“Dakle, u njemu je jasno iskomunicirano da podrška za prvo dete iznosi 500.000 dinara, &nbsp;za drugo dete 600.000 dinara, da postoji značajno uvećanje za podršku porodicama koje očekuju treće i četvrto dete. &nbsp;Tako da, ja bih rekla da je u tom smislu on vrlo jasan i precizan i da komunicira . Ono što je najvažnije &nbsp;je da su usvojene izmene zakona i da sve one porodice, odnosno sve žene koji su se porodile od 1. januara ove godine pa nadalje će moći da računaju na ovu, da kažem, jednu veliku podršku države”, kaže Macura.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLjqssWwR928&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje da li spot Ministarstva na adekvatan način predstavlja finansijsku podršku u smislu da se novac predstavlja kao ključan faktor za roditelje kada se opredeljuju da li će da imaju decu ili ne, Macura isitče da je to važan, ali ne i jedini faktor za proširenje porodice.&nbsp;
“Sad, nesporno je da je ovakva pomoć roditeljima od velikog značaja, &nbsp;međutim, mislite li da je adekvatan način na koji se ovde predstavlja ta finansijska podrška. Ne možemo da se lažemo, a da ne kažemo da jesu finansije jedan od ključnih faktora kada je u pitanju planiranje porodice i to igra posebno značajnu ulogu kada je u pitanju planiranje porodice koja očekuje svoje prvo dete. U tom smislu, dakle, finansijska podrška svakako nije zanemarljiv faktor, &nbsp;ali postaje zanemarljiviji faktor kada se porodice odlučuju na proširenje”.
Macura dodaje i da se mora raditi na drugim problemima zajedno sa svim ministarstvima i nevladinim sektorom poput nejednake raspodele poslova ili diskriminacije žena na tržištu rada.&nbsp;
“Najčešće su to razlozi koji se odnose na to na koji način će da usklade svoje poslovne i privatne obaveze &nbsp;i posebno je tu udar na žene koje veoma često trpe različite vidove diskriminacije, &nbsp;od svojih poslodavaca ili kolega na poslu samo zbog činjenice da imaju malu decu, i da je najveći deo i teret obaveze u stvari na njihovim plećima”, kaže Macura.&nbsp;
Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena ocenjuje i da država na tome radi paralelno.&nbsp;
“To se de facto i dešava, nego sada je prosto u fokusu ova izmena zakona koja je izazvala veliku pažnju javnosti. Dakle, kada nekoj porodici na početku njihovog zajedničkog života, kada se ona širi, kada dobija prvo dete date pola miliona dinara, to je prosto vest. &nbsp;I okupirala je medije i to je sasvim okej da sada svi misle da se samo bavimo tim segmentom brige o porodici”, zaključuje Macura.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Macura: Spot Ministarstva za brigu o porodici i demografiju informativan; potreban rad i na drugim merama pronatalitetne politike (VIDEO)

Macura je rekla da je takvo ponašanje neprihvatljivo, da je neophodno stati na put svakom vidu digitalnog nasilja i istakla značaj dosadašnjeg rada novinarke Kurira Jelene Spasić u oblasti zdravstva, saopšteno je iz njenog kabineta.
Tatjana Macura je posebno istakla da je ta novinarka bila "izvanredna saveznica" na putu do uspostavljanja protokola o postupanju sa školskom decom obolelom od dijabetesa.
Prema rečima ministarke, fitnes treneri, međutim, iako ne poseduju bilo kakve medicinske kvalifikacije, na društvenim mrežama predstavljaju se kao „Dijabetes revolucija” i neposredno daju savete onima koji imaju problem sa dijabetesom, unižavajući struku i višegodišnje znanje i iskustvo lekara specijalista.
Ministarka je apelovala na roditelje dece obolele od dijabetesa da se drže proverenih metoda lečenja i da decu ne izlažu opasnosti.
Izvor: FoNet

Prenosimo

Macura osudila napad na novinarku Jelenu Spasić

Kako je navela, deo sistema centralne klime u Narodnom frontu, koji se pokvario, nije lako zamenljiv i potrebno je malo više vremena da se taj problem reši, istakavši da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar preduzeo sve mere kako bi se predupredio ovaj problem u budućnost.
"Ovo je situacija na koju niko nije računao, ne radi se o neodgovornosti. Da li možete da zamislite bilo koga da se ponaša tako neodgovorno i neempatično. Radi se na tome da se taj deo popravi, koliko sam informisana do sutra posle podne taj problem će biti rešen. Ovo niko nije učinio namerno", izjavila je ministarka.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Macura: Centralna klima u Narodnom frontu prošla kontrolu, pokvario se deo sistema

O ovom problemu za Marker razgovor govori Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena u Vladi Srbije.
„Talas nasilja itekako je izražen. Mi smo vrlo svesni, ja pogotovo, s obzirom da se bavim neposredno tom temom dugi niz godina. Ono što mogu da primetim, da se o nasilju mnogo više govori i da to u stvari otvara jedan dobar prostor za razvijanje dijaloga, da se nasilje suzbije“, kaže sagovornica Insajdera.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DvmZeOIp6re0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njenim rečima, brojevi femicida o kojima se najčešće govori u javnosti, deluju zastrašujući i jesu zastrašujući.&nbsp;
„Ne samo zbog toga koji je to broj, da je jedna žena u pitanju koja je smrtno stradala od posledica porodičnog ili bilo kog drugog nasilja. To je previše. Ali je dobro da se otvara dijalog na tu temu u smislu da možemo da vidimo na koji način institucije sistema treba da reaguju i zašto mislimo da možda institucije sistema nisu reagovale onda kada je to bilo neophodno“, navodi Macura. &nbsp;
Sagovornica Insajdera ukazuje, da statistika kada su u pitanju žene koje su na taj način izgubile život u porodičnom ili bilo kog drugom nasilju, je nažalost poražavajuća statistika.&nbsp;
„Iz te statistike se saznaje da samo tri odsto žena koje su ubijene u partnerskom nasilju ili u drugoj vrsti nasilja koje postoje na relaciji muškarac i žena, je prijavilo nasilje“, navodi ministarka.&nbsp;
Macura ne sumnja da postoji nepoverenje u institucije.&nbsp;
„Uvek volim da kažem, s obzirom da sam imala dobru konekciju sa institucijama sistema, ranije kada sam ovom se temom bavila, da su u pitanju pojedinci i da ti pojedinci veoma često i lako pronalaze put u medijskim naslovima. Naravno, zato što su takvi naslovi sami po sebi senzacija i onda se stiče utisak da kompletne institucije sistema ne rade dobro svoj posao, što naravno nije istina. U institucijama sistema itekako postoje ozbiljni pojedinci, ljudi koji vrlo odgovorno prilaze ovim temama i koji u velikom broju slučajeva, mnogo većim nego što javnost zapravo misli da se dešava, štite žrtve porodičnog nasilja“ navodi Macura.&nbsp;
Resorna ministarka ukazuje, u vreme kada je radila sa pojedinim žrtvama, bila je &nbsp;vrlo svesna pozitivnih ishoda kada je u pitanju intervencija, ne samo kada je u pitanju Ministarstva unutrašnjih poslova, nego kada su u pitanju i druge institucije sistema.
„Postavlja se kao problem, onda kada pojedinci u tom sistemu ne reaguju onako kako treba. To se dešava najčešće u onim sredinama gde se možda žrtva, nasilnik i one koji iz institucije sistema treba da reaguje neposredno poznaju, kakva god bila njihova relacija. U malim sredinama to nekad mogu da budu i neposredno poznanstva, rođačke veze ili šta god. Tada se žrtva ne doživljava na dovoljno ozbiljan način pa se to njeno iskustvo umanjuje ili zanemaruje i ignoriše“, navodi Macura.&nbsp;
&nbsp;Dešava se da nadležni ulaze u one uloge koje im po pravilu ne pripadaju, a to je, prema njenim rečima, pokušaji da pomire žrtvu i nasilnika na način, na koji možda u tom trenutku ostavljaju utisak da će žrtva biti bezbedna.
„ Ako se na pravi način ne radi sa nasilnikom i ne radi sa žrtvom na njenom osnaživanju, nisam sigurna da su to pozitivni ishodi. I zato je jako važno da u ovom trenutku podstičemo žrtve da prijavljuju nasilje, da bi institucije sistema mogle da reaguju. A ukoliko se dođe do toga, do takve situacije u kojima pojedinci i sistema ne reaguju kako treba, takođe podstičem da prijavite te pojedinci, jer će onda sistem i da odreaguje, da ih kazni adekvatno. Mora da odgovara za to što neko nije radio svoj posao, da odgovara ako je zataškavao ili ako nije reagovao na nasilje“, navodi Macura.&nbsp;
Sagovornica Insajdera smatra da postoji potreba za novim kaznenim odredbama, jer se žene ubijaju i one zaista jesu žrtve nasilja.&nbsp;
Jedna vrste nasilja nad ženama se dešava na društvenim mrežama, što se naziva osvetničkom pornografijom.
„Ja sam na svoju dužnost stupila pre sedam dana, uspela sam da se sastanem do sada sa jednom nevladinom organizacijom i sa nekim pojedincima koji o ovoj temi znaju mnogo. Tako da je moj sledeći korak naravno da se organizuju sastanci sa ministrom policije ili sa članovima njegovog kabineta koji se neposredno bave visokotehnološkim kriminalom, da vidimo gde je zapelo“, kaže Macura.&nbsp;
Macura dodaje da je imala sastanak &nbsp;sa devojkama koje vode grupu „OsnaŽene“, koje su se vrlo hrabro se infiltrirale u Telegram grupe, izložile i sebe neposredno nasilju i pretnjama od strane onih, koji su delili eksplicitan sadržaj bez volje i bez znanja žena.&nbsp;
Na pitanje Insajdera, koje mehanizme zaštite i prevencije treba dodatno uvesti, Macura naglašava da u nasilju mora otvoreno da se govori.&nbsp;
„I ja sam žrtva digitalnog nasilja, ali ne želim da ulazim u ulogu žrtve i da se na taj način predstavim javnosti. Zbog recimo jednog nesporazuma koji se dogodio sa saopštenjem, &nbsp;meni je inboks pun. Radi se o jednoj neistini koja je plasirana u javnosti. I ta neistina je našla svoj prostor pod suncem. I sama trpim digitalno nasilje“, navodi Macura.&nbsp;
Ministarka dodaje da svaka žrtva koja trpi nasilje, mora da zna da postoji otvoren prostor da se to nasilje prijavi.&nbsp;
Ona se osvrnula na jedno istraživanje iz 2021. godine, koje je nazvano „Prepoznaj nasilje, reci ne“, u kojem je učestvovalo hiljadu devojčica uzrasta između 13 i 19 godina.&nbsp;
„Svaka peta devojčica je u tom istraživanju rekla da je doživela neki oblik nasilja. A od njih čak 74 odsto nikada nikome o tom iskustvu nisu govorili“, navodi Macura i dodaje nakon što se desila tragedija u Ribnikaru, „Mame su zakon“ su sprovele jedno drugo istraživanje koje se nadovezuje delom na ovo istraživanje koje je rađeno 2021. godine.&nbsp;
Macura dodaje da će razgovarati i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve o tome, kako i u kojim drugim domenima može da se omoguće veća prava ženama.&nbsp;
Izvor: Insajder

Tatjana Macura: O nasilju mora otvoreno da se govori, žrtve moraju da prijave nasilnike (VIDEO)