<article>Sve je počelo relativno povoljnim kineskim kreditima, ali je nastavljeno kroz realizaciju kapitalnih infrastrukturnih projekata - poslova koje su kineske kompanije u državama regiona dobijale na sumnjivim tenderima. Pored toga, prostor za sumnju ostavljalo je i potpisivanje mnogobrojnih međudržavnih ugovora sa Kinom, u koje novinari, odnosno javnost - nisu imali uvid. Jedan takav slučaj u susedstvu - izgradnja auto-puta u Severnoj Makedoniji, odnosno posao koji su kineske firme dobile na sumnjiv način - ostao je zabeležen kao najveći slučaj visoke korupcije u istoriji te države. "Taj skandal je na neki način otkrio kako izgleda kada se visoki državni zvaničnici upuštaju u korupcionaške i sumnjive poslove. Dakle, to je bio jedan od slučajeva korupcije na visokom nivou u Severnoj Makedoniji. Reč je o dva projekta izgradnje auto-puta od pre 10 godina koje su radile kineske kompanije, dok su projekti finansirani kreditom kineske Eksim banke. Visoki državni zvaničnici su se postarali da kineske kompanije na tenderu dobiju taj posao… Ukratko, naposletku je sve došlo do Specijalnog tužilaštva i otvoren je predmet zbog tog slučaja korupcije. Kada je reč o kineskim kompanijama, moramo da budemo svesni da one i u Kini i u inostranstvu ponekad posluju u korupcionaškoj atmosferi. Međutim, u ovom slučaju iz Severne Makedonije kineske kompanije su jednostavno odgovorile na zahteve visokih državnih zvaničnika koji su tražili mito. Dakle, Kinezi su se samo prilagodili lokalnim pravilima igre, jer znaju da je korupcija u našim državama svakodnevna stvar. Na kraju, taj projekat se pokazao kao štetan za ugled Vlade Severne Makedonije, štetan za ugled kineskih kompanija ali i za samu Kinu, jer Kina ne želi da se njene kompanije i projekti koje finansira, u javnosti povezuju sa korupcijom“, kaže za emisiju "Svet i mi“ Ana Krstinovska, predsednica organizacije "Estime“.Pomenuli ste da je slučaj stigao do pravosuđa. Da li je dobio sudski epilog, šta se desilo?"Slučaj je najpre pokrenulo Specijalno tužilaštvo koje je trebalo da procesuira slučajeve korupcije na visokom nivou. Međutim, s obzirom da zakonski status Specijalnog tužilaštva nije bio sasvim jasan, ta institucija je prestala da postoji a, ironično - specijalna tužiteljka je kasnije i sama optužena za korupciju. Posle toga, drugo tužilaštvo je preuzelo slučaj, ali s obzirom na to da naše pravosuđe nije efikasno, kako u tužilačkom, tako i u sudskom smislu, taj slučaj je prošle godine zastareo. Tako da, epiloga praktično nema. Nijedan državni zvaničnik nije osuđen ili je na bilo koji način odgovarao za taj korupcionaški skandal."Da li to znači da je slučaj apsolutno gotov, ako govorimo sa pravosudne strane?"Da. Neće biti nastavka tog slučaja pred sudom, tako da u suštini nikada nećemo saznati ko je i koliko među državnim zvaničnicima odgovoran za taj slučaj korupcije“, kaže Krstinovska.Nakon što je javnost saznala za tu aferu, to je bio jedan od razloga za pad Vlade Nikole Gruevskog 2016. godine. Kako je nova Vlada pristupila rešavanju tog problema i, uopšte, kako je sarađivala s Kinom, imajući u vidu taj nivo zabeležene korupcije?"Pred novom Vladom je bio izbor – da li da nastavi sa sprovođenjem tog projekta, s obzirom da se iskustvo s Kinom pokazalo prilično problematičnim. Jedna od dve deonice auto-puta je završena ali druga, koja je trebalo da bude završena 2019. godine, još nije - a novi rok je 2026. Nova Vlada je imala šansu da raskine ugovor, ali pretpostavljam da je procenjeno da bi troškovi raskida ugovora bili visoki. Zbog toga su odlučili da potpišu dodatne anekse i pokušaju da što više poprave ugovor i projekat kako bismo konačno dobili auto-put. Na kraju, cena auto-puta koja je trebalo da bude nešto više od pola milijarde dolara, sada je porasla na blizu milijardu dolara, a auto-put još nemamo."Severna Makedonija je nedavno dobila novu Vladu. Kakav je njen odnos prema Kini, imajući u vidu da je sada vodeća partija VMRO-DPMNE i pre deceniju bila na vlasti – kada se sve to dešavalo. Znamo i da su kineske kompanije u međuvremenu dobile nove projekte. Kako to objašnjavate?"Kineske kompanije veoma brzo uče, prilagođavaju se i grade svoje portfolije. Znate, kada Kinezi dođu u naše države, oni su tu da ostanu i tražiće da iskoriste svaku mogućnost za poslovanje. Sada kada imaju bogato iskustvo i kada su razvili poslovanje, više im nisu cilj samo projekti koje finansiraju kineske banke, već i projekti za koje novac dolazi i od, recimo, Evropske banke za obnovu i razvoj i od Evropske investicione banke. Kineske kompanije u regionu, bilo državne ili privatne, dovoljno su jake da izađu na tržište. Upravo takva je situacija u Severnoj Makedoniji, pa to znači da će nova Vlada nastaviti neki oblik saradnje sa Kinezima, ali će izbeći rizik da se ponovi situacija od pre 10 ili 12 godina. Sada smo i članica NATO-a, pa je i to razlika. Ipak, jedan od prioriteta nove Vlade je ekonomski oporavak i stimulisanje privrede, pa u tom kontekstu verujem da svaka država sveta vidi Kinu kao ekonomskog partnera."Srbija ima dosta iskustva sa Kinom i neka iskustva su označena kao loša zbog ekoloških problema, zagađenja, položaja radnika i sumnje na korupciju. Kaže se da Kina u nekoj državi posluje onako kako joj dozvoljava ta država. Koji je ključni odgovor na taj problem, jačanje vladavine prava ili nešto drugo?"Srbija je školski primer toga što pominjete; srpske vlasti su uvek pokazivale volju da odu i korak dalje kako bi omogućile saradnju sa Kinom i na neki način izašle u susret poslovnim interesima kineskih kompanija. Dakle, Srbija je zemlja koja je imala najviše ekonomske koristi u regionu od saradnje sa Kinom. Ako govorimo o grinfild investicijama, o ukupnom doprinosu tih kompanija srpskoj privredi, o direktnim stranim investicijama - Srbija je svakako lider u regionu. Međutim, ta saradnja je donela neke neželjene efekte. Kao što ste spomenuli, mnogi od tih poslova se povezuju sa niskim ekološkim standardima, lošim uslovima za radnike, pa čak i sa navodima o korupciji. Upravo to se može povezati sa nivoom reformi i stepenom ambicije koju je Srbija pokazala da se pridruži Evropskoj uniji – o vladavini prava, osnaživanju institucija, o odgovornosti i transparentnosti. Srbija je na neki način imala koristi od toga što ne sprovodi sve te reforme. S druge strane, i kineske kompanije su imale koristi od takve prilično labave situacije u Srbiji da ispune svoje ekonomske interese."<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fa3YJ_MCKGos&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Kažete da je Srbija ta koja je u regionu imala najviše koristi od saradnje sa Kinom. Kada se prisustvo Kine u Srbiji uporedi sa državama regiona, kako to izgleda?"Najveća atrakcija u regionu za Kinu je, rekla bih, rudarska industrija. Dakle, Kina je u potrazi za sirovinama koje će bar delimično zadovoljiti njen ekonomski rast i njene ambicije da postane sve važniji geopolitički igrač. Ako pogledamo kineske investicije, ali i izvoz celog regiona prema Kini, možemo videti da ona pretežno izvozi bakar, kako iz Srbije, tako i iz Albanije. Feronikl iz Severne Makedonije, kobalt iz Crne Gore i drvo iz Bosne i Hercegovine. Takav trgovinski bilans za region je prilično negativan. Svi mi težimo da izvozimo proizvode sa većom dodatnom vrednošću ili poljoprivredne proizvode po kojima je poznat region. Međutim, u saradnji sa Kinom nismo uspeli da se nametnemo i zaštitimo svoje interese. Uprkos tome, Srbija pojačava ekonomsku saradnja sa Kinom, naročito posle potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. Većina drugih država regiona postala je prilično skeptična u odnosu sa Kinom, zbog neispunjenih očekivanja i interesa, pa sada ta saradnja opada ili stagnira. Na primer, kineske kompanije sada napuštaju Albaniju i sve to pomera ravnotežu u regionu. Zbog toga Srbija sada ima intezivniju saradnju sa Kinom nego ceo region zajedno“, izjavila je u emisiji "Svet i mi“ Ana Krstinovska, predsednica Organizacije "Estima“.Novinar Žikica Stevanović</article>

Sve je počelo relativno povoljnim kineskim kreditima, ali je nastavljeno kroz realizaciju kapitalnih infrastrukturnih projekata - poslova koje su kineske kompanije u državama regiona dobijale na sumnjivim tenderima. Pored toga, prostor za sumnju ostavljalo je i potpisivanje mnogobrojnih međudržavnih ugovora sa Kinom, u koje novinari, odnosno javnost - nisu imali uvid.&nbsp;
Jedan takav slučaj u susedstvu - izgradnja auto-puta u Severnoj Makedoniji, odnosno posao koji su kineske firme dobile na sumnjiv način - ostao je zabeležen kao najveći slučaj visoke korupcije u istoriji te države.&nbsp;
"Taj skandal je na neki način otkrio kako izgleda kada se visoki državni zvaničnici upuštaju u korupcionaške i sumnjive poslove. Dakle, to je bio jedan od slučajeva korupcije na visokom nivou u Severnoj Makedoniji. Reč je o dva projekta izgradnje auto-puta od pre 10 godina koje su radile kineske kompanije, dok su projekti finansirani kreditom kineske Eksim banke. Visoki državni zvaničnici su se postarali da kineske kompanije na tenderu dobiju taj posao… Ukratko, naposletku je sve došlo do Specijalnog tužilaštva i otvoren je predmet zbog tog slučaja korupcije. Kada je reč o kineskim kompanijama, moramo da budemo svesni da one i u Kini i u inostranstvu ponekad posluju u korupcionaškoj atmosferi. Međutim, u ovom slučaju iz Severne Makedonije kineske kompanije su jednostavno odgovorile na zahteve visokih državnih zvaničnika koji su tražili mito. Dakle, Kinezi su se samo prilagodili lokalnim pravilima igre, jer znaju da je korupcija u našim državama svakodnevna stvar. Na kraju, taj projekat se pokazao kao štetan za ugled Vlade Severne Makedonije, štetan za ugled kineskih kompanija ali i za samu Kinu, jer Kina ne želi da se njene kompanije i projekti koje finansira, u javnosti povezuju sa korupcijom“, kaže za emisiju "Svet i mi“ Ana Krstinovska, predsednica organizacije "Estime“.
Pomenuli ste da je slučaj stigao do pravosuđa. Da li je dobio sudski epilog, šta se desilo?
"Slučaj je najpre pokrenulo Specijalno tužilaštvo koje je trebalo da procesuira slučajeve korupcije na visokom nivou. Međutim, s obzirom da zakonski status Specijalnog tužilaštva nije bio sasvim jasan, ta institucija je prestala da postoji a, ironično - specijalna tužiteljka je kasnije i sama optužena za korupciju. Posle toga, drugo tužilaštvo je preuzelo slučaj, ali s obzirom na to da naše pravosuđe nije efikasno, kako u tužilačkom, tako i u sudskom smislu, taj slučaj je prošle godine zastareo. Tako da, epiloga praktično nema. Nijedan državni zvaničnik nije osuđen ili je na bilo koji način odgovarao za taj korupcionaški skandal."
Da li to znači da je slučaj apsolutno gotov, ako govorimo sa pravosudne strane?
"Da. Neće biti nastavka tog slučaja pred sudom, tako da u suštini nikada nećemo saznati ko je i koliko među državnim zvaničnicima odgovoran za taj slučaj korupcije“, kaže Krstinovska.
Nakon što je javnost saznala za tu aferu, to je bio jedan od razloga za pad Vlade Nikole Gruevskog 2016. godine. Kako je nova Vlada pristupila rešavanju tog problema i, uopšte, kako je sarađivala s Kinom, imajući u vidu taj nivo zabeležene korupcije?
"Pred novom Vladom je bio izbor – da li da nastavi sa sprovođenjem tog projekta, s obzirom da se iskustvo s Kinom pokazalo prilično problematičnim. Jedna od dve deonice auto-puta je završena ali druga, koja je trebalo da bude završena 2019. godine, još nije - a novi rok je 2026. Nova Vlada je imala šansu da raskine ugovor, ali pretpostavljam da je procenjeno da bi troškovi raskida ugovora bili visoki. Zbog toga su odlučili da potpišu dodatne anekse i pokušaju da što više poprave ugovor i projekat kako bismo konačno dobili auto-put. Na kraju, cena auto-puta koja je trebalo da bude nešto više od pola milijarde dolara, sada je porasla na blizu milijardu dolara, a auto-put još nemamo."
Severna Makedonija je nedavno dobila novu Vladu. Kakav je njen odnos prema Kini, imajući u vidu da je sada vodeća partija VMRO-DPMNE i pre deceniju bila na vlasti – kada se sve to dešavalo. Znamo i da su kineske kompanije u međuvremenu dobile nove projekte. Kako to objašnjavate?
"Kineske kompanije veoma brzo uče, prilagođavaju se i grade svoje portfolije. Znate, kada Kinezi dođu u naše države, oni su tu da ostanu i tražiće da iskoriste svaku mogućnost za poslovanje. Sada kada imaju bogato iskustvo i kada su razvili poslovanje, više im nisu cilj samo projekti koje finansiraju kineske banke, već i projekti za koje novac dolazi i od, recimo, Evropske banke za obnovu i razvoj i od Evropske investicione banke. Kineske kompanije u regionu, bilo državne ili privatne, dovoljno su jake da izađu na tržište. Upravo takva je situacija u Severnoj Makedoniji, pa to znači da će nova Vlada nastaviti neki oblik saradnje sa Kinezima, ali će izbeći rizik da se ponovi situacija od pre 10 ili 12 godina. Sada smo i članica NATO-a, pa je i to razlika. Ipak, jedan od prioriteta nove Vlade je ekonomski oporavak i stimulisanje privrede, pa u tom kontekstu verujem da svaka država sveta vidi Kinu kao ekonomskog partnera."
Srbija ima dosta iskustva sa Kinom i neka iskustva su označena kao loša zbog ekoloških problema, zagađenja, položaja radnika i sumnje na korupciju. Kaže se da Kina u nekoj državi posluje onako kako joj dozvoljava ta država. Koji je ključni odgovor na taj problem, jačanje vladavine prava ili nešto drugo?
"Srbija je školski primer toga što pominjete; srpske vlasti su uvek pokazivale volju da odu i korak dalje kako bi omogućile saradnju sa Kinom i na neki način izašle u susret poslovnim interesima kineskih kompanija. Dakle, Srbija je zemlja koja je imala najviše ekonomske koristi u regionu od saradnje sa Kinom. Ako govorimo o grinfild investicijama, o ukupnom doprinosu tih kompanija srpskoj privredi, o direktnim stranim investicijama - Srbija je svakako lider u regionu. Međutim, ta saradnja je donela neke neželjene efekte. Kao što ste spomenuli, mnogi od tih poslova se povezuju sa niskim ekološkim standardima, lošim uslovima za radnike, pa čak i sa navodima o korupciji. Upravo to se može povezati sa nivoom reformi i stepenom ambicije koju je Srbija pokazala da se pridruži Evropskoj uniji – o vladavini prava, osnaživanju institucija, o odgovornosti i transparentnosti. Srbija je na neki način imala koristi od toga što ne sprovodi sve te reforme. S druge strane, i kineske kompanije su imale koristi od takve prilično labave situacije u Srbiji da ispune svoje ekonomske interese."
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fa3YJ_MCKGos&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kažete da je Srbija ta koja je u regionu imala najviše koristi od saradnje sa Kinom. Kada se prisustvo Kine u Srbiji uporedi sa državama regiona, kako to izgleda?
"Najveća atrakcija u regionu za Kinu je, rekla bih, rudarska industrija. Dakle, Kina je u potrazi za sirovinama koje će bar delimično zadovoljiti njen ekonomski rast i njene ambicije da postane sve važniji geopolitički igrač. Ako pogledamo kineske investicije, ali i izvoz celog regiona prema Kini, možemo videti da ona pretežno izvozi bakar, kako iz Srbije, tako i iz Albanije. Feronikl iz Severne Makedonije, kobalt iz Crne Gore i drvo iz Bosne i Hercegovine. Takav trgovinski bilans za region je prilično negativan. Svi mi težimo da izvozimo proizvode sa većom dodatnom vrednošću ili poljoprivredne proizvode po kojima je poznat region. Međutim, u saradnji sa Kinom nismo uspeli da se nametnemo i zaštitimo svoje interese. Uprkos tome, Srbija pojačava ekonomsku saradnja sa Kinom, naročito posle potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. Većina drugih država regiona postala je prilično skeptična u odnosu sa Kinom, zbog neispunjenih očekivanja i interesa, pa sada ta saradnja opada ili stagnira. Na primer, kineske kompanije sada napuštaju Albaniju i sve to pomera ravnotežu u regionu. Zbog toga Srbija sada ima intezivniju saradnju sa Kinom nego ceo region zajedno“, izjavila je u emisiji "Svet i mi“ Ana Krstinovska, predsednica Organizacije "Estima“.
Novinar Žikica Stevanović

Teme

Ana Krstinovska, predsednica organizacije „Estime“ Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Severna Makedonija

Svet i mi

Više od vesti

Ana Krstinovska za "Svet i mi": Kina u svakoj državi posluje kako joj se dozvoli, Srbija najbolji primer za to (VIDEO)

Ana Krstinovska za "Svet i mi": Kina u svakoj državi posluje kako joj se dozvoli, Srbija najbolji primer za to (VIDEO)

Tagovi: