Za usvajanje zakona, koji je prošao Kongres nakon višemesečnog odlaganja, glasalo je 79 senatora, a njih 18 protiv, što je daleko više od potrebne većine u Senatu od 100 članova da bi zakon bio usvojen.
Kako bi zakon stupio na snagu, potrebno je da ga potpiše predsednik SAD Džozef Bajden.
Paket pomoći predviđa 61 milijardu dolara za Ukrajinu, 26 milijardi za Izrael, i oko 8.12 milijardi za ''suprotstavljanje komunističkoj Kini'' u Indo-Pacifiku, prenosi Rojters.
"Potpisaću ovaj zakonski predlog čim sutra stigne na moj sto i obratiti se Amerikancima, kako bismo počeli da šaljemo oružje i opremu Ukrajini ove nedelje. Potreba je hitna: za Ukrajinu koja se suočava sa neumoljivim bombardovanjem Rusije, za Izrael koji je upravo bio suočen sa napadom Irana bez presedana, za izbeglice i one pogođene konfliktima i prirodnim katastrofama širom sveta, uključujući u Gazi, Sudanu, Haitiju", poručio je Bajden.
Lider Demokrata u Senatu Čak Šumer poručio je da je ostavio poruku ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom koja glasi: ''Završili smo. Sada - pobedite'', prenosi Glas Amerike.
''Ovaj zakonski predlog jedna je od najvažnijih mera koju je Kongres usvojio posle dugo vremena za zaštitu američke bezbednosti i sigurnosti zapadne demokratije'', rekao je Šumer.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Senat SAD odobrio pomoć Ukrajini, Izraelu i Tajvanu od 95 milijardi dolara

"Ukupno 20 aviona otkriveno je danas od 19.30 (23.30 GMT)", saopštilo je Ministarstvo odbrane i dodalo da prati situaciju. 
 
Ostrvo koje ime demokratski izabranu vladu, a koje Kina smatra svojom teritorijom, četiri godine se žali na redovne kineske vojne patrole i vežbe u njegovoj blizini. 
 
Ministarstvo je ranije danas izvestilo da su primećena 32 kineska borbena aviona oko Tajvana, što je drugo po veličini raspoređivanje od početka godine.
Kina koja smatra Tajvan svojom teritorijom <a href="https://insajder.net/prenosimo/kina-poslala-avione-i-brodove-ka-tajvanu-nakon-sto-je-sad-najavila-prodaju-oruzja-ostrvu">sprovodi sve veće vojne vežbe u vazduhu i vodama oko Tajvana</a> kako rastu tenzije između tog samoupravnog ostrva i kontinentalne Kine i sa SAD.
Tajvan i Kina su se odvojile 1949. godine kada su komunisti preuzeli kontrolu nad Kinom tokom građanskog rata. Nacionalisti koji su izgubili, pobegli su na Tajvan i tamo formirali sopstvenu vladu. 
 
Tajvan ima samoupravu iako ga diplomatski priznaje samo nekoliko stranih zemlaja. SAD između ostalih imaju zvanične diplomatske veze sa Kinom dok u Tajvanu imaju predstavništvo.
Izvor: Beta

Dvadeset kineskih borbenih aviona primećeno u vazdušnom prostoru iznad Tajvana

Glasanje je usledilo nakon što je mala grupa republikanaca, koja se protivila slanju 60 milijardi dolara Ukrajini, držala govor u Senatu tokom cele noći, koristeći poslednje sate debate da insistiraju da bi SAD trebalo da se usredsrede na sopstvene probleme pre nego što pošalju više novca u inostranstvo.&nbsp;
Više od 10 republikanaca je ipak glasalo sa skoro svim demokratama za usvajanje paketa, a pristalice su tvrdile da bi napuštanje Ukrajine moglo da ohrabri ruskog predsednika Vladimira Putina i ugrozi bezbednost širom sveta, prenosi AP. 	
"Prošle su godine, možda i decenije, otkako je Senat usvojio zakon koji u velikoj meri utiče ne samo na našu nacionalnu bezbednost i na bezbednost naših saveznika, već i na bezbednost zapadne demokratije", rekao je lider većine u Senatu Čak Šumer, koji blisko sarađivao sa republikanskim liderom Mičem Mekonelom na sastavljanju ovog zakona. 	&nbsp;
Paket se, uprkos usvajanju u Senatu, suočava sa neizvesnošću u Predstavničkom domu, gde se republikanci, koji se slažu sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom oko uskraćivanja pomoći Ukrajini, protive zakonu. 	
Novac predviđen ovim zakonom bi služio za kupovinu odbrambene opreme američke proizvodnje, uključujući municiju i sisteme protivvazdušne odbrane, za koje ukrajinske vlasti tvrde da su im neophodne. 	Paket takođe uključuje 8 milijardi dolara za vladu u Kijevu. 	
Pored toga, zakon bi obezbedio 14 milijardi dolara za pomoć Izraelu u ratu sa Hamasom, 8 milijardi dolara za Tajvan i partnere u Indo-Pacifiku za suprotstavljanje Kini i 9,2 milijarde dolara za humanitarnu pomoć Gazi. 	
Usvajanje zakona usledilo je nakon skoro pet meseci pregovora oko ekspanzivnog zakona koji bi ujedinio pružanje pomoći stranim zemljama sa revizijom granične politike i politike azila. 	Republikanci su zahtevali kompromis, rekavši da se porast migracije u Sjedinjene Države mora rešiti zajedno sa bezbednošću saveznika. 	
Predsedavajući Predsedničkog Doma SAD Majk Džonson je stavio do znanja da bi mogle proći nedelje ili meseci pre nego što Kongres pošalje zakon na potpisivanje predsedniku Džozefu Bajdenu, ako do toga uopšte dođe, usled daljeg otpora republikanaca koji su saglasni s Trampom.
Izvor: Tanjug

Američki Senat usvojio zakon o paketu pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu

Satelit pod nazivom Sonda Ajnštajn, koji koristi novu tehnologiju detekcije rendgenskih zraka, lansiran je u 15:03, javila je Sinhua.
Ovo lansiranje izazvalo je zabrinutost na Tajvanu, gde su vlasti poslale poruku upozorenja putem telefona i pozvale stanovništvo na oprez, u kontekstu tenzija sa Pekingom i četiri dana pred predsedničke izbore. 
 
Korisnici mobilnih telefona na Tajvanu dobili su "upozorenja" na svojim uređajima.&nbsp;
Sonda je lansirana iz centra za lansiranje satelita Sičang, na jugozapadu Kine, oko 2.000 kilometara od Tajpeja.
Kina smatra Tajvan jednom od svojih provincija, koju još nije uspela da ponovo ujedini sa ostatkom teritorije od završetka građanskog rata 1949. godine.
Peking se zalaže za mirno ujedinjenje sa Tajvanom, ali ne isključuje vojnu opciju.
Izvor: Beta

Kina uspešno lansirala satelit za posmatranje svemira, zabrinutost na Tajvanu

Američki predsednik Džozef Bajden nedavno je potpisao grant od 80 miliona dolara za Tajvan za kupovinu američke vojne opreme, a Kina je saopštila da "žali i protivi se" zbog tog poteza Vašingtona, iako je reč o sumi za koju se ne može nabaviti jedan moderan borbeni avion, objavio je BBC.
Tajvan već ima narudžbu američke vojne opreme u vrednosti od više od 14 milijardi dolara i postavlja se pitanje da li je tih 80 miliona dolara važno.
Tajvan je dobio tu sumu u okviru američkog programa koji se zove inostrano vojno finansiranje (FMF).
FMF je korišćen za slanje milijardi pomoći u Avganistan, Irak, Izrael i Egipat i druge zemlje, ali do sada su novac dobijale samo zemlje ili organizacije koje su priznale Ujedinjene nacije, dok Tajvan nije priznat.
Nakon što su SAD prebacile diplomatsko priznanje sa Tajvana na Kinu 1979. godine, nastavile su da prodaju oružje ostrvu pod uslovima Tajvanskog zakona o odnosima.
Ključno je bilo prodati dovoljno oružja da bi Tajvan mogao da se odbrani od mogućeg kineskog napada, ali ne toliko da bi to destabilizovalo odnose između Vašingtona i Pekinga.
Decenijama su se SAD oslanjale na tu takozvanu stratešku dvosmislenost da bi poslovale sa Kinom, dok ostaju najpouzdaniji saveznik Tajvana.
Ali u poslednjoj deceniji ojačala je vojna moć Kine i zbog toga stara formula više ne funkcioniše, ukazuje BBC.Stejt department je brzo demantovao da pomoć Tajpeju preko FMF implicira bilo kakvo priznanje Tajvana.
Poslanik tajvanske vladajuće stranke Vang Ting-ju rekao je da je 80 miliona dolara vrh onoga što bi mogao biti veoma veliki ledeni breg i napominje da je u julu Bajden koristio diskreciona ovlašćenja da odobri prodaju vojnih usluga i opreme u vrednosti od 500 miliona dolara Tajvanu. 
Vang je rekao da se Tajvan sprema da pošalje dva bataljona kopnenih trupa u SAD na obuku, što će biti prvi put od 1970-ih.Vang je istakao da je ključno pitanje to što bi Tajvan mogao da dobije od SAD do 10 milijardi dolara vojne pomoći u narednih pet godina.
Izvor: Tanjug

SAD prvi put za 40 godina koriste novac poreskih obveznika da šalju oružje Tajvanu koji zvanično ne priznaju

U paradi je učestvovao i potpredsednik Tajvana Lai Čing-te, koji je kandidat na predsedničkim izborima koji će biti održani u januaru zajedno sa parlamentarnim, preneo je Rojters.
Lai je rekao da legalizacija istopolnih brakova na Tajvanu, koja je odobrena 2019. godine, nije kraj i da će se on zalagati za dalja prava LGBTQ zajednice.
Predsednica Tajvana Cai Ing-ven izrazila je podršku paradi na Fejsbuku, navodeći da u okviru tajvanske demokratije i slobode, svi treba da se nauče poštovanju različitosti.
Nijedan od ostala tri predsednička kandidata nije učestvovao na današnjoj 21. Paradi ponosa.
Izvor: Tanjug

Tajvan: Na Paradi ponosa učestvovalo oko 150.000 ljudi

Emil Čang, zvaničnik Ministarstva za ekonomska pitanja zadužen za reviziju investicija, rekao je za CNN u petak da je ove nedelje pokrenuta „administrativna istraga“ u vezi sa četiri tajvanske kompanije navedene u medijskom izveštaju.
Istraga će se fokusirati na to da li su njihove poslovne aktivnosti u Kini bile u skladu sa odobrenjima koje je dalo ministarstvo, rekao je on.
Ako se utvrdi da je neko od njih prekršio pravila, svaka kompanija podleže maksimalnoj kazni od 25 miliona novih tajvanskih dolara (777.000 dolara).
Ministarstvo će takođe ispitati da li su kompanije — Topco Scientific, United Integrated Services, L&amp;K Engineering Co i Cica-Huntek Chemical Technologi — prekršile bilo koje američke sankcije, dodao je Čang.
Sve četiri kompanije negiraju bilo kakvu umešanost. U odvojenim izjavama, saopštile su da su bile uključene samo u upravljanje otpadnim vodama, uređenje enterijera ili građevinske radove koje je odobrio Tajvan, i da nisu obezbedile poluprovodničke materijale ili opremu.
Poslednjih godina <a href="https://insajder.net/prenosimo/huavei-koristio-najnapredniji-cip-u-proizvodnji-najnovijeg-modela-telefona">Huavej je postao simbol tehnološkog rivalstva između Sjedinjenih Država i Kine</a>. Vašington i njegovi saveznici u Evropi i Aziji pokušali su da obuzdaju njegov pristup naprednim čipovima i tehnologiji za proizvodnju čipova zbog straha da telekomunikaciona kompanija špijunira za kinesku vladu.
Huavej je negirao optužbe, a kompanija nije odgovorila na zahtev CNN za komentar.
[related-content]
<a href="https://insajder.net/prenosimo/huavej-ispada-iz-5g-mreze-u-nemackoj">Nekada drugi najveći proizvođač pametnih telefona na svetu</a> pokušava da se vrati na tržište nakon što je pogođen američkim izvoznim ograničenjima, koja su prvi put uvedena 2019. godine.
Mnoge tajvanske kompanije, uključujući i giganta u proizvodnji čipova Fokconn, dobavljača kompanija TSMC i Apple, posluju u Kini i blisko su integrisane u njene lance snabdevanja. Međutim, ostrvska vlada pomno prati šta njene kompanije rade i ne dozvoljava da se tamo proizvodi njena najnaprednija tehnologija.
U sredu je na adresu &nbsp;tajvanskog ministra za ekonomska pitanja Vang Mei-hua stiglo pitanje iz parlamenta o izveštaju Blumberga da su četiri kompanije, navodno, pružale usluge i pomogle Huaveju da izgradi infrastrukturu za mrežu fabrika za proizvodnju čipova u Kini.
Izvor: <a href="https://edition.cnn.com/2023/10/06/tech/taiwan-china-us-huawei-sanctions-hnk-intl/index.html">CNN</a>