Između ostalih, najavljeno je prisustvo i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, predsednika i premijerke Italije Serđa Matarele i Đorđe Meloni, kao i čelnika EU Ursule fon der Lajen, Antonija Košte i Roberta Mecole.&nbsp;
Osim izabranih zvaničnika, u Vatikanu će se naći članovi kraljevskih porodica - belgijski kralj Filip, kraljica Matilda i španski kralj Felipe i kraljica Leticija, švedski kralj Karl Gustav i kraljica Silvija, kao i britanski princ Vilijam.&nbsp;
Iz regiona, Hrvatsku će predstavljati premijer Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović. Ukupno je prisustvo potvrdilo više od 130 delegacija, saopštila je Služba za protokol državnog sekretarijata Vatikana.
Osim zvanica, na Trgu ispred Bazilike svetog Petra prisustvovaće i više od stotinu hiljada vernika širom sveta. Samo 130.000 ljudi je u toku petka <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/poslednja-posta-papi-franji-vise-od-128-000-vernika-do-sada-u-bazilici-svetog-petra">stajalo u redu</a> ne bi li po poslednji put videli telo papa Franje pre nego što se kovčeg zatvori. &nbsp;
Kombinacija velikog broja vernika i svetskih zvaničnika predstavlja veliki bezbednosni izazov za italijanske bezbednosne organe. Kako je saopšteno, osim policije, osiguravanju bezbednosti doprineće i Ministarstvo odbrane Italije raspoređivanjem sistema protiv dronova, borbenim avionima, ali i raspoređivanjem ratnog razarača u centralnom italijanskom regionu Laciju. Iznad Vatikana je proglašena zona zabrane letova. &nbsp;
Papa Franja, koji je <a href="https://www.insajder.net/teme/kako-je-put-u-cile-promenio-sve-i-papa-kroz-filmsku-umetnost-video">bio poglavar Katoličke crkve od 2013. godine,</a> preminuo je 21. aprila u 89. godini, od moždanog udara. Sahrana će se održati na Trgu Svetog Petra u 10 sati po lokalnom vremenu, a predvodiće je kardinal Đovani Batista Re. &nbsp;
&nbsp;U skladu <a href="https://www.insajder.net/teme/novinar-i-teolog-drago-pilsel-o-papi-franji-bio-je-jako-vedar-ali-strog-i-korektan-kao-profesor-video">sa svojim uverenjima, </a>sahrana pape Franje će biti daleko manje raskošna od onoga što propisuje tradicija. Umesto u tri, biće sahranjen u običnom drvenom kovčegu. Takođe, neće počivati u grobnici ispod Bazilike Svetog Petra, kao i njegovi prethodnici, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/pogrebna-povorka-za-ispracaj-pape-franje-kretace-se-peske-od-bazilike-svetog-petra">već u Bazilici Santa Marija Mađore koja se nalazi u Rimu,</a> oko šest kilometara udaljenom od Vatikana. &nbsp;
&nbsp;Nakon sahrane otpočinje devetodnevni period žalosti po čijem završetku se okuplja konklava – veće kardinala mlađih od 80 godina koji glasovima biraju novog papu. Svaki neuspešni krug glasanja oglašava se crnim dimom iz Sikstinske kapele. Kada se izabere novi papa iz dimnjaka Sikstinske kapele pušta se beli dim. &nbsp;
Izvor: Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više desetina svetskih lidera i stotine hiljada vernika na sahrani pape Franje u Vatikanu

Od srede u 11.00 do danas u 8.00 "više od 128.000 ljudi došlo je u Baziliku Svetog Petra" da odaju poslednju počast papi, čiji je otvoren kovčeg izložen ispred glavnog oltara bazilike, navodi se u saopštenju.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/preminuo-papa-franja">Papa Franja umro je u ponedeljak u 89. godini</a>. Sahrana će biti sutra, a očekuje se nekoliko stotina hiljada vernika kao i brojni visoki zvaničnici koji će doputovati iz celog sveta.
Izvor: Beta

Poslednja pošta papi Franji: Više od 130.000 vernika do sada u bazilici Svetog Petra

Ceremonija je počela u kapeli Santa Marija, gde je održan kratak verski obred.&nbsp;
Nakon toga, kovčeg sa telom pape prenet je kroz Pijaca Santa Marta i Pijaca dei Protomartiri prema bazilici, uz zvuke zvona koja su se oglasila u njegovu čast.&nbsp;
Švajcarska garda, čija je uloga da zaštiti papu, umarširala je na Trg Svetog Petra i postrojena je u njegovom centru u pripremi za dolazak papinog kovčega, piše BBC.&nbsp;
Bazilika će biti otvorena za javnost od 11 časova po lokalnom vremenu, a hiljade vernika okupilo se još u ranim jutarnjim satima kako bi odali poslednju poštu pokojnom poglavaru Rimokatoličke crkve.&nbsp;
Prvi put posle više od jednog veka, <a href="https://www.insajder.net/teme/ambasador-sahovic-za-insajder-papa-franja-je-zeleo-da-poseti-srbiju-ocekivao-je-saglasnost-spc-video">poglavar Rimokatoličke crkve</a> neće biti sahranjen u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu; poslednji papa koji je sahranjen van Vatikana bio je Lav XIII, 1903. godine.&nbsp;
U testamentu koji je potvrdio Vatikan, papa je napisao da želi da bude sahranjen u bazilici Svete Marije Velike u Rimu, koju je delom izabrao zbog svog odnosa prema ikoni Device Marije koja se tamo nalazi - i kojoj se redovno obraćao na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja.
Međutim, tri ključna trenutka - od papine smrti do sahrane - ostaju nepromenjena.&nbsp;
Prvi je bio u njegovom domu u rezidenciji Santa Marta, gde je živeo prethodnih 12 godina.&nbsp;
Drugi trenutak je u bazilici Svetog Petra, gde će od 266. pape vernici moći da se opraštaju od srede, pa sve do subote, uoči sahrane. Treći trenutak je mesto sahrane, odnosno Bazilika Svete Marije Velike u Rimu.
Papina želja, koju je takođe naveo u testamentu, jeste i da bude <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sahrane-papa-franje-bice-odrzana-26-aprila">sahranjen bez posebnih ukrasa</a>, u drvenom sanduku obloženim cinkom; inače, tradicionalna papska sahrana uključuje tri kovčega – od čempresa, olova i bresta, koji se stavljaju jedan u drugi pre nego što se spusti telo. Nad njegovim grobom, kako je tražio, biće postavljena samo jednostavna ploča s imenom koje je preuzeo kao papa - ''Franciskus'' – što je u skladu s načinom života koji je vodio.
&nbsp;A, jedno od glavnih pitanja <a href="https://www.insajder.net/teme/vladeta-jankovic-briga-o-siromasnima-i-ugrozenima-bila-sustina-papa-franjinog-pontifikata-video">posle smrti pape Franja</a> je - ko će ga <a href="https://www.insajder.net/teme/naslede-pape-franja-i-njegov-naslednik-video">naslediti</a> na tronu Svetog Petra u Vatikanu? Poznavaoci prilika tvrde da se devet kandidata izdvaja i njima se daju najveće šanse da budu izabrani.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FUgUdpfliQok&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder, Tanjug

Kovčeg sa telom pape Franje izložen u Bazilici Svetog Petra

Sahrana će biti održana 26. aprila u deset sati po lokalnom vremenu, saopštio je Vatikan, nakon okupljanja kardinala koji su odlučili o datumu sahrane <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/preminuo-papa-franja">pape Franje koji je preminuo u nedelju</a> u 89. godini, javlja BiBiSi.
Na fotografijama koje je objavio Vatikan vidi se otvoreni kovčeg sa telom pape, obučenog u crvenu odoru sa papskom mitrom na glavi i brojanicom u ruci.
Kovčeg sa posmrtnim ostacima pape biće sutra prebačen iz kapele Santa Marta u Baziliku Svetog Petra, gde će ostati do sahrane kako bi vernici mogli da mu odaju počast.
Sahrana pape obično je četiri do šest dana nakon smrti.
Papa Franja biće prvi poglavar Katoličke crkve u proteklih više od jednog veka koji <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bbc-papa-franja-zeleo-pojednostavljen-postupak-sahrane">neće biti sahranjen u Vatikanu</a>, u kripti Bazilike Svetog Petra, već u rimskoj Bazilici Svete Marije Velike.
Izvor: FoNet

Sahrane pape Franje biće održana 26. aprila

U potvrdi, koju je objavio Vatikan, navodi se da je papa pao u komu pre nego što je preminuo rano jutros, preneo je Vatikan njuz.&nbsp;
U tom medicinskom dokumentu se navodi da je papa prethodno imao akutnu respiratornu insuficijenciju zbog upale oba plućna krila, kao i arterijsku hipertenziju i dijabetes tipa 2.
Podsećamo da je Vatikan saopštio da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/preminuo-papa-franja">Papa Franja preminuo</a> &nbsp;u 88. godini.
Kardinal Kevin Farel saopštio je da je papa Franja preminuo jutros u 7.35 časova.
"Najdraža braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da objavim smrt našeg Svetog oca Franje. U 7.35 časova jutros, biskup Rima, Franja, vratio se domu Očevom. Ceo njegov život bio je posvećen službi Bogu i njegovoj Crkvi. Učio nas je da živimo po vrednostima Jevanđelja, sa verom, hrabrošću i ljubavlju prema svima, naročito prema najsiromašnijima i skrajnutima. Sa neizmernom zahvalnošću prema njegovom primeru kao pravom učeniku Gospoda Isusa, mi predajemo dušu pape Franje beskrajnoj, milostivoj ljubavi jednog Boga", rekao je kardinal.
Hospitalizovan je 14. februara u rimskoj bolnici Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom.&nbsp;
Prvobitno je lečen od bronhitisa, a zatim mu je dijagnostikovana dvostrana upala pluća.
Vatikan je 21. marta izvestio da <a href="https://www.insajder.net/teme/ambasador-sahovic-za-insajder-papa-franja-je-zeleo-da-poseti-srbiju-ocekivao-je-saglasnost-spc-video">papa</a> polako vraća snagu, ali da će morati da obnovi govorne sposobnosti nakon terapije kiseonikom. Papa je 23. marta otpušten iz bolnice, nakon čega se oporavljao u papskoj rezidenciji Kaza Santa Marti. Ove godine nije prisustvovao uskršnjim službama u Vatikanu. &nbsp;
Rođen je 17. decembra 1936. godine u Buenos Ajresu.
<h2>Papa u testamentu potvrdio da želi da bude sahranjen u bazilici Santa Marija Mađore</h2>
Papa Franja potvrdio je u testamentu, koji je objavio Vatikan, da želi da bude sahranjen u Bazilici Santa Marija Mađore u Rimu, a ne u bazilici Svetog Petra u Vatikanu, gde su sahranjeni mnogi njegovi prethodnici. 	
Papa je u testamentu takođe izrazio želju da bude sahranjen bez posebnih ukrasa, a da bi nad njegovim grobom trebalo da bude postavljena jednostavna ploča s imenom ''Franciskus''. 	
Takođe je naveo da se dogovorio sa neimenovanim dobročiniteljem da on pokrije troškove njegove sahrane, preneo je Figaro.
Izvor: Tanjug

Vatikan objavio uzrok smrti pape Franje

Papa Franja je postao poglavar katoličke crkve je u martu 2013, nakon što se njegov prethodnik, papa Benedikt XVI povukao sa pozicije mesec dana ranije kao prvi papa koji je učinio u gotovo 600 godina. S obzirom na to da su pape uglavnom ostajale poglavari do svoje smrti, sama abdikacija Benedikta XVI i izbor Franje već je bio presedan.&nbsp; Pre dolaska na mesto poglavara u Vatikanu papa Franja bio je nadbiskup Buenos Ajresa, te se često isticalo njegovo poreklo, jer je prvi papa koji dolazi iz vanevropske zemlje još od 8. veka, prvi iz Južne Amerike, kao i prvi papa pripadnik reda Ignacija Lojole, Jezuit, pripadnik reda Društva Isusovog. Potiče iz porodice italijanskih doseljenika, otac je došao u Argentinu, kao protivnik fašizma, koji je radio na železnici. Majka je bila domaćica, a imao je i još dva brata i dve sestre.&nbsp; Rođen je kao Hoze Mario Bergoljo, a pre nego što je postao papa radio je više godina kao hemijski tehničar u laboratoriji, na odeljenju za hranu, kao domar, čak i kao pripadnik službe obezbeđenja u noćnom klubu. Isusovcima se priključio marta 1958, posle oporavka od teške bolesti kada mu je operativno odstranjen deo pluća.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20250421150420_944cf84a31ec8c3b3de77f29636a857a763b41cbf791ceb0739a5f446eb2964a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250421150420_944cf84a31ec8c3b3de77f29636a857a763b41cbf791ceb0739a5f446eb2964a" data-rendition-name="original" width="5160" height="3132" loading="lazy" alt="Papa Franja"> <figcaption>Foto: Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia, file</figcaption> </figure>  <h2> "Siromašna Crkva, za siromašne"</h2> Kada se prvi put pojavio na slavnom prozoru u Vatikanu, papa Franja se obratio okupljenim vernicima jednim običnim "Dobro veče" i u trenutku stekao simpatije. Kakva će biti njegova uloga pokazao je i izborom papskog imena - Franja po Franji Asiškom, svetitelju koji je bio oličenje skromnosti. Prilikom prvog obraćanja medijima izbor imena Franja objašnjavao je i željom da predvodi siromašnu Crkvu, za siromašne. Pre toga je kao biskup u Argentini povećao posvećenost sirotinjskim zonama, gde je duplirao broj sveštenika, obustavio je sve vidove luksuza i nametnuo strogu fiskalnu disciplinu. Prodao je akcije, vrednosne papire kojima je Crkva tamo prethodno raspolagala, a izbegavao je čak i formalni protokol.&nbsp; Odbijao je život u reprezentativnoj rezidencijalnioj palati i u Buenos Ajresu, gde je živeo u malom iznajmljenom stanu i u Rimu gde je boravio u apartmanu 201 Doma Svete Marte, umesto u papskoj Apostolskoj palati.&nbsp; Koristio je javni prevoz, umesto službenih vozila, u Argentini sve vreme, a i u Rimu dok je to bilo moguće.&nbsp; Odbio je da nosi uobičajeni naprsni zlatni krst, koji je zamenio gvozdenim. I nakon što je izabran za papu, u hotel se vratio autobusom, odbivši službeno vozilo.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20250421150428_54d3507f066313092af99abad2f993c66360ee4fee9e760fd2870c72cfadcd1c.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250421150428_54d3507f066313092af99abad2f993c66360ee4fee9e760fd2870c72cfadcd1c" data-rendition-name="original" width="3040" height="2027" loading="lazy" alt="Papa Franja"> <figcaption>Foto: Tanjug/AP Photo/Wally Santana, File</figcaption> </figure>  <h2> Oštrije kažnjavanje seksualnog zlostavljanja u Vatikanu</h2> Tokom službe papa Franje sprovedena je najveća revizija krivičnog zakona u Vatikanu u poslednjih skoro 40 godina, a zakoni su promenjeni kako bi se seksualno zlostavljanje oštrije kažnjavalo. Nova pravila podrazumevaju da seksualno zlostavljanje, namamljivanje maloletnika na seks, posedovanje dečije pornografije i prikrivanje zlostavljanja budu smatrani za krivična dela. Cilj revizije je, kako je naveo papa "smanjenje broja slučajeva u kojima je kazna bila prepuštena diskrecionim odlukama viših sveštenika". Rad na promeni crkvenog zakonika trajao je jedanaest godina. Nakon izveštaja 2018. godine koji je otkrio da je više od 1.000 dece decenijama seksualno zlostavljano od strane "sveštenika-predatora“ u američkoj državi Pensilavniji, papa Franja je u pismu, zamolio za oproštaj i rekao da su vođe Katoličke crkve krive. "Sa stidom i kajanjem priznajemo, kao crkvena zajednica, da nismo bili tamo gde je trebalo da budemo, da nismo reagovali na vreme, shvatajući razmere i težinu štete nanete tolikim životima“, napisao je papa Franja. U pismo od 2.000 reči papa Franja je rekao da podržava "uvođenje nulte tolerancije i pronalaženje načina da se svi koji su počinili ili prikrivali ove zločine pozovu na odgovornost“. <h2>"Ono što se gradi na sili, počinje loše i loše će se završiti"</h2> Kao svešteno lice, a posebno tokom pontifikata papa Franja je pozivao na milosrđe, "uvek i svuda“. Insistiranje na milosrđu prema migrantima ponegde je izazivalo negodovanje zvaničnika. Tokom svog pontifikata, suočavao se sa brojnim svetskim izazovima, uključujući izbegličke krize, oružane sukobe, ekonomske i socijalne nejednakosti i klimatske promene. Apelovao je na "razum i mir“, zbog tragičnih ratnih okolnosti u Ukrajini i na Bliskom Istoku, neretko pritom izazivajući negodovanje pojedinih medija i zvaničnika Zapada, zbog nekonvencijalnog pristupa. Tokom tradicionalne uskršnje besede u Rimu 2016. godine osudio je one koji ne pomažu migrantima i naglasio da se oni često suočavaju sa "odbijanjem od strane onih koji bi mogli da im pruže dobrodošlicu i pomoć". Takođe je osudio terorizam kao "slepo i brutalno nasilje" protiv kojeg se treba boriti "oružjem ljubavi“. "Ono što se gradi na sili, a ne na istini o jednakom dostojanstvu svakog čoveka, počinje loše i loše će se završiti“, rekao je papa u pismu američkim biskupima početkom februara. Menjao je ustaljene tradicije u konzervativnoj crkvi, pa je tako na Veliki četvrtak prošle godine iz invalidskih kolica oprao noge dvanaest žena u zatvoru u Rimu. Tokom ovog rituala kojim se ističe poniznost, prao je noge i zatvorenicima, izbeglicama, osobama s invaliditetom... Njegov kontinuirani poziv na milosrđe i društvenu pravdu, učinili su ga papom koji je bliži narodu, takozvani "papa poslednjih". "Porodica iz Nazareta u izgnanstvu, Isus, Marija i Josif, koji su emigrirali u Egipat i tamo našli utočište da bi izbegli gnev bezbožnog kralja, uzor su, primer i uteha emigrantima i hodočasnicima svih uzrasta i svake zemlje, svih izbeglica u bilo kom stanju koji su, zbog napada ili zbog kojih su njihovi prijatelji, morali da napuste svoju zemlju i odu u tuđinu“, citirao je Franja reči pape Pija.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20250421150424_43de98af775153cd97ff183b053ef06f833624d7653df3ce812b04c50700076c.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250421150424_43de98af775153cd97ff183b053ef06f833624d7653df3ce812b04c50700076c" data-rendition-name="original" width="3800" height="2534" loading="lazy" alt="Papa Franja"> <figcaption>Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini, file</figcaption> </figure>  <h2> Papa dozvolio sveštenicima da blagosiljaju istopolne parove</h2> Zagovarao je više takta, razumevanja, saosećaja, uopšte uzev, između ostalog, prema prethodno izopštenim pripadnicima altrenativnih seksualnih orijentacija.&nbsp; Njegov pristup doveo je do veće otvorenosti prema kontroverznim temama kao što su prihvatanje homoseksualaca i reforma crkve u vezi sa ulogom žena. Iako je ostao veran katoličkoj doktrini, papa Franja je nastojao da učini crkvu usklađenijom sa izazovima savremenog sveta. Značajan korak za LGBT osobe i njihov položaj unutar Rimokatoličke crkve desio se kada je papa Franja dozvolio sveštenicima da blagosiljaju istopolne parove i druge "neregularne“ parove, pod određenim uslovima. Iako se Crkva i dalje zalagala da brak vidi isključivo kao zajednicu muškarca i žene, ovom papinom odlukom, Vatikan je poručio da to treba da bude znak da "Bog prihvata sve“.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20250421150424_8ca47625c43a512120c8e529d08ad64702327a70175752242901bb5732cdfe56.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250421150424_8ca47625c43a512120c8e529d08ad64702327a70175752242901bb5732cdfe56" data-rendition-name="original" width="512" height="341" loading="lazy" alt="Papa Franja"> <figcaption>Papa Franja se moli se pored izraelske barijere na Zapadnoj obali. Foto: Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit, File</figcaption> </figure>  <h2>Saradnja sa drugim verama</h2> Drugi ključni aspekt njegovog pontifikata bio je njegov stav prema dijalogu sa drugim religijama, naročito islamom i judaizmom. Njegova poseta Jerusalimu i susret sa imamom El Azhara postali su simboli otvora i bratstva među religijama. Papa Franja je sarađivao sa anglikancima, luteranima i metodistima, i ubedio izraelskog i palestinskog predsednika da mu se pridruže u molitvi za mir. Nakon napada islamskih ekstremista, izjavio je da nije ispravno poistovećivati islam sa nasiljem.&nbsp; "Ako govorim o islamskom nasilju, onda moram govoriti i o katoličkom nasilju", naglasio je.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20250421150428_1bfb1e4dc0081bddde628956b7b3aa37d44e87aa5a19a3d4db68dc8a347d0792.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250421150428_1bfb1e4dc0081bddde628956b7b3aa37d44e87aa5a19a3d4db68dc8a347d0792" data-rendition-name="original" width="512" height="348" loading="lazy" alt="Papa Franja"> <figcaption>Foto: Tanjug/AP Photo/Wally Santana, File</figcaption> </figure>  <h2>Otvorenost prema psihoanalizi</h2> Išao je na psihoanalizu, a nije se ustručavao da govori i o svom mentalnom zdravlju. U intervjuu sa sociologom Dominikom Voltonom, objavljenom u knjizi "Politika i društvo" otkrio je da je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka išao na psihoanalizu kod jevrejske terapeutkinje, dok se pripremao da postane rektor Univerziteta jezuita u zemlji pod vladavinom Videline diktature. „U tom mračnom periodu“, &nbsp;kako ga je nazvao papa Franja, priznao je da mu je psihoanaliza pomogla da se nosi sa svojim strahovima. Kao papa, objasnio je da je odluka da živi u Kući Svete Marte, mestu koje može da se posmatra kao dom za stariji kler, bila vođena psihološkim razlozima. Ovo predstavlja značajnu promenu u odnosu na raniju tradiciju Crkve, koja je istorijski odbacivala psihoanalizu. Izvor: Insajder, agencije. RTS

Teme

Papa koji je reformisao Katoličku crkvu: Blagoslovi za istopolne parove, promenjen odnos prema ženama i izvinjenje žrtvama zlostavljanja

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/preminuo-papa-franja">Smrt poglavara Rimokatoličke crkve</a> pokreće precizno uređen niz događaja koji se odvijaju prema vekovima starom vatikanskom protokolu. Procedura je definisana u dokumentu Universi Dominici Gregis, koji je poslednji put menjan 1996. u vreme pape Jovana Pavla II, a ima za cilj da osigura dostojanstvenu sahranu, očuvanje kontinuiteta crkvene vlasti i izbor novog pape.
Prvi korak predstavlja zvaničnu potvrdu smrti pape. Smrt potvrđuje kardinal kamerlengo (rizničar Kardinalskog zbora) koji preuzima rukovođenje Vatikanom do izbora novog pape. On oslovljava papu po imenu tri puta. Ukoliko nema odgovora, smrt se konstatuje, a pribavlja se i lekarska potvrda. Potom se uništava papin prsten, kao simbol njegove vlasti, kako bi se sprečila bilo kakva mogućnost falsifikovanja dokumenata.&nbsp;
Zatim portparol Vatikana obaveštava javnost o smrti pape.
Nakon toga telo preminulog pape izlaže se u Bazilici Svetog Petra, gde vernici imaju priliku da mu odaju počast. Organizuje se devetodnevni period žalosti, poznat kao Novemdiales, tokom kog se svakodnevno održavaju mise. Pogreb se tradicionalno održava između četvrtog i šestog dana nakon smrti, uz prisustvo državnika, crkvenih velikodostojnika i vernika iz celog sveta.
Od momenta smrti, Rimokatolička crkva ulazi u fazu poznatu kao sede vacante- “prazno sedište”.U tom periodu crkvu u tehničkom smislu vodi karidnal kamerlengo zajedno sa Kardinalskim zborom, ali mu nadležnosti ne omogućavaju donošenje ključnih odluka i reformi.
Sledi izbor novog poglavara na tajnoj izbornoj skupštini- Konklavi u Sikstinskoj kapeli, najranije 15, a najkasnije 20 dana nakon smrti pape. Na njoj se okupljaju kardinali mlađi od 80 godina koji glasaju sve dok jedan kandidat ne dobije (kvalifikovanu) dvotrećinsku većinu.
Čim novi papa bude izabran, iz dimnjaka Sikstinske kapele izlazi beli dim, što označava završetak izbora. Novi papa se zatim pojavljuje na balkonu Bazilike Svetog Petra gde ga jedan od karidnala najavljuje rečima “Imamo papu” (Habemus Papam).
Novinar Dušan Trifunović Milešić

"Prazna stolica" u Vatikanu do belog dima iz Sikstinske kapele

U saopštenju se navodi da papa Franja nije imao novih respiratornih kriza od subote uveče, ali da i dalje dobija dodatni kiseonik, preneo je AP.
Papini testovi krvi pokazali su "početno, blago otkazivanje bubrega", ali su lekari ocenili da je to pod kontrolom.
"Složenost kliničke slike i neophodno čekanje da terapija lekovima da povratnu informaciju nalažu da prognoza (o njegovom zdravlju) ostane rezervisana", zaključili su lekari.
Izvor: Tanjug

Vatikan: Papa Franja i dalje u kritičnom stanju, ali je svestan i dobro orijentisan

Novi kratki izveštaj portpariola Valikana Matea Brunija usledio je pošto je 88-ogodišnji papa, koji se leči u bolnici zbog dvostrane upale pluća i kompleksne infekcije pluća, prethodnog dana bio u kritičnom stanju.
U subotu ujutru papa je imao produženu astmatičnu respiratornu krizu.
On je juče primio kiseonik da mu pomogne da diše, kao i transfuzije krvi, saopštio je sinoć Vatikan.
Tada je navedeno takođe da je papa svestan i da je proveo dan u fotelji mada sa većim bolovima nego prethodnog dana. Lekari su rekli da u prognozi i dalje "ostaju oprezni".
Oni su rekli i da je papino stanje teško s obzirom na njegove godine, krhkost i prethodno stanje pluća i da je najveća pretnja ako infekcija uđe u krvotok, što je ozbiljno stanje poznato kao sepsa.
Papa Franja se bori s respiratornom infekcijom već više od sedam dana, a 14. februara je primljen u rimsku bolnicu Đemeli.
Lekari su potvrdili da je papa posebno podložan plućnim infekcijama jer je kao mladić oboleo od pleuritisa i tada mu je odstranjen deo jednog plućnog krila.&nbsp;
Izvor: Beta

Vatikan: Papa proveo mirnu noć

Testovi krvi odrađeni u toku dana takođe su otkrili trombocitopeniju i anemiju, zbog čega je papa podvrgnut transfuziji krvi, prenosi Ansa. 	Iz Vatikana se dodaje da je rano da se govori o prognozi. 	
Pres služba Vatikana saopštila je u utorak da je papi Franji dijagnostikovana obostrana, početna upala pluća koja dodatno komplikuje njegovo lečenje. 	
Poglavar Rimokatoličke crkve se bori sa respiratornom infekcijom već više od nedelju dana, a 14. februara je primljen u rimsku bolnicu Đemeli. 	
Lekari su potvrdili da je papa posebno podložan plućnim infekcijama jer je kao mladić oboleo od pleuritisa i jedan deo plućnog krila mu je tada hirurški odstranjen.
Izvor: Tanjug

Vatikan