Lami će se u Beogradu večeras sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kako je najavio britanski Forin ofis, tokom posete biće potpisan Sporazum o borbi protiv organizovanog imigracionog kriminala koji treba da omogući bržu i direktniju razmenu informacija između dve zemlje u cilju suzbijanja i sprečavanja organizovanog imigracionog kriminala.

Lami će sagovornicima preneti poruku da je Britanija dirketno uključena u borbu protiv krijumčara ljudi i kriminalnih grupa koje su Zapadni Balkan pretvorile u glavnu tranzitnu rutu za neregularne migracije i organizovani kriminal, navodi se u saopštenju.
Lami je uoči posete izjavio da "kriminalne bande već dugo koriste nestabilnost na Zapadnom Balkanu, gde su određene oblasti postale ključne tranzitne rute za neregularne migracije i organizovani kriminal".
"Ova užasna i nezakonita trgovina krijumčarenjem ugroženih osoba potpuno je neprihvatljiva i odlučni smo da je prekinemo, dok istovremeno jačamo zaštitu granica Velike Britanije... S obzirom na to da svet postaje sve opasniji i nepredvidiviji, Zapadni Balkan ima ključni značaj za kolektivnu bezbednost Velike Britanije i Evrope, a Velika Britanija ostaje posvećena jačanju otpornosti i stabilnosti u regionu", dodao je.

Šef britanske diplomatije u Beograd dolazi iz Prištine gde se danas sastao sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani a juče sa ministarkom spoljnih poslova i dijaspore Kosova Donikom Gervalom Švarc.
izvor: Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Šef britanske diplomatije iz Prištine stiže u Beograd, glavna tema suzbijanje neregularnih migracija i kriminala

"Dipfejk" su video-zapisi, slike ili audio-snimci koji su kreirani pomoću veštačke inteligencije da izgledaju kao stvarni, a ova tehnologija može da se koristi za digitalno modifikovanje pornografskih slika kako bi ličile na neku drugu osobu.
U Britaniji je 2015. godine kriminalizovano objavljivanje intimnih fotografija ili video-zapisa bez pristanka. Međutim, postojeći zakon ne obuhvata korišćenje lažnih slika.&nbsp;
Podaci britanske linije za pomoć žrtvama "Revenge Porn Helpline" pokazuju da je zloupotreba slika uz pomoć "dipfejka" porasla za više od 400 odsto od 2017. godine.
Prema novim zakonima koje uvodi britanska vlada, počinioci će biti krivično gonjeni i suočiće se sa optužbama za kreiranje i deljenje takvih slika.
Oni koji budu proglašeni krivima mogli bi se suočiti sa kaznom do dve godine zatvora.
Novi zakoni biće uključeni u Vladin zakon o kriminalu i policiji, koji će biti upućen parlamentu.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Britanija uvodi zakon kojim će "dipfejk" slike postati krivično delo

Da je sekretarka Tulip Sidik (42) "postupila potpuno ispravno", ocenio je premijer Kir Starmer.
Prošlog meseca Sidik je pomenuta u antikorupcijskoj istrazi protiv Hasine u Bangladešu.
Istraga je navela da je Sidik bila umešana u posredovanje u dogovoru sa Rusijom iz 2013. o nuklearnoj elektrani u Bangladešu čime su proneverene velike sume novca.
Ministarka se suočila sa dodatnim pitanjima o svojim vezama sa režimom Hasine pošto su novine Sandej tajms i Fajnenšel tajms navele da je koristila dva stana u Londonu koja su joj dali saradnici bangladeške Avami lige koju vodi Hasina.
Hasina je bila premijerka Bangladeša sa najdužim stažom i vladala je 15 godina do avgusta 2024. godine, kada je svrgnuta usred masovne pobune u kojoj su stotine demonstranata ubijene, a hiljade povređene.
Hasina koja je pobegla u Indiju, suočava se sa mnogim sudskim postupcima, uključujući i neke zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti.
Sidik za sebe tvrdi da nije uradila ništa loše i da želi da se "nezavisno utvrde činjenice o njenom slučaju".
Izvor: Beta/AP 
&nbsp;

Britanska zvaničnica samu sebe prijavila zbog imovinskih veza s bivšom premijerkom Bangladeša

Optužbe se odnose na nepoštovanje zakona Evropske unije koji se odnose na slobodno kretanje ljudi, prenosi Politiko.
Velika Britanija je napustila EU početkom 2020. godine, ali je u sporazumu o Bregzitu pristala da evropskim državljanima i njihovim porodicama, koje već borave u Britaniji, dozvoli da ostanu tamo, a istovremeno je Brisel dozvolio Britancima da nastave da žive, studiraju i rade u Uniji.
Evropska komisija je tužbu podnela Sudu pravde EU. Iako Britanija posle napuštanja Unije više nije morala da poštuje zakone EU, sporazumom o Bregzitu predviđeno je da kršenje nekih propisa potpada pod nadležnost Evropskog suda.
Portparol britanske vlade rekao je da se slučajevi na koje se poziva EK odnose na "vreme kada je Velika Britanija još bila članica EU i tokom tranzicionog perioda" 2020. godine, pre potpisivanja trgovinskog sporazuma između dve strane.
Izvor: FoNet

Evropska komisija tužila Veliku Britaniju

Ženu nikada ne pitaj za godine, muškarca za platu, a Britaniju odakle joj toliko artefakata u muzeju. Tu izreku potvrđuje i spor oko skulptura čiji se deo nalazi na Akropolju, a deo – u Britanskom muzeju. Ili kako bi to rekli u Grčkoj – kao kada biste Mona Lizu podelili na pola.
Hram zaštitnice grada Atine, nastao u petom veku pre nove ere, spomenik je na koji su Grci veoma ponosni. Iako su hrišćani svojevremeno demolirali neke skulpture na Akropolju, a drevni hramovi potom bili izvor građevinskog materijala, friz Partenona – koji je originalno bio dug 160 metara i &nbsp;na kojem je prvi put prikazana borba između božanstava i ljudi - bio je gotovo netaknut sve do pred kraj 17. veka kada ga je, tokom opsade, pogodio mletački top.
Grčka već duže tvrdi da je deo friza s Partenona sa 17 skulptura u dužini od 80 metara, ilegalno odnet u Veliku Britaniju početkom 19. veka. Naime, diplomata lord Elgin je uz dozvolu Osmanskog carstva pod kojim je tada bila teritorija današnje Grčke, delove Partenona poslao u London i prodao ih Britanskom muzeju.
Da će Britanski muzej i zvanična Atina sada postići dogovor, saopšteno je posle jučerašnjeg susreta grčkog i britanskog premijera u Londonu. Izvor blizak grčkoj Vladi rekao je da zvanični London neće stajati na putu vraćanja skulptura s Partenona Grčkoj, ako se tako dogovore zvanična Atina i Britanski muzej. Odnosno, da nije pitanje da li će se vratiti u Grčku, već kada. Međutim, tu bi mogao da nastane novi nesporazum jer je Britanski muzej, prema svemu što se do sada moglo čuti, spreman samo na - dugoročnu pozajmicu.
Kada je prošlog leta između 1.000 i 2.000 predmeta nestalo iz Britanskog muzeja – jedan zaposleni ih je iznosio, prodavao, pa čak i uništavao – Grčka je saopštila da Britanski muzej nije bezbedan i postavila pitanje da li je i koliko grčkih eksponata nestalo. Grčka, međutim, nije jedina koja potražuje dragocenosti. Među više od osam miliona eksponata u Britanskom muzeju ima mnogo onih koji su pripadali kolonizovanim narodima.
Izvor: Insajder

Teme

Naše priče 

Grčka i Britanski muzej blizu dogovora: Povratak skulptura s Partenona u Atinu (VIDEO)

Isporuke, koje nisu javno objavljene, obavljene su pre nekoliko nedelja i naručene su nakon što je Kijevu ponestalo raketa dugog dometa, saopštili su izvori koji su govorili o bezbednosnim pitanjima pod uslovom anonimnosti.
Projektili su poslati pre nedavne odluke SAD i Velike Britanije da dozvole Ukrajini da ispaljuje rakete dugog dometa na ciljeve unutar Rusije.&nbsp;
Izvori nisu rekli kada su tačno rakete stigle i nisu navele precizan broj, pozivajući se na bezbednosne razloge.
Ukrajinske snage su prošle nedelje prvi put ispalile britanske rakete "storm šedou" na ciljeve unutar Rusije, dan nakon što su lansirale američke taktičke raketne sisteme, ili ATACMS, na vojni objekat u zapadnom regionu Brjanska, prenosi Blumberg.
Odluke Londona i Vašingtona da dozvole udare, koje je Kijev dugo tražio, usledile su kao odgovor na to što je Kremlj rasporedio severnokorejske trupe u borbu protiv Ukrajine, prema zvaničnicima obe vlade, navodi list.
Storm šedou su precizno vođene rakete koje se lansiraju iz vazduha sa dometom većim od 250 kilometara.
Poslednji put britansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je pošiljku projektila Ukrajini u aprilu, kada je vladu vodio Riši Sunak.
Izvor: Tanjug

Velika Britanija isporučila Ukrajini još desetine krstarećih raketa

Ispitivanje koje je obavljeno u opštini Saut Kembridžšajr i koje je trajalo 15 meseci pokazalo je da je radna efikasnost zaposlenih tokom četvorodnevne radne nedelje uglavnom poboljšana ili je ostala na istom nivou, dok je opština ujedno uštedela i više od 445.000 evra u toku jedne godine, preneo je "Gardijan".
Predsednica opštine Bridžet Smit istakla je da su rezultati eksperimenta "pozitivni, sa poboljšanjima u mnogim uslugama", kao i da je opština uštedela značajna sredstva od poreskih obveznika i unapredila zapošljavanje i zadržavanje radne snage, uz poboljšanje zdravlja.
Ministarstvo za stanovanje, zajednice i lokalnu vlast saopštilo je da svaka opština ima pravo da organizuje radnu snagu po sopstvenoj volji.
"Transport for London" (TfL), takođe, planira da od naredne godine uvede četvorodnevnu radnu nedelju za vozače metroa.
Izvor: Tanjug

Opštine u Velikoj Britaniji slobodne da uvedu četvorodnevnu radnu nedelju

Maria Cisman iz Velike Britanije nekada je bila opsednuta svojim pametnim telefonom i slobodno vreme provodila je na društvenim mrežama. U jednom trenutku uplašila se da propušta život, pa je potražila pomoć u lokalnom omladinskom klubu. Okupirala se hobijima, koji ne uključuju male ekrane. &nbsp;
"Recimo, dešavalo mi se da gledam video, a da ga se sutradan ne sećam. To je kao brza hrana za mozak. Jednostavno vam uđe u mozak, a nema nikakve koristi", kaže Maria Cisman.
Uz pametne telefone stasavaju generacije usamljene, nervozne i izolovane dece. Istraživanje dobrotvorne organizacije "On sajd" pokazalo je da oko milion i po mladih od 11 do 18 godina provodi slobodno vreme uz telefone; 35 odsto njih kaže da ne upoznaju nove ljude, a gotovo polovina otkriva da slobodno vreme provodi u spavaćoj sobi.
Prema istraživanju Univerziteta Harvard, korišćenjem društvenih mreža aktivira se isti deo mozga kao i prilikom koriščenja narkotika, što je dovelo do velike zabrinutosti među roditeljima i u školama.
"Bila je veoma povučena, nije izlazila iz kuće i nije razgovarala. Nije želela da izlazi i upoznaje prijatelje, kao da se bojala. Ali, sada je drugačije. Raduje se novim poznanstvima", kaže Oana Chirica, Mariina majka.
Učenici koji manje koriste društvene mreža kažu da su otkrili nova interesovanja i hobije i da više uživaju u malim stvarima. Navode da im je to otvorilo nove vidike i oslobodilo ih anksioznosti.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FYOakpdZfS84&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Mnoge škole u Velikoj Britaniji ozbiljno su shvatile taj problem i zabranile su upotrebu telefona tokom nastave, a neke organizuju radionice i edukativne programe. Rezultati su odmah bili vidljivi. U školama kažu da učenici sada aktivnije učestvuju u nastavi i obraćaju pažnju na svet oko sebe.
Izvor: Insajder

Mladi u Britaniji postaju svesni štetnosti "pametnih" telefona (VIDEO)

Cilj tih partnerstava, iste vrste kao ono koje je London zaključio s Albanijom krajem 2022. godine, je da "povećaju razmenu obaveštajnih podataka i presretnu kriminalne krijumčarske bande", piše u saopštenju Dauning strita. 
 
 Tokom 2023. godine je skoro 100.000 migranata prošlo kroz Zapadni Balkan što ga čini "važnom rutom koju koriste oni koji ilegalno završe u EU ili Velikoj Britaniji", kaže se dalje. 
 
 Premijer Kir Starmer je danas na samitu Evropske političke zajednice (EPC, 47 zemalja) u Mađarskoj, gde je na dnevnom redu i neregularna imigracija. 
 
 "Kriminalna imperija deluje na našem kontinentu, nanosi strašne ljudske žrtve i podriva našu nacionalnu bezbednost", rekao je on u saopštenju o najavljenim sporazumima. 
 
 "Velika Britanija će biti u srcu napora da se okonča pošast organizovanog imigracionog kriminala, ali to ne može postići svako sam za sebe", dodao je on. 
 
 Oko 31.535 migranata je ilegalno stiglo u Veliku Britaniju od januara prešavši Lamanš improvizovanim čamcima, više nego tokom cele 2023. godine. Najmanje 60 ljudi je poginulo ove godine koja je po tome najgora od 2018. godine, kada je o počelo. 
 
 Velika Britanija je prilikom izlaska iz Evropske unije izgubila pristup bazama podataka, poput "Eurodac" koja sadrži otiske prstiju tražilaca azila i migranata koji dolaze u EU, i Šengenskog sistema informacija (SIS) o traženim, nestalim ili ilegalno došlim osobama. 
 
 Po svom izboru u julu, Kir Starmer je odustao od kontroverznog plana ranijih konzervativnih vlada da &nbsp;u Ruandu deportuju tražioce azila koji neregularno stignu u Veliku Britaniju. 
 
 On stavlja akcenat na borbu protiv bandi krijumčara i želi da poveća saradnju sa evropskim zemljama da bi se smanjilo broj dolazaka. 
 
 Tokom Generalne skupštine Interpola u ponedeljak u Glazgovu Starmer je uveravao da njegovi evropski partneri žele da bliže sarađuju u tome. 
 
 On je rekao da se krijumčarske bande moraju "smatrati pretnjom globalnoj bezbednosti koja se može uporediti s terorizmom".
Izvor: Beta&nbsp;

Velika Britanija će sa Srbijom, Severnom Makedonijom i Kosovom sklopiti sporazume o suzbijanju imigracije

Nekoliko hiljada ljudi pridružilo se maršu "Ujedinite Kraljevstvo", koji se kreće u pravcu parlamenta, a organizovao ga je antiimigrantski i antimuslimanski aktivista Stiven Jaksli-Lenon, poznat pod pseudonimom Tomi Robinson. Prisutni nose britanske i engleske zastave, prenosi Rojters.
U međuvremenu, okupljeni na kontraprotestu, aktivisti protiv rasizma i sindikati, nose transparente na kojima piše "Izbeglice dobrodošle" i "Razbijte krajnju desnicu".
Zamenica pomoćnika policijskog komesara Rejčel Vilijams, koja vodi operaciju obezbeđivanja skupova, rekla je u petak da policija ima "značajne resurse da odgovori na bilo kakve incidente".
Policija je u povećanoj pripravnosti, imajući u vidu iskustva sa neredima koji su izbili u gradovima širom Britanije krajem jula, posle ubistva tri mlade devojke u Sautportu, koje su se dogodile nakon dezinformacija na društvenim mrežama da je osumnjičeni za njihovo ubistvo identifikovan kao muslimanski migrant.
Izvor: Tanjug

Velika Britanija