U rezoluciji se ponavljaju zahtevi Generalne skupštine da Rusija odmah "prekine svoju agresiju protiv Ukrajine" i povuče sve svoje trupe, i ponovo se potvrđuje posvećenost tog tela svetske organizacije od 193 člana ukrajinskom "suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu".
Rezolucija je usvojena sa 99 glasova "za" devet "protiv", 60 zemalja je bilo uzdržano a 25 nije glasalo. Srbija je bila među zemljama koje su podržale rezoluciju.
Protiv rezolucije bili su pored Rusije, Belorusija, Kuba, Eritreja, Mali, Nikaragva, Sirija, Burundi i Severna Koreja. Među uzdržanim zemljama bili su Kina, Indija, Južna Afrika i mnoge bliskoistočne zemlje&nbsp;
U rezoluciji se izražava "ozbiljna zabrinutost zbog nesigurne nuklearne bezbednosti i bezbednosne situacije u nuklearnoj elektrani Zaporožje".
Kako se kaže vraćanje Ukrajini punu kontrolu nad centralom će osigurati bezbednost i sigurnost i omogućiti Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) da "sprovodi bezbedne, efikasne i delotvorne bzebednosne mere".
Strahovanje oko nuklearne katastrofe vlada od kada su ruske trupe zauzele tu nuklearnu elektranu ubrzo posle početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.&nbsp;
Zaporožje koje ima šest nuklearnih reaktora nalazi se na teritoriji pod ruskom kontrolom u jugoistočnoj Ukrajini i blizu je liniji fronta i stalno je zahvaćeno u razmeni vatre.&nbsp;
IAEA je više puta izrazila zabrinutost zbog prekida dotoka struje centrali Zaporožje što je presudno za rad postrojenja.
Generalni direktor IAEA rekaoje u Savetu bezbednosti UN 15. aprila da je njegova agencija potvrdila tri napada na Zaporožje od 7. aprila.
Ukrajina i Rusija se uzajamno optužuju za napade nuklearne centrale.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Srbija podržala rezoluciji UN u kojoj se traži od Rusije da povuče vojsku iz ukrajinske nuklearke Zaporožje

Prva zvanična komemoracija u sedištu UN u Njujorku je priređena pošto je Generalna skupština UN-a 23. maja usvojila <a href="https://insajder.net/teme/generalna-skupstina-un-danas-glasa-o-rezoluciji-o-srebrenici">Rezoluciju </a>kojom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sećanja i <a href="https://insajder.net/teme/negiranje-genocida-i-29-godina-posle-srebrenice-video">obeležavanja genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine.</a> 
 
Ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija je na komemoraciji zahvalio svim konsponzorima Rezolucije o genocidu u Srebrenici. 
 
"Ovaj događaj je ujedno i naš poziv liderima da deluju u pravcu postizanja pravde, poverenja i dijaloga, priznavanja i podučavanja istorijskih činjenica, odavanja pošte i sećanja na žrtve, utvrđivanja identiteta onih koji su još nestali i privođenja svih izvršitelja pravdi, suočavajući se s korenima politika koje su dovele do genocida", rekao je Lagumdžija. 
 
Po njegovim rečima, nikada ne bi smelo da se zaboravi da su dešavanja u Srebrenici "jedan od najmračnijih perioda moderne ljudske istorije". 
 
Komemoraciji je prisustvovao i ministar spoljnih poslova BIH Elmedin Konaković. 
 
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da su komemoraciju u UN povodom stradanja Bošnjaka u Srebrenici jednostrano organizovali Lagumdžija i "ovi što sebe smatraju vlasnicima cele BiH". 
 
Dodik je rekao da je "sramno da se u Njujorku obeležava stradanje jednog naroda u proteklom građanskom ratu u BiH, dok se ostale žrtve ne priznaju".
Izvor: Beta

Lagumdžija u sedištu UN-a organizovao komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici, reagovao Dodik

"Analiza video snimaka i procena napravljena na mestu incidenta ukazuje na veliku verovatnoću da je dečja bolnica direktno pogođena, a ne da je pretrpela štetu zbog presretnutog projektila", rekla je Bel, a prenosi Rojters.
Ona je dodala da njen tim, koji je juče posetio lokaciju, nije mogao da donese konačnu odluku, ali da izgleda da je raketu lansirala Rusija.
U jučerašnjim ruskim raketnim napadima na Ukrajinu, ubijena je najmanje 41 osoba, dok je ranjeno 149, saopštile su ukrajinske vlasti, navodeći da je pogođena najveća pedijatrijska ustanova u Ukrajini.
Izvor: Tanjug

Zvaničnica UN: Ukrajinska dečja bolnica verovatno pogođena ruskim projektilom

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je najavio da će Ukrajina zatražiti sednicu SB UN, dodajući da Kijev očekuje konkretne korake zapadnih partnera da ojača svoju protivvazdušnu odbranu i zaštiti energetski sektor tokom samita NATO ove nedelje.
Izvor: Tanjug

Sednica Saveta bezbednosti UN zbog ruskog napada na dečju bolnicu Kijev

''Sanitarni objekti i infrastruktura su ozbiljno ugroženi, prisiljavajući hiljade porodica da se oslanjaju na morsku vodu za pranje, čišćenje, pa čak i piće“, navela je UNRWA na mreži X, pozivajući na prekid vatre.
Izvor: Tanjug

UN: Deca u Gazi skupljaju vodu i hranu osam sati dnevno

Upozorenja o neminovnoj gladi u martu, na severu palestinske teritorije, nisu se ostvarila, ali je u izveštaju koji su podržale UN danas objavljeno da je 495.000 ljudi, oko 22 odsto stanovnika Gaze, i dalje suočeno sa "katastrofalnim nivoom akutne nesigurnosti hrane".
Još 750.000 ljudi je u hitnoj situaciji zbog nesigurnog snabdevanja hranom, navedeno je.
Svetski program hrane UN (WFP) je saopštio da novi izveštaj "oslikava jasnu sliku gladi".
Povećana isporuka hrane na severu Gaze je, pored ostalog, pomogla da se smanje najgori nivoi gladi, ali je situacija i dalje opasna, saopštio je WFP, upozorivši da situacija postaje sve gora na jugu.
Zbog sukoba u gradu Rafi, na krajnjem jugu Pojasa Gaze, u maju se raselilo više od milion ljudi i ozbiljno je ograničen humanitarni pristup.
U međuvremenu je bezbednosni vakuum podstakao bezakonje i nered koji su omeli humanitarne operacije.
"WFP sada strahuje da bi se južna Gaza uskoro mogla suočiti sa katastrofalnim nivoima gladi, koji su pre registrovani u severnim područjima", navedeno je u saopštenju.
Izvor: Beta

UN: Pola miliona ljudi u Gazi i dalje suočeno sa katastrofalnom glađu

On je na platformi Iks (X) posle susreta sa zamenicima premijera Kosova Besnikom Bisljimi i Emilijom Redžepi u Prištini kazao da se razgovaralo o dijalogu između Kosova i Srbije i istakao važnost izgradnje međusobnog poverenja među svim zajednicama i poštovanja ljudskih svih na Kosovu.
"Razgovarali smo o najnovijim dešavanjima u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, koji podržavaju UN. Istakao sam važnost međusobnog poverenja među svim zajednicama i poštovanja ljudskih svih na Kosovu", napisao je Jenča.
Pomoćnik generalnog sekretara je zatim posetio Severnu Mitrovicu nakon čega je napisao da je u tom mestu imao detaljan razgovor sa predstavnicima političkog i civilnog društva iz različitih zajednica.
"Razgovarali smo o aktuelnim izazovima ljudi na severu Kosova i načinima na koji UN može da dalje podrži međuetničku izgradnju poverenja, mira i dijaloga", napisao je Jenča.
Izvor: Beta

Pomoćnik generalnog sekretara UN: Podržavamo dijalog Beograda i Prištine

"Postoje sankcije koje je odobrio Savet bezbednosti prema DNRK", rekao je on novinarima, preneo je Rojters.
Gutereš je istakao da "odnos koji bilo koja zemlja ima sa DNRK, uključujući Rusku Federaciju, mora u potpunosti da poštuje te sankcije".
Predsednik Rusije Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un potpisali su 19. juna u Pjongjangu Sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu dve zemlje, prenela je agencija RIA Novosti.
Putin i Kim su potpisali dokument na kraju razgovora delegacija dve zemlje uz učešće dvojice predsednika.
Ruski lider je ranije pripremljeni dokument nazvao fundamentalnim i napomenuo da će on predstavljati osnovu odnosa između Rusije i Severne Koreje dugi niz godina.
Putin je juče izjavio da Moskva ne isključuje mogućnost snabdevanja oružjem drugih zemalja kao odgovor na isporuke naoružanja Ukrajini.
Putin je na pres konferenciji u Vijetnamu, takođe, rekao da Rusija zadržava pravo da isporučuje oružje Severnoj Koreji.
Izvor: Tanjug

Gutereš: Rusija mora da se pridržava sankcija UN uvedenih Severnoj Koreji

UNRWA upozorava da je situacija u Pojasu Gaze katastrofalna, iako njeni timovi neumorno rade na pružanju pomoći porodicama, prenela je turska televizija TRT.
Agencija ukazuje da Palestinci u Pojasu Gaze gladuju zbog stalnih ograničenja u dostavljanju humanitarne pomoći.
Gotovo 37.300 Palestinaca izgubilo je život u Pojasu Gaze, većinom žena i dece, a gotovo 85.200 je povređeno od oktobra prošle godine, prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi.
Izvor: Tanjug

UN: Za više od 50.000 dece u Gazi potrebno hitno lečenje zbog akutne neuhranjenosti

UN navode da je tokom 2023. godine zabeleženo 1.721 teško kršenje prava 1.526 dece u ratnim sukobima širom sveta.
U godišnjem izveštaju UN o deci u oružanim sukobima, u koji je AP imao uvid u utorak, ističe se da je broj teških prekršaja nad decom mlađom od 18 godina povećan za 21 odsto u Kongu, Burkini Faso, Somaliji i Siriji.
Napad Hamasa na južni Izrael 7. oktobra i izraelska vojna operacija u Pojasu Gaze koja je usledila kao odgovor doveli su do povećanja teških prekršaja nad decom od 155 odsto, posebno zbog upotrebe eksplozivnog oružja u gusto naseljenim područjima u Gazi, navodi se u izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.
Na palestinskim teritorijama prijavljeno je da je oko 19.890 palestinske dece ubijeno ili povređeno i da ti podaci čekaju verifikaciju.
U izveštaju UN prvi put su stavljene izraelske snage na globalnu crnu listu zemalja koje krše prava dece zbog ubijanja i ranjavanja dece i napada na škole i bolnice.&nbsp;
Takođe, u izveštaju su prvi put navedeni militanti Hamasa i palestinskog Islamskog džihada kao odgovorni za ubijanje, ranjavanje i otmicu dece.
UN već drugu godinu stavljaju ruske oružane snage i povezane oružane grupe na svoju crnu listu zbog ubijanja i ranjavanja dece i napada na škole i bolnice u Ukrajini.&nbsp;
UN su navele da je tokom prošle godine ubijeno 80 ukrajinske dece i ranjeno njih 419 u ruskim napadima.
U Sudanu je, u sukobu sudanske vojske i paravojnih formacija tokom 2023. godine, broj teških prekršaja na d decom povećam za 480 odsto, navodi se u izveštaju.
Sudanske oružane snage i rivalske paravojne Snage za brzu podršku našle su se na crnoj listi zbog ubijanja i ranjavanja dece i napade na škole i bolnice, a paravojne formacije takođe i zbog regrutovanja i korišćenja dece u vojnim operacijama i zbog silovanja i seksualnog nasilja.
U građanskom ratu u Mjanmaru tokom prošle godine broj teških prekršaja nad decom povećan je za 123 odsto.
Oružane snage Mjanmara i sedam oružanih grupa su takođe na ovogodišnjoj globalnoj crnoj listi zbog teških kršenja prava dece. U izveštaju se navodi da su UN potvrdile 2.799 teških prekršaja protiv 2.093 dece – uključujući 238 ubistava i 623 povrede pripisane vojsci i njenim savezničkim milicijama.
Izvor: Tanjug

UN