<article>Prema njegovim rečima svoj talenat je shvatio u sedmom razredu kada je u jednom danu na, kako kaže, i njegovo iznenađenje osvojio dva državna takmičenja iz hemije i fizike između kojih je razmak bio svega pola sata."Tada sam zapravo shvatio da je to zapravo moj put, da bi trebalo da nastavim sa tim i to me je dovelo do svih ovde odličja. Spremao sam se, ali se nikada nisam takmičio pre sa najboljima i sa svima iz čitave države. I u tom smislu nisam znao gde se nalazim na toj ranglisti. I kada sam shvatio da sam zapravo prvi, to me je dosta i obradovalo i dalo mi dosta samopouzdanja da nastavim dalje, jer koliko je važno znati nešto, toliko je važno i biti mentalno spreman na tom takmičenju", otkriva Andrej u emisiji 3D na Insajder televiziji.Kako ističe sagovornik Insajdera za ovakve rezultate potrebno je  mnogo truda i rada jer su takmičenja kao drugi posao pored škole. Na pitanje koliko traje njegov radni dan, odgovora da sve zavisi od dela godine kada se održavaju odnosno ne održavaju takmičenja."Vrlo je važno da se svaki dan konzistentno radi. Mislim, recimo, kada se spremam za neka velika takmičenja... Međunarodne olimpijade iz fizike, Evropsko prvenstvo u Gruziji i Svetsko u Iranu, to zahteva veliki broj sati. Recimo, kada ne idem u školu, 12 sati dostigne moj radni dan, moje radno vreme. Kada idem u školu, to naravno, mora biti manje, zato što nemam više sati u danu, ali je vrlo važno i da se odmorim. Mislim, sad, neki pomisle, jeste 6, 8, 12 sati mnogo, ali npr. sportisti ulažu istu tu količinu truda, ako žele da budu najbolji. Ovo je isto kao sport, bitno je da ostanete u formi, bitno je da uvek budete spremni na novi izazov i da ne zaostajete, mislim, generalno, za konkurencijom", ističe osvajač pet zlatnih medalja na Međunarodnoj olimpijadi Stemko.Kada se priprema za takmičenja Matematička gimnazija ga oslobodi nastave kako bi se što bolje pripremio za nadolazeće izazove. Ističe i da se uglavnom sprema sam - za, kako kaže, svoj drugi posao. "Postoje profesori koji su više nego spremni da mi pomognu, ali nije jednostavno dovoljno njihova posvećenost, već moram ja sam da uložim ogromnu količinu truda. To vam je uvek tako. Može profesor da vam objasnije nešto što nije jasno, ali vi možete jedini da gurate sebe napred, da sebe naterate da učite, čak i kada vam se ne uči. To je, to je vrlo važno", kaže on.Sagovornik Insajdera otkriva i njegov recept za lenjost, odnosno gde deca greše kada je u pitanju učenje. "Najveći problem jeste to što oni shvataju to kao neku dosadnu akciju, kao nešto što nije interesantno i ne dobijaju ništa od toga. A, suštinski, to je ta ključna greška koju mnogi prave pri učenju. Recimo, postoje naravno stvari koje ni meni nisu preterano zanimljive, ali se potrudim da nekako uđem u to da mi postanu zanimljive u tom trenutku kada ih učim, kako bih ih brže naučio. Moram nekako sebe da nateram da mi budu zanimljive", naglašava sedamnaestogodišnji genije.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4m0yZ8p3GeY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Andrej je šampion i u brzini rešavanja zadataka, pa je tako za 180 minuta uspeo da uradi 150 zadataka. Na pitanje Insajdera kako je to uspeo odogavara."U sedmom razredu sam baš nakon tih državnih takmičenja iz fizike i iz hemije, dosta odsustvovao iz osnovne škole i nisam ni bio upućen u to što radimo, recimo, iz istorije.  I bilo je vreme na odgovaranje. Profesor je mogao da me poštedi, ali nije bilo neke preterane potrebe. U svakom slučaju, ja sam samo zamolio profesora da barem ispita druge, pre mene, kako bih ja imao barem vreme da pročitam bukvalno sve to. I to je bilo u 50-ak strana, ja sam ih prelistao, to je za 15 minuta. I na svako pitanje, ja sam imao tačan odgovor. Tako da to je nekako vrlo važno, tada sam ja zapravo i shvatio koliki je talent zapravo u igri, ali i sposobnost da izolujemo bitne informacije od nebitnih. Jer vi recimo na strani iz istorije, iz biologije, imate npr. 50 linija teksta. Od tih 50 linija možda su dve rečenice bitne. I vrlo je važno zapravo razlikovati bitne od nebitnih. Mnogi recimo jesu tu kao suplement da vam objasne nešto, ali ako vam nije potrebno objašnjenje, mislim ako ste sposobni sami to da zaključite, bukvalno jednu rečenicu po strani možete pročitati", ističe on.Na pitanje Insajdera kako se opušta, odgovara da je odmor vrlo bitan."Meni najviše prija da izađem sa drugarima u kafić da pričamo. Volim da slušam muziku, da čitam knjige koje nisu vezane recimo za fiziku, odnosno generalno za nauku. Porad toga sam osam godina trenirao i karate i plivanje. Zapravo baš volim sport. Samo u poslednje vreme ne stižem toliko mnogo da se njime bavim. Uživam i u tenisu i u stonom tenisu", objašnjava Andrej. Kako sam ističe njegovo osvajanje pet zlatnih medalja na Međunarodnoj olimpijadi Stemko je pomoglo da javnost čuje za njega i da on to, kako kaže, iskoristi tako što će tražiti nešto što će svima poći."Meni je važno da se zapravo prepozna nauka, da se prepozna znanje dece i generalno da se prepozna  značaj obrazovanja, zato što  ljudi, poput mojih drugara iz odeljenja će graditi budućnost i morate ih paziti", ističe Andrej. Na pitanje Insajdera kakavi su ti mu planovi za budućnost, odgovara da bi najradije upusao Masačusetski Institut Tehologije (MIT)  u Bostonu pošto to je najbolji fakultet iz oblasti koja ga zanimaju."To je sasvim nov svet u odnosu na naš i potpuno različite atmosfere, ipak ulazim u svet odraslih. To je meni vrlo važno da se u neku ruku i osamostalim. Naravno da bih se posle MIT-a bavio raznim istraživanjima. Naravno, sve dok mogu u Srbiji, ja bih ih najradije u Srbiji i vodio. Zato što sam baš primetio, jer ja sam proputovao bukvalno svaki kontinent i nigde se ne osećate kao kod kuće. Uvek se osećate u neku ruku kao stranac koliko god da vas toplo dočekaju. Jer, mislim, nije to vaša zemlja na kraju krajeva", otkriva Andrej.Ističe da bi u budućosti voleo i da unapredi edukaciju u Srbiji."Želim da podstičem ljude da se ne plaše nauke, da je zavole, da shvate da zapravo ako ne razumete nauku, ako je ne shvatate, da ne razumete ni svet u kome živite", kaže Andrej Drobnjaković.Izvor: Insajder</article>

Prema njegovim rečima svoj talenat je shvatio u sedmom razredu kada je u jednom danu na, kako kaže, i njegovo iznenađenje osvojio dva državna takmičenja iz hemije i fizike između kojih je razmak bio svega pola sata.
"Tada sam zapravo shvatio da je to zapravo moj put, da bi trebalo da nastavim sa tim i to me je dovelo do svih ovde odličja. Spremao sam se, ali se nikada nisam takmičio pre sa najboljima i sa svima iz čitave države. I u tom smislu nisam znao gde se nalazim na toj ranglisti. I kada sam shvatio da sam zapravo prvi, to me je dosta i obradovalo i dalo mi dosta samopouzdanja da nastavim dalje, jer koliko je važno znati nešto, toliko je važno i biti mentalno spreman na tom takmičenju", otkriva Andrej u emisiji 3D na Insajder televiziji.
Kako ističe sagovornik Insajdera za ovakve rezultate potrebno je &nbsp;mnogo truda i rada jer su takmičenja kao drugi posao pored škole. Na pitanje koliko traje njegov radni dan, odgovora da sve zavisi od dela godine kada se održavaju odnosno ne održavaju takmičenja.
"Vrlo je važno da se svaki dan konzistentno radi. Mislim, recimo, kada se spremam za neka velika takmičenja... Međunarodne olimpijade iz fizike, Evropsko prvenstvo u Gruziji i Svetsko u Iranu, to zahteva veliki broj sati. Recimo, kada ne idem u školu, 12 sati dostigne moj radni dan, moje radno vreme. Kada idem u školu, to naravno, mora biti manje, zato što nemam više sati u danu, ali je vrlo važno i da se odmorim. Mislim, sad, neki pomisle, jeste 6, 8, 12 sati mnogo, ali npr. sportisti ulažu istu tu količinu truda, ako žele da budu najbolji. Ovo je isto kao sport, bitno je da ostanete u formi, bitno je da uvek budete spremni na novi izazov i da ne zaostajete, mislim, generalno, za konkurencijom", ističe osvajač pet zlatnih medalja na Međunarodnoj olimpijadi Stemko.
Kada se priprema za takmičenja Matematička gimnazija ga oslobodi nastave kako bi se što bolje pripremio za nadolazeće izazove. Ističe i da se uglavnom sprema sam - za, kako kaže, svoj drugi posao.&nbsp;
"Postoje profesori koji su više nego spremni da mi pomognu, ali nije jednostavno dovoljno njihova posvećenost, već moram ja sam da uložim ogromnu količinu truda. To vam je uvek tako. Može profesor da vam objasnije nešto što nije jasno, ali vi možete jedini da gurate sebe napred, da sebe naterate da učite, čak i kada vam se ne uči. To je, to je vrlo važno", kaže on.
Sagovornik Insajdera otkriva i njegov recept za lenjost, odnosno gde deca greše kada je u pitanju učenje.&nbsp;
"Najveći problem jeste to što oni shvataju to kao neku dosadnu akciju, kao nešto što nije interesantno i ne dobijaju ništa od toga. A, suštinski, to je ta ključna greška koju mnogi prave pri učenju. Recimo, postoje naravno stvari koje ni meni nisu preterano zanimljive, ali se potrudim da nekako uđem u to da mi postanu zanimljive u tom trenutku kada ih učim, kako bih ih brže naučio. Moram nekako sebe da nateram da mi budu zanimljive", naglašava sedamnaestogodišnji genije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4m0yZ8p3GeY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Andrej je šampion i u brzini rešavanja zadataka, pa je tako za 180 minuta uspeo da uradi 150 zadataka. Na pitanje Insajdera kako je to uspeo odogavara.
"U sedmom razredu sam baš nakon tih državnih takmičenja iz fizike i iz hemije, dosta odsustvovao iz osnovne škole i nisam ni bio upućen u to što radimo, recimo, iz istorije. &nbsp;I bilo je vreme na odgovaranje. Profesor je mogao da me poštedi, ali nije bilo neke preterane potrebe. U svakom slučaju, ja sam samo zamolio profesora da barem ispita druge, pre mene, kako bih ja imao barem vreme da pročitam bukvalno sve to. I to je bilo u 50-ak strana, ja sam ih prelistao, to je za 15 minuta. I na svako pitanje, ja sam imao tačan odgovor. Tako da to je nekako vrlo važno, tada sam ja zapravo i shvatio koliki je talent zapravo u igri, ali i sposobnost da izolujemo bitne informacije od nebitnih. Jer vi recimo na strani iz istorije, iz biologije, imate npr. 50 linija teksta. Od tih 50 linija možda su dve rečenice bitne. I vrlo je važno zapravo razlikovati bitne od nebitnih. Mnogi recimo jesu tu kao suplement da vam objasne nešto, ali ako vam nije potrebno objašnjenje, mislim ako ste sposobni sami to da zaključite, bukvalno jednu rečenicu po strani možete pročitati", ističe on.
Na pitanje Insajdera kako se opušta, odgovara da je odmor vrlo bitan.
"Meni najviše prija da izađem sa drugarima u kafić da pričamo. Volim da slušam muziku, da čitam knjige koje nisu vezane recimo za fiziku, odnosno generalno za nauku. Porad toga sam osam godina trenirao i karate i plivanje. Zapravo baš volim sport. Samo u poslednje vreme ne stižem toliko mnogo da se njime bavim. Uživam i u tenisu i u stonom tenisu", objašnjava Andrej.&nbsp;
Kako sam ističe njegovo osvajanje pet zlatnih medalja na Međunarodnoj olimpijadi Stemko je pomoglo da javnost čuje za njega i da on to, kako kaže, iskoristi tako što će tražiti nešto što će svima poći.
"Meni je važno da se zapravo prepozna nauka, da se prepozna znanje dece i generalno da se prepozna &nbsp;značaj obrazovanja, zato što &nbsp;ljudi, poput mojih drugara iz odeljenja će graditi budućnost i morate ih paziti", ističe Andrej.&nbsp;
Na pitanje Insajdera kakavi su ti mu planovi za budućnost, odgovara da bi najradije upusao Masačusetski Institut Tehologije (MIT) &nbsp;u Bostonu pošto to je najbolji fakultet iz oblasti koja ga zanimaju.
"To je sasvim nov svet u odnosu na naš i potpuno različite atmosfere, ipak ulazim u svet odraslih. To je meni vrlo važno da se u neku ruku i osamostalim. Naravno da bih se posle MIT-a bavio raznim istraživanjima. Naravno, sve dok mogu u Srbiji, ja bih ih najradije u Srbiji i vodio. Zato što sam baš primetio, jer ja sam proputovao bukvalno svaki kontinent i nigde se ne osećate kao kod kuće. Uvek se osećate u neku ruku kao stranac koliko god da vas toplo dočekaju. Jer, mislim, nije to vaša zemlja na kraju krajeva", otkriva Andrej.
Ističe da bi u budućosti voleo i da unapredi edukaciju u Srbiji.
"Želim da podstičem ljude da se ne plaše nauke, da je zavole, da shvate da zapravo ako ne razumete nauku, ako je ne shvatate, da ne razumete ni svet u kome živite", kaže Andrej Drobnjaković.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Obrazovanje

Više od vesti

Andrej Drobnjaković: Ako ne shvatate nauku - ne shvatate ni svet u kome živite (VIDEO)

Andrej Drobnjaković: Ako ne shvatate nauku - ne shvatate ni svet u kome živite (VIDEO)

Tagovi: