Na sednici SB UN, na kojoj se razmatra novi izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu, Đurić je rekao da se situacija na terenu pogoršava i da kosovski Srbi "plaćaju cenu toga".
"Jednostrani potezi i etnički motivisani incidenti koje je počinio režim na čelu sa Aljbinom Kurtijem ilustruju uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u Kurtijevim rečima da Srbi moraju da pate i da plate. Ono što Kurti radi Srbima na Kosovu i Metohiji je ciljani, smišljeni etnički revanšizam", kazao je Đurić.
Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine, Đurić je optužio vlasti u Prištini da su prethodnih meseci "eskalirale kampanju sistematske demontaže srpskih institucija" širom Kosova, navodeći da to nisu "simbolični potezi", već da "imaju direktne i bolne posledice na ljude".
"Ukinute su plate, penzije i socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva preživljavanja mnogih naših sunarodnika dovedena su u opasnost. Bili smo svedoci koordinisanih napada Prištine na srpske institucije u enklavama južno od Ibra 15. januara. To nije bila samo politička provokacija, već sračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u tim zajednicama", rekao je šef srpske diplomatije.
Dodao je da su nekoliko nedelja kasnije nasilno zatvoreni srpski centri za socijalni rad u četiri opštine na severu Kosova i ocenio da takve akcije "nisu u skladu sa dijalogom i poverenjem".
"Kako možemo u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji i izgradnji poverenja? To nas vraća na pitanje koje postavljamo već 12 godina – kada će biti formirana Zajednica srpskih opština? Odgovor je da u Prištini nema političke volje da se formira Zajednica srpskih opština, već se Kurtijeva politika svodi na etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja", kazao je Đurić.
On je rekao da Srbija "snažno podržava" kontinuirano prisustvo i puno angažovanje UNMIK-a i dodao da mandat te misije još nije ispunjen jer izazovi na terenu "postaju sve složeniji iz dana u dan".
"Od uspostavljanja međunarodnog prisustva u pokrajini zabeleženo je 9.530 etnički motivisanih incidenata. Samo u izveštajnom periodu dogodila su se 63 takva incidenta, a u 25 slučajeva direktno su umešani pripadnici takozvane kosovske policije", kazao je Đurić.
Naveo je da dijalog "ostaje jedini održivi put napred", ali da se mora zasnivati na poverenju.
"U ovakvim okolnostima teško je govoriti o uspostavljanju poverenja, koje je preduslov za svaki dijalog. Verujem da je u ovom momentu potrebna nova snaga i energija za oživljavanje dijaloga, u kojem već duže vreme nema napretka i rezultata", rekao je Đurić.
On je kazao da novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen "nema nimalo lak zadatak", ali da ima "punu podršku" Srbije da "u teškim okolnostima učini sve što je u njegovoj moći da uspostavi neophodno poverenje između svih strana u procesu".
Đurić je apelovao na SB UN da reaguje "kako bi sprečio nepopravljivu štetu po opstanak Srba i drugih manjinskih zajednica" na Kosovu, ali i destabilizaciju celog regiona.
"Srbija ostaje jasno posvećena izgradnji mira i stabilnosti i na Kosovu i u celom regionu. Srbija će uvek biti na strani dijaloga, ali dijalog podrazumeva dve strane. Sve o čemu sam danas govorio mora biti alarm za međunarodnu zajednicu. Kurtijev režim mora biti zaustavljen u njegovoj samoproglašenoj misiji da Srbi moraju da pate i da plate", dodao je Đurić.
<h2>Zijade: Podržavamo dijalog, uzdržati se od jednostranih poteza</h2>
Šefica UNMIK-a i specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Karolin Zijade izjavila je večeras da ta organizacija podržava dijalog o normalizaciji odnosa i pozvala na uzdržavanje od jednostranih poteza i konstruktivno rešavanje problema.
Ona je prilikom predstavljanja šestomesečnog izveštaja o radu UNMIK-a, koji obuhvata period od 6. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine, rekla da kada je posetila sever Kosova i Metohije krajem marta ove godine, sagovornici su joj ukazali na stalan deficit poverenja između institucija i zabrinutost za budućnost, obzirom na dešavanja u regionu.
"Požalili su se na jednostrane akcije vlasti u Prištini, uključujući gašenje institucija Srbije. Oni su rekli da ne vide bilo kakvu alternativu dijalogu pod okriljem EU i da kosovski Srbi samo unutar ZSO mogu da ostvare sistem samoupravljanja", rekla je Zijade.
Kako je rekla, sagovornici su izrazili zabrinutost u vezi sa seksualnim uznemiravanjem žena srpske nacionalnosti i istakla da to mora da se istraži.
Istovremeno, ona je rekla da imenovanje Petera Sorensena na mesto specijalnog izaslanika za dijalog predstavlja pozitivan signal i potez koji bi mogao obema stranama pomoći u potrazi za rešenjima.
Osudila je napad koji se 29. novembra dogodio na severu KiM, navodeći da očekuje nepristrasnu i sveobuhvatnu istragu, koja bi počinioce privela licu pravde.
Zatražila je i da inspektorat kosovske policije objavi rezultate istraga o nasilju policije na severu Kosova i Metohije, uključujući i one nad maloletnicima, a osudila je i uništavanje verskih obeležja i objekata, ocenjujući da je takva praksa nespojiva sa vrednostima za koje se Ujedinjene nacije zalažu.
<h2>Stalne članice SB UN različito o potrebi ukidanja UNMIK-a</h2>
Predstavnici stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) večeras su na sednici u Njujorku izneli poznate stavove o odnosima Beograda i Prištine i daljem radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).
Tokom rasprave na sednici SB UN, na kojoj je razmatran novi izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, SAD i Velika Britanija su se ponovo založile za ukidanje te misije, dok su protiv toga bile Francuska, Rusija i Kina.
Ambasador SAD pri UN, Džon Keli, pozvao je na postepeno ukidanje UNMIK-a i založio se da sednice SB UN o Kosovu ubuduće budu zatvorene za javnost i da se održavaju jednom godišnje.
„Priznajemo ranije napore UNMIK-a na osnaživanju dijaloga i reformi, ali je došlo vreme za ukidanje te misije. Preporučujemo da UNMIK počne da prebacuje svoja ovlašćenja na druge agencije UN koje su adekvatnije za te poslove. Proces ukidanja misije treba da bude postepen“, rekao je Keli.
Keli je kazao da je UNMIK odavno prevazišao prvobitni mandat i dodao da su SAD posvećene smanjenju nepotrebnih troškova u međunarodnim organizacijama.
„UNMIK je mirovna misija bez mirovnih snaga i 81 odsto svog budžeta izdvaja na plate zaposlenih“, naveo je Keli.
On je rekao da Kosovo i Srbija moraju da rade na smanjivanju tenzija, da se uzdrže od eskalatornih poteza i da grade mir i stabilnost.
„Konačni cilj mora biti međusobno priznanje. Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je od ključnog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana“, naveo je ambasador SAD.
Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja, ponovio je poznat stav Moskve da UNMIK treba da nastavi sa radom jer je situacija na terenu nestabilna.
Nebenzja je optužio Prištinu za „šovinističko ponašanje“ prema kosovskim Srbima, ponovivši stav Beograda da se to radi sa ciljem njihovog proterivanja sa Kosova.
On je nabrojao niz slučajeva kršenja osnovnih prava Srba i kritikovao Evropsku uniju što ne primorava Prištinu da sprovede ono na šta se obavezala sporazumima sa Beogradom, pre svega da formira Zajednicu srpskih opština.
„Pitamo se hoćemo li ikada čuti glas iz Brisela koji će se založiti za sprovođenje postignutih sporazuma“, kazao je Nebenzja.
Predstavnik Velike Britanije pri UN rekao je da je situacija na terenu „neprepoznatljiva u odnosu na 1999. godinu“ i izrazio uverenje da je vreme da SB UN razmotri dalje postojanje UNMIK-a.
On je rekao da London ohrabruje Srbiju i Kosovo da se konstruktivno angažuju u dijalogu pod okriljem EU „kako bi postigli sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa kroz punu primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji od obe strane“.
Dodao je da Velika Britanija „snažno ohrabruje“ Srbiju da „bez daljeg odlaganja privede pravdi odgovorne za napade iz 2023. godine“ – na pripadnike misije KFOR i na kosovsku policiju u Banjskoj, i da ispuni obećanje o saradnji u istrazi prošlogodišnjeg napada na kanal Ibar–Lepenac.
Naveo je da je Velika Britanija dugogodišnji prijatelj Prištine i da ostaje posvećena podršci evroatlantskih težnji Kosova i razvoju inkluzivne i multietničke demokratije na Kosovu.
Ambasador Kine pri UN, Geng Žuang, kazao je da UNMIK ima važnu ulogu u jačanju međuetničkog pomirenja i pozvao sve strane da podrže rad te misije.
Geng je naveo da je Kina privržena Rezoluciji 1244 SB UN i da dve strane treba da dođu do obostrano prihvatljivog rešenja.
Izvor: Beta
<h2>Đurić sa predsedavajućim Saveta bezbednosti UN uoči sednice o radu UNMIK-a</h2>
Marko Đurić sastao se danas u Njujorku i sa predsedavajućim Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Žeromom Bonafontom i istakao da je redovno održavanje sednica posvećenih situaciji na Kosovu i Metohiji i radu UNMIK od nemerljivog značaja za sagledavanje problema na terenu i informisanje međunarodne javnosti o tome.
Đurić je rekao da Beograd dosledno stoji na poziciji da je dijalog jedini način za postizanje održivih rešenja na Kosovu i Metohiji, ali da je za nastavak dijaloga neophodno da Priština ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma, pre svega da omogući formiranje Zajednice srpskih opština, navodi se u saopštenju.
On je konstatovao da je značajno što je Francuska na prošloj sednici SB UN o radu UNMIK-a pozvala na zaštitu nealbanskih zajednica na KiM i što je uputila jasan poziv Prištini da ispuni obaveze u vezi sa ZSO.
Đurić je ponovio da Srbija ostaje jasno opredeljena za izgradnju mira i stabilnosti, kako na KiM, tako i u čitavom regionu.
Izvor: Agencije

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Đurić na sednici SB UN o KiM: Kurti sprovodi etnički revanšizam nad Srbima

"Više od 2,1 miliona ljudi je zarobljeno, bombardovano i ponovo gladuje, dok su na prelazima hrana, lekovi, gorivo, a zalihe se gomilaju“, navodi se u zajedničkom saopštenju koje su potpisali šefovi šest agencija UN, uključujući Kancelariju UN za koordinaciju humanitarnih aktivnosti (OCHA) i Svetski program za hranu, preneo je danas Rojters.
Najmanje 1.000 dece je ubijeno ili povređeno u Gazi tokom prve nedelje nakon što su borbe nastavljene 18. marta, dodaje se u saopštenju.
"Svedoci smo ratnih dejstava u Gazi koja pokazuju potpuno zanemarivanje ljudskog života... Apelujemo na svetske lidere da deluju čvrsto, hitno i odlučno, da obezbede osnovno poštovanje principa međunarodnog humanitarnog prava“, ističe se u saopštenju.
Izrael negira kršenje humanitarnog prava u Gazi i okrivljuje palestinske militante Hamasa za nanošenje štete civilima time što su vojno delovali krijući se među njima, što oni negiraju.
UN agencije su upozorile na kritične nestašice hrane i medicinskih sredstava u enklavi, navodeći da je 25 pekara koje su tokom prekida vatre radile uz podršku Svetskog programa za hranu moralo da se zatvori zbog nestašica brašna i gasa za spremanje.
Tokom rata Izraela i Hamasa u Gazi je, prema navodima palestinskih zvaničnika, do sada ubijeno više od 50.000 Palestinaca.
Rat u Gazi je počeo kao odgovor Izraela nakon što su hiljade napadača, predvođenih Hamasom, napali zajednice u južnom Izraelu 7. oktobra 2023. godine, kada je, prema izraelskim izvorima, ubijeno oko 1.200 ljudi i oteta je 251 osoba.
Izvor: Tanjug

Agencije UN upozoravaju - 2,1 milion ljudi u Gazi zarobljeno i gladuju

U kratkom nacrtu amerčke rezolucije, u koji je Rojters imao uvid, izražava se žaljenje zbog gubitka života tokom ''rusko-ukrajinskog sukoba“ i ponavlja se ''da je glavna svrha Ujedinjenih nacija održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i mirno rešavanje sporova“. 	
U nacrtu se takođe ''zahteva brzo okončanje sukoba i dalje poziva na trajni mir između Ukrajine i Rusije“. 	
Ambasadori EU u Ujedinjenim nacijama sastaće se kasnije danas kako bi razgovarali o potezu SAD, rekle su diplomate. 	
Tekst Ukrajine i EU, u koji je Rojters takođe imao uvid, ''ponavlja hitnu potrebu da se rat okonča ove godine i da se udvostruče diplomatski napori za smanjenje rizika dalje eskalacije i postizanje sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini“. 	
U tom nacrtu se ističe potreba za sprovođenjem prethodnih rezolucija Ujedinjenih nacija koje su zahtevale od Rusije da povuče svoje trupe sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine i insistiralo na tome da Moskva obustavi neprijateljstva. 	
Generalna skupština usvojila je šest rezolucija o sukobu u prvoj godini, osuđujući Moskvu i zahtevajući od Rusije da povuče sve svoje trupe, a najveću podršku dobila je rezolucija iz oktobra 2022, kojom se osuđuje ruski ''pokušaj nelegalne aneksije“ četiri regiona u Ukrajini sa 143 države koje su glasale za.
Izvor: Tanjug

SAD predložile nacrt rezolucije o Ukrajini

Tramp je potpisao i izvršnu naredbu o povlačenju Sjedinjenih Država iz glavne agencije UN za palestinske izbeglice UNRWA, koju više neće finansirati, kao i o ponovnom nametanju kampanje „maksimalnog pritiska“ na Iran, preneo je BBC.
U izvršnoj naredbi za Iran navodi se da je osmišljena da spreči da Teheran proizvede nuklearno oružje i da sankcijama maksimalno smanji ili potpuno onemogući izvoz iranske nafte.
Iran dramatično ubrzava obogaćivanje urana do 60 odsto čistoće i blizu je nivoa od oko 90 odsto, koliko je potrebno za proizvodnju oružja, rekao je Rojtersu zvaničnik UN zadužen za nuklearni nadzor.
Iran je 2023. godine od izvoza nafte zaradio 53 milijarde dolara, a prema podacima OPEK-a, prošle godine proizvodnja je bila na najvišem nivou od 2018.

SAD se povukle iz Saveta UN za ljudska prava

Tramp je taj potez najavio u ponedeljak, nekoliko sati nakon što je položio zakletvu za drugi četvorogodišnji mandat, preneo je Rojters.
Tramp mora da da obaveštenje o povlačenju SAD iz tela sa sedištem u Ženevi godinu dana unapred i plati dugovanja Vašingtona prema zajedničkoj rezoluciji američkog Kongresa iz 1948. godine, navodi Rojters.
SAD su daleko najveći finansijski podržavalac SZO i doprinose sa oko 18 odsto ukupnog finansiranja.
Najnoviji dvogodišnji budžet SZO, za period 2024-2025, iznosio je 6,8 milijardi dolara i za sada se ne zna koliko SAD duguju toj organizaciji, piše Rojters.
"Mogu da potvrdim da smo sada primili pismo SAD o povlačenju iz SZO. Datirano je sa 22. januarom 2025. Stupiće na snagu nakon godinu dana do jučerašnjeg dana, 22. januara 2026.", rekao je zamenik portparola UN Farhan Hak.
Izlazak SAD iz SZO, prema navodima nekoliko stručnjaka unutar i izvan organizacije, će verovatno ugroziti brojne programe, posebno one koji se bave tuberkulozom, kao i HIV-om i drugim hitnim zdravstvenim situacijama, piše Rojters.
Izvor: Tanjug

UN: SAD će napustiti Svetsku zdravstvenu organizaciju 22. januara 2026.

"Veoma je zabrinjavajuće što se broj ljudi koji su podvrgnuti smrtnoj kazni u Iranu povećava iz godine u godinu", rekao je Tirk i dodao da je "krajnje vreme da Iran stavi tačku na ovaj talas pogubljenja".
Najmanje 853 osobe su pogubljene u Iranu 2023. godine, prema Visokom komesaru.
Portparol Visokog komesara Liz Trosel (Throssel) je na konferenciji za novinare objasnila da te brojke dolaze "iz raznih organizacija za ljudska prava" koje se smatraju pouzdanim.
Većina pogubljenja u 2024. bila je za krivična dela u vezi sa drogom, ali su pogubljeni i disidenti i ljudi povezani s protestima 2022-23.
Visoka komisisarijat UN preneo je da se poveća broj pogubljenih žena. 
 
Po podacima "Iran hjuman rajts-a" (Human Rights - IHR), iranske vlasti su pogubile najmanje 31 ženu 2024. godine, što je rekord od 2008. godine, od kada ta nevladina organizacija prati primenu smrtne kazne u Iranu.
"Mnoge od žena pogubljenih zbog ubistva bile su žrtve porodičnog nasilja ili seksualnog zlostavljanja i delovale su iz očaja", navodi IHR.
Nekoliko organizacija za ljudska prava, uključujući Amnesti internešenel (Amnesty International), kaže da na svetu Iran pogubljuje najveći broj ljudi, uz Kinu, za koju se ne mogu dobiti nikakve brojke.
Aktivisti za ljudska prava smatraju da iranske vlasti koriste smrtnu kaznu za unošenje straha u društvo.
Izvor: Beta

UN: U Iranu 901 osoba pogubljena tokom 2024.

Nestalne članice biraju se po regionalnom principu. Neparnih godina u Savet bezbednosti UN ulaze po jedna zemlja iz Afrike, Azije i Latinske Amerike i dve iz grupe zapadnih zemalja, a parnih godina dve zemlje iz Afrike i po jedna iz Azije, Latinske Amerike i Istočne Evrope. Parna godina je početak mandata i za arapsku članicu.
Od novih nestalnih članica najviše iskustva ima Pakistan koji danas započinje osmi mandat nestalne članice SB UN, potom Panama kojoj je ovo šesti put da ulazi u SB UN, Danskoj je peti put, Grkoj treći, a najmanje iskustva ima Somalija koje je po drugi put ušla među deset nestalnih članica SB UN.
Više od trećine zemalja članica UN nikada nisu bile zastupljene u Savetu bezbednosti UN. Medju njima su i Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija.
SFR Jugoslavija je četiri puta bila nestalna članica Saveta bezbednosti UN, a od njenog raspada članice tog tela, kao samostalne države, bile su Slovenija (1998-1999 i 2024-2025), Hrvatska (2008-2009) i BiH (2010-2011).
Nove nestalne članice SB UN od danas se pridružuju Sloveniji, Alžiru, Gvajani, Južnoj Koreji i Sijera Leoneu koji su nestalne članice Saveta bezbednosti UN od prošle godine.
Predstavnicima Ekvadora, Japana, Malte, Mozambika i Švajcarske 31. decembra 2024. završen je mandat.
Izvor: Beta

Savet bezednosti UN od danas ima pet novih nestalnih članica

"Kao što sam očekivao, Amerikanci su sledili princip Britanaca i ostali su bez odobrenog programa rada Saveta bezbednosti, jer su odbili da iz njega izbace sednicu o Ukrajini. Da li je na to uticala američka tvrdoglavost ili anglosaksonska solidarnost, ne znam, ali rezultat je isti. Bili smo transparentni od samog početka", rekao je Poljanski, prenosi TASS.
Predsedavanje Savetom bezbednosti preuzele su SAD 1. decembra, a danas je ponovljen scenario od pre mesec dana, kada je Rusija iz istog razloga blokirala program rada Saveta bezbednosti, koji je tada predložila Velika Britanija, kao predsedavajuća.
Izvor: FoNeta&nbsp;

Rusija blokirala Nacrt programa rada SB UN

Za rezoluciju je glasalo 116 zemalja, a protiv su bile 54, uključujući Ukrajinu, SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Kanadu, Mađarsku i Japan, dok je 11 država bilo uzdržano.
Dokument koji je pripremila Rusija sastoji se od 74 tačke, prenela je agencija RIA Novosti.&nbsp;
Kako dodaje ruska novinska agencija, u tekstu se "ohrabruju države da preduzmu odgovarajuće konkretne mere, uključujući zakonodavnu i obrazovnu oblast, u skladu sa svojim međunarodnim obavezama u vezi sa ljudskim pravima, kako bi sprečile reviziju istorije i ishoda Drugog svetskog rata".
Autori inicijative, takođe, najoštrije osuđuju incidente u vezi sa veličanjem i propagandom nacizma, kao što su crtanje grafita i crteža pronacističkog sadržaja, uključujući i spomenike žrtvama Drugog svetskog rata.
U tekstu se navodi i preporuka da se zabrani "svaka ceremonijalna proslava" nacističkog režima i njegovih saveznika.
Dokument hitno poziva države da eliminišu sve oblike rasne diskriminacije raspoloživimsredstvima, uključujući i zakonodavne mere, ako to zahtevaju okolnosti.
Takođe, nacrt rezolucije odlučno osuđuje korišćenje obrazovnih materijala, kao i retoriku u obrazovanju, koja promoviše rasizam, diskriminaciju, mržnju i nasilje na osnovu etničkog porekla, nacionalnosti, religije ili uverenja.
Izvor: Tanjug

Generalna skupština UN usvojila rusku rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma

Upozorava se na "neposrednu i veliku verovatnoću gladi, zbog brzog pogoršanja situacije u Pojasu Gaze".
"Pragovi gladi su možda već pređeni ili će biti u bliskoj budućnosti", ocenjuje se u izveštaju.
U prethodnom izveštaju objavljenom 17. oktobra, procenjuje se da će se oko 345.000 stanovnika Gaze suočiti sa glađu na "katastrofalnom" nivou između novembra i aprila 2025. godine, što je oko 16 odsto stanovništva.
Izraelske snage pokrenule su prošlog meseca veliku operaciju visokog intenziteta u severnom delu Pojasa Gaze, sa željom, kako je saopšteno, da spreče islamistički pokret Hamas da reformiše borbene jedinice.
Izvor: Tanjug

UN