<article><p>Na novčanu pomoć građanima u poslednje dve godine potrošeno je preko milijardu evra. Iako je Fiskalni savet upozorio da se zbog toga država zadužuje, da su ovakve mere neefikasne i neopravdane, jer se novac neselektivno deli i onima kojima pomoć nije potrebna, izvesno je da će država i ove godine biti „široke ruke“. Bar do aprilskih izbora.</p><p>Cilj države ne bi trebalo da bude da deli pare bilo kome već da uredi sistem, rekao je Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.</p><p>„Država prvo deli pare koje nisu planirane i koje nisu neophodne u ovom trenutku i to se nastavlja gotovo dve godine od kada je kovid krenuo i postavlja se pitanje da li smo mi odustali od sistemskog budžeta gde ćemo da planiramo kako ćemo da trošimo pare u narednih godinu dana ili smo otvorili kasu pa kako se kome prohte tako ćemo da delimo pare“, rekao je Radosavljević u Markeru.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fr5zXOlsBMHE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Da je pomoć mnogima potrebna pokazuje podatak Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu - svaki peti građanin Srbije je u riziku od siromaštva. Čak 88% ispitanika se oseća siromašnim. </p><p>Svako ko ostvaruje mesečne prihode od 22 hiljade dinara – ne smatra se da je u riziku od siromaštva. Tako kaže statistika, a u organizaciji Secons, koja analizira životni standard, kažu da je granica od 22 hiljade dinara nerealna.</p><p>„Izvolite sami pa rekonstruišite život jedne osobe sa 22 hiljade mesečno sve i da ima svoju kuću, dve sijalice u kući, greje se na najjeftinije moguće, recimo na neka drva koja može jeftino da kupi, neka plati ostalo i neka se prehrani od tog novca“, kaže Slobodan Cvijić iz organizacije Secons. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DzAovSbjNDmc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Celu emisiju Marker pogledajte <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-19-01-2022-cyo1366o"><b><i>OVDE.</i></b></a></p></article>

<p>Na novčanu pomoć građanima u poslednje dve godine potrošeno je preko milijardu evra. Iako je Fiskalni savet upozorio da se zbog toga država zadužuje, da su ovakve mere neefikasne i neopravdane, jer se novac neselektivno deli i onima kojima pomoć nije potrebna, izvesno je da će država i ove godine biti „široke ruke“. Bar do aprilskih izbora.</p>
<p>Cilj države ne bi trebalo da bude da deli pare bilo kome već da uredi sistem, rekao je Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.</p>
<p>„Država prvo deli pare koje nisu planirane i koje nisu neophodne u ovom trenutku i to se nastavlja gotovo dve godine od kada je kovid krenuo i postavlja se pitanje da li smo mi odustali od sistemskog budžeta gde ćemo da planiramo kako ćemo da trošimo pare u narednih godinu dana ili smo otvorili kasu pa kako se kome prohte tako ćemo da delimo pare“, rekao je Radosavljević u Markeru.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fr5zXOlsBMHE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Da je pomoć mnogima potrebna pokazuje podatak Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu - svaki peti građanin Srbije je u riziku od siromaštva. Čak 88% ispitanika se oseća siromašnim.&nbsp;</p>
<p>Svako ko ostvaruje mesečne prihode od 22 hiljade dinara – ne smatra se da je u riziku od siromaštva. Tako kaže statistika, a u organizaciji Secons, koja analizira životni standard, kažu da je granica od 22 hiljade dinara nerealna.</p>
<p>„Izvolite sami pa rekonstruišite život jedne osobe sa 22 hiljade mesečno sve i da ima svoju kuću, dve sijalice u kući, greje se na najjeftinije moguće, recimo na neka drva koja može jeftino da kupi, neka plati ostalo i neka se prehrani od tog novca“, kaže Slobodan Cvijić iz organizacije Secons.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DzAovSbjNDmc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Celu emisiju Marker pogledajte <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-19-01-2022-cyo1366o"><i><b>OVDE.</b></i></a></p>

Teme

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

100 evra za mlade, pomoć penzionerima, zdravstvenim radnicima… da li je država odustala od planiranja budžeta?