<article><p>"Nakon protesta poljoprivrednika vidim neki pomak. Štrajkovi su na neki način verovatno naterali i ljude iz Vlade da ozbiljnije shvate ovaj sektor, i da recimo do kraja godine kreiraju konzistentnu, mnogo atraktivniju agrarnu politiku, bar da bude koliko-toliko bliska politici Evropske unije”, kaže Prostran.</p><p>Posao pregovaranja sa Vladom, prema njegovom mišljenju, bio bi olakšan da su udruženja poljoprivrednika bila jedinstvenija.</p><p>„Bilo je i udruženja koja su podržavala mere Vlade što je verovatno Vladu ohrabrivalo da 'đonom’ odbija sve zahteve. Međutim, definitivno je shvaćeno da je poljoprivreda u ozbiljnoj krizi i da su troškovi proizvodnje abnormalni”, smatra Prostran.</p><p>Kako kaže, u Srbiji su najugroženiji mali i srednji farmeri i poljoprivredni proizvođači veličine od 0,5 do 5 hektara jer nisu obuhvaćeni sistemom subvencija.</p><p>"Kod nas ti mali u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava čine 78%, prema popisu iz 2012. godine. Mislim da ništa nije bolja situacija ni sada, videćemo nakon popisa koji će biti ove godine od oktobra do polovine novembra meseca. Oni danas u našoj strukturi poljoprivrednih gazdinstava dominiraju. Dakle, subvencijama nisu obuhvaćeni oni koji imaju jednu, dve ili tri krave, nisu obuhvaćeni oni koji imaju pola hektara ili hektar zemlje”, navodi Prostran i ističe da agrarna politika mora da obuhvati sve.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F3j1JWqojIR8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Iako resorno ministarstvo tvrdi da je budžet za poljoprivredu rekordan, Prostran smatra da bi budžet trebalo da bude "najmanje na nivou procentualnog učešća poljoprivrede u formiranju bruto društvenog proizvoda zemlje”.</p><p>"Minimum učešća bi bio 10%. To bi značilo, prema sadašnjem nivou budžeta, prema današnjem danu, negde oko 160 do 180 milijardi dinara”, kaže Prostran.</p><p>Kada je reč o poljoprivrednoj politici i sistemskim promenama, navodi da se prvo moraju "napasti” troškovi proizvodnje jer stvaraju veliki problem u ceni koštanja finalnog proizvoda. </p><p>"Treba hitno doneti sistemski zakon o regresiranju cene imputa, osnovnih troškova, pre svega nafte, zatim mineralnog đubriva, semena. Taj zakon se ne oročava vremenski. Naravno, da bi taj zakon mogao da se sprovodi, morao bi budžet da bude najmanje 10% u ukupnom budžetu Srbije za narednu godinu”, zaključuje Prostran. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"Nakon protesta poljoprivrednika vidim neki pomak. Štrajkovi su na neki način verovatno naterali i ljude iz Vlade da ozbiljnije shvate ovaj sektor, i da recimo do kraja godine kreiraju konzistentnu, mnogo atraktivniju agrarnu politiku, bar da bude koliko-toliko bliska politici Evropske unije”, kaže Prostran.</p>
<p>Posao pregovaranja sa Vladom, prema njegovom mišljenju, bio bi olakšan da su udruženja poljoprivrednika bila jedinstvenija.</p>
<p>„Bilo je i udruženja koja su podržavala mere Vlade što je verovatno Vladu ohrabrivalo da 'đonom’ odbija sve zahteve. Međutim, definitivno je shvaćeno da je poljoprivreda u ozbiljnoj krizi i da su troškovi proizvodnje abnormalni”, smatra Prostran.</p>
<p>Kako kaže, u Srbiji su najugroženiji mali i srednji farmeri i poljoprivredni proizvođači veličine od 0,5 do 5 hektara jer nisu obuhvaćeni sistemom subvencija.</p>
<p>"Kod nas ti mali u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava čine 78%, prema popisu iz 2012. godine. Mislim da ništa nije bolja situacija ni sada, videćemo nakon popisa koji će biti ove godine od oktobra do polovine novembra meseca. Oni danas u našoj strukturi poljoprivrednih gazdinstava dominiraju. Dakle, subvencijama nisu obuhvaćeni oni koji imaju jednu, dve ili tri krave, nisu obuhvaćeni oni koji imaju pola hektara ili hektar zemlje”, navodi Prostran i ističe da agrarna politika mora da obuhvati sve.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F3j1JWqojIR8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Iako resorno ministarstvo tvrdi da je budžet za poljoprivredu rekordan, Prostran smatra da bi budžet trebalo da bude "najmanje na nivou procentualnog učešća poljoprivrede u formiranju bruto društvenog proizvoda zemlje”.</p>
<p>"Minimum učešća bi bio 10%. To bi značilo, prema sadašnjem nivou budžeta, prema današnjem danu, negde oko 160 do 180 milijardi dinara”, kaže Prostran.</p>
<p>Kada je reč o poljoprivrednoj politici i sistemskim promenama, navodi da se prvo moraju "napasti” troškovi proizvodnje jer stvaraju veliki problem u ceni koštanja finalnog proizvoda.&nbsp;</p>
<p>"Treba hitno doneti sistemski zakon o regresiranju cene imputa, osnovnih troškova, pre svega nafte, zatim mineralnog đubriva, semena. Taj zakon se ne oročava vremenski. Naravno, da bi taj zakon mogao da se sprovodi, morao bi budžet da bude najmanje 10% u ukupnom budžetu Srbije za narednu godinu”, zaključuje Prostran.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Agroekonomista Milan Prostran Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Agroekonomista Milan Prostran za "Marker”: O poljoprivredi govorimo samo kada su krizna vremena (VIDEO)