre izbora za Evropski parlament, optuživši je za "eksploataciju mrtve palestinske dece u političke svrhe".
Vlada Slovenije je 9. maja pokrenula proceduru za priznanje Države Palestine i najavila da će odluku poslati Državnom zboru najkasnije do 13. juna.
Golob je tada kazao da je priznanje samo prvi korak u potrazi za dugoročnim rešenjem izraelsko-palestinskog sukoba i da je Slovenija, kao odgovorna članica Saveta bezbednosti UN, dužna da učini sve da uspostavi trajni mir na Bliskom istoku.
Palestinu su ove nedelje priznale Španija, Irska i <a href="https://insajder.net/prenosimo/norveski-javni-servis-norveska-ce-u-sredu-saopstiti-da-priznaje-palestinsku-nezavisnost">Norveška,</a> čime su se pridružile grupi od <a href="https://insajder.net/prenosimo/spanija-je-zvanicno-priznala-drzavu-palestinu">140 zemalja koje su to ranije učinile</a>. Ako Državni zbor potvrdi odluku vlade, Slovenija će postati deseta od 27 članica EU koje su priznale Palestinu.
Izvor: Beta
&nbsp;

Vlada Slovenije priznala Palestinu kao nezavisnu državu

Ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon pozdravila je odluku i izrazila nadu da će Narodna skupština brzo dati konačnu saglasnost, prenosi STA.&nbsp;
''Pokušavamo da pošaljemo jasnu poruku celom svetu da moramo učiniti sve da pronađemo trajno rešenje za mir na Bliskom istoku“, rekao je Golob za TV Slovenija.&nbsp;
Priznavanje Palestine je dug i dobro osmišljen proces i to je samo prvi korak u pronalaženju dugoročnog rešenja, rekao je Golob, dodajući da je to usaglašeno sa zemljama istomišljenika.&nbsp;
On je negirao navode da postoji neodlučnost oko tog procesa, a Slovenija će nastaviti da koordinira svoje napore sa zemljama istomišljenika kako bi stvorila maksimalan pritisak za trenutni prekid vatre i oslobađanje talaca u Gazi.&nbsp;
Golob je u ponedeljak tokom posete Alžiru rekao da će vlada u četvrtak odlučivati o slovenačkom priznanju Palestine, nakon čega će odluka biti upućena parlamentu na konačno usvajanje.&nbsp;
Fajon je naglasila da je priznanje je takođe važno za podršku palestinskim vlastima u Ramali, koja je pred kolapsom zbog sve većeg nasilja, ilegalnih izraelskih naselja i zamrznute imovine.&nbsp;
Kolaps vlasti bi mogao da eskalira napetost u regionu, upozorila je ona.&nbsp;
Slovenija će nastaviti da se zalaže za trajni prekid vatre u Gazi, oslobađanje talaca i snabdevanje humanitarnom pomoći, napomenule je ministarka.&nbsp;
Ona je pozvala Izrael i Hamas da nastave pregovore i ponovila da vidi znakove genocida u Gazi i kršenja međunarodnog prava kroz ubijanje civila, prisilno raseljavanje i izglađivanja u ratne svrhe.&nbsp;
Fajon je istakla da proces priznavanja Palestine nije deo kampanje uoči evropskih izbora.&nbsp;
Prema nezvaničnim informacijama do kojih je došla TV Slovenija, zemlje koje su danas ili pored Slovenije odlučile da ne priznaju Palestinu učinile su to zbog unutrašnje politike, izbora ili nezainteresovanosti i slediće odluku većih zemalja.&nbsp;
Sledeća grupa zemalja mogla bi da prizna Palestinu krajem jula, prenosi slovenački javni emiter.&nbsp;
Premijer Slovenije najavio je da će vlada u četvrtak odlučivati o slovenačkom priznanju Palestine, nakon čega će odluka biti poslata parlamentu na konačno odobrenje.&nbsp;
Glasanje bi se moglo održati 4. juna, a ranije danas, Irska, Španija i Norveška su <a href="https://insajder.net/prenosimo/spanija-je-zvanicno-priznala-drzavu-palestinu">formalno priznale nezavisnu državu Palestinu</a>.&nbsp;
U izraelskim napadima od izbeglički kamp i sigurnosnu zonu u Rafi, od nedelje ubijeno je najmanje 66 osoba.
Izvor: Tanjug

Slovenija