<article>"To je predviđeno Statutom Tribunala da se kao i u svim pravnim sistemima može ukinuti, preinačiti ili potvrditi presuda. Haški sud se držao toga da ne ukida presude, a čak i kada je nalazio razloge za to, onda su žalbenim odlukama nalazili da to nije suštinski važno pa su presude potvrđivane ili preinačene", rekao je Lukić, koji je branio haške optuženike.Lukić je ocenio da se to dešavalo zbog toga što je Haški sud imao vremenski ograničen mandat i da je želeo da okonča postupke.U odbranu Stanišića se, još na početku postupka, jednim pismom uključila i CIA. Pohvalili su njegovu saradnju do 1991. godine, pa i zasluge za to što su pronađene masovne grobnice. U tome je tražen i uzrok toga što su u prvom postupku oslobođeni. Govoreći o tome, Lukić je rekao da su to priče koje kruže oko svih haških presuda koje su "neobične"."Da li je neka presuda oslobađajuća, a očekivalo se da bude osuđujuća pa su uticali neki strani faktori - od suđenja Gotovini do predmeta Perišića koji sam ja branio, kada se tvrdilo da je on bio američki čovek, što je bilo netačno. Ovde se htelo da se napravi konstrukcija kako je to moguće da budu oslobođeni", rekao je on.Na pitanje da li je, s obzirom na kaznenu politiku Haškog suda, 15 godina zatvora očekivano, Lukić je odgovorio da je to specifično pitanje jer se kazne moraju porediti sa delom za koje su lica oglašena krivim.Stanišić je odslužio gotovo polovinu kazne, Simatović nešto više od polovine. Na pitanje kada mogu da budu pušteni, Lukić je odgovorio da bi posle odsluženja dve trećine kazne mogli da podnesu zahtev da budu pušteni na slobodu.Komentarišući izjavu tužioca Serža Bramerca da ta presuda pokazuje da rat u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nije bio unutrašnji konflikt, već da je imao međunarodni karakter, Lukić je ocenio da je ta izjava izvučena iz konteksta, a da presudom nije utvrđeno ništa novo u odnosu na ranije procese.Na pitanje gde će osuđenici služiti kaznu i kako se o tome odlučuje, Lukić je rekao da postoje sporazumi sa određenim evropskim zemljama koje primaju zatvorenike, a da o konkretnoj zemlji odlučuje predsednik Haškog suda."Osuđenik daje svoje mišljenje gde bi želeo da izdržava kaznu - na primer, da li želi da izdržava kaznu u zemlji blizu Srbije ili u zemlji gde su zatvori blaži, poput Skandinavije", kazao je on.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOfADKl_0qq0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Pred naslednikom Haškog tribunala nema više aktivnih suđenja, ali postoji postupak koji nije okončan protiv članova Srpske radikalne stranke, Vjerice Radete i Petra Jojića, za nepoštovanje Suda. Na pitanje da li će Tribunal nastaviti da insistira na izručenju Vjerice Radete i Petra Jojića, Lukić je  odgovorio da je formalni kraj rada Tribunala bio 2017. godine, ali da to što nema više aktivnih suđenja za zločine ne znači da neće nastaviti da traže izručenje Radete i Jojića."Srbija je nedvosmisleno zauzela stav da neće da ih izruči i za to iza sebe ima praksu našeg zakonodavstva - ne postoji obaveza za izručenje za nepoštovanje suda jer to nije primarni oblik odgovornosti zbog kojeg se odgovara u Hagu", naveo je Lukić.Izvor: Insajder</article>

"To je predviđeno Statutom Tribunala da se kao i u svim pravnim sistemima može ukinuti, preinačiti ili potvrditi presuda. Haški sud se držao toga da ne ukida presude, a čak i kada je nalazio razloge za to, onda su žalbenim odlukama nalazili da to nije suštinski važno pa su presude potvrđivane ili preinačene", rekao je Lukić, koji je branio haške optuženike.
Lukić je ocenio da se to dešavalo zbog toga što je Haški sud imao vremenski ograničen mandat i da je želeo da okonča postupke.
U odbranu Stanišića se, još na početku postupka, jednim pismom uključila i CIA. Pohvalili su njegovu saradnju do 1991. godine, pa i zasluge za to što su pronađene masovne grobnice. U tome je tražen i uzrok toga što su u prvom postupku oslobođeni. Govoreći o tome, Lukić je rekao da su to priče koje kruže oko svih haških presuda koje su "neobične".
"Da li je neka presuda oslobađajuća, a očekivalo se da bude osuđujuća pa su uticali neki strani faktori - od suđenja Gotovini do predmeta Perišića koji sam ja branio, kada se tvrdilo da je on bio američki čovek, što je bilo netačno. Ovde se htelo da se napravi konstrukcija kako je to moguće da budu oslobođeni", rekao je on.
Na pitanje da li je, s obzirom na kaznenu politiku Haškog suda, 15 godina zatvora očekivano, Lukić je odgovorio da je to specifično pitanje jer se kazne moraju porediti sa delom za koje su lica oglašena krivim.
Stanišić je odslužio gotovo polovinu kazne, Simatović nešto više od polovine. Na pitanje kada mogu da budu pušteni, Lukić je odgovorio da bi posle odsluženja dve trećine kazne mogli da podnesu zahtev da budu pušteni na slobodu.
Komentarišući izjavu tužioca Serža Bramerca da ta presuda pokazuje da rat u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nije bio unutrašnji konflikt, već da je imao međunarodni karakter, Lukić je ocenio da je ta izjava izvučena iz konteksta, a da presudom nije utvrđeno ništa novo u odnosu na ranije procese.
Na pitanje gde će osuđenici služiti kaznu i kako se o tome odlučuje, Lukić je rekao da postoje sporazumi sa određenim evropskim zemljama koje primaju zatvorenike, a da o konkretnoj zemlji odlučuje predsednik Haškog suda.
"Osuđenik daje svoje mišljenje gde bi želeo da izdržava kaznu - na primer, da li želi da izdržava kaznu u zemlji blizu Srbije ili u zemlji gde su zatvori blaži, poput Skandinavije", kazao je on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOfADKl_0qq0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Pred naslednikom Haškog tribunala nema više aktivnih suđenja, ali postoji postupak koji nije okončan protiv članova Srpske radikalne stranke, Vjerice Radete i Petra Jojića, za nepoštovanje Suda. Na pitanje da li će Tribunal nastaviti da insistira na izručenju Vjerice Radete i Petra Jojića, Lukić je &nbsp;odgovorio da je formalni kraj rada Tribunala bio 2017. godine, ali da to što nema više aktivnih suđenja za zločine ne znači da neće nastaviti da traže izručenje Radete i Jojića.
"Srbija je nedvosmisleno zauzela stav da neće da ih izruči i za to iza sebe ima praksu našeg zakonodavstva - ne postoji obaveza za izručenje za nepoštovanje suda jer to nije primarni oblik odgovornosti zbog kojeg se odgovara u Hagu", naveo je Lukić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Advokat Lukić: Proces protiv Stanišića i Simatovića jedini u kojem je prvostepena presuda u potpunosti ukinuta, a slučaj vraćen na novo suđenje (VIDEO)