Agroekonomista u Markeru: Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa (VIDEO)
Agroeknomista Milan Prostran izjavio je u Markeru da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa i da doživljava "renesansu" pogotovo u vremenu globalne svetske krize hrane.
Na pitanje da li postoji bilo kakvo opravdanje za činjenicu da Srbija ne zna koliko poljoprivredno obradivog zemljišta ima, Prostran je odgovorio da je poslednji popis poljoprivrede bio 2012. godine a da će sledeći početi juna ove godine i biti završen u septembru.
Naveo je da će se tek posle popisa znati pravo stanje, a da je procena da Srbija ima 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta.
"Uvedena je 2012. godina statistička kategorija, pošto se to radi po metodima Eurostata pa je uvedena kategorija korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Mi smo ranije uvek govorili da imamo 5,2 miliona hektara zemljišta, a obradivog 4,2 miliona. Međutim, sada se ta cifra od 4,2 miliona se gubi već govori od 3,5 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta", rekao je Prostran.
Državni revizor navodi da se ne obrađuje trećina državnog zemljišta predviđenog za davanje u zakup, dok Uprava za poljoprivredno zemljište tvrdi da veći deo tog zemljišta i nije za obradu.
Prostran je naveo da državnog poljoprivrednog zemljišta ima oko 700 hiljada hektara, a u zakup se daje između 250 i 270 hiljada hektara.
"Iz toga proizilazi konstatacija Državnog revizora da se značajan deo poljoprivrednih površina ne obrađuje. Tumačenje Uprave da deo zemljišta nije za obradu - to je posao države da ako to nije, da izvrši prenamensko statističko vođenje tog zemljišta i da ga prevede u šumsko. Da se ne opterećujemo pitanjem nekorišćenja", dodao je on.
Prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta zakonom je zabranjena. Prostran je naveo da je početkom dvehiljaditih "državne institucije omanule".
"Ministarstvo poljoprivrede je po zaključku pre privatizacije trebalo da evidentira svo poljoprivredno zemljište koje je ušlo u proces privatizacije, da ga dostavi Agenciji za privatizaciju. Ono nije smelo biti predmet prodaje jer društvo poljoprivredno zemljište nikada nije bilo u vlasništvu društvenih poljoprivrednih preduzeća", naveo je on.
Na pitanje da li postoji interes i opravdanost države da zemljište daje u dugoročan zakup investitorima, Prostran je odgovorio: "U početku je to išlo po principu podele plena, to sam ja rekao. A to znači: 'Idemo davati državnu zemlju u zakup pa ćemo podeliti - malo će dobiti lokalna samouprava, malo Pokrajina, veći deo Republika. Dakle, nije se vodilo računa o načinu korišćenja zemljišta. Od zakupa se u početku zarađivalo u početku oko dvadesetak miliona evra godišnje, sad se razrađuje između 45 i 50 miliona evra. To je cena tih 250 hektara."
Prostran je ocenio da je racionalnije da država poljoprivredno zemljište dodeli malim i srednjim farmerima na duži rok korišćenja bez naknade i bez prava na vlasništvo dok se ne vidi kako će se prema njemu odnositi ili zemljoradničkim zadrugama.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.