Nije precizirao kada je sastanak održan, ali je naveo da je to njihov poslednji susret pre nego što Berns napusti funkciju.
"Bil Berns je poslednji put posetio Ukrajinu kao direktor CIA", naveo je Zelenski u postu na Telegramu.&nbsp;
&nbsp;"Obično se takvi sastanci ne objavljuju javno, a svi naši sastanci – u Ukrajini, u drugim evropskim zemljama, u Americi i drugim delovima svijeta – održani su bez zvaničnih informacija", rekao je Zelenski. &nbsp;
Poslednji potvrđeni sastanak Zelenskog i Bernsa bio je sredinom 2023. godine, prema američkim zvaničnicima koji su u julu te godine objavili da je Berns tajno putovao u Ukrajinu.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zelenski zahvalan direktoru CIA

"Postepeno se dogovaramo o novim imenovanjima ambasadora Ukrajine i smenama u diplomatskom koru. Spremamo se da pojačamo naš tim. Spoljnopolitički rad sledeće godine biće još intenzivniji nego ove godine. Sledeća godina treba da bude vreme pouzdanog mira", poručio je Zelenski u sinoćnom video-obraćanju, prenosi Ukrinform.&nbsp;
Zelenski je, pozivajući se na izveštaj glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Aleksandra Sirskog o učešču severnokorejskih vojnika na strani ruske vojske, istakao da Rusija "pokušava da sakrije stvarne gubitke Severnokorejaca".
"Odbrambene snage Ukrajine i naši obaveštajci imaju pune informacije o stvarnim gubicima ruskih jedinica, u koje su umešani i Korejci, iako nema razloga da i oni ginu u ovom ratu. Jedini razlog je ludilo (ruskog predsednika Vladimira) Putina koje je zahvatilo Rusiju i raspiruje ovaj rat", istakao je ukrajinski lider.&nbsp;
On je zahvalio međunarodnim partnerima na 15. paketu sankcija EU protiv Rusije, posebno, kako je naveo, za sankcije protiv tankerske flote u senci koju Rusija koristi za finansiranje agresije na Ukrajinu.
"I ovo je sada važan korak... Svi ruski tankeri, sve kompanije i pojedinci koji pomažu Rusiji da finansira rat - svi oni će na kraju biti sankcionisani. Moramo da nastavimo sa ovim pritiskom na Rusiju i sprečimo je da se prilagodi sankcijama", rekao je Zelenski.
On je naglasio da će Odbrambene snage nastaviti da brane ukrajinske pozicije.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Sledeća godina bi trebalo da bude vreme za uspostavljanje pouzdanog mira

To je ishod nedavnog susreta trojke u Parizu, što je potom potvrđeno novim razgovorima u Varšavi Makrona i Donalda Tuska, predsednika Poljske, koja od 1. januara preuzima predsedništvo Evropske unije.
Visoki američki, francuski i poljski zvaničnici preneli su to varšavskom dnevniku "Žečpospolita" i njujorškom "Volstrit džornalu", koji navodi da "Tramp, koji namerava da smanji upletenost SAD u ukrajinski sukob, a o tome sa svojim saradnicima sprema predloge koje će konačno uobličiti predsednikov tim nacionalne bezbednosti".
Budući šef Bele kuće je, dodaje "Volstrit džornal", stavio do znanja da je protiv ulaska Ukrajine u NATO, što očigledno takođe ima za cilj da za mirovni plan privuče ključnu rusku stranu, imajući u vidu da je strateški cilj Moskve vojno neutralna Ukrajina.
Tramp je ujedno naglasio da želi da Ukrajina bude osnažena i dobro naoružana posle rata, ali da se za to, baš kao i za vojnike u mogućoj demilitarizovanoj zoni, prevashodno pobrinu i preuzmu troškove evropske članice NATO.
Novoizabrani američki predsednik je od Makrona i evropskih vođa takođe zatražio da izvrše pritisak na Kinu da utiče na Rusiju da prekine rat, a ukazao je i na to da bi moguće nove carine na kinesku robu tu mogle imati učinak.
Pariz i London su izgleda već razgovarali o zamislima da se obustavi ukrajinski rat i na potezu od preko hiljadu kilometara duž fronta uspostavi demilitarizovana zona koju bi nadzirale desetine hiljada zapadnoevropskih vojnika.
U raspravama vojnih stručnjaka i aktivnih generala u evropskim prestonicama je ocenjeno da bi za tako dugu demilitarizovanu zonu, nužno širine najmanje sto kilometara, bilo potrebno i do sto hiljada vojnika, a potegnuto je pitanje šta bi za Moskvu bilo prihvatljivo i čiji vojnici bi bili jemstvo da se ta linija razdvajanja bezbedno nadzire.
Poljski predsednik Tusk i njegov ministar odbrane su, prema listu "Žečpospolita", stavili do znanja da ne dolazi u obzir da poljski vojnici budu razmešteni u zamišljenoj demilitarizovanoj zoni.
Varšavski dnevnik ističe da je francuski premijer Makron predočio Trampu da Evropa ima sopstvene bezbednosne interese i svakako će morati da podnese ogromne troškove pomoći Ukrajini, tako da ne sme biti zaobiđena u pregovorima o obustavi rata u Ukrajini u kojima će veliku ulogu nužno imati Vašington i Moskva.
Izvor: Beta

Tramp, Makron i Zelenski za primirje u Ukrajini i evropske trupe u 1.000 km demilitarizovane zone

"Najpre moramo da imamo u vidu jedan istorijski faktor. Rusija, odnosno Sovjetski Savez, za vreme Hladnog rata je bila jedan ključni akter u sigurnosnoj arhitekturi Evrope, zajedno sa Amerikom. Sada vidimo Rusiju, odnosno posle Hladnog rata, na periferiji te strukture i otuda taj stalni protest Moskve o proširenju NATO-a. Ono što je Rusija tražila u pismu u decembru 2021, zvaničnom pismu koje je poslala Briselu, koje je poslala Vašingtonu jeste povlačenje svih NATO trupa koje su od 1997. postavljene u Evropi i vraćanje na sigurnosne granice za Rusiju pre 1997. To je, mislim, Rusija znala da nije moguće ali je to ono što je tražila. Rusija je jedna revizionistička sila koja možda ne želi da ponovo osvoji teritorije cele Evrope, ali svakako jednu veću kontrolu i očigledno politički uticaj u evropskim zemljama - i pre svega na Balkanu i u Istočnoj Evropi", rekla je Milošević.
U ratu u Ukrajini nema jasnog pobednika. Deluje da ni Rusija i Ukrajina nemaju dovoljno snage za preokret. Imajući u to u vidu, možemo li da pretpostavimo koje bi uslove za pregovaračkim stolom mogle da vide kao najvažnije. Kako bi izgledali pregovori?
"Znamo šta Rusija želi. Želi da Ukrajina ne postane član Evropske unije i posebno ne želi da Ukrajina postane član NATO-a. Rusija takođe želi da zadrži sve teritorije koje je osvojila. Govorimo o četiri oblasti u jugoistočnoj Ukrajini. S druge strane, posle pobede Donalda Trumpa na izborima u Americi, Rusija je krenula da ubrzava osvajanje Ukrajine i pokušava da osvoji što više teritorije jer je buduća američka administracija, razne ličnosti iz te administracije kažu da će zamrznuti tu liniju konflikta, liniju rata. Ono što Ukrajina, kao glavni cilj jeste članstvo u NATO paktu, naravno što pre. Međutim, ne želi da se ništa ne pregovara bez nje, i to ćemo videti na kraju šta će biti od tog zahteva. Drugi veliki zahtev je članstvo u NATO-u i u Evropskoj uniji a ono o čemu Ukrajinci govore je da oni žele i sigurnosne garancije. To, u stvari, ne znamo šta je. Šta su sigurnosne garancije? Sigurnosne garancije su ono da im neko garantuje da Rusija neće iskoristiti vreme zamrznutog konflikta, kao što smo videli u prethodnim dogovorima kao što su Minsk-1 i Minsk-2, koji su u stvari poslužili Rusiji da se pripremi za rat, takođe i Ukrajini, da budemo pošteni. Niko taj dogovor nije shvatao ozbiljno, nijedna strana nije ozbiljno shvatila Minsk-2 i obe su iskoristile vreme da se pripreme za budući rat. Tako da je veliko pitanje da li bi sada prekid vatre prosto poslužio za vreme za pripremanje za jedan novi rat. Zbog toga, mislim Ukrajina traži sigurnosne garancije", navela je Milošević.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DUYsWGl4kB2M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Rekli ste da je predsedniku Zelenskom članstvo u NATO-u još jedan od prioriteta. Imajući u vidu da Ukrajina ne kontroliše u potpunosti svoju teritoriju, koliko je realno članstvo Ukrajine u Alijansi?
"Mislim da Ukrajina neće brzo postati članica NATO-a. Najpre zato što ne kontroliše svoje granice, i naročito zbog toga što ne postoji konsenzus između zemalja članica. Ono što se u ovom trenutku govori, ako bi došlo do prekida vatre, koji bi taj bio model garancija sigurnosti za Ukrajinu? I tu imamo tri modela o kojima se najviše govori. Jedan je da se Ukrajina naoruža dovoljno da bude sposobna da brani sama sebe. To je lepa ideja, međutim, u ovom trenutku evropska vojna industrija nije dovoljno razvijena i takođe, mnogo oružja je potrošeno već u ratu. Druga opcija je podela Ukrajine, ta linija prekida vatre bi bila u stilu Južne i Severne Koreje. U tom smislu, ono što bi bila Južna Koreja, bile bi potrebne trupe koje ne bi bile iz snage NATO-a, niti bi bile američke, jer Donald Tramp to ne želi. Velika Britanija i Francuska su ponudile trupe za to, ali u ovom trenutku predsednik Francuske Makron je u jednoj vrlo delikatnoj situaciji. Ja ne vidim kako bi to Francuska uspela to da uradi. Međutim, da - postoji ta ideja da dođu evropske trupe i da budu ono što su američke trupe u Južnoj Koreji. Treći model je Istočna i Zapadna Nemačka za vreme Hladnog rata. Nemačka je bila podeljena i zapadni deo Nemačke je ušao u Evropsku uniju i u NATO, dok je istočni deo bio član Varšavskog pakta. Taj deo takođe vidim kao jako komplikovan jer Rusija u stvari neće prihvatiti ni na jedan način da bilo koji deo Ukrajine bude deo NATO-a. U tom smislu, mislim da mi svi govorimo o prestanku rata u Ukrajini, zato što je Trump došao, biće predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ali u ovom trenutku, mislim da Rusi uopšte nemaju interes za prekid vatre - jer im rat dosta dobro ide i oni u ekonomskom smislu mogu da izdrže 2025. i 2026. od rezervi koje imaju, pošto sankcije koje su im uvedene funkcionišu, ali nisu ispunile želje i očekivanja - &nbsp;očekivanja da će kolabirati, na primer, ekonomija Rusije", kazala je Milošević.
Kada - i ako dođe do pregovora - po svemu sudeći, Rusija neće odustati od teritorija koje je okupirala posle 2022. kao ni od Krima. Često iz Moskve čujemo tu paralelu sa Kosovom. U slučaju Rusije i Ukrajine, to bi bilo prekrajanje međunarodno priznatih granica, međunarodno priznate države - na silu. Koliki bi - i da li bi bio presedan ako Rusiji dozvoli da prisvoji teritoriju Ukrajine?
"Mislim da to neće biti dozvoljeno Rusiji. Postoji predlog da prekid vatre uključi organizaciju referenduma na svim osvojenim teritorijama i da se ljudi izjasne s kim žele da žive, s Rusijom ili Ukrajinom. To je jedan predlog za koji ja mislim isto tako da Rusija neće prihvatiti. Ja se sećam devedesetih kada su bili ratovi u našoj zemlji, u Jugoslaviji, svi su govorili: ’Eto, Sovjetski Savez se raspao tako mirovnim putem, nuklearna sila i kako su oni to mogli relativno mirnim putem da urade. Eto, Jugoslavija, koja je bila fantastična zemlja, ušla je u toliko ratova’. Sada vidimo u stvari da to se nije desilo devedesetih, ali ratovi koji su se desili u postsovjetskom prostoru su u stvari taj jedan nastavak komunističkih aspiracija ili carističkih aspiracija Rusije. Po mom mišljenju to je bilo za očekivanje - Rusija u jednom trenutku bila slaba, ali istorija Rusije pokazuje da uvek kada se, čim se malo oporavi, odmah želi da dominira svojim susedima. Tako da smo to mogli da vidimo. U tom smislu, može to da bude jedan dogovor eventualno preko referenduma, ali ja mislim da međunarodna zajednica prosto neće to priznati, kao što, na primer, nije priznala za vreme Hladnog rata baltičke zemlje kao deo Sovjetskog Saveza. To je neka formula koja stoji, ali u svakom slučaju, iako se to ne kaže javno, mislim da su i političari i civilno društvo vrlo svesni da Rusija nikad neće ostaviti Krim. Zbog geopolitičkih razloga, zbog nacionalnog interesa i u tom smislu, i ako se govori u javnom mnjenju, govori da se to nikada neće priznati, mislim da su mnogi već prihvatili ideju da Rusija nikad neće napustiti Krim. Tako da ćemo biti u jednom limbu", izjavila je "Svet i mi" Mira Milošević, istraživačica sa madridskog Real instituta Elkano.
Novinar Žikica Stevanović

Teme

Milošević: Rusija osim teritorije Ukrajine, očekuje i promenu bezbednosnog sistema Evrope (VIDEO)

&nbsp;"Uveren sam da možemo da razvijemo zajedničku strategiju za Ukrajinu. Moj osnovni princip ostaje da ništa ne može da bude odlučeno a da ukrajinski narod ne bude uključen u to", rekao je Šolc u intervjuu za medijsku grupu Funke, prenosi Rojters. 	
On je dodao da je sa Trampom imao "iscrpne" razgovore i da je njegov tim u direktnoj komunikaciji sa Trampovim savetnicima za bezbednost. 	
Ukrajina će biti ključna tema u kampanji za vanredne izbore u Nemačkoj, koji će se održati u februaru, ističe agencija. 	Lider konzervativne opozicije, Fridrih Merc, za kojeg se očekuje da će pokušati da smeni Šolca, izjavio je da bi Nemačka trebalo da pošalje krstareće rakete "taurus" Ukrajini, što je Šolc odbio, navodeći da bi to moglo da doprinese eskalaciji rata. 	
Šolc je u ponedeljak, tokom posete Kijevu, najavio novu vojnu pomoć Ukrajini i poručio da Berlin ostaje uz Kijev dokle god to bude potrebno.
Izvor: Tanjug

Šolc: Spreman sam da sa Trampom razvijem zajedničku strategiju za Ukrajinu

Šef ruske diplomatije optužio je danas Zapad da je orkestrirao "novi hladni rat" koji, kako je ocenio, preti da pređe u "toplu fazu", prenela je državna agencija Ria Novosti.
"Da bismo vratili NATO na političku scenu, nakon avganistanskog debakla, bio je potreban neprijatelj ujedinitelj. Rešenje je bilo oživljavanje hladnog rata, samo što sada postoji veći rizik da će on preći u toplu fazu", rekao je Lavrov pred učesnicima sastanka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Malti.
Šef ukrajinske diplomatije Andrij Sibiga nazvao je ranije danas Lavrova ratnim zločincem.
Sergej Lavrov je danas doputovao na Maltu, u prvu posetu nekoj zemlji Evropske unije (EU) od početka rata u Ukrajini 2022. godine. 
 
Šef ruske diplomatije, koji je pod sankcijama EU, nije posetio Uniju od putovanja u Stokholm u decembru 2021, takođe na sastanak OEBS, prenose ruski mediji.
<h2>Blinken: Cunami dezinformacija</h2>
Američki državni sekretar Entoni Blinken kritikovao je danas ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, optužujući ga za "cunami dezinformacija", a Moskvu za eskalaciju u Ukrajini.
Na sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Blinken je rekao da mu žao i što je Lavrov napustio salu nakon svog obraćanja.
"Žao mi je što je naš kolega, gospodin Lavrov, napustio prostoriju, ne pokazujući ljubaznost da nas sasluša kao što smo mi njega slušali", rekao je Blinken na sastanku na Malti.
Izvor: Beta&nbsp;

Lavrov: "Zapad orkestrirao novi hladni rat"; Blinken: "Lavrov izneo cunami dezinformacija"

Blinken je u saopštenju u ponedeljak uveče naveo da će paket pomoći Ukrajini, između ostalog, uključivati rakete Stinger, municiju za Artiljerijski raketni sistem visoke pokretljivosti (HIMARS), dronove i nagazne mine, preneo je Rojters.
"Sjedinjene Države i više od 50 nacija su ujedinjeni u nameri da osiguraju da Ukrajina ima kapacitete koji su joj potrebni da se odbrani protiv ruske agresije", kazao je Blinken.
Ova najava označava nagli porast u odnosu na nedavnu upotrebu, predsednika SAD Džozefa Bajdena, takozvanog Predsedničkog ovlašćenja za povlačenje (PDA), što omogućava SAD da se iz trenutnih zaliha oružja obezbedi pomoć saveznicima u hitnim slučajevima, navodi Rojters.&nbsp;
Nedavna korišćenja iz PDA su se obično kretala od 125 do 250 miliona dolara.&nbsp;
Procenjuje se da Bajden ima na raspolaganju četiri do pet milijardi dolara u PDA, za čije korišćenje već ima ovlašćenje Kongresa, za koje se očekuje da će ih koristiti za pomoć Ukrajini pre stupanja na dužnost novoizabranog republikanskog predsednika Donalda Trampa, 20. januara.&nbsp;
U poslednjoj tranši isporuke oružja Ukrajini, SAD po prvi put posle decenija izvoze nagazne mine, čija je upotreba kontroverzna zbog potencijalne štete za civile.
Iako je više od 160 zemalja potpisalo sporazum koji zabranjuje njihovu upotrebu, Kijev ih je tražio još od početka ruske invazije 2022. godine, a ruske snage su ih koristile na frontu, navodi Rojters.
Izvor: Tanjug

Blinken: SAD će Ukrajini obezbediti paket oružja od 725 miliona dolara

"Potrebna nam je linija prekida vatre i, naravno, idealno bi trebalo da pokrije sve teritorije koje Rusija trenutno kontroliše, ali vidimo da to nije baš realno u bliskoj budućnosti. Ukrajina bi mogla privremeno da se odrekne dela svojih teritorija u tu svrhu", rekao je on, prenosi Tagesšau.
Stoltenberg je rekao i da je važno da vlada u Kijevu dobije bezbednosne garancije u zamenu za privremene ustupke teritorije.
Po njegovom mišljenju, to bi moglo da bude članstvo u Alijansi, ali postoje i drugi načini da se Ukrajinci naoružaju i podrže.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg: Ukrajina da pristane na privremene ustupke teritorija

Desetine hiljada ukrajinskih vojnika zbog umora i oskudice napušta borbene položaje na prvoj liniji fronta, tvrde vojnici, advokati i ukrajinski zvaničnici. Čitave jedinice su napustile položaje, što slabi odbrambene linije i ubrzava teritorijalne gubitke, prema vojnim komandantima i vojnicima, objavio je Asošiejted pres, prenosi Glas Amerike.
Neki uzimaju bolovanje i nikada se ne vrate, zbog ratnih trauma i demoralisani zbog slabih izgleda za pobedu, a drugi se suprotstavljaju komandantima i odbijaju da izvrše naređenja, ponekad usred bitke.
"To je ključni problem. Ovo je treća godina rata i ovaj problem će samo rasti“, rekao je vojni analitičar iz Kijeva Oleksandar Kovalenko.
Ovo se događa u momentu kada SAD pozivaju Ukrajinu da regrutuje više vojnika i da dozvoli regrutaciju i onih koji imaju 18 godina.
Asošiejted pres je razgovarao sa dvojicom dezertera, trojicom advokata i desetak ukrajinskih zvaničnika i vojnih komandanata. Zvaničnici i komandanti su govorili pod uslovom anonimnosti da bi otkrili poverljive informacije, dok je jedan dezerter to učinio jer se plašio krivičnog gonjenja.
"Jasno je da smo, iskreno govoreći, već izvukli maksimum iz našeg naroda“, rekao je oficir 72. brigade, koji je naveo da je dezerterstvo jedan od glavnih razloga zašto je Ukrajina izgubila grad Vuhledar u oktobru.
Više od 100.000 vojnika optuženo je po ukrajinskim zakonima o dezerterstvu od invazije Rusije u februaru 2022. godine, saopštilo je glavno tužilaštvo zemlje.
Skoro polovina je dezertirala u poslednjih godinu dana, nakon što je Kijev pokrenuo agresivnu i kontroverznu akciju mobilizacije, za koju vladini zvaničnici i vojni komandanti priznaju da je propala. To je zapanjujuće visok broj, jer se procenjuje da je oko 300.000 ukrajinskih vojnika učestvovalo u borbama pre nego što je mobilizacija počela, a stvarni broj dezertera može biti mnogo veći.
Jedan poslanik koji poznaje vojna pitanja procenio je da bi moglo biti i do 200.000.
"Ćutanje o velikom problemu samo šteti našoj zemlji“, rekao je Serhij Hnezdilov, jedan od retkih vojnika koji je javno govorio o svom izboru da dezertira. On je optužen ubrzo nakon što ga je AP intervjuisao u septembru.
Drugi dezerter je rekao da je prvo napustio svoju pešadijsku jedinicu uz dozvolu, jer mu je bila potrebna operacija. Kad mu je bolovanje isteklo, nije mogao da se vrati, jer još ima noćne more zbog drugova čiju smrt je video.
"Najbolji način da se to objasni je da zamislite da sedite pod naletom vatre, i sa njihove strane 50 granata ide prema vama, dok sa naše strane samo jedna. Onda vidite kako se vaši prijatelji pretvaraju u komade mesa i shvatite da se to svakog trenutka može dogoditi i vama“, rekao je on.
Dezertiranje je pretvorilo borbene planove u prah. AP je čuo za slučajeve u kojima su odbrambene linije bile ozbiljno kompromitovane jer su se čitave jedinice suprotstavljale naređenjima i napuštale položaje.
"Zbog nedostatka političke volje i lošeg upravljanja trupama, posebno u pešadiji, sigurno se ne krećemo u pravcu da pravilno branimo teritorije koje sada kontrolišemo“, rekao je Hnezdilov.
Šef pravne službe jedne brigade koji je zadužen za procesuiranje slučajeva dezerterstva i njihovo prosleđivanje policiji rekao je da ih ima mnogo.
"Glavni razlog za napuštanje borbenih položaja je što im drugovi ginu. Imali smo nekoliko situacija kada su bežale male ili velike jedinice. Neprijatelj ih je našao i poubijao im saborce, a oni koji su stajali na položajima nisu znali da u blizini nema nikoga,” rekao je zvaničnik.
Tako je Vuhledar, grad na vrhu brda koji je Ukrajina branila dve godine, izgubljen za nekoliko nedelja u oktobru, rekao je oficir 72. brigade, koji se među poslednjima povukao.
Ta brigada je već bila preopterećena nedeljama pre nego što je pao Vuhledar. Samo jedan linijski bataljon i dva streljačka bataljona čuvali su grad, a vojskovođe su čak počele da izvlače jedinice iz njih da podrže bokove, rekao je oficir. U svakoj od četa bataljona trebalo je da bude po 120 ljudi, ali neke čete su spale na samo 10, zbog pogibija, ranjavanja i bežanja, rekao je on.
Pojačanja su poslata kada je Rusija shvatila oslabljenu poziciju Ukrajine i napala. Ali onda je i pojačanje otišlo, rekao je oficir. Zbog toga, kada se jedan od bataljona 72. brigade povukao, njegovi pripadnici su streljani, jer nisu znali da ih niko ne pokriva, rekao je on.
Ipak, ovaj oficir nema loš stav o dezerterima.
"U ovoj fazi ne osuđujem nijednog od vojnika iz mog bataljona i drugih zato što su svi zaista umorni“, rekao je on.
Kada vojnici budu optuženi, nezgodno je odbraniti ih, rekla su dva advokata koji se bave tim slučajevima. Oni se fokusiraju na psihičko stanje svojih klijenata.
"Ljudi ne mogu psihički da se izbore sa situacijom u kojoj se nalaze, a ne pruža im se ni psihološka pomoć“, rekla je advokat Tetjana Ivanova.
Vojnici koji budu oslobođeni od dezerterstva iz psiholoških razloga predstavljaju opasan presedan, jer "onda svi mogu da imaju opravdanje da odu, jer zdravih gotovo da i nema“, dodala je.
Izvor: FoNet

Desetine hiljada ukrajinskih vojnika zbog umora i oskudice napušta borbene položaje

Šef jedne od kompanija za snabdevanje strujom, "Jasno“, Sergij Kovalenko, napisao je na Fejsbuku da su "uvedeni prekidi struje širom zemlje zbog neprijateljskog napada“.
Prema njemu, energetska kompanija Ukrenergo predviđa prekide struje do večeras.
Ukrajinske vlasti su rano jutros objavile da je izvršen veliki napad na energetsku infrastrukturu zemlje, zbog čega su morale da uvedu hitne prekide struje.
Guverner oblasti Lavov je nešto pre 10.00 sati po lokalnom vremenu objavio da je 523.000 korisnika bez struje zbog jutrošnjih udara.
Regionalne vlasti Rivine javile su da 280.000 osoba nema vodu.
"Sve odgovarajuće službe rade na otklanjanju posledica napada,“ rekao je guverner Oleksander Koval preko Telegrama.
U susednoj oblasti Volin, 215.000 stanovnika je u mraku, prema rečima guvernera.
Zapadna oblast Ivano-Frankivsk takođe ima prekide struje, kao i oblast Hmelnicki, u centru Ukrajine, ali nisu dali podatke o tome koliko ljudi je pogođeno.
Na jugu zemlje gradonačelnik Mikolajeva, Oleksander Senkjevič, objavio je da trolejbusi i tramvaji ne rade zbog prekida struje, kao i da će škole danas biti zatvorene.
Izvor: Beta/ AFP

Ukrajina