Kineske oružane snage su izvele vežbe sa oružjem dugog dometa i precizne udare na simulirane ciljeve ključnih luka i energetskih objekata, rekao je portparol istočne komande kineske vojske.
Manevri se sprovode u Tajvanskom moreuzu, ključnom za globalni pomorski transport.
Ove manevre stručnjaci često opisuju kao <a href="https://www.insajder.net/teme/zamrznuti-konflikt-tajvana-i-kine-vojne-vezbe-kine-poruka-buducoj-americkoj-administraciji-video">probe kineske vojske za potencijalno opkoljavanje Tajvana.</a>
Stejt department je optužio Kinu da "ugrožava" regionalnu bezbednost, dok je Bela kuća ponovila "protivljenje SAD svakom jednostranom pokušaju da se silom ili prinudom promeni status kvo".
Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije koji nije uspela ponovo da ujedini sa kopnenim delom od kraja kineskog građanskog rata 1949. godine.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kineska vojska izvela vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu

Razlog da Kina održi jednu od najvećih pomorskih vojnih vežbi poslednjih decenija, sudeći prema američkim medijima, jeste nedavna poseta predsednika Tajvana - Havajima i Guamu, odnosno teritoriji Sjedinjenih Država. Iz Pekinga još nema zvanične potvrde o vojnim vežbama ali su, kako su naveli tamošnji zvaničnici, preduzete sve "neophodne mere" za odbranu suvereniteta zemlje. Ono što je za Kinu vojna vežba, Tajvan vidi kao provokaciju, koja se ne dešava prvi put.
"Svrha ove vojne vežbe jeste da unesu nemir, da ljudi paze šta se dešava. Takođe, sada moramo da pazimo šta se dešava u našem regionu, ali i izvan njega. Imajući u vidu našu nacionalnu bezbednost, bez obzira na to da li će Peking potvrditi da se održavaju vojne vežbe, Ministarstvo odbrane Tajvana reagovaće u skladu sa pravilima", rekao je generalpotpukovnik Tajvana Sije Đi Šeng na konferenciji za medije. 
 
S druge strane iz Ministarstva spoljnih poslova Kine poručuju da je pitanje Tajvana unutrašnje pitanje Kine, te da će "odlučno braniti svoj nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet".&nbsp;
Konflikt Tajvana i Kine jedan je od najdužih zamrznutih konflikata u svetu. Podela nastaje posle završetka građanskog rata 1949. godine, kada Komunistička partija preuzima vlast na kopnenom delu, dok se lideri Nacionalističke partije povlače na ostrvo. I jedni i drugi tvrde da predstavljaju "pravu Kinu“.
Tajvan ima sopstvenu, demokratski izabranu Vladu, ekonomiju i vojsku. Iako funkcioniše kao nezavisna država, Tajvan formalno i dalje nije proglasio nezavisnost.&nbsp;
S druge strane Narodna Republika Kina Tajvan vidi kao "odmetnutu provinciju“ sa kojom će se ponovo ujediniti, i aktivno lobira protiv bilo kakvog međunarodnog priznanja Tajvana.&nbsp;
Ankete pokazuju da većina stanovnika Tajvana podržava očuvanje trenutnog statusa zbog straha od sukoba, mali broj Tajvanaca podržava proglašenje nezavisnosti, ali još manji ujedinjenje s Kinom.&nbsp;
Sjedinjene Države i druge zemlje neformalno podržavaju Tajvan, uključujući prodaju oružja. Tako je pre dva meseca Pentagon odobrio prodaju oružja Tajvanu u vrednosti od dve milijarde dolara.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FyFnBBJLijmQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>Mitrović (FPN): Peking šalje poruku da je spreman da odgovori na sve međunarodne pritiske</h2>
Prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu izjavila je za "Svet i mi" da je kineska vojna vežba deo redovnih manevara, ali da je uvećena - ako se gleda ubojita moć upotrebljenih resursa i opseg upotrebljenih sredstava. 
 
"To možemo da shvatimo kao poruku vlastima u Tajpeju, ali i kao poruku američkoj administraciji koja neprekidno pooštrava sankcije Kini i pokušava da protiv Kine mobiliše svoje partnere u Aziji, počev od Južne Koreje u kojoj se desio neobičan pokušaj državnog udara od predsednika bliskog američkoj administraciji ali i drugih tendencija koje se dešavaju na Filipinima sa otvaranjem novih baza i drugih vrsta pritisaka - prvenstveno kroz tehnološki rat. Dakle, vojnom vežbom Peking šalje poruku da je spreman da odgovori na sve to, a što se tiče Tajvana - da imaju neprikosnovenu moć kojom bi branili, ono što Peking vidi kao crvenu liniji, odnosno pitanje suvereniteta. U jednoj meri to je i poruka predstojećoj administraciji kako će stajati stvari sa Tajvanom kada je u pitanju Peking", rekla je Mitrović. 
 
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp na dužnost stupa 20. januara. 
 
"Tramp se vraća, Kina se držala uzdržano svesni će sarađivati s bilo kim u Beloj kući. Vraća se osoba kojoj je suština programa reindustrijalizacaija Amerike, jačanje ekonomske moći Sjedinjenih Država, uposlenost i konkurentnost američke privrede a Tramp tu ne štedi nikoga - ni saveznike ni supartnike. Tokom kampanje smo čuli najave o novim sankcijama i mera usmerenih protiv normalne trgovine i odnosa sa Kinom koji nikako ne mogu dobro da ozdvanjaju u Pekingu i koji su itekako shvaćeni kao ozbiljna pretnja. Međutim, Kina sigurno neće štedeti truda da ukaže Trampu na ona polja saradnje, &nbsp;i već su takve poruke odlazile, da obostrana saradnja u granicama dogovorenog i kompromisa jeste nešto odgovara obemama stranama", naglasila je Mitrović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FFkBb99ulhO0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Novinari Ana Đurić i Žikica Stevanović

Teme

Zamrznuti konflikt Tajvana i Kine: Vojne vežbe Kine, poruka budućoj američkoj administraciji (VIDEO)

Tužioci u Tajpeju, koji su istraživali slučaj, naveli su da je model pejdžera AR-924 koji je eksplodirao u Libanu proizveden, prodavan i isporučen od strane firme "Frontier Group Entity", a napravljen je van Tajvana. &nbsp;	
"Naša istraga je potvrdila da nema dokaza koji bi ukazivali na to da su neki domaći proizvođači ili pojedinci bili saučesnici u eksplozijama pejdžera u Libanu, kršenju Zakona o borbi protiv finansiranja terorizma ili drugim nezakonitim aktivnostima. Tajvanska kompanija Gold Apollo poslednjih godina nije proizvela model pejdžera AR-924, ali ih je proizvela kompanija pod nazivom Frontier Group Entity izvan Tajvana", navodi se u saopštenju tužilaštva, prenosi Rojters. 	
Dodali su, međutim, da je Gold Apollo ovlastio kompaniju da koristi zaštitni znak "Apollo. 	
Bezbednosni izvori su ranije naveli da su pejdžeri nosili ime kompanije "Gold Apollo" sa sedištem u Tajvanu, koja je tvrdila da ih nije napravila. 	 	
Tajvanska vlada je takođe rekla da pejdžeri nisu napravljeni na Tajvanu. 	
Kompanija Gold Apollo je negirala da proizvodi ove uređaje i umesto toga optužila svog partnera BAC Consulting KFT iz Budimpešte. 	
Sredinom septembra, u toku dva dana u Bejrutu je eksplodiralo stotine pejdžera i ubijeno je 39 osoba, a ranjeno više od 3.000. 	
Za ovaj napad Iran i Hezbolah su okrivili Izrael.
Izvor: Tanjug

Tajvanski istražitelji tvrde da firme iz te zemlje nisu umešane u eksplozije pejdžera u Libanu

U okviru toga bi toj maloj ostrvskoj državi prvi put bio isporučen napredni raketni sistem protivvazduhoplovne odbrane NASAMS, testiran u Ukrajini.
Sjedinjene Države su obavezne zakonom da obezbede Tajvanu sredstva za odbranu, uprkos nepostojanju formalnih diplomatskih veza, što predstavlja trn u oku Pekinga, piše Rojters.
Kina, koja Tajvan smatra delom svoje teritorije, pojačala je vojni pritisak na to ostrvo, uključujući vojne manevre u njegovoj blizini prošle nedelje, drugi put od maja kada je Laj Čing-te postao predsednik Tajvana. Kina ga smatra separatistom i odbila je njegov poziv na pregovore.
Agencija Pentagona za odbrambenu i bezbednosnu saradnju saopštila je da se paket sastoji od raketnih sistema vrednosti 1,16 milijardi dolara i radarskih sistema vrednosti 828 miliona.
"Ova predložena prodaja služi nacionalnim, ekonomskim i bezbednosnim interesima SAD tako što podržava stalne napore primaoca da modernizuje svoje oružane snage i održi kredibilnu odbrambenu sposobnost“, piše u saopštenju.
Takođe će, naveli su, to pomoći održavanju političke stabilnosti, vojne ravnoteže i ekonomskog napretka u tom regionu.
Neimenovani izvor iz američke vlade rekao je Rojtersu da je NASAMS novo oružje za Tajvan, dok ga u regionu za sada jedino imaju Australija i Indonezija.
Tajvansko ministarstvo odbrane pozdravilo je tu najavu, rekavši da bi to pomoglo tajvanskim sposobnostima protivvazduhoplovne odbrane suočenim s čestim kineskim vojnim manevrima.
Izvor: Beta

SAD odobrile prodaju oružja Tajvanu - prvi put napredni raketni sistem protivvazduhoplovne odbrane

Vežbe nazvane "Joint Svord-2024B" (Združeni mač), imaju za cilj "testiranje zajedničkih operativnih sposobnosti" snaga, saopštilo je jutros kinesko Ministarstvo odbrane. 
 
 Operacije se odvijaju "u oblastima severno, južno i istočno od ostrva Tajvan", rekao je portparol Istočne komande kineske vojske, kapetan Li Si. 
 
 Manevri su "fokusirani na patrole borbene gotovosti na moru, blokadu luka i ključnih oblasti, napad na pomorske i kopnene ciljeve", kao i na "zajedničko sticanje sveukupne nadmoći", dodao je Li. 
 
 Ministarstvo odbrane Tajvana ocenilo je te vežbe kao "iracionalno i provokativno ponašanje", dodajući da je "rasporedilo adekvatne snage da reaguju na odgovarajući način u cilju zaštite slobode i demokratije, kao i odbrane suvereniteta" Tajvana. 
 
 "Suočeni sa neprijateljskom pretnjom, svi oficiri i vojnici zemlje su u pripravnosti... Odlučni smo i uvereni da ćemo moći da obezbedimo odbranu nacionalne bezbednosti", dodalo je tajvansko ministarstvo.
<h2>Stejt department: Kineski vojni manevri oko Tajvana neopravdani</h2>
Američke vlasti osudile su danas kineske vojne vežbe oko Tajvana, koje smatraju "neopravdanim" i sa rizikom od zaoštravanja situacije. 
 
"SAD su ozbiljno zabrinute zbog vojnih vežbi (kineske) Narodnooslobodilačke armije u Tajvanskom moreuzu i oko Tajvana. Odgovor (kineske vojske) vojnim provokacijama na uobičajeni godišnji govor (tajvanskog predsednika Lai Čing Tea) je neopravdan i nosi rizik od zaoštravanja", izjavio je portparol Stejt departmenta Metju Miler (Matthew Miller). 
 
 Kina smatra da je Tajvan deo njene teritorije koja će se jednog dana ponovo ujediniti i nikada se nije odrekla upotrebe vojne sile da bi povratila kontrolu. 
 
 Kina je pojačala pritisak na Tajvan poslednjih godina povećavajući svoju vojnu aktivnost oko ostrva, održavajući skoro stalno prisustvo koristeći vojne avione i brodove. Peking je organizovao tri serije velikih manevara u protekle dve godine, koristeći vazduhoplovstvo i mornaricu. 
 
 Tajvanska vojska je u nedelju saopštila da je "u pripravnosti" nakon što je &nbsp;kineski nosač aviona Liaoning doplovio na jug ostrva. 
 
 Odnosi između Pekinga i Tajpeja su loši od 2016. i dolaska na vlasti tajvanske predsednice Cai Ing Ven, a zatim i njenog naslednika Lai Čing Tea 2024. godine.
Izvor: Beta&nbsp;

Kina pokrenula vojne manevre oko Tajvana

Tajfuni retko pogađaju zapadnu obalu Tajvana, pogađajući češće planinsku, istočnu stranu ostrva. Vlasti su zatvorile škole i vladine kancelarije širom ostrva i otkazale sve domaće letove. Skoro 40.000 vojnika je u pripravnosti za pomoć u eventualnom spašavanju.
U istočnom okrugu Hualijen, više od 3.000 ljudi evakuisano je iz naselja podložnih klizištima. Skoro 200 ljudi u gradu Tajnanu i više od 800 stanovnika južnog okruga Pingtung takođe je evakuisano.
Danas pre podne, centar tajfuna bio je oko 130 kilometara jugozapadno od Kaosjunga, a kretao se ka severoistoku brzinom od oko osam kilometara na sat. Slabio je i nastaviće da slabi i nakon dolaska na kopno, saopštila je meteorološka uprava.
U Kaosjungu je većina prodavnica i restorana ostala je zatvorena drugi dan zaredom. Kupci su ispraznili police supermarketa sa osnovnim namirnicama.
Izvor: Beta

Tajfun Kraton se kreće prema Tajvanu, hiljade ljudi evakuisano

"Komponente su uglavnom jeftiniji integrisani krugovi i baterije", rekao je novinarima tajvanski ministar gospodarstva Kuo Jyh-huei, javlja Rojters.&nbsp;
Kada su ga pitali jesu li delovi pejdžera koji su eksplodirali proizvedeni u Tajvanu, rekao je: "Mogu sa sigurnošću reći da nisu proizvedeni u Tajvanu", dodajući da slučaj istražuju pravosudne vlasti.&nbsp;
Kompanija Gold Apollo sa sedištem u Tajvanu saopštila je ranije ove sedmice da nije proizvela uređaje korišćene u napadu i da firma BAC sa sedištem u Budimpešti ima dozvolu za korišćenje njene robne marke.&nbsp;
Nije bilo jasno kako i kada su pejdžeri opremljeni kako bi se mogli daljinski detonirati, što važi i za stotine toki-vokija koje je koristio Hezbolah, a koji su eksplodirali u sredu u drugom talasu napada. U dva incidenta u Libano je poginulo 37 ljudi, a oko 3.000 ranjeno.&nbsp;
Bezbednosni izvori rekli su da je Izrael odgovoran za eksplozije pejdžera, ali Tel Aviv nije direktno komentarisao napade.
Izvor: FoNet
&nbsp;

Tajvanski ministar negira povezanost sa pejdžerima korišćenim u napadima u Libanu

CCG je preduzela "regulatorne mere" kako bi odgovorila na ilegalni upad jednog filipinskog broda jutros u vodama kod grebena Renai, prenosi Sinhua.
Filipinski teretni brod se, ne obazirući se na oštra upozorenja kineske strane, namerno i opasno približio kineskim brodovima koji su uobičajeno plovili u vodama uz Renai Džijao, čime je prekršena međunarodna regulativa za sprečavanje kolizija na moru, navela je kineska obalska straža.
&nbsp;To je, prema navodima CCG-a, dovelo do manjeg sudara, za koji odgovornost u potpunosti snosi filipinska strana.
Peking polaže pravo na gotovo celo Južno kinesko more, a delove tog područja spore Tajvan, Filipini i nekoliko drugih zemalja jugoistočne Azije.
Vrednost trgovine koja se svake godine ostvari preko Južnog kineskog mora iznosi bilione dolara, a veruje se da se ispod njegovog dna nalaze ležišta nafte i gasa.
Kina je prethodno upozorila Filipine na upad u njene teritorijalne vode i izdala nova pravila koja su stupila na snagu 15. juna, podseća Rojters.
Prema novim pravilima, kineska obalska straža ovlašćena je da upotrebi silu protiv stranih brodova u vodama na koje Peking polaže pravo i da zadrži prekršitelje bez suđenja 60 dana.
G7 je na u saopštenju sa samita u Italiji koji je završen u petak kritikovao ono što je nazvao "opasnim kineskim upadima u Južnom kineskom moru".
&nbsp;Izvor: Tanjug

Sudar kineskog i filipinskog broda u Južnom kineskom moru

Deset kineskih aviona ušlo je u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane Tajvana.
Kina je u četvrtak i petak sprovela <a href="https://insajder.net/prenosimo/kina-nastavlja-vojne-vezbe-u-okolini-regiona-tajvan">vojne manevre oko Tajvana</a>, negodujući zbog govora novog tajvanskog predsednika Laj Čing-tea koji ocenjuje kao separatistički.
Tajvan je osudio nove vojne manevre Kine oko ostrva koji su počeli nekoliko dana nakon inauguracije predsednika.
Izvor: Beta&nbsp;

Tajvan: Primećen 21 kineski vojni avion oko ostrva u poslednja 24 sata

Vežbe su počele juče, a najavljeno je da će biti sprovedene u Tajvanskom moreuzu, zatim na severu, istoku i jugu od ostrva Tajvan, kao i u oblastima kod ostrva Kinmen, Macu, Vuću i Dongjin.
Portparol vojske Li Si izjavio je u četvrtak da vežbe uključuju trupe, mornaricu i vazdušne snage, da se zovu "Zajednički mač - 2024A" i da će trajati dva dana.
Li je dodao da vežbe služe kao "jaka kazna za separatističke radnje" Tajvana, ali i kao "čvrsto upozorenje protiv mešanja i provokacija od strane spoljnih sila".
Izvor: Tanjug

Tajvan